Email Print

U PREDLOŽENOM ZAKONU O JAVNIM PREDUZEĆIMA BRISATI MOGUĆNOST OSNIVANJA NOVIH MEDIJA OD STRANE DRŽAVE


  • "Postoji kompromisno rešenje - da se u zakonu o javnim preduzećima briše oblast informisanja iz člana 2, a da se u prelaznim odredbama definiše da će sadašnji status medija, koje je osnovala lokalna samouprava, odnosno država, ostati sve do trenutka dok te kuće ne uđu u proces privatizacije", rekla je Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje

 

  • Ta odredba, treba da bude brisana iz zakona o javnim preduzećima, jer će stvoriti pravni nered i omogućiti da neko u budućnosti može da se poziva na taj član i kaže - sad ipak postoji zakonski osnov da se osnivaju novi mediji od strane države, što ne sme da se omogući.

Ona je dodala da će na sednici Odbora predložiti da se dnevni red dopuni, pošto je tokom rasprave o predloženom zakonu o javnim preduzećima uočena ta odredba u članu 2 koja se odnosi na informisanje i predložila da Ministarstvo kulture i informisanja objasni da li je jedna odredba predloženog zakona o javnim preduzećima u suprotnosti sa Medijskom strategijom, čija se primena očekuje uskoro.

Marjanovićeva je ukazala da čak i ako dođe do nekih izmena, koje je Ministarstvo najavilo u okviru Medijske strategije, jedan od osnovnih principa jeste da država izlazi iz vlasništva nad medijima.

Predsednica Odbora je takođe navela da je za ulaganje amandmana na zakon o javnim preduzećima nadležan Odbor za privredu i da će zato predložiti da se njen odbor izjasni i uputi poziv predlagaču zakona i Odboru za privredu da podnesu amandman koji će rešiti to sporno pitanje.

Marjanovićeva je kazala i da RTS ne može da bude javno preduzeće, jer kao javni servis ima svoj zakon kojim je regulisano i osnivanje i rad javnih servisa. To je zakon o radiodifuziji, precizirala je ona.

"Upravo zato smatramo da je opasna odredba da se zakon o javnim preduzećima uopšte meša i zadire u oblast medija i zbog toga je neophodno da se reaguje. Još ima vremena, rasprava o amandmanima će početi za nekoliko dana i sve do tada predlagač ima mogućnost da tu grešku ispravi", zaključila je šefica Odbora za kulturu i informisanje.

  • LDP je zatražila od predlagača da odgovore da li će na izbor direktora RTS i RTV biti primenjivan taj zakon ili odredbe Zakona o radiodifuziji.

"Morate da shvatite da je potpuno različita situacija javnog preduzeća Tanjug ili javnih radio-difuznih preduzeća gde su osnivači lokalne samouprave, od toga u kakvoj je situaciji javni servis RTS i RTV", kazao je Đurić.

On je podsetio da je direktor RTS već jednom biran po Zakonu o javnim preduzećima, a ne po Zakonu o radiodifuziji, koji reguliše poziciju javnog servisa.

  • Predloženi zakon o javnim preduzećima u članu 1. precizira da "javno preduzeće obavlja delatnost od opšteg interesa", a u članu 2. nabraja koje su to delatnosti, pa među njima navodi i informisanje.
    • Predsednik ANEM Saša Mirković rekao je da će, ukoliko u Predlogu zakona o javnim preduzećima ostane član koji državi omogućava da i dalje bude vlasnik medija, ANEM prekinuti saradnju sa vlastima po tom pitanju.

"Ukoliko skupštinska većina izglasa takav zakon, nezavisni mediji će ponovo biti prevareni. Kao predsednik najbrojnije asocijacije elektronskih medija mogu da kažem da ćemo se povući iz budućih razgovora na tu temu", rekao je Mirković agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, svaka dalja saradnja bi političarima praktično dala alibi za neispunjene obaveze preuzete medijskom strategijom.

  • Misija OEBS-a u Srbiji zatražila je juče od Vlade i Skupštine da "revidiraju" sporni Predlog zakona, jer se odredbom po kojoj država može biti osnivač javnog preduzeća u oblasti medija, "krši obaveza koju je Srbija prihvatila".

Zamenica šefa misije OEBS-a u Srbiji Pola Tide je u izjavi Beti podsetila da već usvojena Medijska strategija predviđa da država ili pravna lica koja finansira država ne mogu da budu vlasnici medija.

 

Izvor: Tanjug