Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), u članu 1. stav 3. reč: "prodajom" zamenjuje se rečima: "iz vrednosti".

Član 2.

U članu 22. stav 3. briše se.

Član 3.

U članu 28. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:

"Ako se u zakup izdaje imovina koja je opterećena razlučnim ili založnim pravom, stečajni upravnik je dužan da obaveštenje o tome dostavi i razlučnom, odnosno založnom poveriocu, a takva radnja se može preduzeti samo uz dobijanje saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca koji, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona, učini verovatnim da se njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti iz opterećene imovine delimično ili u celosti.

Smatraće se da je saglasnost iz stava 2. ovog člana data ako se razlučni, odnosno založni poverilac, u roku od osam dana od prijema pisanog zahteva stečajnog upravnika za davanje takve saglasnosti, o tome ne izjasni dostavom podneska sudu.

Na zahtev razlučnog, odnosno založnog poverioca usled potrebe pribavljanja nove procene vrednosti predmetne imovine, sud može produžiti rok iz stava 3. ovog člana jednom za najviše 30 dana."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 6. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 5.".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 7. reči: "iz stava 3." zamenjuju se rečima: "iz stava 6.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 8. reči: "roku iz" zamenjuju se rečima: "skladu sa".

Član 4.

U članu 29. stav 7. reči: "iz stava 5." zamenjuju se rečima: "iz stava 6."

Član 5.

U članu 32. stav 3. reči: "ali postoje drugi razlozi koji su u vezi sa ispunjavanjem obaveza stečajnog upravnika" brišu se.

Stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 4, 5, 6. i 7.

Član 6.

U članu 33. stav 1. reči: "stav 5." zamenjuju se rečima: "stav 6."

Član 7.

U članu 35. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine poverilaca i članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca.".

Dosadašnji st. 6, 7, 8. i 9. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 9. reč: "dvotrećinskom" briše se.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 10. reči: "skupština poverilaca ima položaj" zamenjuju se rečima: "svi poverioci su članovi".

Dosadašnji stav 12. postaje stav 11.

Član 8.

U članu 36. stav 4. procenat: "70%" zamenjuje se procentom: "50%".

Član 9.

U članu 37. stav 1. tačka 2) reči: "odbor poverilaca" zamenjuju se rečima: "članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca".

Član 10.

U članu 38. stav 1. reči: "odbor poverilaca" zamenjuju se rečima: "članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca, uključujući i razlučne poverioce iz člana 35. stav 3. ovog zakona".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Stečajni sudija zaključkom konstatuje koji poverioci su članovi odbora poverilaca u smislu stava 1. ovog člana."

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3. reč: "devet" zamenjuje se rečju: "sedam".

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4. posle reči: "odbora poverilaca" dodaju se reči: "iz stava 1. ovog člana".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5. posle reči: "odbora poverilaca" dodaju se reči: "iz reda stečajnih poverilaca".

Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7. i 8.

Dosadašnji stav 8, koji postaje stav 9. menja se i glasi:

"Svi članovi odbora poverilaca dužni su da sudu i stečajnom upravniku dostave kontakt adresu, telefon i elektronsku adresu za komunikaciju."

Dosadašnji stav 9. postaje stav 10.

Dosadašnji stav 10, koji postaje stav 11. menja se i glasi:

"Člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca razrešava skupština poverilaca."

Posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 11. dodaje se novi stav 12, koji glasi:

"Stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom ili ukoliko je izabran suprotno odredbama ovog zakona."

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 13. reči: "stečajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji predstavlja najmanje dve trećine prijavljenog potraživanja" zamenjuju se rečima: "osporeno u celosti".

Dosadašnji stav 12, koji postaje stav 14. menja se i glasi:

"Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca ili član odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca da ostavku na članstvo u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca prestane članstvo u tom odboru u skladu sa stavom 13. ovog člana, odbor poverilaca može da kooptira novog člana iz reda stečajnih poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog odbora."

Dosadašnji stav 13. briše se.

Član 11.

Posle člana 38. dodaju se nazivi članova i čl. 38a i 38b, koji glase:

"Izbor člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca

Član 38a

Na prvom poverilačkom ročištu razlučni poverioci biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.

Pravo glasa u smislu stava 1. ovog člana imaju svi razlučni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine poverilaca podneli prijavu potraživanja.

Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona.

Razlučni poverioci glasaju srazmerno visini onog dela svog potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine, u smislu stava 3. ovog člana, a odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca.

Razlučni poverioci mogu na svom sastanku u bilo kom trenutku razrešiti člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i izabrati novog člana odbora poverilaca.

U slučaju da član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca da ostavku na članstvo u odboru poverilaca ili tom poveriocu iz drugih razloga prestane članstvo u odboru poverilaca, razlučni poverioci dužni su da na sastanku koji će biti održan u roku od 30 dana od dana prestanka članstva u odboru poverilaca izaberu novog člana tog odbora iz reda razlučnih poverilaca.

Sastanak razlučnih poverilaca u smislu st. 5. i 6. ovog člana mogu zakazati razlučni poverioci koji imaju razlučna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa razlučnih potraživanja.

Razlučni poverioci iz stava 7. ovog člana dužni su da:

1)         obaveštenje o zakazanom sastanku dostave stečajnom sudiji najkasnije 15 dana pre dana održavanja tog sastanka;

2)         oglas o zakazanom sastanku objave u dva visokotiražna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sastanka.

Razlučni poverioci na sastanku iz st. 5. i 6. ovog člana biraju razlučnog poverioca koji će voditi taj sastanak.

Ako razlučni poverioci u roku iz stava 6. ovog člana ne izaberu člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i u istom roku o tome ne obaveste stečajnog sudiju i odbor poverilaca, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, odnosno stečajnih poverilaca ako nijedan razlučni poverilac ne prihvati takav izbor, kome mandat traje do prvog narednog sastanka razlučnih poverilaca u smislu stava 5. ovog člana na kojem će se izabrati novi član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.

Formiranje odbora poverilaca od strane suda

Član 38b

Ako se na prvom poverilačkom ročištu ne izaberu članovi odbora poverilaca:

1)         dužnost članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca vrše četiri stečajna poverioca, osim lica koja u smislu člana 38. ovog zakona ne mogu biti članovi odbora poverilaca, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna neobezbeđena potraživanja;

2)         dužnost člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca vrši razlučni poverilac za kojeg stečajni sudija zaključkom iz tačke 1) ovog stava utvrdi, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona, da poseduje najveći iznos potraživanja za koji postoji verovatnoća namirenja iz opterećene imovine.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako stečajni dužnik nema razlučnih poverilaca, dužnost članova odbora poverilaca vrši pet poverilaca, osim lica koja u smislu člana 38. ovog zakona ne mogu biti članovi odbora poverilaca, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna potraživanja."

Član 12.

U članu 39. stav 2. posle reči: "tog odbora" dodaje se zapeta i reči: "kao i kada to zatraži član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca."

U stavu 3. reči: "više od polovine članova odbora poverilaca" zamenjuju se rečima: "iz stava 2. ovog člana".

Stav 5. menja se i glasi:

"Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca, samo ako je potrebno da u vezi sa predloženim dnevnim redom pruži potrebna pojašnjenja ili informacije ili ako je zatraženo njegovo izjašnjenje po nekom pitanju. Stečajni upravnik nema pravo glasa."

Član 13.

U članu 45. stav 5. posle reči: "stečajni sudija" dodaju se reči: "po službenoj dužnosti ili".

Član 14.

U članu 49. stav 4. posle reči: "razlučno potraživanje" dodaju se zapeta i reči: "kao i u slučaju sprovođenja delimične deobe pre unovčenja imovine na kojoj imaju razlučno pravo".

Član 15.

Posle člana 53. dodaje se naziv člana i član 53a, koji glasi:

"Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i procena vrednosti

Član 53a

Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) u postupku stečaja mora biti lice koje poseduje licencu za vršenje odgovarajuće vrste procena u skladu sa posebnim zakonom.

U slučaju da za vršenje odgovarajuće vrste procena nije donet poseban zakon, poslove ovlašćenog stručnog lica može obavljati lice koje poseduje odgovarajuća znanja i upisano je u listu koju vodi nadležni organ za vršenje poslova procene, odnosno veštačenja.

U slučajevima kada ovaj zakon propisuje da procena koja se podnosi sudu ne može biti starija od 12 meseci, taj uslov smatraće se ispunjenim i ako podnosilac, uz procenu koja je starija od 12 meseci, sudu dostavi pisanu potvrdu, ne stariju od 12 meseci, da je ta procena i dalje ažurna, izdatu od strane istog ovlašćenog stručnog lica (procenitelja)."

Član 16.

U članu 57. stav 2. reči: "protiv koga nije dozvoljena žalba" brišu se.

Član 17.

U članu 62. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        zabraniti plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, ako u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika nisu blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate;".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4, 5. i 6, koji glase:

"Ako su u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate, stečajni sudija može rešenjem iz stava 1. ovog člana odrediti da su plaćanja sa računa dozvoljena uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika.

Ako odredi meru iz stava 3. ovog člana, stečajni sudija utvrđuje rešenjem iz stava 1. ovog člana namene za koje se mogu vršiti plaćanja sa računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika.

Mera iz stava 2. tačka 4) ovog člana može se izreći samo ako je sud izrekao i meru iz stava 2. tačka 2) ovog člana, odnosno meru iz stava 3. ovog člana.

Računi stečajnog dužnika, koji su na dan podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate ili su blokirani tokom trajanja prethodnog stečajnog postupka, ostaju blokirani do okončanja prethodnog stečajnog postupka, osim ako stečajni dužnik ne izmiri sve dospele obaveze na osnovu kojih su ovi računi blokirani."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 7.

Dosadašnji stav 4. briše se.

U dosadašnjim st. 5. i 6, koji postaju st. 8. i 9. reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.".

Član 18.

U članu 63. stav 1. reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.".

U stavu 2. posle reči: "računa" dodaju se reči: "ili mera iz člana 62. stav 3. ovog zakona", a posle reči:"ovog zakona" dodaju se zapeta i reči:"odnosno kako bi se omogućila plaćanja u skladu sa odredbama člana 62. stav 2. tačka 3) ili člana 62. stav 3. ovog zakona".

Član 19.

U članu 70. stav 1. tačka 8) posle reči: "ročišta" dodaju se reči: "kada se održava i prva sednica skupštine poverilaca".

Član 20.

U članu 73. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak bude otvoren, pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju danom kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

U slučaju ukidanja rešenja o otvaranju stečajnog postupka, stečajni upravnik nastavlja da obavlja funkciju privremenog stečajnog upravnika koji preuzima sva ovlašćenja organa stečajnog dužnika do donošenja novog rešenja po predlogu za otvaranje stečajnog postupka."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 21.

U članu 93. stav 2 reči: "obustavljaju se" zamenjuju se rečima: "prekidaju se".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Danom donošenja rešenja o zaključenju stečajnog postupka, postupci iz stava 1. ovog člana obustavljaju se."

Dosadašnji st. 3-7. brišu se.

Član 22.

Posle člana 93. dodaju se nazivi članova i čl. 93a, 93b, 93v i 93g, koji glase:

"Propuštanje adekvatne zaštite ili smanjenje vrednosti imovine

Član 93a

U slučaju izricanja mere zabrane izvršenja i namirenja iz člana 62. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93. stav 1. ovog zakona, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, donosi odluku o ukidanju mere obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja i namirenja iz člana 93. stav 1. ovog zakona, u odnosu na imovinu koja je predmet obezbeđenja, na period od šest meseci počev od dana objavljivanja oglasa iz člana 93v stav 1. ovog zakona, ako:

1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku ili

2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.

Umesto odluke o ukidanju mere obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja iz stava 2. ovog člana, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava određivanjem jedne ili više od sledećih mera:

1)         isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;

2)         zamena imovine ili određivanje dodatne imovine koja će biti predmet razlučnog, odnosno založnog prava, na način da se nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3)         isplata dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava razlučnom, odnosno založnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;

4)         popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

5)         druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Imovina koja nije od značaja za reorganizaciju, odnosno za prodaju pravnog lica

Član 93b

Stečajni sudija, na predlog razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, koji sadrži procenu vrednosti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava, sačinjenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja), koja nije starija od 12 meseci, donosi odluku o ukidanju mera obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ovog zakona ili zabrane izvršenja ili namirenja iz člana 93. stav 1. ovog zakona u odnosu na tu imovinu na period od šest meseci počev od dana objavljivanja oglasa iz člana 93v stav 1. ovog zakona, ako je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja tog poverioca.

Stečajni sudija neće doneti odluku o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana ako stečajni upravnik dokaže da je predmetna imovina od ključnog značaja za reorganizaciju, odnosno za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Zajedničke odredbe za ukidanje mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja

Član 93v

O predlogu iz čl. 93a i 93b ovog zakona stečajni sudija odlučuje rešenjem, u roku od 15 dana od dana prijema predloga. U slučaju ukidanja mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja, stečajni sudija po pravnosnažnosti tog rešenja objavljuje oglas o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja shodnom primenom člana 71. stav 3. ovog zakona. Predlagač je u obavezi da po zaključku suda predujmi troškove objavljivanja ovog oglasa, u suprotnom sud će odbaciti predlog.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana pravo žalbe imaju stečajni upravnik, odbor poverilaca i razlučni, odnosno založni poverilac koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je predmet tog rešenja.

Lica povezana sa stečajnim dužnikom u smislu člana 125. ovog zakona nemaju pravo na podnošenje predloga iz čl. 93a i 93b ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.

Po pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz stava 1. ovog člana, stečajni upravnik nema pravo da na bilo koji način raspolaže imovinom koja je predmet rešenja, uključujući davanje u zakup ili opterećivanje te imovine.

U slučaju da je objavljen oglas za prodaju imovine koja je predmet predloga iz čl. 93a i 93b ovog zakona, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče po neuspelom okončanju tog postupka prodaje.

Eventualno osporavanje potraživanja ili osporavanje razlučnog, odnosno založnog prava od strane stečajnog upravnika, kao i vođenje parnice za utvrđenje postojanja potraživanja ili postojanje razlučnog, odnosno založnog prava, nema uticaja na pravo razlučnog, odnosno založnog poverioca da sudu predloži ukidanje mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa čl. 93a i 93b ovog zakona.

Posledice propuštanja unovčenja imovine od strane razlučnog, odnosno založnog poverioca

Član 93g

U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz čl. 93a i 93b ovog zakona u roku od devet meseci od pravnosnažnosti tog rešenja, stečajni sudija će po službenoj dužnosti doneti rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena.

Na predlog razlučnog, odnosno založnog poverioca koji je podnet pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će produžiti rok iz stava 1. ovog člana jednom za tri meseca, ako razlučni, odnosno založni poverilac dostavi dokaz da je u okviru postupka unovčenja objavljen oglas o prodaji imovine iz stava 1. ovog člana.

Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 1. ovog člana, stečajni upravnik stiče pravo prodaje i raspolaganja imovinom shodno odredbama ovog zakona."

Član 23.

U članu 95. stav 3. reči: "ili uslovljavanje" brišu se.

U stavu 4. reči: "član 93. stav 5." zamenjuju se rečima: "čl. 93a i 93v".

Stav 5. briše se.

Dosadašnji st. 6-9. postaju st. 5-8.

Član 24.

U članu 104. stav 1. tačka 3) posle reči: "stečajne mase" dodaje se zapeta i reči: "uključujući i kao posledica ništavih pravnih poslova".

U stavu 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5)        nastale na osnovu kredita, odnosno zajma uzetog u smislu člana 27. stav 2. ili člana 157. stav 1. tačka 10) ovog zakona, a poverilac po tom osnovu imaće obavezu da stečajnog upravnika u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečaja u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavesti o postojanju i iznosu takvih obaveza, u suprotnom neće imati pravo na kamatu na to potraživanje za period trajanja stečajnog postupka."

Član 25.

U članu 105. stav 2. reči: "stečajni dužnik ili treće lice" zamenjuju se rečima: "treće lice u bilo kojoj fazi postupka", posle reči: "stvari koje" dodaju se reči: "drži bez pravnog osnova ili po osnovu pravnog posla čija je važnost prestala, a koje", a reči: "stečajnom dužniku ili" brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Odluke iz stava 2. ovog člana stečajni sudija donosi u formi rešenja, na koje pravo žalbe imaju stečajni upravnik i treće lice iz stava 2. ovog člana."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 26.

U članu 113. stav 2. tačka na kraju se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "kao i redosled namirenja razlučnih i založnih poverilaca.".

Član 27.

U članu 116. stav 2. posle reči: "Stečajni sudija će" dodaje se reč: "zaključkom".

Član 28.

U članu 117. stav 1. posle reči: "prekinutog parničnog" dodaju se reči: "ili arbitražnog".

Stav 2. menja se i glasi:

"Poverilac koji nije postupio na način iz stava 1. ovog člana gubi to pravo i svojstvo stečajnog poverioca za osporeno potraživanje."

U stavu 4. posle reči: "prekinute parnice" dodaju se reči: "ili arbitražnog postupka".

Član 29.

U članu 117a stav 2. reč: "primalac" zamenjuje se rečju: "prijemnik".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Prijemnik potraživanja ima pravo da traži ispravku konačne liste utvrđenih potraživanja."

Dosadašnji st. 3. i 4. brišu se.

Član 30.

U članu 118. stav 1. menja se i glasi:

"Ako u trenutku otvaranja stečajnog postupka teče parnični ili arbitražni postupak o potraživanju, stečajni upravnik će preuzeti parnični ili arbitražni postupak u stanju u kom se ona nalazi u trenutku otvaranja stečajnog postupka."

Član 31.

U članu 119. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Ne mogu se pobijati uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su učinjeni bili srazmerni finansijskim mogućnostima stečajnog dužnika i uobičajeni za privrednu granu kojoj stečajni dužnik pripada."

Član 32.

