PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI
Pravna baza Paragraf Lex
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI
Član 1.
U Zakonu o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 93/2014, 121/14) u članu 4. st. 2. do 4. menjaju se i glase:
„Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa.
Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno sposobnih lica, koji nije sačinjen od strane advokata, zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).
Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno sposobnih lica, a koji je sačinjen od strane advokata, zaključuje se u pismenom obliku koji podnesu stranke, a čije potpise overava javni beležnik u skladu sa propisima koji regulišu overu potpisa, prepisa i rukopisa.“
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glasi:
„Za sastavljanje ugovora, odnosno overu potpisa na ugovorima iz st. 2. do 4, isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.
Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. do 5. ovog člana ne proizvode pravno dejstvo.“
Završna odredba
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Odredbom člana 67. Ustava Republike Srbije ustanovljena je ljudsko pravo na pravnu pomoć, tako što se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Tom odredbom precizirano je da pravnu pomoć pružaju: advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Pojam pravne pomoći određen je odredbama člana 3. Zakona o advokaturi, koje propisuje da pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;
2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;
5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.
S obzirom da je jedan od oblika pružanja pravne pomoći: sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, smatramo da predložene izmene i dopune Zakona o prometu nepokretnosti predstavljaju usaglašavanje sa gore navedenom ustavnom odredbom i odredbama Zakona o advokaturi, a uvažavajući i uvođenje instituta javnog beležništva.
S obzirom da je dosadašnjim odredbama člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 93/2014, 121/14) određeno je da je za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa ili u obliku nejavne isprave, koja se overava u postupku solemnizacije, čime se praktično sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti stavlja u isključivu nadležnost javnog beležnika, a da ugovori koji nisu zaključeni na taj način ne proizvode pravo dejstvo, neophodno je ovu odredbu usaglasiti sa Ustavom.
Predloženo rešenje ima za cilj između ostalog i da postupak solemnizacije prođu ugovori koje sačine i podnesu pravno neuke stranke, dok se isprave koje sačini advokat, isključivo legalizuju, odnosno da javni beležnik na istima overava potpis stranaka u skladu sa propisima kojima je uređeno overavanje potpisa, budući da advokati raspolažu i moraju raspolagati stručnim znanjem da bi uopšte mogli sačinjavati ugovore, te nema potrebe da javni beležnici ulaze u sadržinu akata koje sačinjavaju advokati.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. Predloga zakona daje rešenje za sve uočene nedostatke važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 93/2014, 121/14) tako što se predviđa da u pogledu sastavljanja ugovora o prometu nepokretnosti nadležnost imaju kako javni beležnici (za poslovno nesposobna lica u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno za poslovno sposobna lica a pravno neuke stranke u pismenom obliku kroz solemnizaciju), tako i advokati (za poslovno sposobna lica kojima advokat sačini ispravu, tj. predlog ugovora, kada javni beležnik overava potpis na ugovoru).
Članom 2. Predloga zakona propisan je rok za stupanje na snagu zakona.
IV. ANALIZA EFEKATA PROPISA
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti obezbediće se bolje ostvarivanje ciljeva Zakona i otklanjanje uočenih poteškoća u njegovoj primeni.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/2012 - prečišćen tekst), jer nedonošenje po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, a donošenje po hitnom postupku omogućiće vraćanje pravnog prometa u redovne tokove.
Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 05.01.2015.