PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: PROPISUJE SE DA ćE UčEšćE LOKALNIH SAMOUPRAVA U POREZU NA ZARADE BITI SMANJENO SA SADAšNJIH 80 NA 77 ODSTO U SLUčAJU GRADOVA, 74 ODSTO U SLUčAJU OPšTINA, ODNOSNO 66 ODSTO U SLUčAJU GRADA BEOGRADA, SA SADAšNJIH 70 ODSTO. NEDOSTAJUćA SREDSTVA MOGU SE NADOMESTITI KROZ AžURIRANJE BAZE PODATAKA O IMOVINI, NAJAVLJENIM POVEćANJEM MINIMALNE CENE RADA I BORBOM PROTIV SIVE EKONOMIJE

Usvajanje Predloga zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave doprineće prevazilaženju slabosti postojećeg sistema finansiranja lokalnih samouprava, navela je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić, obrazlažući Predlog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ona je naglasila da se taj zakon donosi kako bi se uspostavila ravnoteža u raspodeli prihoda između centralne vlasti i lokalnih samouprava, odnosno da je smanjenje procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita.

Brnabićeva je navela da lokalne samouprave ovim Predlogom zakona neće podneti teret ušteda od osam milijardi, kako je ranije bilo predviđeno, već će to biti 4,8 milijardi dinara, a to će im omogućiti normalno funkcionisanje.

Ona je dodala i da je to smanjene usklađeno sa zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Predlogom zakona predviđeno je da od ukupnih poreza na zarade koji se isplaćuju lokalnim samoupravama umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima ubuduće ostajati 77 odsto, a opštinama 74 odsto, dok će Beogradu prihodi biti smanjeni više, odnosno da glavnom gradu umesto 70 odsto ostaje 66 odsto. Predviđeno je da Predlog zakona počne da se primenjuje od 1. januara 2017. godine.

Brnabićeva je precizirala da se u proseku budžeti opštinama smanjuju za 2,65 odsto, dok je to smanjenje za gradove 1,68 odsto, dok Beograd podnosi najveći teret, jer će ostati bez 1,9 milijardi dinara.

Ona je dodala i da se vodilo računa da nijedna lokalna samouprava ne izgubi više od četiri odsto prihoda.

"Ovo nije kraj reforme finansiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna", navela je Brnabić naglasivši da njeno ministarstvo sa Ministarstvom finansija u ovom trenutku radi na donošenju zakona o naknadama i taksama kako bi se rešilo pitanje fiskalnih nameta i uveo red u poslovanje lokalnih samouprava.

Ona je naglasila i da Ministarstvo radi i na izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007 i 83/2014 - dr. zakon) kako bi one bile efikasnije, a sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) se radi i na Strategiji decentralizacije.

"Imamo tri zakona i strategiju koje bi trebalo da zaokruže okvir finansiranja lokalnih samouprava koji bi bio održiv", precizirala je Brnabićeva.

Brnabić je izjavila da lokalne samouprave imaju tri načina da nadoknade smanjenje poreza na zarade koje je predviđeno Predlogom zakona.

Jedna od mogućnosti lokalnih samouprava da nadoknadi to smanjenje, a za koju imaju prostora, je da pojačaju borbu protiv sive ekonomije iako to nije njihova primarna delatnost.

"Drugi prostor koji pomaže lokalnim samoupravama da nadoknade svoj gubitak je da ažuriraju bazu podataka imovine, jer se nakon toga prihod od poreza na imovinu u proseku povećao za 26 odsto", navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, ukoliko se ažurira baza podataka imovine, lokalne samouprave će moći da smanje porez na imovinu, ali će to imati veći efekat zbog povećane naplate.

Brnabićeva je ukazala i da će povećanje minimalne zarade po radnom času sa 121 na 130 dinara, a koji važi od 1. januara 2017. takođe uticati da se nadoknadi smanjenje poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama.

Socijalno-ekonomski savet doneo je odluku da minimalnu zaradu po radnom času poveća sa sadašnjih 121 dinar po radnom času na 130 dinara.

U narednoj godini minimalna zarada će biti na nivou od 22.620 dinara za mesece koji imaju najmanje radnih časova (168), 22.880 dinara za mesece sa 176 radnih sati, a najveći iznos biće 23.920 dinara u mesecima sa najvećim brojem radnih časova (184).