U članu 123. stav 1. posle reči: "da se radnjom oštećuju poverioci" dodaje se zapeta i reči: "kao i ako su pravni posao odnosno pravna radnja stečajnog dužnika preduzeti bez naknade ili uz neznatnu naknadu".

Član 33.

Naziv člana i član 124. brišu se.

Član 34.

U članu 126. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        uzimanja kredita ili zajma u skladu sa članom 27. stav 2. ovog zakona i davanje obezbeđenja po tom pravnom poslu, ako je nakon obustave stečajnog postupka u kojem je takav kredit ili zajam uzet došlo do otvaranja stečaja nad istim stečajnim dužnikom, kao i zaključivanja ugovora o kreditu ili zajmu u smislu člana 157. stav 1. tačka 10) ovog zakona i davanja obezbeđenja po tom pravnom poslu, ako je nakon obustave stečajnog odnosno prethodnog stečajnog postupka u kojem je pravnosnažno usvojen plan reorganizacije došlo do otvaranja stečaja nad istim stečajnim dužnikom;".

Član 35.

U članu 131. stav 1. tač. 1), 3) i 4) brišu se.

U stavu 3. posle reči: "poverilaca" dodaju se reči: "i ovlašćeni predlagač plana reorganizacije".

Član 36.

Naziv člana i član 132. menjaju se i glase:

"Način unovčenja i metod prodaje

Član 132.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

U slučaju da stečajni upravnik predlaže prodaju celokupne imovine ili imovinske celine stečajnog dužnika ili prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, dužan je da pribavi procenu celishodnosti takvog načina unovčenja u odnosu na prodaju pojedinačne imovine stečajnog dužnika koju izrađuje ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i kojom će se odrediti odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja u skladu sa članom 133. stav 12. ovog zakona, kao i da takvu procenu dostavi sudu, odboru poverilaca i svakom razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena takvom prodajom.

Odbor poverilaca, razlučni poverilac i založni poverilac ovlašćeni su da ulože primedbu na procenu iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema, u kom slučaju će sud, na osnovu savesne i brižljive ocene, zaključkom utvrditi celishodnost predloženog načina prodaje i odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja u skladu sa članom 133. stav 12. ovog zakona.

Prodaja imovine, odnosno pravnog lica vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Uz saglasnost odbora poverilaca stečajni upravnik može angažovati domaća ili strana lica stručna za vršenje prodaje javnim nadmetanjem ako je predmet prodaje umetničko delo, odnosno drugi specifičan predmet prodaje za koji postoji specijalizovano tržište ili ako smatra da će se takvim angažovanjem ostvariti veća javnost prodaje i povoljnije unovčenje.

Predlog prodaje iz stava 2. ovog člana mora sadržati sve uslove takve prodaje, uključujući i troškove angažovanja stručnih lica.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik dužan je da oglasi prodaju u najmanje dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet strani ovlašćene organizacije i to najkasnije 30 dana pre dana određenog za javno nadmetanje ili dostavljanje ponuda.

Izuzetno, ako su troškovi oglašavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na način drugačiji od načina propisanog stavom 7. ovog člana.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje prethodno odobren od strane odbora poverilaca i uz pribavljanje prethodne saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca, ako:

1)         je imovina koja se prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava;

2)         predložena kupoprodajna cena, odnosno njen deo u odnosu na koji postoji pravo prvenstvenog namirenja tog poverioca, ne pokriva iznos njegovog obezbeđenog potraživanja;

3)         prethodno nije pokušana prodaja javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda."

Član 37.

U članu 133. stav 1. reči: "Pre prodaje imovine stečajni upravnik" zamenjuju se rečima: "Stečajni upravnik", posle reči: "odboru poverilaca," dodaju se reči: "razlučnim, odnosno založnim", a reči: "načinu prodaje, rokovima prodaje i obaveštenje o proceni celishodnosti iz člana 132. stav 2. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje".

U stavu 2. reči: "imovine javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda," brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje iz stava 1. ovog člana stečajni upravnik dužan je da dostavi i ovlašćenoj organizaciji u roku iz stava 2. ovog člana."

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7. reči: "se prodaje" zamenjuju se rečima: "je obuhvaćena prodajom", a reči: "predloži povoljniji način unovčenja imovine, o čemu odlučuje stečajni sudija" zamenjuju se rečima: "podnese primedbu na predloženu prodaju, uključujući i predlog povoljnijeg načina unovčenja, odnosno metoda prodaje imovine".

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 8. menja se i glasi:

"Odbor poverilaca, poverioci i druga zainteresovana lica, osim razlučnog, odnosno obezbeđenog poverioca iz stava 7. ovog člana, mogu u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji podneti primedbu na predloženu prodaju iz razloga nepoštovanja odredaba ovog zakona ili nacionalnih standarda o upravljanju stečajnom masom u pripremi ili sprovođenju prodaje."

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8. dodaje se novi stav 9, koji glasi:

"O primedbama iz st. 7. i 8. ovog člana odlučuje stečajni sudija zaključkom u roku od osam dana, a prodaja se ne može sprovesti pre donošenja odluke suda."

Dosadašnji stav 8, koji postaje stav 10. menja se i glasi:

"Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i razlučnog, odnosno založnog poverioca koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom, u roku od deset dana od dana izvršene prodaje.".

Dosadašnji stav 9. briše se.

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

Dosadašnji stav 12, koji postaje stav 13. menja se i glasi:

"Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu."

Posle stava 13. dodaje se stav 14, koji glasi:

"Rešenje iz stava 13. ovog člana objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom i na njega žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica."

Dosadašnji stav 13. postaje stav 15.

Član 38.

Posle člana 133. dodaju se naziv člana i član 133a, koji glase:

"Obaveza nuđenja na prodaju

Član 133a

Stečajni upravnik je dužan da svaki deo imovine koji je predmet razlučnog, odnosno založnog prava ponudi na prodaju u roku od šest meseci od pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu.

Stečajni sudija može rešenjem, na obrazloženi predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana produžiti jednom za najviše šest meseci, ako za odlaganje prodaje postoje naročito opravdani razlozi.

U slučaju ukidanja mere zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa čl. 93a-93v ovog zakona dolazi do zastoja roka iz stava 1. ovog člana za vreme tokom kojeg stečajni upravnik nema pravo da vrši prodaju predmetne imovine.

Ako je imovina iz stava 1. ovog člana predmet podnetog zahteva za vraćanje imovine u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje imovine i obeštećenje, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče pravnosnažnim okončanjem postupka za vraćanje imovine i obeštećenje."

Član 39.

U članu 135. stav 1. reči: "stav 5." zamenjuju se rečima: "stav 7.".

Stav 3. briše se.

Član 40.

U članu 136. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6. reči: "ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica" zamenjuju se rečima: "rešenja iz člana 133. stav 13. ovog zakona".

Član 41.

Posle člana 136. dodaju se nazivi članova i čl. 136a, 136b, 136v i 136g, koji glase:

"Pravo prioriteta razlučnog, odnosno založnog poverioca

Član 136a

U slučaju kada je predmet prodaje stečajni dužnik kao pravno lice, celokupna imovina stečajnog dužnika ili imovinska celina, razlučni i založni poverioci koji su imali založno, odnosno razlučno pravo na bilo kom delu imovine koji je obuhvaćen takvom prodajom imaju pravo prioriteta u deobi onog dela sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom učešću procenjene vrednosti imovine koja je predmet založnog, odnosno razlučnog prava u ukupnoj procenjenoj vrednosti predmeta prodaje, u skladu sa procenom iz člana 132. stav 2. ovog zakona, odnosno u skladu sa zaključkom suda iz člana 132. stav 3. ovog zakona.

Polaganje cene od strane razlučnog ili založnog poverioca

Član 136b

Ako je kupac imovine razlučni poverilac koji ima pravo prioritetnog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom, taj kupac ima pravo da svoje obezbeđeno potraživanje prebije sa iznosom kupoprodajne cene, i to na sledeći način:

1)         u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje premašuje iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz člana 133. stav 12. ovog zakona, uvećan za eventualno preostali deo kupoprodajne cene iz kojeg nema pravo prioritetnog namirenja;

2)         u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje ne dostiže iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz člana 133. stav 12. ovog zakona, uvećan za razliku između njegovog obezbeđenog potraživanja i punog iznosa kupoprodajne cene.

Saglasnost odbora poverilaca i razlučnog, odnosno založnog poverioca

Član 136v

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine:

1)         ako je ponuđena cena manja od 50% procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik dužan je da takvu ponudu bez odlaganja dostavi odboru poverilaca, a prodaja se može sprovesti ako je odobri odbor poverilaca;

2)         ako bi u smislu procene iz člana 132. stav 2. ovog zakona deo sredstava ostvarenih prodajom koji se odnosi na imovinu koja je pod razlučnim, odnosno založnim pravom bio manji od 50% procenjene vrednosti te imovine, stečajni upravnik je dužan da takvu ponudu bez odlaganja dostavi svakom razlučnom i založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na toj imovini, a prodaja se može sprovesti ako je odobri razlučni, odnosno založni poverilac koji, shodnom primenom člana 35. stav 3. ovog zakona, učini verovatnim da se njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti delom ili u celosti iz imovine koja je pod razlučnim, odnosno založnim pravom ako bi se ona prodavala pojedinačno.

Razlučni, odnosno založni poverilac koji se predloženom prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine namiruje u celosti nema pravo iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

U slučaju da odobrenja iz stava 1. ovog člana budu data, stečajni upravnik dužan je da prihvati takvu ponudu i sprovede prodaju.

Pravo preče kupovine razlučnog, odnosno založnog poverioca u slučaju prodaje neposrednom pogodbom

Član 136g

Kada je imovina koja je predmet prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava, razlučni, odnosno založni poverilac može, u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja iz člana 133. stav 6. ovog zakona, da obavesti sud i stečajnog upravnika da prihvata da kupi predmet prodaje pod istim (ili za stečajnog dužnika povoljnijim) uslovima iz obaveštenja (pravo preče kupovine), pri čemu je dužan i da navede da li će se koristiti pravom iz člana 136b ovog zakona.

Pravo preče kupovine iz stava 1. ovog člana razlučni, odnosno založni poverilac može vršiti i preko lica koje je sa njim povezano u smislu zakona kojima se uređuju privredna društva, uz dostavljanje dokaza da se radi o povezanom licu.

U slučaju da je razlučni, odnosno založni poverilac uložio primedbu na predloženu prodaju u skladu sa članom 133. stav 7. ovog zakona, rok za vršenje prava preče kupovine iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana dostavljanja odluke suda po toj primedbi razlučnom, odnosno založnom poveriocu, a prodaja se ne može sprovesti pre isteka tog roka."

Član 42.

U članu 139. stav 3. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      iznos sredstava rezervisanih za isplatu poveriocima za slučaj naknadnih prijava potraživanja iz člana 130. stav 2. ovog zakona;".

Član 43.

U članu 144. stav 2. menja se i glasi:

"Izuzetno, završnoj deobi iz stava 1. ovog člana može se pristupiti i:

1)         ako u toku postupka stečaja stečajni upravnik, posle više pokušaja unovčenja imovine stečajnog dužnika na način predviđen ovim zakonom, ne uspe da unovči celokupnu stečajnu masu, odnosno njen pretežni deo ili

2)         ako su u stečajnom postupku namirena potraživanja poverilaca u celosti, sa pripadajućom kamatom u skladu sa ovim zakonom."

Član 44.

U članu 147. stav 1. menja se i glasi:

"U slučaju da su u stečajnom postupku, pre završne deobe ili u završnoj deobi, u punom iznosu namirena potraživanja poverilaca u celosti sa pripadajućom kamatom u skladu sa ovim zakonom, stečajni upravnik dužan je da preostali višak deobne mase, kao i eventualno neunovčenu imovinu stečajnog dužnika iz člana 144. stav 2. ovog zakona, raspodeli članovima privrednog društva, u skladu sa pravilima postupka likvidacije. U tom slučaju, rešenjem o završnoj deobi stečajni sudija nalaže brisanje svih tereta na imovini koja se raspodeljuje članovima privrednog društva. Izuzetno, stečajni upravnik neće raspodeliti neunovčenu imovinu onim članovima privrednog društva koji se odreknu prava na takvu raspodelu i o tome obaveste stečajnog upravnika pisanim putem najkasnije u roku od 15 dana od dana objavljivanja nacrta za završnu deobu na oglasnoj tabli suda."

U stavu 4. reč: "stečajnih" i reči: "svi stečajni" brišu se.

Član 45.

U članu 148. stav 2. posle reči: "stečajnog postupka" dodaje se zapeta i reči: "ali ne pre donošenja rešenja o glavnoj deobi".

Član 46.

U članu 155. stav 1. posle reči: "bankrotstvo" zapeta i reči: "a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja" brišu se.

Član 47.

U članu 156. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje za svaku od klasa poverilaca, kao i sredstva rezervisana za poverioce osporenih potraživanja, način izmirenja potraživanja i vremensku dinamiku plaćanja;".

U tački 6) reči: "glavnih elemenata" zamenjuju se rečju: "mera", a posle reči: "plana reorganizacije" zapeta i reči: "ako ih je moguće odrediti" brišu se.

U tački 10) reči: "kao i iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad" zamenjuju se rečima: "iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad, uz navođenje postupka za njegovu promenu".

Tačka 13) menja se i glasi:

"13)      procenu vrednosti imovine stečajnog dužnika, kao i procenu novčanog iznosa namirenja koje bi se ostvarilo sprovođenjem bankrotstva i sprovođenjem reorganizacije za svaku od klasa poverilaca posebno, izrađenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja) u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom, ne stariju od 12 meseci;".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16)      predlog za imenovanje članova komisije poverilaca, ako je planom predviđeno njeno postojanje;".

U tački 18) tačka zapeta na kraju zamenjuje se tačkom.

Tačka 19) briše se.

U stavu 4. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        potpisanu neobavezujuću izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana reorganizacije i spremni da glasaju za njegovo usvajanje;".

Tačka 4) briše se.

U tački 5) reči: "vanredni izveštaj revizora" zamenjuju se rečima: "vanredni izveštaj sa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima stečajnog dužnika".

Član 48.

U članu 157. stav 1. tačka 7) posle reči: "založnog prava" dodaje se zapeta i reči: "uz saglasnost imaoca založnog prava".

Tač. 11) i 13) brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

"U slučaju da je planom reorganizacije predviđena mera pretvaranja potraživanja u kapital stečajnog dužnika, predlagač je dužan da uz plan reorganizacije dostavi procenu kapitala stečajnog dužnika, izvršenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja), ne stariju od šest meseci."

St. 5, 6, 7. i 8. brišu se.

Dosadašnji stav 9, koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Sprovođenje mera predviđenih planom reorganizacije, a naročito izmene u strukturi kapitala stečajnog dužnika i otuđenje ili drugo raspolaganje nepokretnom imovinom koja je evidentirana kao društvena svojina, ne može se vršiti suprotno odredbama zakona kojima se uređuje zaštita društvenog kapitala u preduzećima koja posluju većinskim društvenim kapitalom, odnosno kojima se uređuje zaštita imovine koja je evidentirana kao društvena svojina u zadrugama. Podnosilac plana reorganizacije dužan je da u prilogu plana reorganizacije dostavi prethodnu saglasnost na plan reorganizacije, izdatu od strane organizacije iz člana 19. stav 2. ovog zakona, a ta organizacija u postupku davanja prethodne saglasnosti na plan reorganizacije postupa sa naročitom hitnošću i dužna je da donese akt po zahtevu za davanje prethodne saglasnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva."

Član 49.

U članu 158. stav 5. tačka 3) tačka zapeta na kraju zamenjuje se tačkom.

Tačka 4) briše se.

Posle stava 7. dodaju se st. 8, 9. i 10, koji glase:

"Ako je pre donošenja odluke po predlogu poverioca za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, stečajni sudija će prvo rešavati po predlogu stečajnog dužnika za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Ukoliko je predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije pravnosnažno odbijen, odnosno odbačen, stečajni dužnik je ovlašćen da podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

U slučaju da je pre podnošenja novog predloga iz stava 9. ovog člana protiv stečajnog dužnika podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka od strane poverioca, sud će prvo rešavati po predlogu za pokretanje stečajnog postupka koji je podnet od strane poverioca."

Član 50.

U članu 159. stav 1. reč: "poznate" briše se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu održava se najkasnije u roku od 90 dana od dana donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana."

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3. reči: "Rešenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije" zamenjuju se rečima: "Rešenje iz stava 1. ovog člana, zajedno sa tekstom unapred pripremljenog plana reorganizacije".

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.".

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "iz stava 3." zamenjuju se rečima: "iz stava 5.".

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.", a tačka 2) menja se i glasi:

"2)        poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije kojima osporavaju sadržinu unapred pripremljenog plana reorganizacije ili osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dostave nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije"."

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8. reči: "iz stava 2." zamenjuju se rečima: "iz stava 4.".

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9. reči: "30 dana od dana objavljivanja oglasa iz stava 3. ovog člana" zamenjuju se rečima: "60 dana od pokretanja postupka iz stava 1. ovog člana".

Dosadašnji st. 9, 10, 11, 12. i 13. brišu se.

Član 51.

Posle člana 159. dodaju se nazivi članova i čl. 159a i 159b, koji glase:

"Primedbe na unapred pripremljeni plan reorganizacije i izmene plana

Član 159a

Primedbe zainteresovanih lica dostavljene sudu po isteku roka iz člana 159. stav 7. tačka 2) ovog zakona neće biti uzete u razmatranje od strane suda.

Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe dostavi nadležnom sudu u roku od 15 dana od isteka roka iz člana 159. stav 7. tačka 2) ovog zakona.

Odgovori na primedbe dostavljeni sudu po isteku roka iz stava 2. ovog člana neće biti uzeti u razmatranje od strane suda.

Predlagač može, u roku iz stava 2. ovog člana, samo jednom izvršiti izmenu plana reorganizacije (u obliku prečišćenog teksta), sa jasnom naznakom da je u pitanju izmenjeni plan.

