Email Print

ZAKON O FONDOVIMA RIZIČNOG KAPITALA OČEKUJE SE DO KRAJA GODINE


Većina malih i srednjih preduzeća (MSP) prestane sa radom u prve tri godine od osnivanja, i da bi se to izbeglo potrebno je uz državnu, obezbediti i podršku razvojnih fondova i dodatne izvore finansiranja, ocenili su učesnici okruglog stola u Privrednoj komori Beograda.

Predsednik Privredne komore Beograda, Milan Janković, smatra da je jedan od problema taj što banke imaju najveće kamate u regionu i Evropi, da ne razumeju i ne podržavaju preduzetnike, već "gledaju isključivo svoj finansijski interes" i zato nisu jedina kategorija na koju se treba osloniti.

On je ocenio da je jedna od vodećih evropskih institucija za finansiranje, EBRD, skoro nepoznata malim i srednjim preduzećima, dodavši da će ta banka u saradnji sa Komorom ponuditi finansiranje projekata i učestvovati u edukaciji privrednika u saradnji sa vladom i ministarstvom.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Mateo Patrone, najavio je veću podršku u narednom periodu za MSP, čije će projekte finansirati u iznosima od jednog do 10 miliona evra.

On je naveo da je EBRD od 2001. godine u Srbiju uložila tri milijarde evra, i to više u javni nego u privatni sektor.

Nova strategija za Srbiju podrazumevaće da privatni sektor zauzme centralno mesto - poljoprivreda, mehanička industrija, IT, proizvodnja, naveo je Patrone.

"Malim i srednjim preduzećima ćemo takođe pomoći kroz usluge savetovanja, kako bi bolje razvili biznis i marketing planove i poboljšali finansijsko upravljanje", dodao je on.

Pomoćnica u Ministarstvu finansija i privrede, Nina Samardžić, mišljenja je da malim i srednjim preduzećima glavni problem više nije rast i razvoj, nego finansiranje i opstanak.

"Retka su MSP koja se mogu pohvaliti planovima koji se odnose na razvojne aktivnosti, inovacije, proširenje kapaciteta, već uglavnom razmišljaju kako da skupe dovoljno novca da isplate zarade zaposlenih i plate sve poreske dažbine", istakla je Samardžić.

Ona je kazala da je neophodno da se država i privatni sektor "pogledaju u oči" i kažu šta žele jedni od drugih.

MSP najviše preferiraju državne izvore finansiranje, ali, s druge strane, kada država insistira na finansijskoj i poreskoj disciplini, oni to treba da ispoštuju, smatra Samardžić.

Prema njenim rečima, banke do sada nisu bile toliko zainteresovane da finansiraju MSP zbog visokog kreditnog rizika, visokih troškova obrade zahteva, a malog iznosa kredita, što im nije profitabilno, pri čemu najveći broj kredita u Srbiji iznosi do 25.000 evra.

Samardžić je kazala da, iako statistika pokazuje da većina preduzeća opstane do tri godine, potrebno im je pomoći ne samo da prežive, već da zaposle što više ljudi.

"Moramo da unapređujemo poslovni ambijent, da što pre prevaziđemo predrasude i uspostavimo sve moguće mehanizme koji su primereni našem finansijskom tržištu, koje će ga unaprediti", navela je i dodala da su potrebne i finansijske institucije koje će ponuditi pristup fondovima za MSP.

Samardžić je dodala i da će Ministarstvo do kraja godine Skupštini dostaviti Zakon o fondovima rizičnog kapitala.

Izvor: RTV, 5.8.2013.