PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: PREDSTAVNICI PRVIH GENERACIJA STUDENATA PO BOLONJSKOM SISTEMU, UPISANIH OD 2006. DO 2008. GODINE, PREDALI SU PETICIJU, MINISTARSTVU PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOšKOG RAZVOJA I SKUPšTINSKOM ODBORU ZA OBRAZOVANJE, NAUKU, TEHNOLOšKI RAZVOJ I INFORMATIčKO DRUšTVO, KOJOM TRAžE DA SE I NJIMA PRODUžI ROK ZA ZAVRšETAK STUDIJA

Predstavnici prvih generacija studenata po Bolonjskom sistemu u našoj zemlji predali su, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, peticiju sa više od 1.300 potpisa kojom traže da se i njima produži rok za završetak studija.

Da podsetimo, ova peticija usledila je posle one za produžetak studiranja za još dve godine, koju su stari studenti, to jest oni koji su studije upisali pre uvođenja bolonjskog načina studiranja, uputili nadležnim institucijama. Ova peticija naišla je na razumevanje Ministarstva prosvete, a zatim i Vlade Republike Srbije, te će se i produženje roka starim studentima naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije kada se, polovinom oktobra 2016. godine, bude raspravljalo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. I mada je tada Studentska konferencija univerziteta Srbije zahtevala da se rok za završetak studiranja produži i magistrantima i doktorandima, te prvim generacijama bolonjaca, Ministarstvo i Vlada podržali su produženje samo za predbolonjce.

Novom peticijom takav ustupak traže i generacije koje su fakultet upisale od 2006. do 2008. godine, a čije studiranje, po Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015), može da traje dvostruko duže od broja godina studija, što će reći da su na njega pravo već izgubili oni iz prve generacije, ukoliko su bili upisani na trogodišnje i četvorogodišnje studijske programe, a ove godine i oni sa petogodišnjih programa.

U prilog svom zahtevu ovi studenti kažu da, ako se već onima koji po starom programu studiraju 15 i više godina ponovo produžava rok, nema razloga da se takav princip ne primeni i na bolonjce, tim pre što Ministarstvo nije jasno definisalo način za prebacivanje studenata na nove studijske programe, niti postoji jedinstveni cenovnik, pa svaki fakultet i Bolonju i reupis sprovodi po sopstvenom nahođenju. Tako se na nekim fakultetima reupis tretira kao ponovni početak studiranja, na nekima se dodaje i po 15 novih ispita, na nekima takva godina naplaćuje po 120.000 dinara, traži ponovno pohađanje nastave već odslušanih predmeta.

Za sada postoje najave nekih poslanika da će predložiti amandmane kojim bi se i predbolonjskim poslediplomcima produžio rok za završetak studija, a da li će i zahtevi ovih prvih generacija bolonjaca naići na razumevanje, ostaje da se vidi.