Email Print

U STEČAJNOJ MASI AGROBANKE NEMA PARA ZA ISPLATU ŠTEDIŠA


Iako stečajni postupak nad starom Agrobankom još nije otvoren, sasvim je jasno da će akcionari teško moći da se u potpunosti namire.

Stečajna masa je mala, pa su u najmanju ruku čudni umirujući tonovi koji stižu od nadležnih po kojima će akcionari moći da dođu do svojih para. Propast ove banke koštaće ne samo vlasnike akcija ove banke, već i poreske obveznike.

Sada je jedino izvesno da će ionako prenapregnuti srpski budžet biti opterećen s dodatnih 85 miliona evra koliko je država emitovala svojih dužničkih papira. Sve s namerom da održi banku i stabilnost sopstvenog finansijskog sistema. Jedino je utešno to što te obaveze ne dospevaju ove, već 2015. godine, piše Politika. U javnosti je ostalo nepoznato da li svih 85 miliona evra idu na dokapitalizaciju banke ili i na isplatu deponenata.

Stručnjaci upozoravaju da u stečajnoj masi nema para za isplatu štediša. To se vidi i po tome što je država brzopotezno uletela s dokapitalizacijom. Po zakonu, deponenti moraju da budu isplaćeni zato što je država garant do vrednosti do 50.000 evra po partiji.

Drugim rečima, vlasnici preferencijalnih akcija i onih običnih bez prava glasa ostaće kratkih rukava. Stručnjaci ne spore da je ulaganje na berzi rizičan posao, međutim, kažu da su kupci akcija bili dovedeni u zabludu ne samo pozitivnim izveštajima same banke, već isto takvim saopštavanjem revizorske kuće, kao i Narodne banke Srbije u čijoj je nadležnosti supervizija nad radom banaka.

U javnosti su se pojavili napisi po kojima su ambasadori Slovenije i Švedske zatražili prijem kod guvernera NBS Dejana Šoškića sve zarad zaštite interesa akcionara s kapitalom iz ovih zemalja.

Međutim, sada kad prljav veš banke izlazi na videlo mnogi kažu i da su akcionari koji su sedeli u Upravnom odboru i imali uvid u finansije i mogućnost da utiču na rukovodstvo banke jednostavno prema svom kapitalu bili nemarni i da i oni snose deo odgovornosti. Najveći gubitnici su mali akcionari koji nisu imali predstavnike ni u upravnim ni u nadzornim odborima.

Takva je nesumnjivo bila i država Srbija kao najveći akcionar s udelom od 20 odsto kapitala koja će podneti i pozamašni teret spasavanja ove banke. Umesto odgovora na pitanje kako su to vodili računa o svom kapitalu i parama poreskih obveznika iz Ministarstva finansija stižu samo umirujući tonovi i uveravanja da propast ove banke i nije nešto mnogo bitna.

Ovakav stav malo je čudan, jer je Agrobanka čak treća u nizu finansijskih institucija u kojoj država ima udela, koja je iskazala gubitak i koja novim zaduživanjima budžeta mora da se dokapitalizuje.

U NBS kažu da akcionari moraju biti svesni da su preuzeli rizike ovlašćujući organe banke da zastupaju njihove interese u upravljanju poslovanjem banke. Problemi u poslovanju i funkcionisanju banke prvenstveno su odraz slabosti ili nemoći postojećih akcionara da uspostave adekvatan sistem internih kontrola, istinitog i objektivnog finansijskog izveštavanja, kao i efikasnost sveobuhvatnog sistema korporativnog upravljanja (podela nadležnosti, linije izveštavanja, nivoi odgovornosti pojedinaca). 

Izvor: Vebsajt Bizlife, 5.6.2012.