U slučaju da predlagač sudu dostavi izmenjeni plan u skladu sa stavom 4. ovog člana, postupak će se nastaviti po tako izmenjenom planu, pri čemu:

1)         predlagač nije u obavezi da uz izmenjeni plan sudu dostavlja izjave većinskih poverilaca iz stava 156. stav 4. tačka 2) ovog zakona;

2)         sud je dužan da sastavi i objavi oglas o održavanju ročišta za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu u skladu sa članom 159. st. 4-9. ovog zakona.

Provera tačnosti podataka iz plana i mera obezbeđenja

Član 159b

Tokom prethodnog postupka iz člana 159. stav 1. ovog zakona stečajni sudija može, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, angažovati ovlašćena stručna lica (procenitelje, veštake ili revizore) u cilju utvrđivanja tačnosti podataka iz unapred pripremljenog plana reorganizacije. Troškovi angažovanja stručnog lica predstavljaju troškove prethodnog postupka.

Stručno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da svoje izjašnjenje dostavi sudu najkasnije osam dana pre održavanja ročišta za raspravljanje i glasanje o planu reorganizacije.

Na predlog podnosioca plana ili po službenoj dužnosti, stečajni sudija tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog člana može odrediti meru sprečavanja promene finansijskog i imovinskog položaja stečajnog dužnika, koja obuhvata:

1)         imenovanje privremenog stečajnog upravnika;

2)         zabranu plaćanja sa računa stečajnog dužnika ako računi stečajnog dužnika nisu blokirani, bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, odnosno dozvolu plaćanja sa računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, ako su u trenutku donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana računi stečajnog dužnika blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate;

3)         zabranu raspolaganja imovinom stečajnog dužnika bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika;

4)         zabranu određivanja i sprovođenja izvršenja ili pokretanja postupka vansudskog namirenja prema stečajnom dužniku;

5)         zabranu organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu da sprovodi naloge za prinudnu naplatu sa računa stečajnog dužnika.

U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 3. tačka 3) ovog člana, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja stečajnog postupka.

Mera obezbeđenja iz stava 3. ovog člana važi do pravnosnažnog okončanja prethodnog postupka iz člana 159. stav 1. ovog zakona, a najduže šest meseci i ne može se ponovo odrediti u istom postupku, a stečajni sudija može ukinuti ovu meru i pre isteka tog roka.

Ako odredi meru iz stava 3. ovog člana, stečajni sudija rešenjem određuje za koje namene se mogu vršiti plaćanja sa računa stečajnog dužnika uz saglasnost stečajnog sudije.

Računi stečajnog dužnika koji su na dan podnošenja predloga iz člana 158. ovog zakona blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate ili su blokirani tokom trajanja prethodnog stečajnog postupka ostaju blokirani i dalje do okončanja prethodnog stečajnog postupka, osim ako stečajni dužnik izmiri sve dospele obaveze na osnovu kojih su ovi računi blokirani.

Rešenje kojim je određena mera iz stava 3. ovog člana istog dana se dostavlja organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obaveštava sve poslovne banke, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika, odnosno kako bi se omogućila plaćanja u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Radi odlučivanja po predlogu za određivanje mere obezbeđenja iz stava 3. ovog člana stečajni sudija može zakazati i održati posebno ročište."

Član 52.

U članu 160. stav 2. menja se i glasi:

"Stečajni sudija na zahtev zainteresovanog lica može izvršiti procenu visine potraživanja za potrebe glasanja, ako to lice dostavi dokaze da visina potraživanja navedena u unapred pripremljenom planu reorganizacije nije tačna."

Stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.

Dosadašnji stav 6. briše se.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 5. reči: "čl. 161. do 164." zamenjuju se rečima: "čl. 161. - 164b", a reči: "postupak stečaja" zamenjuju se rečima: "prethodni postupak stečaja".

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 6. posle reči: "plana reorganizacije" dodaje se zapeta i reči: "kao i troškove prethodnog postupka stečaja".

Član 53.

U članu 161. stav 1. reči: "stečajni dužnik," brišu se, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: "ako na prvom poverilačkom ročištu nije doneto rešenje o bankrotstvu.".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"U slučaju da predlagač plana reorganizacije nije stečajni upravnik, stečajni upravnik ima obavezu da aktivno sarađuje sa ovlašćenim predlagačem i da mu pruži podatke o imovini i obavezama stečajnog dužnika, kao i sve druge podatke od značaja za pripremu plana reorganizacije stečajnog dužnika."

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3. reči: "koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik" zamenjuju se rečima: "koji predloži stečajni upravnik".

Član 54.

U članu 162. st. 2. i 3. brišu se.

Član 55.

Naziv člana 163. menja se i glasi: "Utvrđivanje tačnosti podataka, izmena i odbacivanje predloga plana reorganizacije".

U članu 163. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Predlagač je ovlašćen da u istom stečajnom postupku, po prijemu primedaba poverilaca i u roku iz člana 164a stav 2. ovog zakona, samo jednom izvrši izmenu plana reorganizacije (u obliku prečišćenog teksta), sa jasnom naznakom da je u pitanju izmenjeni plan."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. u tački 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom, a posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        planom nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni planom, mogli da svojim glasanjem utiču na odluku o usvajanju plana."

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4. reč: "podnosilac" zamenjuje se rečju: "predlagač".

Član 56.

Naziv člana i član 164. menjaju se i glase:

"Zakazivanje i oglašavanje ročišta za razmatranje i glasanje o planu reorganizacije

Član 164.

Stečajni sudija zakazuje i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga plana reorganizacije.

Plan reorganizacije sud, bez odlaganja, dostavlja registru privrednih subjekata, kao i drugom odgovarajućem registru radi objavljivanja na internet strani tog registra.

Oglas o ročištu za razmatranje plana reorganizacije i glasanju od strane poverilaca sud objavljuje na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u jednom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

U oglasu se navodi poslovno ime i matični broj stečajnog dužnika, ime, odnosno poslovno ime predlagača, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja, kao i način na koji se sva zainteresovana lica mogu upoznati sa sadržinom plana.

Oglas iz stava 3. ovog člana mora da sadrži i poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog plana reorganizacije kojima osporavaju sadržinu plana reorganizacije ili osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja dostave nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Stečajni sudija može naložiti podnosiocu predloga da oglas iz stava 3. ovog člana objavi i u drugim domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja."

Član 57.

Posle člana 164. dodaju se naziv člana i član 164a, koji glase:

"Primedbe na plan i izmene plana reorganizacije

Član 164a

Primedbe zainteresovanih lica dostavljene sudu po isteku roka iz člana 164. stav 5. ovog zakona neće biti uzete u razmatranje od strane suda.

Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe zainteresovanih lica dostavi sudu u roku od 15 dana od isteka roka iz člana 164. stav 5. ovog zakona.

Odgovori na primedbe dostavljeni po isteku roka iz stava 2. ovog člana neće biti uzeti u razmatranje od strane suda.

Ročište za glasanje o planu reorganizacije ne može se održati pre isteka roka od 60 dana od dana podnošenja plana reorganizacije sudu.

U slučaju da predlagač sudu dostavi izmenjeni plan reorganizacije u skladu sa članom 163. stav 2. ovog zakona, postupak će se nastaviti po tako izmenjenom planu, pri čemu je sud dužan da sastavi i objavi oglas o održavanju ročišta za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu u skladu sa članom 164. st. 3-6. ovog zakona.

Izmenjeni plan reorganizacije sud bez odlaganja dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru radi objavljivanja na internet strani tog registra."

Član 58.

Naziv člana 165. menja se i glasi: "Pravo glasa i klase poverilaca".

U članu 165. stav 5. menja se i glasi:

"Razlučni poverilac, odnosno drugo zainteresovano lice, ovlašćen je da sudu za potrebe procene iz stava 4. ovog člana dostavi procenu vrednosti opterećene imovine izrađenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja). Ako je sudu dostavljena samo jedna procena, stečajni sudija će procenu verovatnoće namirenja razlučnog potraživanja iz opterećene imovine utvrditi na osnovu te procene. U slučaju sumnje u dostavljenu procenu, stečajni sudija može naložiti da se angažuje drugo ovlašćeno stručno lice (procenitelj), koji će izvršiti novu procenu. Za iznos potraživanja koji stečajni sudija proceni, na osnovu obrazložene ocene svih dostavljenih procena, da se razlučni poverioci ne mogu namiriti iz opterećene imovine, razlučni poverioci ostvaruju pravo glasa u okviru klase potraživanja u koju bi njihovo potraživanje bilo razvrstano da ne postoji predmetno obezbeđenje."

U stavu 8. broj: "200" zamenjuje se brojem: "100", broj: "20.000" zamenjuje se brojem: "50.000", a posle reči: "sredstava za" dodaje se reč: "prethodnu".

St. 9-15. brišu se.

Član 59.

Posle člana 165. dodaje se naziv člana i član 165a, koji glasi:

"Glasanje i usvajanje plana reorganizacije

Član 165a

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja pismenim putem (glasanje u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena u novcu pre početka primene plana reorganizacije ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju o planu i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Danom početka primene plana reorganizacije smatra se dan određen planom reorganizacije, s tim da taj dan ne može nastupiti pre dana pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju plana reorganizacije, niti po isteku roka od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja.

Ako se u stečajnom postupku podnese više od jednog plana reorganizacije, o njima se glasa po redosledu podnošenja, a usvojenim se smatra plan reorganizacije koji je prvi izglasan.

Ako plan reorganizacije, osim plana iz člana 158. ovog zakona, ne dobije potreban broj glasova, nad stečajnim dužnikom sprovodi se bankrotstvo."

Član 60.

U članu 167. stav 4. reči: "Donošenjem rešenja" zamenjuju se rečima: "Pravnosnažnošću rešenja", a posle reči: "plana reorganizacije" dodaju se reči: "u stečaju,".

Stav 5. menja se i glasi:

"Stečajni dužnik je ovlašćen da pre ili nakon isteka roka za sprovođenje plana reorganizacije podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, pod uslovima propisanim ovim zakonom."

Član 61.

Naziv člana 170. menja se i glasi: "Izuzetak od primene drugih propisa".

U članu 170. reči: "hartija od vrednosti" zamenjuju se rečju: "prospekta", a posle reči: "poništavanje akcija" dodaju se reči: "i zaštitu poverilaca u slučaju smanjenja osnovnog kapitala".

Član 62.

U članu 173. stav 1. tačka 2) posle reči: "plana reorganizacije" dodaju se reči: "ili ako je takvo postupanje, odnosno nepostupanje planom reorganizacije utvrđeno kao stečajni razlog".

U stavu 2. posle reči: "došlo do" dodaju se reči: "neke od sledećih posledica".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"U slučaju iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija tokom prethodnog stečajnog postupka može angažovati stručno lice ili imenovati privremenog stečajnog upravnika radi utvrđivanja činjenica od značaja za ocenu postojanja stečajnog razloga."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 63.

U članu 187. stav 1. reč: "stav 4." zamenjuje se rečju: "stav 3.".

Član 64.

U članu 188. stav 1. tačka 2) reč: "stav 4." zamenjuje se rečju: "stav 3.".

Član 65.

Podzakonski akti doneti na osnovu ovlašćenja iz Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 66.

Stečajni postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim što će se na unovčenje stečajne mase u stečajnim postupcima pokrenutim u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon) i Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), primenjivati nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom doneti u skladu sa ovlašćenjem iz člana 65. ovog zakona.

Član 67.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (u daljem tekstu: Izmene i dopune zakona) unapređuju se zakonske odredbe sadržane kako u Zakonu o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon i 71/12 - US), tako i u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 83/14). Međutim, ovim Izmenama i dopunama zakona uvode se i novi instituti i implementiraju odredbe kojima se obezbeđuju uslovi za adekvatniju i bolju primenu već postojećih instituta, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i poboljšanje namirenja poverilaca.

Iako je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju usvojen i stupio na snagu 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 83/14 - u daljem tekstu: Izmene Zakona o stečaju iz 2014. godine), prelaznim i završnim odredbama tog zakona predviđeno je da će se stečajni postupci, koji su na dan početka primene zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana početka primene zakona. Usled navedenog, svi tada postojeći stečajni postupci nastavljeni su u skladu sa do tada važećim propisima, iz kog razloga poboljšana rešenja uvedena tim zakonom nisu imala uticaj na postojeće stečajne postupke. Ipak, na osnovu stečajne prakse iskristalisala su se pitanja koja su, i pre usvajanja Zakona o stečaju iz 2014. godine, izazivala nedoumice, različita tumačenja i različitu primenu u praksi. Uočeni su i identifikovani problemi i situacije u praktičnoj primeni dosadašnjih zakonskih rešenja, zbog čega se, na prvom mestu, želelo da nova rešenja pomognu praksi i neposrednoj primeni propisa i pruže jasne okvire postupanja, ali i da bolje definišu i balansiraju prava i obaveze učesnika u stečajnom postupku sa načelnom hitnosti u sprovođenju stečaja. Pored toga, potreba za poboljšanjem položaja obezbeđenih poverilaca, prevashodno razlučnih, dovela je do novih instituta, predloženih nakon svestrane analize iskustava iz uporednih zakonskih rešenja i uporedne prakse, koja su prilagođena specifičnostima domaćeg zakonodavstva, kao i domaćem okruženju i domaćem poslovnom ambijentu.

Ovim Izmenama i dopunama zakona zadržane su odredbe koje su za cilj imale sprečavanje zloupotreba, odnosno isključenje mogućnosti korupcije, ali su istovremeno dodatno unapređene i uvedene nove, čime se ostalo na smeru odlučnog sprovođenja borbe protiv korupcije i sprečavanja zloupotreba. Negativna iskustva iz stečajnih postupaka u prethodnom periodu pokazala su se kao podstrekač jasnog regulisanja ovog pitanja. Pored toga, transparentnost stečajnog postupka je u potpunosti zadržana kao jedno od vodećih načela, ali i unapređena ovim Izmenama i dopunama zakona kojima se za učesnike u stečajnom postupku predviđa niz prava i obaveza i dodatno uređuje procedura, posebno u postupku raspravljanja o planovima reorganizacije. Učešće ovlašćenih procenitelja, odnosno sudskih veštaka odgovarajuće struke, uvedeno je kao obaveza u cilju dokazivanja vrednosti imovine stečajnog dužnika, a posebno založene imovine i vrednosti založnog prava.

Ove Izmene i dopune zakona, pored pomenutih zadržavanja dosadašnjih propisa, uvodi i niz novih pravila i usmerava stečajni postupak ka efikasnom i rasterećenom postupku ostvarivanja prava poverilaca, uz zaštitu interesa i očuvanje položaja stečajnog dužnika u pogledu mogućnosti za sprovođenje reorganizacije kao načina ozdravljenja i ponovnog uvođenja u pravni promet kao aktivnog privrednog društva. U jednom delu, ove Izmene i dopune zakona imaju za cilj i poboljšanje položaja obezbeđenih poverilaca - razlučnih i založnih poverilaca. Razlučni poverioci su poverioci stečajnog dužnika koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo. Sa druge strane, založni poverioci su lica koja imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, ali nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno.

Ovim izmenama i dopunama zakona položaj razlučnih i založnih poverilaca je poboljšan i to tako što je, na prvom mestu, razlučnim poveriocima priznato pravo učešća u odboru poverilaca čiji je jedan član sada iz reda razlučnih poverilaca, na koji način je obezbeđeno učešće i ovih poverilaca u odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti odbora poverilaca. Pored pomenutog, Izmene i dopune zakona sadrže i niz drugih predloga u cilju poboljšanja položaja razlučnih, odnosno založnih poverilaca, od kojih je jedan od značajnijih dodatne razrada već postojećeg prava razlučnih (a sada i založnih) poverilaca da predlože ukidanje zabrane izvršenja i namirenja u pogledu založene imovine stečajnog dužnika u cilju realizacije potraživanja koje je tim založnim pravom obezbeđeno, o čemu odlučuje sud, a u slučaju da su tačno određeni uslovi za ukidanje pomenute zabrane ispunjeni, razlučni, odnosno založni poverilac postupak namirenja sprovodi samostalno i van stečaja, u skladu sa opštim pravilima o namirenju vansudskim ili sudskim putem (dakle, na isti način kao da založni dužnik nije u stečaju). Ovo pravo, kako će u kasnijem tekstu biti detaljnije obrazloženo, omogućeno je za tačno određeni period vremena (koji se u opravdanim slučajevima može jedanput produžiti), nakon čega se - u slučaju da imovina nije unovčena - zabrana izvršenja i namirenja ponovo uspostavlja automatski. Na ovaj način, pored prethodno pomenutog cilja unapređenja položaja obezbeđenih poverilaca, postiže se i efikasnost stečajnog postupka kao i rasterećenje stečajnog upravnika od sprovođenja radnji prodaje imovine stečajnog dužnika koja je opterećena zalogom u slučaju, primera radi, kada je na osnovu procene vrednosti založene imovine očigledno da će celokupna ostvarena cena biti upotrebljena za namirenje razlučnog, odnosno založnog poverioca. Projekcija je da bi ovakvo rešenje podstaklo poslovni ambijent u trenutku kada je spremnost finansijskih institucija, prevashodno banaka, da finansiraju privredu na niskom nivou. Naime, praksa iz prethodnog perioda koja je rezultirala velikim brojem nenaplativih kredita, koji su obezbeđeni imovinom ili imovinskim celinama privrednih subjekata, a usled koje nenaplativnosti je i broj stečajnih postupaka povećan, učinila je subjekte manje spremnim da se upuste u značajne finansijske aranžmane čak i u slučajevima mogućnosti obezbeđenja zalogom na imovini ili imovinskoj celini dužnika. Strategijom rešavanja problematičnih kredita, predviđeno je unapređenje stečajnog okvira, kao jednog od ključnih faktora rešavanja problematičnih kredita, pri čemu se pošlo od toga da položaj obezbeđenog poverioca ne bi trebalo da bude lošiji u odnosu na ostale poverioce i specifičnost njegovog prava, sve u cilju sprečavanja smanjene naplate. Pored toga, očekuje se i da uvedeni model prava obezbeđenih poverioca da zahtevaju ukidanje mere zabrane izvršenja i naplate radi samostalnog sprovođenja postupka namirenja svog potraživanja pospeši i tržište problematičnih kredita.

Ovim Izmenama i dopunama zakona uvode se i određene druge izmene kojima se omogućava zaštita zakonom priznatih prava razlučnih poverilaca, ali uvode i dodatna prava u onim slučajevima u kojima je zakonodavac zaključio da je to opravdano potrebno radi zaštite njihovih legitimnih interesa ili radi izbalansiranog rešavanja problema potencijalnog sukoba interesa sa drugim učesnicima u postupku (stečajni poverioci, stečajni upravnik itd). Istovremeno, u zakonom tačno određenim opravdanim slučajevima, propisan je i njihov jednak tretman sa stečajnim (neobezbeđenim) poveriocima (primera radi, prilikom delimične deobe kada prethodno založena imovina nije u celosti unovčena).

Izmene koje su predložene u vezi sa postupkom unovčenja imovine odnosno njene prodaje idu za tim da se sam postupak, kao i pravna sredstva koja stoje na raspolaganju svim učesnicima, jasnije urede. Time se postiže bolja procesna ekonomija i puno poštovanje ustavnog prava na pravno sredstvo i pravično suđenje, uz posebnu zaštitu obezbeđenih poverilaca imajući u vidu dosadašnja iskustva sa primenom Zakona o stečaju gde su takvi poverioci neretko bili u nezavidnom položaju, te prinuđeni da značajno duže nego što je razumno opravdano čekaju na prodaju i namirenje iz predmeta obezbeđenja. Dodatnim pravilima o pravu na prebijanje sa obezbeđenim potraživanjem, pravu preče kupovine i pravu na davanje saglasnosti na prodaju ispod 50% procenjene vrednosti imovine (u slučaju prodaje pravnog lica ili imovinske celine), njihov položaj je poboljšan u skladu sa najboljom praksom uporednih rešenja. Novim pravilima pojednostavljuju se pravni lekovi u vezi sa sprovedenom prodajom, a pravo na pristup sudu proširuje na sva zainteresovana lica, uključujući i učesnike u postupku prodaje. Na ovaj način se postiže veća pravna sigurnost u postupku stečaja za sve učesnike, a povećava se i dostupnost kredita i sniženje rizika za obezbeđene zajmodavce (prevashodno banke) što treba da doprinese i nižim kamatnim stopama i manjim zahtevima za davanje obezbeđenja, što sve dalje povećava kreditni kapacitet privrednih subjekata i poboljšava njihove perspektive za finansiranje obrtnog kapitala i investicija.

Ove Izmene i dopune zakona sadrže i izmene i dopune odredbi koje regulišu postupak reorganizacije u stečaju i prethodni stečajni postupak u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR). Postojeća pravila dodatno su pojašnjena, čime je izbegnuta potreba za tumačenjem, a time i uskraćena mogućnost razlike u primeni propisa. Pojedina dosadašnja zakonska rešenja, uz različito tumačenje i različitu praktičnu primenu, dovodila su do dugotrajnih postupaka i višestrukog produženja rokova za podnošenje ili izmene planova reorganizacije. Ovim zakonom jasno je predviđen rok za podnošenje plana reorganizacije i jasno je propisana mogućnost samo jedne izmene plana reorganizacije (bilo u okviru postupka stečaja, bilo za unapred pripremljeni plan reorganizacije). Imajući u vidu dosadašnju praksu, nova zakonska rešenja bi ukinula mogućnost višemesečnih (ili višegodišnjih) trajanja stečajnih postupaka tokom kojih su rokovi podnošenja planova reorganizacije produžavani, predlozi planova reorganizacije više puta menjani bez donošenja konačne odluke po takvim predlozima, i tim odlagano donošenje rešenja o bankrotstvu i unovčenje imovine (a samim tim i namirenje poverilaca), pri čemu efekat instituta reorganizacije nije postizan ili je postizan samo formalno, što nije u skladu sa ciljem koji je zakonodavac imao prilikom propisivanja takvih normi.

Sve ove izmene bi trebalo da doprinesu značajnom ubrzanju postupka i postizanju veće procesne discipline svih učesnika, a sve u skladu sa ciljem poboljšanja procesne ekonomije. Nova pravila treba da omoguće lakše finansiranje dužnika (i u reorganizaciji u stečaju i u okviru UPPR) što je od značaja za uspešnost sprečavanja prestanka poslovanja dužnika i za zadržavanje proizvodnje i zaposlenih radnika, kroz dodatnu zaštitu takvih kredita i zajmova u bilo kom budućem stečajnom postupku (što treba da omogući bankama i drugim zajmodavcima da lakše odobravaju takve kredite odnosno zajmove, što do sada nije bio slučaj).

Sveukupnost rešenja ovih Izmena i dopuna zakona takođe je u skladu sa regulatornom reformom koja se sprovodi u Republici Srbiji, posebno u oblasti poboljšanja poslovnog ambijenta i pospešivanja domaće privrede, a njegova rešenja usaglašena su i sa Strategijom za rešavanje neneplativih kredita koju je 2015. godine usvojila Vlada Republike Srbije.

Pored toga, ove Izmene i dopune zakon prate rešenja uporednih zakonodavstava, uzimajući u obzir Direktivu Evropske unije 1346/2000 od 29. maja 2000. godine (dalje: Direktiva EU), koju bi Republika Srbija bila u obavezi da implementira u narednom periodu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Predlogom zakona vrši se izmena i dopuna Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14 u daljem tekstu: važeći Zakon).

Članom 1. menja se član 1. Zakona o stečaju u stavu 3. tako što se precizira definicija bankrotstva, pod kojim se, prema predloženom rešenju, podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno iz vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica. Predloženim rešenjem precizira se oblik i način namirenja poverilaca u stečajnom postupku i to tako što se definiše da se poverioci namiruju iz vrednosti imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, umesto do sada predviđene definicije da se namirenje poverilaca vrši prodajom. Ovakva izmena je jezičko preciziranje u cilju jasnijeg tumačenja i primene propisa, između ostalog i sa razloga što se namirenje može postići i prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, a treba da reflektuje i nova rešenja po kojima se razlučni, odnosno založni poverioci, pod određenim uslovima, mogu namiriti i iz vrednosti opterećene imovine mimo stečajnih pravila (kada može doći i do preuzimanja imovine u vlasništvo shodno opštim pravilima namirenja obezbeđenih potraživanja).

Članom 2. predviđeno je brisanje stava 3. člana 22. važećeg Zakona, imajući u vidu da je izmenama drugih zakona organizacija iz člana 19. stav 2. ovog zakona postala ista institucija (Agencija za licenciranje stečajnih upravnika) koja vrši poslove ovlašćene organizacije iz člana 20. stav 2. važećeg Zakona.

Članom 3. izvršena je dopuna člana 28. i to novim st. 2, 3. i 4. Predloženim dopunama je izvršena izmena postojećih rešenja. Preduzimanje pravnog posla davanja u zakup imovine stečajnog dužnika opterećene razlučnim ili založnim pravom je ograničeno saglasnošću razlučnih, odnosno založnih poverilaca za slučajeve kada je predmet zakupa opterećen razlučnim, odnosno založnim pravom. Imajući u vidu da su razlučni, odnosno založni poverioci legitimno zainteresovani za očuvanje predmeta obezbeđenja svog potraživanja, kao i za njegovo što je moguće ranije unovčenje, ovakva saglasnost se pokazuje kao potrebna budući da se radi o pravnom poslu kojim se predmet zaloge daje na korišćenje trećem licu, čime se potencijalno, tokom trajanja zakupa, umanjuje njegova vrednost. Dodatno, davanje u zakup de facto najčešće odlaže unovčenje takve imovine (usled toga što se na taj način neretko finansiraju fiksni mesečni troškovi stečajnog postupka), što je direktno suprotno načelu hitnosti stečajnog postupka i legitimnim interesima razlučnog, odnosno založnog poverioca (koji nemaju nikakvu korist od izdavanja u zakup, već korist ostvaruje stečajna masa), pa se suprotstavljeni interesi razlučnih, odnosno založnih poverilaca sa jedne strane i stečajnog upravnika i stečajnih poverilaca, sa druge strane, mogu izbalansirati na način da se stečajnom upravniku ne uskrati pravo na davanje u zakup imovine pod razlučnim, odnosno založnim pravom, ali da se to njegovo pravo uslovi saglasnošću razlučnih, odnosno založnih poverilaca. U cilju izbegavanja mogućnosti zloupotrebe predloženog prava od strane onih razlučnih podnosno založnih poverilaca koji nemaju osnova da očekuju bilo kakve namirenje iz vrednosti takve imovine (budući da je njihovo pravo obezbeđenja nižeg reda prioriteta), predviđeno je da se saglasnost traži samo od razlučnog, odnosno založnog poverioca koji učini verovatnim da njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti iz opterećene imovine (bilo delimično, bilo u celosti), shodnom primenom odredbe člana 35. stav 3. koja propisuje kako se to može činiti za potrebe glasanja na skupštini poverilaca. Dakle, preduslov za korišćenje ovog prava jeste dokazivanje verovatnoće namirenja iz imovine koja je predmet izdavanja u zakup. Na taj način se predupire mogućnost zloupotrebe ovog prava. Istim članom je dalje predviđen mehanizam kojim je jasno normirano postupanje u slučaju izostanka takve saglasnosti, te je predviđena i neoboriva pretpostavka postojanja saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca za izdavanje u zakup u slučaju da se isti, iz bilo kog razloga, ne izjasni po primljenom obaveštenju stečajnog upravnika o davanju u zakup opterećene imovine na kojoj odnosni poverilac ima založno pravo u propisanom roku od osam dana. Dakle, ovako postavljenim rešenjem se obezbeđuje efikasnost postupka pribavljanja saglasnosti, gde se obaveza postupanja nameće upravo nesaglasnim razlučnim, odnosno založnim poveriocima, a ne obavezuje se stečajni upravnik da aktivno pribavlja takve saglasnosti (što može biti dugotrajan postupak, posebno u slučaju razlučnih odnosno založnih poverilaca koji su privredna društva sa kompleksnom strukturom odlučivanja, poput banaka). Predviđeni rok od 8 dana za izjašnjenje obezbeđenog poverioca je u duhu hitnosti stečajnog postupka, ali se smatra da je, s obzirom na obavezu razlučnog, odnosno založnog poverioca da dokaže da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz predmeta zakupa samo putem procene vrednosti te imovine koja nije starija od 12 meseci, eventualno produženje tog roka za dodatnih 30 dana u cilju pribavljanja takve procene opravdano praktičnim razlozima i da je u skladu sa osnovnim principom da se stranci u postupku mora omogućiti mogućnost efikasnog korišćenja prava koje joj zakon priznaje. Preostale izmene u ovom članu izvršene su u cilju ujednačavanja sa izmenjenim i dopunjenim stavovima.

Članom 4. izvršeno je u članu 29. stav 7. važećeg Zakona usklađivanje pozivanja na odredbu stava 6. istog člana, kao rezultat izmena i dopuna Zakona iz 2014. godine.

Članom 5. izmenjen je član 32. važećeg Zakona u stavu 3. tako što je brisan deo odredbe kojim je predviđeno da se razrešenje stečajnog upravnika od strane odbora poverilaca može sprovesti samo ako "postoje drugi razlozi koji su u vezi ispunjavanjem obaveza stečajnog upravnika"'. U svetlu predložene izmene, pošlo se od toga da odboru poverilaca - kao organu stečajnog postupka koji predstavlja i zastupa interese poverilaca (prema izmenama koje se predlažu ovim zakonom, odbor poverilaca treba da uključi i članove koji predstavljaju i zastupaju i interese razlučnih poverilaca) koji su zainteresovani za efikasno sprovođenje stečajnog postupka - treba obezbediti nesmetano pravo da bez formalnih ograničenja razmatra postupanje stečajnog upravnika i kroz pravo na razrešenje stečajnog upravnika i imenovanje novog obezbedi efikasnije vođenje stečajnog postupka, budući da se stečaj pre svega sprovodi u cilju namirenja poverilaca i zakon stoga ostavlja upravo organu postupka koji predstavlja interese poverilaca da nesmetano i bez obaveze bilo kakvog dokazivanja kršenja propisa odluči o tome da li je zadovoljan radom stečajnog upravnika ili eventualno smatra da postoji neki drugi stečajni upravnik koji taj posao može raditi efikasnije. Brisanjem stava 4, u svetlu takve logike, omogućava se odboru poverilaca da realizuje ovo pravo tokom celokupnog stečajnog postupka, umesto isključivo na prvom poverilačkom ročištu ili u roku od 30 dana nakon prvog poverilačkog ročišta. Na taj način, omogućena je dodatna kontrola nad radom i postupanjem stečajnog upravnika, čime se dodatno obezbeđuje i transparentnost postupka, ali i to da stečajni upravnici, umesto samo prema sudu, postupaju odgovorno i prema poveriocima kao konačnim korisnicima njihovih profesionalnih usluga. U praksi se, naime, pokazalo da ova odredba (kako pre tako i nakon izmena iz 2014. godine) nije u dovoljnoj meri korišćena, što se pripisuje tome da odbori poverilaca nisu spremni da na samom početku stečajnog postupka menjaju stečajne upravnike bez ikakvog razloga, pri čemu gubitak takvog prava može delovati demotivišuće na stečajne upravnike da tokom celog postupka zadovoljavaju najviše standarde profesije i obezbede dobru saradnju i komunikaciju sa odborom poverilaca kao operativnim poverilačkim organom postupka. Preostale izmene u ovom članu izvršene su u skladu sa prethodno pomenutim brisanjem stava 4.

Članom 6. u članu 33. stav 1. važećeg Zakona izvršeno je usklađivanje pozivanja na odredbu člana 29. stav 6. istog zakona, kao rezultat izmena i dopuna Zakona iz 2014. godine.

Članom 7. brisana je odredba stava 4. člana 35. važećeg Zakona, čime se išlo za tim da se zakonski obezbedi da će prva sednica skupštine poverilaca uvek biti održana na prvom poverilačkom ročištu, a što predstavlja i usklađivanje sa odredbom stava 1. člana 36. važećeg Zakona, kojom je predviđeno da se rešenjem o otvaranju stečajnog poostupka istovremeno saziva i (prva) sednica skupštine poverilaca. Na ovaj način je isključena mogućnost da prvu sednicu skupštine poverilaca zakazuju druga lica osim stečajnog sudije (stečajni upravnik, poverioci sa određenom visinom potraživanja) i to pre održavanja prvog poverilačkog ročišta, što je u praksi stvaralo probleme u smislu organizacije i održavanja takve sednice, kao i obezbeđivanja zakonitosti njenog rada (pre svega po pitanju prava glasa poverilaca, budući da samo stečajni sudija može utvrditi verovatnoću postojanja spornih ili neprijavljenih potraživanja za svrhe glasanja na sednici skupštine poverilaca. Inače, već je i postojećim zakonskim rešenjem u članu 36. stav 1. utvrđeno da prvu sednicu skupštine poverilaca saziva stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, pa se na taj način usklađuju različite norme važećeg zakona. Dalje održavanje sednica se sprovodi u skladu sa odredbama važećeg Zakona. Izmenom u dosadašnjem stavu 10. omogućeno je efikasnije sprovođenje stečajnog postupka, na način što je predviđena obična većina prisutnih poverilaca kao neophodna za donošenje odluka. Time je omogućeno brže odlučivanje od strane skupštine poverilaca i sprečena mogućnost zloupotreba, dok se istovremeno postiže povećanje zainteresovanosti poverilaca za učešće u skupštini poverilaca. Izmena u dosadašnjem članu 11. je sprovedena u cilju pravno-tehničkog preciziranja norme. Preostale izmene u ovom članu su izvršene u cilju usklađivanja numeracije stavova sa predloženim brisanjem stava 4. ovog člana.

Članom 8. izvršena je izmena odredbe stava 4. u članu 36. tako što je predviđeno da će stečajni sudija doneti rešenje o bankrotstvu, ukoliko stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 50% (umesto dosadašnjih 70%) ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom. Time je omogućeno da se odluka o bankrotstvu donese uvek kada za sprovođenje reorganizacije nije zainteresovana barem obična većina stečajnih poverilaca, što je i logično budući da se u tom slučaju opravdano može pretpostaviti da ne bi postojala ni potrebna većina za izglasavanje bilo kog plana reorganizacije u klasi stečajnih poverilaca.

 Član 9. predviđa izmenu u članu 37. stav 1. tačka 2) i to tako što je skupština poverilaca, prema predloženom, ovlašćena da bira i opoziva samo članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. S obzirom da je predlogom člana 10. predviđeno da je jedan član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, koji je i biran od strane razlučnih poverilaca, pristupilo se predloženoj izmeni, kako bi se izvršilo ujednačavanje i usaglašavanje predloženih izmena i kako bi se sprečile zloupotrebe u stečajnom postupku u smislu učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca.

Član 10. predviđa izmenu člana 38. u stavu 1. i to tako što je predviđeno da skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu bira samo članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. Kao i kod prethodnog obrazloženja, i ovim je izvršeno usklađivanje sa daljim izmenama i dopunama, prevashodno izmenama i dopunama predviđenim kroz član 10. ovog zakona. Istovremeno, kroz stav 1. je izvršeno i pojašnjenje u cilju preciziranja mogućnosti da se za članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca biraju oni obezbeđeni u odnosu na neobezbeđeni deo potraživanja. Dopunom izvršenom kroz nov stav 2. predviđeno je da stečajni sudija posebnim zaključkom konstatuje sastav odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. Na ovaj način se postiže veća pravna sigurnost i transparentnost postupka. Izmenom broja članova odbora poverilaca, umesto dosadašnjih devet na sedam, kao maksimalnog, uvažena je činjenica učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca, čime broj članova u suštini ostaje nepromenjen. Izmene u st. 3. i 4. izvršene su usled izmena stava 1, kako je prethodno obrazloženo. Izmene dosadašnjeg stava 8. predložene su u cilju smanjenja troškova koje članovi odbora poverilaca imaju dostavljanjem kontakt podataka svim poveriocima stečajnog dužnika, imajući u vidu da ovaj broj može biti izuzetno veliki. Pored toga, predloženo je uvođenje obaveze dostavljanja ne samo elektronske adrese za komunikaciju, već i drugih kontakt podataka: adresa i telefon, čime se sprečavaju moguće zloupotrebe od strane pojedinih članova odbora poverilaca i povećava fleksibilnost u radu odbora poverilaca. Izmena stava 10. predložena je u cilju usaglašavanja predloženih rešenja i stava 1. istog člana. U cilju sprečavanja zloupotrebe položaja člana odbora poverilaca i povećanja efikasnosti stečajnog postupka, predviđeno je da stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca koji ne izvršava obaveze propisane zakonom ili za slučaj da je član odbora poverilaca izabran suprotno odredbama zakona. Pored toga, na ovaj način se povećava aktivno učešće poverilaca izabranih u odbor poverilaca, čime se ovom organu omogućava i da doprinese efikasnom sprovođenju postupka. Izmenom dosadašnjeg stava 11. omogućeno je da i član odbora poverilaca, čije je potraživanje osporeno u delu, ali ne u celosti, ostane član odbora poverilaca. Predloženom izmenom se sprečava promena članova odbora poverilaca koja je moguća u relativno kratkom roku nakon formiranja istog. S obzirom da članstvo u odboru poverilaca nije uslovljeno visinom potraživanja odnosnog člana odbora poverilaca, nema osnova da članstvo u odboru poverilaca prestane ukoliko je potraživanje tog poverioca samo delimično osporeno. Na ovaj način se omogućava i veća pravna sigurnost organa stečajnog postupka i smanjuje, moguća, zavisnost članstva u odboru poverilaca od postupanja stečajnog upravnika. Izmenom dosadašnjeg stava 12. izvršeno je usaglašavanje sa stavom 1. istog člana i sa izmenama i dopunama u pogledu prava razlučnih poverilaca na učešće u odboru poverilaca. Predloženim brisanjem stava 13. vrši se usklađivanje imajući u vidu predlog dopune odredbom člana 38b. Brisanje ovog stava je i u smislu sistemskog uređivanja zakonskih odredbi, imajući u vidu predlog dopune važećeg zakona kroz odredbu 38a.

Članom 11. predviđena je dopuna kroz čl. 38a i 38b. Predloženim članom 38a regulisano je pitanje izbora i učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca. Osim što predstavlja konkretno sprovođenje neposredno većeg učešća i poboljšanje položaja razlučnih poverilaca, ovom odredbom se postupanje razlučnih poverilaca prilikom izbora člana odbora poverilaca reguliše s obzirom na specifičnost njihovog prava i položaja. Ovim zakonom je predviđeno da razlučni poverioci, bez obzira da li su do dana održavanja poverilačkog ročišta podneli prijavu potraživanja, biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca. Procena verovatnoće namirenja potraživanja razlučnog poverioca se vrši u skladu sa važećim stavom 3. člana 35. Zakona o stečaju, a razlučni poverioci glasaju srazmerno visini dela potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine. Odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca. Predloženom dopunom je dato pravo razlučnim poveriocima da, u svakom trenutku, mogu razrešiti izabranog člana odbora poverioca i izabrati novog člana. U slučaju, pak, da članu odbora poverilaca prestane članstvo u odboru poverilaca, ovi su dužni da u roku od 30 dana od takvog prestanka članstva, izaberu novog člana. U cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca, ukoliko razlučni poverioci ne izaberu novog člana i o tome dostave obaveštenje, kooptirati novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca. Alternativno, opet u cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca izabrati člana iz reda stečajnih poverilaca, ukoliko kooptirani ili drugi određeni razlučni poverilac ne prihvati izbor odbora poverilaca. Predloženi član 38a predviđa novi model sastava i izbora odbora poverilaca, dajući pravo učešća razlučnim poveriocima, čime se obezbeđuje i adekvatna zastupljenost poverilaca u odboru poverilaca. Uvažena je činjenica i stavljen je akcenat na tome da su razlučni poverioci - poverioci stečajnog dužnika koji prema istom imaju potraživanje, sa specifičnošću da je takvo potraživanje obezbeđeno. Sa druge strane, preciznim mehanizmom izbora člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, sprečene su mogućnosti zloupotrebe ovog prava i zastoja u formiranju organa stečajnog postupka.

Ovaj zakon kroz novi član 38b reguliše situaciju kada na prvom poverilačkom ročištu nisu izabrani članovi odbora poverilaca. Član je predložen i koncipiran na način da se pravo stečajnih poverilaca, kao većinskih u odboru poverilaca, u potpunosti realizuje kroz četiri stečajna poverioca koja će vršiti dužnost članova odbora poverilaca i jednog razlučnog poverioca sa najvećim iznosom potraživanja za koji postoji verovatnoća namirenja iz opterećene imovine, po proceni stečajnog sudije. Na ovaj način obezbeđeno je većinsko učešće stečajnih poverilaca, ali i učešće razlučnih poverilaca, a zadržana je zabrana učešća u odboru poverilaca licima povezanim sa stečajnim dužnikom. Članom je regulisana i situacija kada stečajni dužnik nema razlučne poverioce, u kom slučaju dužnost članova odbora poverilaca vrši pet stečajnih poverilaca.

Članom 12. predviđena je dopuna člana 39. u stavu 2. na način da se članu odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca daje pravo da zahteva održavanje sednice odbora poverilaca. Na ovaj način se učešće razlučnog poverioca u odboru poverilaca čini efikasnijim, jer se sprečava da ovo učešće bude samo formalnog karaktera, bez mogućnosti vršenja konkretnih radnji. Izmena u stavu 3. predložena je u smislu prethodno obrazložene izmene stava 2. U pogledu predložene izmene stava 5, prisustvo stečajnog upravnika na sednicama odbora poverilaca je svedeno isključivo na situacije kada je takvo prisustvo neophodno iz zakonom predviđenih razloga.

Na ovaj način se rad odbora poverilaca čini nezavisnijim i onemogućava bilo kakav uticaj stečajnog upravnika na rad i odlučivanje odbora poverilaca. Važeći stav 5 nije precizan na način kako se to čini predloženom izmenom, pa iz istog se prilikom tumačenja nije moglo zaključiti da li je odbor poverilaca obavezan da pozove stečajnog upravnika na sednice odbora poverilaca ili ne. Predloženom izmenom ove nedoumice u tumačenju su otklonjene, kao i uloga stečajnog upravnika na sednicama odbora poverilaca.

Članom 13. predložena je izmena člana 45. u stavu 5. i to tako što je predviđeno da će stečajni sudija, po službenoj dužnosti, izvršiti ispravku prethodno donetog zaključka koji sadrži očiglednu tehničku ili slovnu grešku. Imajući u vidu ovakav karakter greške sadržane u zaključku, ispravka istog bi se trebala sprovesti bez odlaganja po službenoj dužnosti, odnosno i bez posebnog zahteva stranaka ili drugog zainteresovanog lica. Pored toga, važećim zakonom je predviđeno podnošenje zahteva za ispravku, što za posledicu ima preduzimanje radnji u cilju odlučivanja o takvom zahtevu. Predložena izmena je i u smeru obezbeđivanja ekonomičnosti postupka.

Članom 14. je predložena izmena u stavu 4. člana 49. Zakona o stečaju i to tako što je precizirano u kojim slučajevima razlučni poverioci mogu ostvariti pravo na namirenje kao stečajni poverioci. Postojećim stavom 4. je predviđeno da se razlučni poverioci mogu odreći svog statusa razlučnog poverioca, kao i da pravo namirenja kao stečajni poverioci mogu steći ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Predloženom dopunom je precizirano podnošenje izjave o odricanju od statusa razlučnog poverioca, utvrđivanjem da se ista može podneti i u slučaju sprovođenja delimične deobe, a pre unovčenja imovine na kojoj ovi poverioci imaju razlučno pravo. Predložena dopuna je rezultat zahteva stečajne prakse, usmerena isključivo na preciziranje i razrešenje situacija koje su se u praksi javile.

Član 15. predlaže dopunu kroz novi član 53a Zakona o stečaju kojim se reguliše pitanje ko može vršiti procenu vrednosti u stečajnom postupku. Dopuna je predložena u smislu očekivanog donošenja zakona o ovlašćenim proceniteljima, ali je predviđeno da procenu, za slučaj nedonošenja, odnosno do donošenja pomenutog zakona, može vršiti sudski veštak odgovarajuće struke upisan u nadležni registar. U cilju smanjenja troškova učesnika u postupku, predviđena je mogućnost da već izrađena procena starija od 12 meseci ostaje na snazi uz pisanu potvrdu da je procena važeća, a koja potvrda ne sme biti starija od 12 meseci. Ovakvu potvrdu je potrebno da izda upravo ovlašćeni procenitelj, odnosno sudski veštak odgovarajuće struke upisan u nadležni registar.

Članom 16. predlaže se izmena u članu 57. stav 2. važećeg Zakona kojom se omogućava pravo žalbe na rešenje o odbačaju predloga za pokretanje stečajnog postupka, čime se omogućava poštovanje dvostepenosti u odlučivanju i davanje prava na pravni lek predlagaču stečaja.

Članom 17. predložena je višestruka izmena člana 62. Na prvom mestu, izvršeno je preciziranje tačke 2) stava 2. pomenutog člana 62, i to tako da se na precizan način predviđa da stečajni sudija može izreći meru zabrane plaćanja bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, umesto dosadašnje zabrane isplata, i to ako, u trenutku donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, poslovni računi stečajnog dužnika nisu blokirani usled izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate. Na ovaj način je izvršeno dvojako preciziranje: (a) umesto dosadašnje zabrane isplata, predloženo je propisivanje zabrane plaćanja. Dakle, ovakva zabrana plaćanja bi uključivala ali se ne bi ograničavala na isplate, (b) mera se donosi za slučaj da računi stečajnog dužnika nisu blokirani u trenutku donošenja pomenutog rešenja. Predlog dopune člana novim stavovima predstavlja dalje preciziranje sa ciljem omogućavanja stečajnom dužniku da vrši plaćanja sa računa, kao i da nesmetano obavlja planiranje plaćanja, međutim, uz imperativno propisan mehanizam kojim se sprečavaju zloupotrebe i nekontrolisana plaćanja. Predloženo rešenje podrazumeva da stečajni sudija, u slučaju da su računi stečajnog dužnika u blokadi, donosi rešenje kojim dozvoljava plaćanja sa računa stečajnog dužnika, pri čemu (u samom rešenju) određuje namene za koje se plaćanja mogu vršiti, uz obavezu da svako konkretno plaćanje bude odobreno od strane stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, u obliku davanja saglasnosti. Dakle, svrha ovako predloženog mehanizma rešenja jeste da se dozvole i omoguće plaćanja sa blokiranih računa stečajnih dužnika, ali i da se odrede namene za koje se plaćanja mogu vršiti, pri čemu se - u cilju izbegavanja zloupotreba, zahteva saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika za svako konkretno plaćanje. Stečajni sudija u samom rešenju određuje da li se zahteva saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika za vršenje plaćanja za odobrene namene.

            Članom 18. predviđene su izmene i dopune člana 63. u st. 1. i 2, a koje su rezultat predloženih izmena i dopuna člana 62. Predloženim izmenama i dopunama se vrši preciziranje i harmonizacija odredbi zakona.

Članom 19. predviđena je izmena člana 70. stav 1. tačka 8) na način da se dodatno precizira vreme održavanja prve sednice skupštine poverilaca.

Članom 20. predložena je dopuna člana 73. novim st. 2. i 3. Predloženim stavom 2. predviđeno je da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, u slučaju da je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak ponovo otvoren, nastaju danom kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda. Na ovaj način su izbegnuta različita tumačenja efekata pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka koje su prethodno nastupile u slučajevima ukidanja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i, istovremeno, sprečeno ponavljanje eventualno prethodno preduzetih radnji. Predloženim stavom 3. precizirano je, u cilju izbegavanja različitih tumačenja, da u slučaju ukidanja rešenja o otvaranju stečajnog postupka, stečajni upravnik nastavlja da obavlja funkciju privremenog stečajnog upravnika do donošenja rešenja po predlogu za otvaranje stečajnog postupka.

Članom 21. predložena je izmena stava 2. člana 93. kojom izmenom se odredbe usaglašavaju sa zakonom kojim se uređuje parnični i izvršni postupak, imajući u vidu pravna dejstva obustave i prekida postupka. Ovim članom je predviđena i dopuna kroz novi stav 3. kojim je predviđen, odnosno preciziran status postupaka iz stava 1 na dan zaključenja stečajnog postupka. Ovom dopunom predviđeno je da se ovi postupci obustavljaju, što je odgovarajuća pravna posledica činjenice zaključenja stečajnog postupka.

Članom 22. izvršena je dopuna člana 93. i to tako što su predloženi novi čl. 93a, 93b, 93b i 93g. Članom 93a stav 2. predložena je mogućnost ukidanja mere obezbeđenja zabrane ili privremenog odlaganja sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca iz tačke 4) stav 2. člana 62. važećeg Zakona. Na ovaj način data je mogućnost samom razlučnom, odnosno založnom poveriocu da sprovede postupak namirenja svog potraživanja iz obezbeđene imovine. U cilju zabrane zloupotreba istim stavom 2. predloženog člana 93a predviđeni su uslovi pod kojima se odluka o ukidanju mera obezbeđenja može doneti, a koji se tiču opasnosti očuvanja bezbednosti ili vrednosti predmetne imovine. S tim u vezi, kao dodatni mehanizam sprečavanja zloupotreba predloženo je pravo da se, umesto odluke o ukidanju mera obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja, odredi neka druga adekvatna mera kojom se postiže zaštita imovine stečajnog dužnika i prava razlučnog, odnosno založnog poverioca. Članom 93b predložena je mogućnost ukidanja mere obezbeđenja iz člana 62. stav 2. tačka 4) ili zabrane izvršenja ili namirenja iz člana 93. stav 1. u odnosu na imovinu koja je predmet obezbeđenja i to na period od 6 meseci, ako je potraživanje založnog ili razlučnog poverioca dospelo delimično ili u celosi i ako je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeđenog potraživanja. Ovakva odluka se može doneti samo u pogledu imovine koja nije od ključnog značaja za reorganizaciju, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica. U oba prethodno opisana slučaja, članom 93v predložen je mehanizam po kojem stečajni sudija odlučuje po predlogu razlučnog, odnosno založnog poverioca. Predloženo je da stečajni sudija donosi odluku u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga, dok - u slučaju usvajanja takvog predloga, a nakon pravnosnažnosti rešenja o usvajanju, stečajni sudija objavljuje i oglas o ukidanju pomenutih mera, čime se ide u smeru transparentnosti postupka i pouzdanja trećih lica u objavljene podatke. Dozvoljeno je pravo žalbe isključivo zainteresovanim licima: stečajnom upravniku, odboru poverilaca i razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je predmet odnosnog rešenja. Predlogom člana 93v stav 6. je istovremeno izvršeno i preciziranje prava razlučnih, odnosno založnih poverilaca, kako bi se otklonile pravne nedoumice i eventualno različita tumačenja u vezi sa primenom čl. 93a i 93b. Posledice propuštanja unovčenja imovine od strane razlučnog, odnosno založnog poverilaca uređene su predlogom člana 93g. U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere zabrane izvršenja i namirenja iz čl. 93a ili 93b u roku od devet meseci od pravosnažnosti rešenja, stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena. Dozvoljena je mogućnost produženja roka za dodatna tri meseca, za slučaj da razlučni, odnosno založni poverilac dokaže da je postupak namirenja iz obezbeđene imovine započet, konkretno da je objavljen oglas o prodaji. Predlogom ovih članova uveden je potpuno novi model mogućnosti namirenja obezbeđenih poverilaca, čime je, između ostalog, izvršeno unapređenje celokupnog mehanizma unovčenja imovine stečajnog dužnika. Obezbeđeni poverioci dobijaju mogućnost da samostalno sprovedu postupak namirenja svog potraživanja iz imovine na kojoj imaju zalogu. Uvažavajući postupke unovčenja imovine predviđene posebnim zakonima, radnje koje se moraju preduzeti u tom postupku i sudsku praksu, predloženo je da rok, u okviru kojeg se dozvoljava namirenje neposredno od strane obezbeđenih poverilaca, bude devet meseci. U slučaju da razlučni i založni poverioci ne sprovedu namirenje u tom periodu, ovo pravo im se uskraćuje, osim u slučajevima podnošenja predloga za produženje roka. Ova mogućnost produženja roka na predlog razlučnog i založnog poverioca je predviđena kao rezultat velikog broja slučajeva iz prakse, koji pokazuju da se postupak unovčenja imovine može, iz različitih razloga, odužiti. Predloženi model rasterećuje postupak stečaja, troškovi stečajnog postupka se značajno smanjuju, a stečajni upravnik u potpunosti može nastaviti sprovođenje postupka u odnosu na preostalu imovinu. U odnosu na konkretnu imovinu koja je predmet odluke o ukidanju mera obezbeđenja, stečajni upravnik nastavlja sa unovčenjem posle roka od devet, odnosno dvanaest meseci. Na taj način je očuvano načelo hitnosti stečajnog postupka. Dodatno, brojni slučajevi iz prakse su pokazali da se i u okviru samog stečajnog postupka, unovčenje imovine stečajnog dužnika sprovodi u roku koji višestruko prelazi rok od devet meseci. Pored navedenog, predloženo rešenje predstavlja i približavanja uporednim zakonskim rešenjima i praksi na osnovu tih rešenja, koja su pokazala da je rezultat ovog modela efikasniji stečajni postupak, izbegavanje nedoumica u pogledu obima imovine stečajnog dužnika, ostvarivanje prava obezbeđenih poverilaca u toku stečajnog postupka. Posebno u vezi poslednjeg treba naglasiti da obezbeđeni poverioci, i nakon pokretanja stečajnog postupka, zadržavaju svoje pravo prioritetnog namirenja iz obezbeđene imovine, pa je predloženi model u potpunosti u skladu sa položajem i pravima obezbeđenih poverilaca i u stečajnom postupku. Pored toga, očekuje se da namera i zainteresovanost ovih poverilaca za namirenje sopstvenog potraživanja kroz obezbeđenu imovinu doprinese efikasnosti sprovođenja modela u praksi. Pored ostalih, predviđeni model predstavlja približavanje domaćeg zakonodavstva Direktivi EU koja prepoznaje i konstatuje specifičnosti položaja obezbeđenih poverila, uz uvažavanje njihovog prava na odvojeno, odnosno izdvojeno namirenje kroz vrednost založene imovine.

