Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



ZAKON O RADU PROPISUJE OBAVEZU POSLODAVCA DA ISPLATI TOPLI OBROK I REGRES


Sve više poslodavaca, usled krize, preskače da uplati obavezan dodatak za ishranu i regres. Najmanje 350.000 radnika ne dobija ni dinara za ove naknade, iako su zakonom garantovane

- Taj bi broj radnika mogao biti daleko veći, ali je to veoma teško utvrditi jer se broj malih i srednjih preduzeća koja posluju u minusu menja iz dana u dan, a sa njima i broj radnika koji ostaju uskraćeni za ove naknade - kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Iako se, dodaje, očekuje da svih pola miliona uposlenika u javnom sektoru - bez obzira na to da li je reč o zdravstvu, školstvu, vojsci, javnim preduzećima ili državnoj upravi - primaju redovno naknade za topli obrok i regres, sve se češće dešava da se i ovde te isplate preskaču. Njima je topli obrok ugrađen u koeficijent zarade i najčešće se kreće po 100 do 200 dinara dnevno!

Isplata toplog obroka i regresa je obavezna, ali u Zakonu o radu nije navedeno koji su to najmanji zagarantovani iznosi, pa se o krajnjoj cifri dogovaraju sindikati i poslodavci unutar svog kolektiva - objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Tako se primećuju rasponi od 100 pa do 15.000 dinara mesečno u zavisnosti od bogatstva kompanije.

Sindikati su, međutim, imali nešto šire apetite, pa su zahtevali da topli obrok bude makar 15 odsto, a regres 75 odsto prosečne republičke zarade, što se poslodavcima činilo preskupo. Zato su dalji pregovori stavljeni na led. U međuvremenu se javila nova ideja.

- Ranije naknade za topli obrok i regres nisu bile oporezovane, pa su mnogi poslodavci bili široke ruke jer su zapravo kroz tu formu isplaćivali zarade - objašnjava Dragoljub Rajić iz UPS. - Država ih je nadmudrila, pa ih je ugradila u platu i na njih ubire i poreze i doprinose.

U međuvremenu, inspekcija rada na terenu proverava da li poslodavci uopšte daju neki dinar za ishranu i godišnje odmore. Prema rečima Predraga Peruničića, direktora Republičkog inspektorata rada, ovakve kontrole su redovne i od januara do kraja maja ih je bilo 13.177, ali svega 1.746 ispisanih rešenja u kojima se traži otklanjanje nepravilnosti jer su poslodavci poprilično vešti u traženju rupa u zakonu.

- Čak trećina prigovora koje su ispisali naši inspektori odnosila se na neisplaćene zarade, a 6,5 odsto rešenja na tople obroke i regrese - kaže Peruničić. 

Izvor: Tanjug