Email Print

ZAŠTITNIK GRAĐANA NAGLAŠAVA DA ZAKONI U VEZI SLUŽBE BEZBEDNOSTI I POLICIJE ZAOBILAZE USTAVOM PROPISANU SUDSKU KONTROLU


Zaštitnik građana Saša Janković kaže da je količina zadiranja u privatnost komunikacija građana iznenađenje čak i stručnjake za bezbednost, a obavlja se čak i bez Ustavom propisane odluke suda, što otvara vrata zloupotrebama svih vrsta

Janković je u izjavi Tanjugu naglasio da je to posledica donošenja zakona koji zaobilaze Ustavom propisanu sudsku kontrolu i zbog oklevanja da se princip vladavine prava dosledno primeni i na službe bezbednosti i Policiju.

„SVE DOK ONI ČIJI JE POSAO DA NAM GARANTUJU SIGURNOST PRAKTIČNO SAMI ODREĐUJU USLOVE POD KOJIM ĆE TO DA RADE, NEMAMO PRAVU DEMOKRATSKU CIVILNU KONTROLU NAD SEKTOROM BEZBEDNOSTI”, KAŽE OMBUDSMAN JANKOVIĆ.

On ističe da je broj zadiranja u privatnost telefonskih i internet komunikacija građana iznenađenje čak i za ljude koji se bave bezbednošću.

O tačnom broju i drugim detaljima javnost će upoznati Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kada okonča nadzor nad radom provajdera fiksne i mobilne telefonije i interneta, čije je preliminarne nalaze već saopštio ombudsmanu.

Janković je objasnio da zadiranje u privatnost komunikacija nije samo slušanje razgovora i čitanje poruka građana, već i „on lajn” pristup podacima o tome sa kim je, kada, koliko i odakle neko komunicirao telefonom ili internetom, ili pokušavao da to učini.

Prema njegovim rečima, provajderi te podatke za svakog pojedinačnog korisnika službama bezbednosti i Policiji pružaju kako u realnom vremenu, tako i godinu dana unazad, i to često bez odluke suda.

Zaštitnik građana kaže da u najvećem broju slučajeva i nije neophodno slušati i sadržinu razgovora da bi se saznala bitna informacija.

„Zbog toga je Evropski sud za ljudska prava još pre četvrt veka prvi put stao na stanovište da pravila o tajnosti komunikacije štite podatke o razgovorima isto kao i njenu sadržinu”, istakao je Janković.

On je kao primer naveo da novinar koji objavi podatak o radu organa vlasti, a koji je saznao iz izvora čiju poverljivost po zakonu ima pravo da čuva, ipak ne može računati da će njegov izvor ostati skriven.

Pripadnici službi bezbednosti i policije, i bez obraćanja sudu, mogu da „izlistaju” telefon novinara, nacrtaju šemu njegovog kretanja i ustanove sa kim je razgovarao ili se sastajao, gde je boravio, sa kim ima površne, a sa kim odnose poverenja i sa kime, koliko, odakle, kad i čime komuniciraju njegovi izvori.

Cela ova aktivnost može da se odvija i bez znanja i kontrole sudskih organa, a često i bilo koga drugog sem onih koji je obavljaju i zato se veoma lako se može zloupotrebiti, kaže Janković.

On dodaje da odavno postoje analitički programi koji se „hrane” podacima o komunikaciji građana i veoma precizno i detaljno iscrtavaju lične i grupne društvene odnose.

„Da se tako ogromna moć ne bi zloupotrebljavala, naš Ustav propisuje da se podaci ove vrste mogu prikupljati samo po odluci suda.

Takva odluka od suda se može tražiti samo kada je to nužno radi rasvetljavanja krivičnih dela ili usled pretnji po nacionalnu bezbednost, naveo je ombudsman.

„Takvo rešenje sigurno nije slučajno, ali su ipak usvajani zakoni koji zaobilaze sudsku kontrolu i pravo odlučivanja daju šefovima službi bezbednosti, pa čak i licima koja oni ovlaste, a za Policiju, javnim tužiocima, umesto kao do nedavno – istražnim sudijama.

Zbog toga je broj zadiranja u privatnost komunikacija ogroman”, dodao je Janković. Prema njegovim rečima, ima indicija da se čak ni takvi neustavni zakoni ne poštuju uvek.

Izvor: Tanjug