Članom 23. predlažu se izmene u odredbama člana 95. kojima se pravo davaoca finansijskog lizinga u vezi sa adekvatnom zaštitom imovine upodobljava izmenama izvršenim u članu 93. i novim čl. 93a-93g (u vezi sa analognim pravom razlučnog, odnosno založnog poverioca), čime se vrši usaglašavanje odredbi člana 95. sa pomenutim odredbama zakona.

Članom 24. predložena je dopuna člana 104. stav 1. tačka 3) na koji način je izvršeno faktičko preciziranje postojećeg zakonskog rešenja. S obzirom da pitanje posledica ništavosti pravnih poslova, pri čemu je ništavost utvrđena sudskom odlukom, nije predviđeno postojećim zakonskim rešenjima, ovako predloženim preciziranjem se uklanja pravna praznina i sprečavaju razlike u tumačenjima i primeni zakona. Dodatnom izmenom ovog člana predložena je dopuna kroz novu tačku 5), kojom se zakonskim normiranjem obezbeđuje sigurnost dodatnih sredstava stečajnom dužniku nakon pokrenutog postupka stečaja ili tokom izvršenja plana reorganizacije, i to na taj način što se pravo prioriteta utvrđuje u korist poslova finansiranja stečajnog dužnika kroz kredit ili zajam pri čemu se ovakvim poslovima priznaje status obaveza koje terete stečajnu masu u bilo kom budućem stečajnom postupku nad istim stečajnim dužnikom. Pri tome, uvodi se obaveza takvog poverioca da o postojanju ovakvih obaveza obavesti stečajnog upravnika u roku od 30 dana od dana objave oglasa o otvaranju postupka stečaja u "Službenom glasniku RS", uz zaprećenu sankciju gubitka prava na kamatu (za period nakon otvaranja stečaja) u slučaju kršenja te obaveze, imajući u vidu da je neophodno da stečajni upravnik ima pravovremenu informaciju da li je neka obaveza stekla status obaveze stečajne mase koju je on dužan da isplati u najkraćem mogućem periodu, kako bi se izbegli troškovi u vidu kamate za stečajnu masu (a s obzirom da takve obaveze nisu predmet prijave potraživanja).

Članom 25. predložena je izmena člana 105. stav 2. i to tako što je preuzimanje stečajne mase uređeno na precizniji način. Predloženom izmenom izvršeno je definisanje lica koje odbija da izvrši predaju stvari koje drži bez pravnog osnova, a koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika. U ovom predlogu sadržano je definisanje da se mere prinude radi sprovođenja izvršenja mogu sprovesti u odnosu na svako treće lice koje drži stvar bez pravnog osnova ili po osnovu pravnog posla čija je važnost prestala i odbije da izvrši predaju te stvari, čime je brisana dosada predviđena mogućnost da se u ovom položaju nađe sam stečajni dužnik, jer se takva situacija pokazala kao suvišna, imajući u vidu ovlašćenja stečajnog upravnika. Dodatno, ukazala se potreba da se precizira da se radi o stvari koje treće lice (a) drži bez pravnog odnosa ili (b) drži po osnovu pravnog posla čija je važnost prestala, čime se postiže pravna sigurnost trećih lica u pogledu prava stečenih na stvarima stečajnog dužnika. Takođe je precizirano i procesno sredstvo kojim se omogućava sprovođenje prinudnog izvršenja, kao i pravo žalbe trećeg lica u odnosu na koje se ove radnje prinudnog izvršenja preduzimaju, što je u skladu sa ustavnim načelom dvostepenosti, a posebno značajno imajući u vidu moguća dejstva ove odredbe u praksi.

Članom 26. predložena je dopuna člana 113. stav 2. na način da je stečajni upravnik dužan da utvrdi i redosled namirenja razlučnih, odnosno založnih poverilaca, što se pokazalo neophodnim normiranjem. Dodatno, utvrđivanje redosleda namirenja obezbeđenih poverilaca u korelaciji je sa već predviđenom obavezom utvrđivanja isplatnog reda u odnosu stečajna potraživanja.

U članu 27. izvršeno je preciziranje odredbe člana 116. stav 2. tako što je navedeno da se odluka suda donosi zaključkom.

Članom 28. izvršeno je preciziranje člana 117. stav 1. na način da se poveriocima osporenih potraživanja ukazuje, ne samo na mogućnost nastavka parničnog postupka u cilju utvrđivanja svog potraživanja, već i nastavka započetog arbitražnog postupka. Dakle, i u slučaju pokrenutog arbitražnog postupka, isti se nastavlja, odnosno ukoliko parnični ili arbitražni postupak nisu pokrenuti, poverilac će biti upućen na parnicu. Namera predloženih izmena i dopuna je smanjenje broja sudskih sporova i rešavanje već započetih arbitražnih postupaka kroz isti. Pored toga, daljim izmenama kroz predloženi stav 2. izvršeno je preciziranje i to tako što je normirano da poverilac koji nije pokrenuo parnični ili nastavio započeti parnični ili arbitražni postupak u cilju utvrđivanja svog potraživanja, gubi svojstvo poverioca, ali samo u odnosu na osporeno potraživanje. Različita rešenja u praksi i osporavanje svojstva poverioca, poveriocima koja prema stečajnom dužniku imaju više potraživanja a ne samo potraživanje u pogledu kojeg nije pokrenut odgovarajući postupak, uslovili su normiranje ove situacije.

Članom 29. predložena je izmena člana 117a stav 2. što je rezultat jezičkog usklađivanja sa odredbama posebnih zakona. U cilju pojašnjenja i preciziranja položaja prijemnika potraživanja, utvrđeno je pravo prijemnika da traži ispravku konačne liste utvrđenih potraživanja, i to nakon zaključenja ugovora o prenosu potraživanja. Ovakvo rešenje je rezultat položaja prijemnika, koji postaje poverilac stečajnog dužnika u odnosu na preneto potraživanje.

Članom 30. predložena je dopuna člana 118. stav 1, u smislu prethodno obrazložene mogućnosti vođenja arbitražnog postupka.

Članom 31. predviđena je dopuna člana 119. novim stavom 5. kojim je precizirano koji pravni poslovi ne mogu biti predmet pobijanja. Ovakvo preciziranje se pokazalo neophodnim usled činjenice broja parničnih postupaka pobijanja pravnih radnji, kao i jasnog razlikovanja pravnih poslova podobnih za pobijanje.

Članom 32. predložena je dopuna člana 123. stav 1. i to na način da je precizirano da se radnjama namernog oštećenja poverilaca smatraju i pravni poslovi, odnosno pravne radnje stečajnog dužnika preduzeti bez naknade ili uz neznatnu naknadu. Ovakvo normiranje je u skladu sa važećim odredbama zakona i predstavlja uvođenje pravnih poslova, odnosno pravnih radnji preduzetih bez naknade ili uz neznatnu naknadu u one koje se mogu pobijati, ukoliko je postojala namera stečajnog dužnika da ošteti poverioce, što je saugovaraču stečajnog dužnika bilo poznato.

Članom 33. predloženo je brisanje člana 124, što je, uz izmene člana 123, rezultat sagledavanja prakse stečajnih postupaka i postupanja stečajnih upravnika. Praksa je pokazala da postoji veliki broj sudskih postupaka pokrenutih upravo na osnovu ove odredbe važećeg zakona, čak i u slučajevima kada nisu ispunjeni ni objektivni uslovi primene ove odredbe. Na taj način, neopravdano se uvećavaju troškovi stečajnog postupka, a umanjuje pravna sigurnost i položaj eventualnih poverilaca iz ovih pravnih poslova. U cilju da se i kod takvih poslova za uspešno pobijanje mora dokazivati ispunjenost određenih uslova ili postojanje namere, predložena je izmena čl. 123. i 124.

Članom 34. predložena je izmena člana 126. stav 1. tačka 1) i to tako što su u krug poslova koji se ne mogu pobijati uvedeni i poslovi zaključivanja ugovora o kreditu, odnosno zajmu i obezbeđenja ovih poslova, koji su preduzeti u toku stečajnih postupaka ili kao mera realizacije plana reorganizacije. Istovremeno iz ovog kruga su isključeni poslovi i radnje preduzeti u cilju izvršenja usvojenog plana reorganizacije, a posle otvaranja stečajnog postupka. To dalje znači da je na ovaj način dozvoljeno da se pravni poslovi i pravne radnje, za koje postoji sumnja, mogu pobijati u redovnom parničnom postupku, čime se ide u cilju sprečavanja zloupotreba.

Članom 35. predložena je izmena u članu 131. stav 2. Zakona o stečaju kojom se brišu tač. 1), 3) i 4) kao nesaglasne postojećem konceptu stečajnog postupka, budući da tokom stečajnog postupka stečajni dužnik nema posebne organe zastupanja već ga zastupa stečajni upravnik. U tom smislu, svi uslovi za proglašenje bankrostva koji imaju veze sa postupanjem stečajnog dužnika se uklanjaju iz zakonskog teksta. Ovakva rešenja su bila preuzeta u zakonski tekst iz prethodno postojećeg Zakona o s stečaju iz 2004. godine u kojem je postojao propisani postupak za stečaj preduzetnika, ali je taj koncept izmenjen važećim Zakonom o stečaju iz 2009. godine. Međutim, ove odredbe su bile preuzete iz Zakona o stečaju iz 2004. godine bez adekvatnih izmena. Dodatno, izmenama u stavu 3. daje se pravo žalbe na rešenje o proglašenju bankrotstva i svim ovlašćenim predlagačima plana reorganizacije, što je logično imajući u vidu da se proglašavanjem bankrotstva oni lišavaju svog prava na podnošenje plana reorganizacije, koje im je zakon priznao. Na ovaj način omogućava se pravo na pravno sredstvo i ovlašćenom predlagaču plana reorganizacije, koji ima legitiman interes da se stečaj sprovede reorganizacijom i pravo na dvostepenost odlučivanja po njegovom predlogu.

Članom 36. predlažu se izmene člana 132. Zakona o stečaju kojima se jasno razdvaja definicija načina unovčenja imovine (prodaja celokupne imovine, prodaja imovinske celine, prodaja pojedinačne imovine i prodaja pravnog lica) od metoda prodaje (javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba), čime se dalje postiže jasnije i konzistentnije omogućavanje prava na pravno sredstvo u vezi sa postupanjem stečajnog upravnika i odlukama stečajnih organa. U stavu 1. regulišu se načini unovčenja imovine. Izmenama u stavu 2. jasno se propisuje obaveza stečajnog upravnika da pribavi procenu celishodnosti primene bilo kog načina unovčenja koji nije prodaja pojedinačne imovine (prodaja celokupne imovine, prodaja imovinske celine i prodaja pravnog lica) u odnosu na prodaju pojedinačne imovine, čime se postiže cilj da stečajni upravnik mora opravdati razlozima celishodnosti (postizanja veće cene) bilo koji način prodaje koji nije pojedinačna prodaja. Dodatno, propisuje se obaveza dostavljanja takve procene svakom založnom i razlučnom poveriocu, što do sada nije bio slučaj. Ovo je neophodno budući da je izmenama stava 3. dato izričito pravo svakom takvom poveriocu (koji ima založno, odnosno razlučno pravo na imovini koja je obuhvaćena predloženom prodajom) da uloži primedbu na način unovčenja imovine (ako smatra da razlozi celishodnosti ne nalažu prihvatanje načina unovčenja koji predlaže stečajni upravnik), u kom slučaju sud donosi poseban zaključak kojim utvrđuje celishodnost predloženog načina prodaje i, kao vrlo važno za transparentnost celog postupka prodaje, utvrđuje (unapred) odgovarajući deo kupoprodajne cene na koji založni, odnosno razlučni poverilac ima pravo (u procentima, budući da u tom trenutku cena za prodatu imovinu nije poznata). Izmenama u stavu 3. jasno su definisani metodi prodaje (javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda i neposredna pogodba). Izmenama stava 9. (koji postaje stav 10) uvodi se obaveza pribavljanja saglasnosti obezbeđenog poverioca na prodaju imovine pod teretom pod određenim, striktno propisanim uslovima, koji između ostalog pretpostavljaju da prethodno nije pokušana prodaja metodom javnog nadmetanja ili javnim prikupljanjem ponuda (druga dva uslova su da je imovina koja se prodaje predmet založnog, odnosno razlučnog prava i da predložena kupoprodajna cena, odnosno njen deo u odnosu na koji postoji pravo prvenstvenog namirenja tog poverilaca, ne pokriva celokupan iznos obezbeđenog potraživanja). Konačno, briše se raniji stav 10. koji je predviđao obavezu pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, budući da je dosadašnja praksa stečaja pokazala da se u ovakvim situacijama nije vršila analiza same transakcije kupoprodaje u smislu propisa o zaštiti konkurencije, već davalo mišljenje Komisije koje nije oslobađalo učesnike u transakciji da svakako postupe u skladu sa propisima o zaštiti konkurencije, čime se propisivanje ovakve obaveze u Zakonu o stečaju pokazalo kao dodatni administrativni trošak. Brisanjem ove odredbe učesnici u transakciji ne oslobađaju se primene propisa o zaštiti konkurencije, ali se uklanja nepotrebno dupliranje administrativnih zahteva. Ostale postojeće odredbe ovog člana nisu menjane, već su preuzete u novom tekstu ovog člana, koji sada nosi naziv "Način unovčenja i metod prodaje".

Članom 37. predlažu se izmene člana 133. važećeg zakona kojima se u stavu 1. izjednačavaju prava u postupku prodaje imovine založnih i razlučnih poverilaca, tako što se i jednima i drugima daje pravo da dobiju obaveštenje o nameravanoj prodaji imovine pod teretom, a izmenama u stavu 2. briše se nepotreban tekst norme. Novim stavom 3. obavezuje se stečajni upravnik da obaveštenje dostavi i Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, čime se omogućava toj organizaciji da poboljša vršenje svojih nadzornih ovlašćenja u vezi sa postupanjem stečajnih upravnika uzimajući u obzir i ovakve dodatne informacije, što će u odnosu na dosadašnju praksu stvoriti preduslove da ta agencija prati i najavljeno sprovođenje prodaja i da sve takve prodaje i sama oglašava na svojoj internet prezentaciji, što bi trebalo da stvori jedinstveni forum za oglašavanje prodaje imovine u stečaju i da pomogne u poboljšanju uspešnosti unovčenja takve imovine. Izmenama ranijeg stava 4. (koji postaje stav 5) pojednostavljuju se pravna sredstva koja stoje na raspolaganju razlučnim, odnosno založnim poveriocima u pogledu planirane prodaje tako što se predlog za povoljniji način unovčenja zamenjuje primedbom na predloženu prodaju, čime se postiže preciziranje norme budući da po primedbi odlučuje uvek stečajni sudija (dosadašnja praksa je pokazala da se ovo pravo na predlaganje povoljnijeg načina unovčenja nije tumačilo kao pravo na predlaganje pojedinačne prodaje u odnosu na prodaju pravnog lica ili imovinske celine, što je sada izmenama normi zakona o prodaji imovine razjašnjeno i jasno definisano, a tumačenja u stečajnoj praksi pomenutog predloga išla su i u smeru da o istom odlučuje stečajni upravnik, što nije imalo praktičnog smisla i što je činilo ovo pravno sredstvo nedelotvornim). Izmene ovog stava predviđaju i da se primedba može uložiti i na metod prodaje. Stav 5. (koji postaje stav 6) menja se na način da napravi razliku između prava na primedbu koje imaju razlučni, odnosno založni poverioci (po stavu 4. koji postaje stav 5, kako je gore objašnjeno) od prava na primedbu koje imaju ostali učesnici u stečajnom postupku (odbor poverilaca, svaki poverilac i sva ostala zainteresovana lica za predmetnu imovinu), budući da se njihovo pravo na primedbu vezuje za nepoštovanje bilo koje odredbe Zakona o stečaju ili nacionalnih standarda. Ovakvo rešenje efektivno omogućava pravo na pravno sredstvo i zainteresovanim ponuđačima odnosno potencijalnim kupcima imovine koja se nudi na prodaju (što je uređeno i stavom 13), što je do sada bilo neregulisano i stvaralo značajne probleme u praksi (zainteresovani ponuđač nije imao nikakvu mogućnost da primedbuje na nezakonito postupanje stečajnog upravnika koji, recimo, pogoduje nekog od ponuđača). Pri tome, sada je izmenama stava 6. (koji postaje stav 7) napravljena značajna promena u toku samog postupka, zabranom da se prodaja sprovede pre donošenja odluke stečajnog sudije po svakoj uloženoj primedbi (nezavisno od toga kakva će odluka biti), čime će stečajni upravnici biti prinuđeni da poštuju rokove za dostavu obaveštenja o prodaji jer će postojati efikasna indirektna sankcija odlaganja prodaje ako, recimo, učesnici u postupku ne budu imali zakonom predviđeni rok za ulaganje takve primedbe na raspolaganju. Ovim se postiže i efikasnije odlučivanje stečajnog suda o primedbama, budući da je praksa pokazala da to nije uvek bio slučaj i da u određenim situacijama u praksi do održavanja prodaje uopšte nije odlučeno o primedbi ili predlogu za povoljnije unovčenje, kada je nadalje odluka po tom pitanju postajala bespredmetna (jer se prodaja nije mogla poništiti). Izmenama stava 7. (koji postaje stav 8) uvodi se obaveza stečajnog upravnika da o sprovedenoj prodaji obavesti i svakog razlučnog, odnosno založnog poverioca. Brisanjem stava 8. uklonjeno je pravno sredstvo - prigovor na izvršenu prodaju, kao nedelotvorno, budući da je jedino moglo da dovede do odgovornosti stečajnog upravnika za štetu, što nije bilo od koristi u praksi budući da takva odgovornost svakako mora biti predmet utvrđivanja u posebnoj parnici. Sa druge strane, izmenama stava 11. (koji postaje stav 12) jasno se uređuje postupak nakon sprovedene prodaje, uvođenjem obaveze stečajnog sudije da donese rešenje o sprovedenoj prodaji, te propisivanjem da je takvo rešenje (a ne kupoprodajni ugovor) pravni osnov za sticanje svojine (iustus titulus), a novim stavom 13. izričito se propisuje pravo žalbe koje imaju sva zainteresovana lica (dakle, i nezadovoljni učesnici u prodaji). Na ovaj način, omogućava se pravo na žalbu i za učesnike u prodaji (pravo na pravno sredstvo), što će sa jedne strane donekle usporiti sprovođenje aktivnosti nakon sprovedene prodaje, ali će istovremeno stvoriti pretpostavke da se u skladu sa zakonom uskrati pravo takvim učesnicima na vođenje posebne parnice za osporavanje sprovedene prodaje (bilo poništajem, bilo utvrđenjem ništavosti), što je u dosadašnjoj praksi bio izvor značajne pravne nesigurnosti. Značajno je napomenuti da odredba novog stava 13. ne predviđa obavezu lične dostave rešenja svim učesnicima u prodaji, već samo razlučnim, odnosno založnim poveriocima (i organima postupka), dok za sva ostala zainteresovana lica rok za žalbu počinje da teče objavom na oglasnoj tabli suda (čime se rešava i dosadašnja nekonzistentna praksa prvostepenih sudova u pogledu obaveze lične dostave ovakvih rešenja).

