ZAKON O FINANSIRANJU POLITIČKIH AKTIVNOSTI: POTREBNO JE JASNIJE PRECIZIRATI NAčIN FINANSIRANJA IZBORNE KAMPANJE, KAKO BI SE ONEMOGUćILO DA NAKON PRESTANKA POSTOJANJA POLITIčKE PARTIJE OSTANU NEIZMIRENA POTRAżIVANJA. REšENJE JE I OGRANIčAVANJE UKUPNIH TROšKOVA IZBORNE KAMPANJE, šTO JE JEDNA OD PREPORUKA SAVETA EVROPE

Posle gotovo svakih izbora neke stranke nestaju sa političke scene. Neke od njih, međutim, ostavljaju velike dugove, koji nikada ne budu plaćeni.

Iz Transparetnosti Srbija navode da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011 i 123/2014 - dalje: Zakon) nije dovoljno precizno odredio da se u kampanji mogu trošiti samo ona sredstva koja zaista postoje, već je praktično ostavio mogućnost da se kampanja finansira i iz kredita ili pak da ostanu neka potraživanja neizmirena.

Problem u ovom slučaju je to što stranke uglavnom nemaju svoju imovinu, pa se poslovi dogovaraju na reč ili jemstvom. U nekim slučajevima dešavalo se da visoki stranački funkcioneri zalažu ličnu imovinu kao garanciju da će dugovi biti vraćeni.

Iz Agencije za borbu protiv korupcije navode da su političke partije privredna društva, s tim što je njihov primarni cilj propaigranje političke ideje na razne načine, promotivna aktivnost, rad sa članstvom, rad sa biračima, ali kao i svako drugo privredno društvo oni mogu da uđu u dužničko poverilačke odnose. U tom slučaju, do poverioca je da li će svoja prava potražiti u redovnom sudskom postupku i važna stvar u tome je da postoji obezbeđenje tog duga. Ako stranka nema imovinu iz koje bi se mogao naplatiti dug, poverilac može da bude u problemu.

Dalje navode da se dugovi političkih partija ne mogu porediti sa dugovima i načinom vraćanja tih dugova koji važe za građane.

"Ispravno bi bilo praviti poređenje političke stranke i drugih pravnih lica. Isto kao kad propadne neka firma, kada dođe do stečaja, ne pleni se imovina direktora te firme već samo ono što se vodi na preduzeće. Postoje naravno po zakonu i neki slučajevi kada je moguće takozvano probijanje pravnog lica dakle da se kaže da neki pravni posao koji je preduzeće zaključilo koje je direktor npr. zaključio nije bio u interesu preduzeća već u njegovom ličnom. Dakle, npr. ukoliko neko smanji imovinu preduzeća time što bi dao poklon sebi ili nekim svojim prijateljima rođacima i tome slično", navodi Katarina Dakić iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Osim promene Zakona, rešenje je da pružaoci usluge političkim strankama, poučeni lošim iskustvima, ne pristaju na poslove bez jemstva i plaćanja unapred. Pored toga, rešenje je i ograničavanje ukupnih troškova izborne kampanje, što je jedna od preporuka Saveta Evrope.

Srbija je u 2016. godinu ušla sa 107 registrovanih političkih partija, a prošle godine ih je registrovano sedam, piše u Registru političkih partija.

Pre preregistracije stranaka, koja je obavljena 2009. godine, u Srbiji je postojalo oko 600 političkih stranaka.

Shodno Zakonu o političkim strankama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 61/2015 - odluka US) političku stranku može osnovati najmanje 10.000, a političku stranku nacionalne manjine najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.

Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje.

Prijavu za upis političke stranke u Registar političkih stranaka podnosi lice ovlašćeno za podnošenje prijave za upis u Registar u roku od 30 dana od dana osnivanja.

Izvor: Vebsajt B92 i Tanjug, 04.01.2016.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija