Email Print

BANKARSKI STRUČNJACI OCENILI UZROKE VISOKIH KAMATA NA KREDITE U SRBIJI - JEDNI SMATRAJU DA SE RADI O SKUPIM IZVORIMA ZA FINANSIRANJE KREDITA, DRUGI DA JE REČ O VISOKIM KAMATNIM MARŽAMA


Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikša Vušurović istakao je da za činjenicu da su kamate u Srbiji znatno veće od proseka EU i regiona postoje dva uzroka - visok nivo eurizacije u domaćoj ekonomiji i percepcija o stalnoj neizvesnosti u pogledu buduće makroekonomske stabilnosti zemlje.

Ova dva uzroka su, kako je naveo, povezana jer sve dok je nivo eurizacije visok, biće visoke i kamate na kredite u dinarima, a dok je tako, percepcija investitora u pogledu rizika biće loša i to će uticati na cenu zaduživanja u evrima.

Prema rečima Vušurovića, mere Vlade koje su predviđene budžetom za 2014. godinu i dugoročne strukturne mere usmerene na stabilizaciju makroekonomskog ambijenta doprineće povećanom stepenu dinarizacije, a time će i kamatne stope postati prihvatljivije.

Generalni direktor Sektora za monetarne operacije u Narodnoj banci Srbije Branislav Zoroja naglasio je da najbolji doprinos koji centralna banka može da pruži snižavanju kamatnih stopa jeste obaranje inflacije i njena stabilizacija na nižem nivou.

To bi trebalo da doprinese padu premije rizika zemlje koja se uračunava u kamatnu stopu, rekao je Zoroja ističući da kamate koje banke nude, osim toga, zavise i od rizika svakog klijenta, valute kredita, segmenta tržišta koje kreditiraju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković naveo je da istraživanja pokazuju da je, za razliku od uvreženog mišljenja da su osnovni uzrok za visoke kamate skupi izvori finansiranja, uzrok u stvari visoka kamatna marža.

On je naveo i da "povika" na bankare da uprkos krizi ostvaruju visoke profite nije tačna, jer se učešće profita u strukturi kamatne marže bitno smanjilo u odnosu na period pre finansijske krize.

Prema rečima Živkovića, najveću stavku u strukturi kamatnih marži predstavljaju administrativno-operativni troškovi, što se pre krize najvećim delom odnosilo na širenje bankarske mreže.

Od 2008. godine aktivira se novi, snažan izvor koji održava nivo kamatne marže visokom, a to je rastući nivo problematičnih kredita, rekao je Živković napominjući da je ta pojava veoma opasna i da će uticaj tog faktora potrajati, jer je njegovo rešavanje uslovljeno oporavkom realnog sektora.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da su razlozi za visoke kamate visoka premija rizika uslovljena rejtingom zemlje, kratkoročni i skupi izvori finansiranja banaka, visoka obavezna rezerva na devizna sredstva.

On je naglasio da je jedan od ključnih problema za banke što nemaju "zdravu" klijentelu u korporativnom sektoru, i dodao da iznošenje podataka o prosečnom nivou problematičnih kredita za ceo bankarski sektor nije pouzdano, jer pojedine banke imaju vro dobru zaštitu kroz visoke rezervacije.

Đukić je ocenio da nivo tih kredita ne može da bude opšte objašnjenje zašto je cena kredita visoka, jer je za pojedinačne banke to irelevantno.

Član Izvršnog odbora Prokredit banke Dejan Janjatović ocenio je da svođenje visine kamata na kamatne marže ne daje punu sliku i da je činjenica da je profit banaka u Srbiji znatno niži nego u regionu, i da je prinos na kapital 2008. godine bio 8,3 odsto, a polovinom ove godine 2,3 odsto.

Izvor: Tanjug