Članom 38. predlaže se novi član 133a Zakona o stečaju koji uvodi obavezu stečajnog upravnika da svaki deo imovine ponudi na prodaju u roku od šest meseci od proglašenja bankrotstva (stav 1), uz mogućnost produženja roka još jedanput za još šest meseci u slučaju postojanja opravdanih razloga koje ceni stečajni sudija (stav 2) i čija odluka u formi rešenja podleže pravu na žalbu. Stavom 3. predviđa se zastoj takvog roka u slučaju ukidanja mere zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa novim čl. 93a i 93b, dok stav 4. omogućava da taj rok počne da teče tek nakon pravnosnažnog okončanja postupka za vraćanje imovine i obeštećenje (ako je ta imovina predmet takvog postupka).

Članom 39. predloženo je brisanje stava 3. u članu 135. Zakona o stečaju što je u skladu sa gore pomenutim pristupom po kojem se više ne zahteva sprovođenje posebne procedure pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, mimo postupka propisanog propisima o zaštiti konkurencije.

Članom 40. predlaže se brisanje stava 5. u članu 136. Zakona o stečaju sa razloga uvođenja posebnog člana 136a koji će ubuduće regulisati pitanja prava prioriteta obezbeđenih poverilaca u slučaju unovčenja imovine pod teretom. Dodatno, u stavu 7. dosadašnje pozivanje na ugovor o prodaji kao osnov za izmene registrovanih podataka u javnim registrima zamenjuje se pozivanjem na član 133. stav 13. zakona, po kojem se sve takve promene vrše na osnovu rešenja stečajnog suda, u skladu sa gore pomenutom koncepcijom promene pravnog osnova za prenos svojine sa ugovora na sudsko rešenje.

Članom 41. predlažu se novi čl. 136a, 136b, 136v i 136g. Novim članom 136a preuzeto je postojeće pravilo člana 136. stav 5. o pravu prioriteta obezbeđenih poverilaca, ali je i dodatno razrađeno u smislu da se primenjuje i na druge načine unovčenja (osima prodaje pravnog lica) kao što su prodaja celokupne imovine stečajnog dužnika i prodaja imovinske celine. Time je kodifikovana već postojeća sudska praksa u ovakvim slučajevima, ali je istovremeno uvedeno jasno upućivanje na procenu koja se obavezno pribavlja pre sprovođenja prodaje u smislu člana 132. stav 3. zakona, čime se postiže dodatna pravna sigurnost učesnika u postupku, a posebno obezbeđenih poverilaca, imajući u vidu određene probleme koji su uočeni u praksi, a pre svega dosadašnje nejasno pravo obezbeđenih poverilaca na pravno sredstvo u pogledu same procene koja prethodi prodaji, kao i na odluke stečajnog upravnika o načinu raspodele sredstava od prodaje.

Novi član 136b predviđa novo pravo obezbeđenog poverioca da prebije svoje obezbeđeno potraživanje sa kupoprodajnom cenom, za slučaj da je on najbolji ponudilac u postupku prodaje i da je izabran za kupca imovine. Propisana su posebna pravila za dve moguće situacije - kada je obezbeđeno potraživanje veće od kupoprodajne cene (odnosno onog njenog dela na kojem pravo prioriteta ima obezbeđeni poverilaca) i kada je obezbeđeno potraživanje manje od kupoprodajne cene (odnosno onog njenog dela na kojem pravo prioriteta ima obezbeđeni poverilaca). U oba slučaja obezbeđeni poverilaca ima obavezu da položi iznos svih troškova koji se moraju izmiriti iz kupoprodajne cene (što uključuje i nagradu stečajnog upravnika), kako bi se obezbedila njihova nesmetana naplata. Dodatno, u prvom slučaju, obezbeđeni poverilac kao kupac imovine odnosno pravnog lica ima obavezu da položi preostali deo kupoprodajne cene iz kojeg nema pravo prioritetnog namirenja (odnosno iznos razlike između onog dela na kojem ima pravo prioritetnog namirenja i ukupne cene) kako bi se obezbedilo namirenje obezbeđenih poverilaca nižeg reda prioriteta, odnosno naplata onog dela cene koji pripada stečajnoj masi). U drugom slučaju, obezbeđeni poverilac ima obavezu da doplati razliku do punog iznosa kupoprodajne cene (odnosno iznos razlike između njegovog obezbeđenog potraživanja i ukupne cene).

Novi član 136v propisuje obavezu pribavljanja saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca u slučaju prodaje pravnog lica, celokupne imovine ili imovinske celine kada je deo kupoprodajne cene koji prema proceni celishodnosti otpada na imovinu koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava niži od 50% procenjene vrednosti te imovine. Međutim, ovo pravo ima samo onaj razlučni, odnosno založni poverilac koji, shodnom primenom člana 35. stav 3. Zakona o stečaju, učini verovatnim da se njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti delom ili u celosti iz opterećene imovine ako bi se ona prodavala pojedinačno (pod uslovom da se ne namiruje u celosti, u kom slučaju se smatra da nema interes za davanje takve saglasnosti). Pri tome, ovaj član je istovremeno kodifikovao već postojeće pravilo iz Nacionalnog standarda broj 5 o obavezi pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca na svaku takvu prodaju (uz razliku da se sada takva saglasnost ne traži za pojedinačnu prodaju imovine). Dodatno, stavom 2. izričito je propisana obaveza stečajnog upravnika da svaku takvu ponudu prihvati, ako su je prihvatili i odbor poverilaca i razlučni, odnosno založni poverilac (u slučajevima kada je njegova saglasnost potrebna). Time se uklanja dosadašnji uzrok pravne nesigurnosti, gde nije bilo jasno u praksi da li je stečajni upravnik dužan da takvu ponudu prihvati ili je slobodan u oceni da li je to u interesu stečajne mase odnosno poverilaca stečajnog dužnika, što je stvaralo preveliku dozu diskrecije na njegovoj strani i omogućavalo zloupotrebe i odugovlačenja prodajnog postupka.

Novi član 136g uvodi pravo preče kupovine u korist razlučnog, odnosno založnog poverioca za imovinu koja je pod teretom i koja je predmet prodaje putem neposredne pogodbe. Time se dodatno štiti njegova pozicija za one situacije kada nema javnog postupka oglašavanja prodaje, a bez oštećenja stečajne mase budući da je takav poverilac, ako želi da se koristi ovim pravom, dužan da ponudi najmanje iste uslove koje je ponudio najbolji ponuđač. Dodatno, imajući u vidu raširenu praksu banaka (kao najčešćih obezbeđenih poverilaca) da, sa razloga regulatornih ograničenja, ustanovljavaju posebna privredna društva za svrhe otkupa potraživanja ili imovine koja je predmet obezbeđenja u slučajevima prinudne naplate ili stečaja, stavom 2. omogućeno je banci da pravo iz stava 1. koristi i preko povezanog lica (u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva). Konačno, stavom 3. uređena je situacija u kojoj je razlučni, odnosno založni poverilac, koristeći se pravom iz člana 133. stav 7. Zakona o stečaju, uložio primedbu na predloženu prodaju, pa se predviđa da rok za vršenje prava preče kupovine počinje da teče tek od dana dostavljanja odluke suda po toj primedbi takvom poveriocu.

Članom 42. predlažu se izmene člana 139. u stavu 3. kojima se dodaje nova tačka 4a) kojom se obavezuje stečajni upravnik da u nacrtu za glavnu deobu predvidi i sredstva koja su rezervisana za eventualnu isplatu protivnika pobijanja, koji po osnovu pravnosnažno okončane pobojne parnice u korist stečajnog dužnika imaju pravo da svoje protivpotraživanje prijave kao stečajni poverioci i nakon roka za podnošenje prijava potraživanja.

Članom 43. predlaže se dopuna postojeće odredbe člana 144. stav 2. Zakona o stečaju, tako što se omogućava da se pristupi završnoj deobi i u slučaju da su u stečajnom postupku namirena potraživanja poverilaca u celosti, sa pripadajućim kamatama. Ovim se omogućava okončanje postupka i kada nije prethodno pokušano unovčenje sve imovine stečajnog dužnika, a imajući u vidu da je u takvoj situaciji ispunjen cilj stečaja - namirenje poverilaca.

Članom 44. menja se član 147. važećeg Zakona u skladu sa izmenom izvršenom u članu 144, koji sada predviđa da se eventualno neunovčena imovina prilikom završne deobe može preneti na članove stečajnog dužnika kao privrednog društva, pri čemu se ostavlja pravo svakom od tih članova da se izjasne da ne žele da prihvate takvu raspodelu imovine. Time se sprečava da se na neko lice (člana stečajnog dužnika) prenese imovina (odnosno idealni suvlasnički deo) uprkos njegovoj volji. Predložena izmena u stavu 4. istog člana, kojom se kao preduslov za prevremenu isplatu članovima stečajnog dužnika, zahteva da je utvrđeno da svi poverioci (a ne samo stečajni) mogu da budu namireni iz preostalih novčanih sredstava u deobnoj masi, ima za cilj da se izbegne ovakva raspodela u situacijama kada nije unovčena imovina koja je pod razlučnim pravom (budući da se može desiti da se razlučni poverilac ne namiri u celosti iz takve imovine, a takav poverilac ima pravo da se za ostatak potraživanja smatra kao stečajni poverilac), osim ako se ne rezervišu potrebna sredstva za eventualnu isplatu razlučnog poverioca u deobnoj masi.

Članom 45. predlaže se da se u članu 148. stav 2. doda dodatni uslov za zaključenje stečajnog postupka u slučajevima kada je unovčena sva imovina i preostale su samo parnice u toku, a to je da je prethodno doneto rešenje o glavnoj deobi. Ovim se rešava praktično pitanje koje se postavilo u sudskoj praksi i izbegavaju problemi sa naknadno pronađenom imovinom, kada mora postojati rešenje o glavnoj deobi po kojem bi se takva imovina raspodelila poveriocima.

Članom 46. predlaže se izmena člana 155. stav 1. kojom se briše napomena da se reorganizacija sprovodi posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak poslovanja stečajnog dužnika, pri čemu ne postoje konkretni uslovi i merila u odnosu na koja bi se uopšte utvrdilo postojanje ekonomski opravdanih uslova za nastavak dužnikovog poslovanja. Na taj način izbegavaju se eventualna različita tumačenja odnosno relativizacija osnovnog uslova za sprovođenje reorganizacije, a to je da se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo.

Članom 47. predlažu se izmene člana 156. stav 1. kojima se vrše pravno-tehnička pojašnjenja i preciziranja teksta norme o sadržini plana reorganizacije. Posebno, izmenama tačke 10) propisuje se obaveza navođenja postupka za promenu nezavisnog stručnog lica, pošto se u praksi to postavilo kao pitanje imajući u vidu značajnu dužinu rokova za sprovođenje plana reorganizacije. U tački 13) precizirano je da se procena namirenja za slučaj reorganizacije i za slučaj bankrotstva mora izraditi od strane ovlašćenog procenitelja, čime se omogućava jasnija primena norme iz člana 155. Zakona o stečaju u smislu da takva procena mora pokazati da je reorganizacija povoljnija za poverioce od bankrotstva, da ne sme biti starija od 12 meseci i da mora biti pripremljena u skladu sa pravilima koja propisuju nacionalni standardi (koji bi, nakon izmena, trebalo da propišu jasnija pravila o načinu na koji se procenjuje stepen namirenja za slučaj reorganizacije i slučaj bankrostva, u smislu vrednosti budućeg namirenja na određeni dan i poređenja dva scenarija na uporediv način). Pri tome, brisanje tačke 19) je nužna posledica prerađenog teksta ovog dela norme, budući da se predviđa izrada i dostavljanje samo jedne procene imovine za ove svrhe. Izmenama u stavu 2. u pogledu sadržine unapred pripremljenog plana reorganizacije tekst dela norme iz tačke 2) prilagođen je konceptu po kojem se zahteva određena vrsta jasne (iako neobavezujuće) podrške većinskih poverilaca predloženom planu reorganizacije kao uslov za njegovo podnošenje sudu. Brisana je tačka 4) imajući u vidu da je praksa pokazala da nema nikakvu praktičnu vrednost za sud ili poverioce, a tačka 5) u vezi sa mišljenjem revizora na finansijske izveštaje predlagača plana je precizirana kako bi se izbegla različita tumačenja koja su se u stečajnoj praksi pojavljivala u pogledu ove obaveze predlagača plana.

Članom 48. predlaže se izmena člana 157. stav 1. kojom se vrše pravno-tehnička preciziranja ove norme, uz brisanje tač. 11) i 13) koje su se u praksi pokazale kao neadekvatne ili neprimenjive. U stavu 2. odredba koja je davala mogućnost stečajnom sudiji da zatraži novu procenu vrednosti kapitala izmenjena je tako da se od predlagača plana (u kojem je jedna od mera reorganizacije i konverzija potraživanja u kapital) zahteva da inicijalno, prilikom podnošenja plana sudu, dostavi takvu procenu, ne stariju od šest meseci. Time se postiže bolja procesna ekonomija i omogućava poveriocima da se od početka upoznaju sa nalazima takve procene i da na istu, prema potrebi, podnesu odgovarajuće primedbe. Predloženo je brisanje st. 4-7 usled primene izmenjenog pristupa u vezi sa obavezom pribavljanja mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije o kojem je bilo reči gore. Raniji stav 8. koji postaje stav 4. izmenjen je tako što se, takođe iz razloga procesne ekonomije, sada od predlagača plana zahteva da saglasnost nadležne organizacije (Agencije za licenciranje stečajnih upravnika) pribavi i sudu dostavi uz inicijalno podneti predlog sa planom reorganizacije, a ne kao što je do sada bio slučaj naknadno, tokom sudskog postupka.

Članom 49. predlaže se izmena člana 158. stav 5. kojom se vrši brisanje tačke 4) budući da je taj razlog za odbačaj predloga za pokretanje stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije (nadalje: "UPPR") već sadržan u tački 1) istog stava. Dodaju se novi st. 8-10 kojima se uređuju situacije konkurentnih predloga za stečaj, koje su do sada bile pravna praznina i bile na različit način rešavane u sudskoj praksi. Konkretno, kodifikovana je dosadašnja sudska praksa po kojoj predlog stečajnog dužnika za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR ima prednost u odnosu na običan predlog za pokretanje stečaja koji podnosi poverilac (nezavisno od vremena podnošenja predloga, pod pretpostavkom naravno da po predlogu poverioca nije odlučeno), uz predviđanje jasnog prava predlagača da, u slučaju odbijanja, odnosno odbačaja predloga za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR, ponovo podnese novi takav predlog. Međutim, propisano je da u takvom slučaju prednost ima predlog za pokretanje stečaja podnet od strane poverioca, ako vremenski prethodi predlogu stečajnog dužnika.

Članom 50. predlaže se izmena člana 159. stav 1. kojom je obaveza pozivanja poverilaca na ročište za glasanje o predlogu UPPR proširena na sve poverioce, čime je usklađena sa praksom po kojoj se poziv upućuje samo putem oglasa upućenog svim poveriocima. Novim stavom 2. propisano je da se ročište za glasanje o UPPR održava u roku od 90 dana od donošenja rešenja o pokretanju prethodnog postupka. Ovaj rok (zajedno sa izmenama dosadašnjeg stava 9) ima za svrhu da omogući da se blagovremeno pre dana održavanja ročišta sprovedu sve potrebne radnje, uključujući objavu oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije", dostavu primedbi poverilaca i davanje odgovora predlagača na takve primedbe, kao i pripremu i dostavljanje eventualne izmene plana reorganizacije, a sve u cilju poboljšanja procesne ekonomije i sprečavanja višestrukih odlaganja ročišta do kojih u praksi dolazi usled kratkog roka u kojem se ročišta zakazuju u praksi. U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. izmene u tački 2) preciziraju da su osnov ili visina potraživanja samo jedan od osnova osporavanja samog UPPR, kako bi se predupredila različita tumačenja samih učesnika u postupku koja su bila prisutna u dosadašnjoj praksi, obavezuju se zainteresovana lica da primedbe na plan dostavljaju samo nadležnom sudu (a ne i stečajnom upravniku) što je i do sada bila preovlađujuća praksa, a vrši se i usklađivanje sa novim članom 159a. Briše se obaveza predlagača na davanje odgovora na primedbe, budući da je to predmet regulisanja novog člana 159a. U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. najkraći period koji mora da protekne od rešenja o pokretanju prethodnog postupka do dana održavanja ročišta povećan je na 60 dana, iz već pomenutih razloga procesne ekonomije.

