Email Print

ANALIZA POTREBNOG BROJA ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA U SRBIJI: Analiza DVT-a pokazuje da tužilaštvima nedostaje 114 tužilaca, te da je situacija najteža u osnovnim javnim tužilaštvima


Samo nekoliko dana pošto je položio zakletvu pred predsednicom parlamenta i time postao zamenik tužioca u osnovnom beogradskom tužilaštvu, jedan od "novopečenih" tužilaca zadužio je oko 1.000 predmeta. Među njima je bio popriličan broj onih koje njegove kolege zovu "složenim" i od kojih su, pravdajući se različitim razlozima, i iskusniji zamenici tužilaca "dizali ruke"...

Prvo njegovo dežurstvo bilo je "pakleno". Trebalo je da sasluša šest osoba protiv kojih je policija podnela krivične prijave, a nakon toga da utvrdi ima li osnova da sudu predloži da im se odredi pritvor. Uz sve to, najveći deo vremena radio je bez zapisničara, pa je većinu donetih rešenja, predloga, iskaza, uglavnom kucao sam...

Sa ovakvim problemima suočili su se i gotovo svi novoizabrani zamenici tužilaca, a pre njih i njihove starije kolege. Većina zamenika tužilaca, priznaje da im je enormno veliki broj predmeta koje imaju u radu najveći problem... A, on bi, u znatnoj meri bio rešen, da u tužilaštvima širom naše zemlje radi onoliko tužilaca koliko je sistematizacijom predviđeno.

Analiza potrebnog broja zamenika javnih tužilaca u Srbiji, koju je uradila radna grupa Državnog veća tužilaca (DVT), pokazuje da u srpskim tužilaštvima trenutno, prema utvrđenoj sistematizaciji, nedostaje 114 zamenika tužilaca. Najviše u osnovnim javnim tužilaštvima – 71.

"Stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP), u oktobru 2013. godine i prenošenjem celokupnog postupka istrage u nadležnost javnog tužilaštva, obim posla tužilaca znatno je povećan. Već na samom početku primene zakona, bilo je jasno da je obim posla nesavladiv, uprkos maksimalnom ulaganju napora, naročito u osnovnim javnim tužilaštvima. Poseban problem predstavljao je veliki broj nezavršenih istraga koje su iz sudova vraćene u tužilaštva, čime je i broj predmeta u većini tužilaštava povećan gotovo dva puta. Tako je u osnovna tužilaštva preneto više od 38.000 predmeta. Povećan obim posla i povećanje broja predmeta nije bilo praćeno izmenom sistematizacije broja tužilaca", navodi se u analizi.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je, upozorava se u dokumentu, najveći procenat nepopunjenih mesta u osnovnim tužilaštvima koja su i najviše opterećena prilivom predmeta, kao i da je od postojećih zamenika javnih tužilaca njih 33 upućeno na rad u druga tužilaštva na duži vremenski period. Iako ne rade u tužilaštvima u kojima su izabrani na funkciju, njihovo mesto se ne prikazuje kao upražnjeno.

"Zamenici tužioca u osnovnim tužilaštvima prosečno u radu imaju 1.197 predmeta, u višim 494, a u apelacionim – 312. Ukoliko bi se broj tužilaca povećao, odnosno bila popunjena sistematizacija, prosečan broj predmeta po zameniku tužioca bio bi manji: u osnovnim bi to bilo 860, u višim 415, a u apelacionim 249", piše u dokumentu radne grupe DVT-a.

Problem u radu tužilaštava predstavlja i nejednaka opterećenost zamenika, pa tako oni u pojedinim tužilaštvima rade i do deset puta više predmeta od drugih, što se odražava na kvalitet njihovog rada. Ovo, takođe, u velikoj meri utiče i na dostupnost građana pravdi, jer prevelik broj predmeta dovodi do dugog trajanja postupka, a time i do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Osim toga, ovakav sistem izrazito neravnomerne raspodele, direktno utiče i na negativnu selekciju prilikom ocenjivanja rada zamenika javnog tužioca, budući da se prema postojećim pravilima kvalitet rada meri brojem urađenih odluka u odnosu na broj primljenih predmeta.

Primenom ovih merila, na primer, zamenik tužioca koji ima 500 predmeta u radu i reši ih sve, dobiće ocenu "izuzetno uspešno", a zamenik tužioca koji ima 1.500 predmeta u radu i reši manje od 60 odsto, dobiće ocenu "ne zadovoljava", pri čemu je prvi rešio 500 predmeta, a drugi oko 900.

Goran Ilić, član DVT-a i predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca, kaže da je analiza koju je uradila radna grupa najvišeg tužilačkog tela, precizno utvrdila stanje u srpskim tužilaštvima a, pre svega, ukazala na nedostatak dovoljnog broj ljudi.

Ne nedostaju samo tužioci i zamenici, već nema dovoljno ni pravosudnih službenika. Takođe, problem je i što određeni broj tužilaštava nema adekvatne prostorije za rad. Tužilaštva nemaju ni dovoljno materijalnih sredstava, s obzirom na to da se ona koja su ranije bila predviđena za istrage i koja su prenošena sudovima za tu namenu, sada ne prenose tužilaštvu, iako je novi ZKP poskupeo istražni postupak. Što pre bi, prema postojećoj sistematizaciji, trebalo popuniti upražnjena mesta, ali i izabrati tužioce u tužilaštvima kojima trenutno rukovode vršioci funkcija. Kada se sve to uradi, trebalo bi napraviti analizu stvarnih potreba prema novom ZKP-u – kaže Ilić.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 30.11.2016.
Naslov: Redakcija