NEOPHODNO VEĆE UČEŠĆE JAVNOSTI U RADU TUŽILAŠTAVA

Veliki broj tužilaštava je zatvoren za javnost i informacije o pojedinim slučajevima gotovo da je nemoguće dobiti, ili su dostupni kada su već zaključeni, rekli su učesnici skupa "Pristup pravdi - privilegija ili obaveza?".

Novinar i urednik "Južnih vesti" Predrag Blagojević naveo je da je takav način rada tužilaštava doprineo da veliki broj slučajeva u kojima su gradonačelnici gradova, predsednika skupština opština i opštinskih funkcionera bili pravno gonjeni zbog korupcije ili nekih drugih prekršaja, prođe nezapaženo.

"U najvećem broju slučajeva utvrđeno je da su postupci završeni nagodbom i to tako da okrivljeni nije osuđen. Kazne koje su snosili su humanitarna donacija, društveno - koristan rad i slično. A javnost o tome nema pojma. Bitno je da se skrene pažnja i da se govori o takvim slučajevima u javnosti", rekao je Blagojević.

On smatra da je za takvu pojavu, neophodno dugoročno sistemsko rešenje, kako bi se sprečilo krivci prolaze nekažnjeno.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, rekao je da u svakom postupku postoji opasnost da se odavanjem informacija postupak ugrozi, ali i da neodavanjem informacija pravo javnosti da zna može biti ugroženo.

Prema njegovim rečima, u pravni sistem Srbije unete su neka nova rešenja koja su svojstvena skandinavskim zemljama i to je učinjeno bez provere primene efekata takvih mera.

"Nonsens je da se mera oportuniteta primenjuje na javne funkcionere. A alternativne sankcije su pokazale koliko su isplative kada je nedavno jedan narko diler u kućnom pritvoru uhapšen dok je od kuće ugovarao posao sa narkoticima, dok mu je naga četrnaestogodišnja devojčica ležala u krevetu. Ja sam bio šokiran tim slučajem", rekao je Šabić.

Zamenik Republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije, Goran Ilić, rekao je da postojeći Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) ima određene manjkavosti, a da je jedna od njih zloupotreba određenih procedura, poput mogućnosti da se krivično gonjenje obustavi ukoliko okrivljeni ispuni jednu od alternativnih sankcija.

"Iako to doprinosi efikasnosti rada, donosi probleme. Ovaj Zakon bi morao da pretrpi ozbiljnu korekciju", rekao je Ilić.

Novinar lista "Danas", Aleksandar Roknić, rekao je da su tužilaštva zatvorena za javnost i da novinari teško dolaze do potrebnih informacija i teško komuniciraju sa tužiocima.

"Raspuštena je služba za informisanje Tužilaštva za ratne zločine i još nekih tužilaštava. Za neke slučajeve neme informacija. Mi novinari smo prinuđeni da koristimo alternativne izvore, pa se svašta objavljuje. A Tužilaštvo tek tada reaguje kako bi demantovalo takve vesti, ili ne reaguje uopšte", rekao je Roknić.

Učesnici skupa složili su se da je potrebno doneti konkretne predloge za izmenu ili dopunu postojeće regulative, koja bi unapredila procedure i poboljšala trenutno stanje.