Članom 51. uvode se novi čl. 159a i 159b. Novim članom 159a se detaljnije u odnosu na važeći Zakon uređuje postupak davanja i odgovaranja na primedbe poverilaca u vezi sa UPPR. Rok za podnošenje primedbi iz člana 159. proglašen je za prekluzivan, propisana je jasna obaveza predlagača da na svaku primedbu odgovori u roku od 15 dana (dosadašnji rok osam dana), uz propisivanje prekluzivnosti i tog roka. Posebno, stavom 4. pravo predlagača na izmene podnetog UPPR tokom postupke ograničeno je na samo jednu izmenu, čime bi trebalo da se u bitnom poboljša procesna ekonomija i skrati vreme trajanja ovakvih postupaka u budućnosti. Stavom 5. preciziraju se dodatna pravila u slučaju dostavljanja izmenjene verzije UPPR (u smislu jasnog isključenja obaveze dostavljanja izjava većinskih poverilaca, kao i predviđanja obaveze na objavu novog oglasa o održavanju ročišta u svemu u skladu sa pravilima o objavi inicijalnog oglasa po članu 159. st. 4-9, čime bi trebalo da se suzi prostor za različita tumačenja posledica podnošenja izmenjene verzije UPPR i omogući efikasno sprovođenje postupka po tako izmenjenom UPPR.

Novim članom 159b u stavu 1. uređuje se mogućnost da stečajni sudija angažuje stručno lice u cilju provere tačnosti podataka iz UPPR, ali i radi obavljanja drugih poslova koje sud može odrediti rešenjem. U odnosu na rešenje iz postojećeg zakona, nije previđena mogućnost angažovanja stečajnog upravnika za ove svrhe jer je zaključeno da provera tačnosti podataka iz plana predstavlja usko stručnu aktivnost za koju je potrebno angažovati stručno lice (procenitelj, veštak itd). U istom stavu propisano je da trošak takvog angažovanja ima status troška prethodnog postupka. Stavom 2. istog člana obavezno je stručno lice da svoja izjašnjenja (izveštaje) dostavlja sudu najkasnije osam dana pre dana održavanja ročišta za glasanje o UPPR, čime se postiže bolja procesna ekonomija i omogućava pravično suđenje jer se svim učesnicima u postupku omogućava da se uvidom u spise predmeta blagovremeno pre ročišta upoznaju sa takvim izjašnjenjima stručnog lica. Stavom 3. ovog člana propisana je mogućnost određivanja mere obezbeđenja u prethodnom postupku po predlogu stečajnog dužnika ili po službenoj dužnosti, koja sada, pored zabrane izvršenja i namirenja koja je jedino predviđena postojećim zakonskim rešenjem, obuhvata i imenovanje privremenog stečajnog upravnika, zabranu plaćanja sa računa (bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika ili stečajnog sudije), zabranu raspolaganja imovinom stečajnog dužnika (bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika ili stečajnog sudije) i zabranu sprovođenja prinudne naplate od strane NBS. Važno je napomenuti da sve ove komponente zajedno čine meru obezbeđenja i samo se tako (zajedno) mogu i odrediti od strane suda. Stav 4. ovog člana propisuje posledice povrede mere obezbeđenja, na isti način kao što to čini i postojeći zakon u članu 62. stav 3. za povredu mera obezbeđenja određenih u prethodnom stečajnom postupku. Stav 5. propisuje dužinu trajanja mere obezbeđenja od najviše šest meseci, uz mogućnost da ista bude ukinuta i pre isteka tog roka. Stavom 6. stečajni sudija je obavezan da uz određivanje mere zabrane isplate sa računa odredi i namene za koje se mogu vršiti određena plaćanja uz saglasnost stečajnoj sudije. St. 7. i 8. dodatno preciziraju mehanizam sprovođenja ove mere u pogledu blokiranih računa i postupanja NBS. Konačno, stavom 9. predviđeno je da sudija može zakazati i održati posebno ročište radi odlučivanja po predlogu za određivanje ove mere.

 Članom 52. predlaže se izmena člana 160. u stavu 2. kojom je predviđena mogućnost (za razliku od do sada postojeće obaveze) da stečajni sudija izvrši procenu visine potraživanja za potrebe glasanja. Ovo stoga što je praksa primene ove odredbe iz postojećeg zakona pokazala da nije u skladu sa načelom procesne ekonomije da se uvek pristupa proceni visine potraživanja na ovaj način. Obaveza pribavljanja novog izveštaja nezavisnog revizora iz stava 3. ovog člana brisana je, budući da je zaključeno da uz sve ostale izmene postupka po UPPR taj postupak ne bi trebalo da traje duže od devet meseci, a da bi i u tom slučaju ovakva obaveza mogla dodatno da produži postupak. Odredbom novog stava 3. stečajni sudija je obavezan da procenu visine potraživanja za potrebe glasanja vrši na osnovu dostavljene procene, ali je istovremeno ovlašćen da naloži i novu procenu od strane ovlašćenog stručnog lica u slučaju sumnje. Predlaže se brisanje postojećeg stava 6. koji predviđa odgovornost podnosioca UPPR za dovođenje u zabludu sudije, budući da se u praksi pokazao kao neprimenjiv. Izmene u postojećim st. 7. i 8. koji postaju st. 6. i 7. su pravno-tehničke prirode i unete su radi poboljšanja konzistentnosti teksta normi.

Članom 53. predlažu se izmene člana 161. u st. 1. i 3. kojima se uklanjaju pravo stečajnog dužnika da podnese plan reorganizacije u stečaju, što je do sada bio izvor različitih tumačenja i primene u praksi, budući da je zaključeno da nema potrebe ostaviti takvo pravo prethodnom poslovodstvu stečajnog dužnika mimo njegovih vlasnika (pri čemu je od značaja i podatak da je poslovodstvo pre stečaja imalo priliku da podnese UPPR, pa se može tvrditi da nije neophodno da sada u stečaju ponovo ima slično pravo kroz plan reorganizacije u stečaju). Novim stavom 2. propisuje se obaveza stečajnog upravnika na saradnju sa ovlašćenim predlagačima plana reorganizacije u stečaju u pogledu dostave svih potrebnih informacija, što je neophodno imajući u vidu da neki od ovlašćenih predlagača nemaju uvid u sve detanje u pogledu poslovanja dužnika, niti u sva dokumenta i podatke koji su od značaja za pripremu zakonitog plana reorganizacije.

Članom 54. predlaže se u članu 162. brisanje st. 2. i 3. čime se rok za podnošenje plana ograničava na inicijalnih 90 dana i postiže bolja procesna ekonomija. Zaključeno je da je taj period dovoljan za svakog ovlašćenog predlagača plana da razmotri mogućnosti za reorganizaciju i pripremi plan reorganizacije koji će u tom roku podneti sudu, posebno imajući u vidu izmene člana 163. kojima je u novom stavu 2. jasno propisano pravo predlagača plana reorganizacije u stečaju da plan jednom izmeni (i to bez ograničenja u pogledu sadržine odnosno mera reorganizacije).

Članom 55. u članu 163. dodaje se novi stav 2. kojim se kao razlog za odbačaj predloga plana reorganizacije u stečaju dodaje taj da planom nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni planom, mogli da svojim glasanjem utiču na odluku o usvajanju plana (po ugledu na razlog za odbačaj predloga za pokretanje stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije iz člana 158. stav 5. tačka 2) važećeg Zakona.

Članom 56. predlažu se izmene člana 164. kojima se uređuju pitanja od značaja za raspravu i održavanje ročišta o planu reorganizacije. Izmene stava 1. menjaju rok za održavanje ročišta sa najviše 20 dana na najviše 90 dana, a sve kako bi se tokom postupka omogućili razumni rokovi za pregled plana reorganizacije od strane poverilaca i drugih učesnika u postupku, ulaganje primedbi i davanje odgovora na iste, sve po ugledu na procesna pravila za UPPR. Izmene stava 2. obavezuju sud da plan reorganizacije dostavi samo nadležnom registru, pri čemu je brisana obaveza da se taj plan dostavi i svim poveriocima i osnivačima stečajnog dužnika (koja obaveza se najčešće nije poštovala u praksi, a zauzet je stav da se svi ti učesnici u postupku mogu upoznati sa podnetim planom putem objave oglasa koji je sud dužan da objavi u skladu sa detaljnim pravilima novih st. 3-6. (sve po ugledu na pravila o objavi oglasa za ročište za glasanje o UPPR iz člana 159. zakona).

Članom 57. dodaje se novi član 164a kojim se u st. 1-3. propisuju detaljna pravila o rokovima za dostavljanje primedbi poverilaca na plan reorganizacije i odgovora predlagača na iste, sve po ugledu na pravila koja važe za UPPR u članu 159a. Stavom 4. propisan je najkraći rok za održavanje ročišta za glasanje o planu od 60 dana, koji ima za cilj da omogući razumne rokove za učesnike u postupku da razmotre predloženi plan i da sudu dostave primedbe na isti, kao i za predlagača da na primedbe odgovori. Stav 5. propisuje pravilo o nastavku postupka u slučaju podnošenja izmenjenog plana reorganizacije u skladu sa novim stavom 2. člana 163. Izmene stava 6. su pravno-tehničke prirode, a stav 7. brisan je postojeći stav 5. ovog člana budući da su detaljna pravila o objavi oglasa propisana u novim st. 3-6. člana 164.

Članom 58. vrše se izmene u postojećem stavu 5. člana 165. Zakona kojima se pored razlučnog poverioca i zainteresovanim licima priznaje pravo na dostavu nezavisne procene vrednosti za potrebe procene prava glasa razlučnih poverilaca. Obrisana je mogućnost da sudija naloži pribavljanje nove procene preko privremenog stečajnog upravnika, kako bi se poboljšala procesna ekonomija i imajući u vidu iskustva iz prakse u primeni ovog dela norme, gde sudije nisu imale nikakvo jasno pravilo o tome na koji način će po pribavljanju treće procene vrednosti u konačno ceniti sve takve procene. Stoga je zaključeno da je celishodnije da sudija takvu konačnu ocenu donosi na osnovu dve već dostavljene procene (od strane predlagača plana u okviru plana i od strane razlučnog poverioca, odnosno zainteresovanog lica). Slično, brisan je deo teksta postojeće norme ovog stava po kojem je bilo potrebno pribaviti i izjašnjenje privremenog stečajnog upravnika, budući da je zaključeno da isti nema potrebne stručne kvalifikacije da bi se posebno izjašnjavao o procenama koje su pripremila ovlašćena stručna lica (u skladu sa ranije pomenutim izmenama odredbi o sadržini plana reorganizacije, kojima je uvedena takva obaveza i za predlagača plana). Preostale izmene ovog stava su pravno-tehničke prirode, a izmenama u stavu 8. omogućava se da se administrativna klasa potraživanja formira od potraživanja kojih je najmanje 100 (do sada 200) i koja iznose najviše 50.000 dinara (do sada 20.000 dinara), čime se omogućava šira primena ove norme i lakše formiranje administrativne klase potraživanja, čime se olakšava položaj obično najugroženijih poverilaca (radnika i malih dobavljača), a pojednostavljuje i ubrzava sprovođenje samog postupka. Istovremeno, radi očuvanja legitimnih interesa poverilaca prvog i drugog isplatnog reda, izmenama u istom stavu precizira se da se prethodno moraju isplatiti svi poverioci klasa ova dva isplatna reda. Preostali st. 9-15. brišu se budući da su predmet uređivanja novog člana 165a.

Članom 59. dodaje se novi član 165a. Novim članom 165a koji nosi naziv "Glasanje i usvajanje plana reorganizacije" preuzima se deo postojećih odredbi člana 165. i to st. 9-15. uz određene pravno-tehničke izmene (u cilju bolje preglednosti i podele odredbi zakona po logičkim celinama, imajući u vidu da je postojeći član 165. zakona imao 15 stavova). Od važnijih izmena preuzetih odredbi treba pomenuti izmenu u postojećem stavu 13. člana 165. čiji je tekst preuzet u stavu 5. novog člana 165a po kojoj je period u kojem nastupa dan početka primene plana reorganiazcije produžen sa najviše 15 na najviše 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojm se potvrđuje sam plan. Konačno, suštinska izmena postojećeg pravila iz stava 15. člana 165. sprovedena je u tekstu stava 7. novog člana 165a gde je ukinuta mogućnost za stečajni sud da predlagaču plana koji nije dobio dovoljan broj glasova i čiji plan nije izglasan odobri dodantih 30 dana za pripremu izmenjenog plana reorganizacije. Ovakvo dosadašnje rešenje je bilo nauštrb procesne ekonomije i nije se pokazalo kao efikasno u praksi, budući da ne motiviše predlagača da predloži plan koji će poverioci biti spremni da većinski prihvate, a istovremeno ne obezbeđuje u najvećem broju slučajeva da u drugom pokušaju bude postignuto izglasavanje plana i stoga samo omogućava odugovlačenje postupka, što dalje odlaže sprovođenje unovčenja imovine nakon proglašenja bankrotstva.

Članom 60. predlažu se izmene člana 167. stav 4. važećeg Zakona kojim se prestanak svih posledica otvaranja stečajnog postupka vezuje za dan pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvojenog plana reorganizacije, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je taj momenat vezivalo za dan donošenja prvostepenog rešenja, čime je usklađen zakonski tekst sa već odavno ustanovljenom praksom sudova po kojoj se postupak stečaja obustavljao tek po pravnosnažnosti tog rešenja. Postojeći stav 5. briše se jer se ta norma pokazala kao neprimenjiva u praksi, a novim stavom 5. izričito je propisano da je stečajni dužnik ovlašćen da pre ili nakon isteka roka za sprovođenje plana reorganizacije sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR, čime je popunjena postojeća pravna praznina u pogledu takvog prava stečajnog dužnika i stvorena mogućnost da se tokom perioda primene plana reorganizacije (koji može biti višegodišnji) ili čak i po njegovom isteku omogući predlaganje i usvajanje novog plana reorganizacije (UPPR), pod uslovima iz zakona, čime se nadomešćuje nepostojanje flaksibilnosti postojećeg mehanizma koji ne omogućava nikakve izmene jednom usvojenog plana reorganizacije. Na taj način, privredna društva koja posluju na osnovu jednom usvojenog plana reorganizacije dobijaju mogućnost da svojim poveriocima (kako onima iz plana, tako i novim) predlože ponovno uređivanje dužničko-poverilačkih odnosa na nešto drugačiji način, koji može da odslika novonastale okolnosti u međuvremenu od vremena pripreme i usvajanja prethodnog plana reorganizacije. Time se ne dira u već jednom uređene dužničko-poverilačke odnose poverilaca i samog dužnika po postojećem planu reorganizacije (taj plan nastavlja da postoji i obavezuje sva lica na koja se odnosi), ali ti poverioci sada imaju pravo da zajedno sa eventualnim novim poveriocima tog privrednog društva drugačije preurede svoje odnose sa dužnikom.

Članom 61. vrše se pravno-tehničke izmene u članu 170. kojima se isključuje primena određenih odredbi zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti (izdavanje prospekta umesto sadašnjeg teksta koji se poziva na izdavanje hartija od vrednosti, što je pogrešno budući da se samo izdavanje hartija od vrednosti vrši u skladu sa tim propisima, a intencija je da se isključi samo obaveza izdavanja prospekta za te hartije od vrednosti kao nesaglasna pravnoj prirodi stečajnog postupka), kao i isključenje primene propisa o privrednim društvima u delu u kojem regulišu slučajeve poništavanja akcija i zaštitu poverilaca u slučaju smanjenja osnovnog kapitala, kao nesaglasna pravnoj prirodi i postupku reorganizacije (pri čemu je uzeto u obzir da se zaštita poverilaca u takvom slučaju ostvaruje po pravilima stečajnog postupka, pred stečajnim sudom).

Članom 62. vrše se izmene člana 173. stav 1. kojima se proširuje krug stečajnih razloga i na one koje stečajni dužnik i poverioci utvrde u samom planu reorganizacije (tačka 2). Dodatno, u stavu 2, u uvodnoj rečenici, pojašnjava se da su uslovi iz tač. 1)-3) dati alternativno, a ne kumulativno. Dodaje se novi stav 3. po kojem je sudija u ovom prethodnom stečajnom postupku za ispitivanje uslova za otvaranje stečaja ovlašćen da angažuje ovlašćeno stručno lice ili privremenog stečajnog upravnika radi ocene postojanja stečajnog razloga.

Čl. 63. i 64. - u čl. 187. i 188. vrši se usklađivanje pozivanja na druge odredbe zakona kao posledica izmena i dopuna izmene zakona iz 2014. godine.

Članom 65. uvodi se obaveza nadležnih organa da podzakonske akte koji su doneti na osnovu ovlašćenja iz Zakona o stečaju usklade sa odredbama u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 66. predstavlja prelaznu odredbu po kojoj svi postojeći stečajni postupci nastavljaju da se vode u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, s tim što se izuzetno uvodi obaveza primene nacionalnih standarda (koji će biti doneti na osnovu ovlašćenja iz člana 65. ovog zakona) na sve postojeće postupke pokrenute u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon) i Zakonom o stečaju i to isključivo po pitanjima unovčenja stečajne mase.

Članom 67. propisuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 14.08.2017.