PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Po nalogu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz Predloga zakona biće uklonjeni članovi 153, 154 i deo člana 152. koji se odnose na pitanje prava otkupa stanova u javnoj svojini

Predlogom zakona o stanovanju i održavanju zgrada nijednom državnom funkcioneru neće biti data mogućnost, niti pravo, da pod bilo kojim uslovima otkupi stan u državnoj svojini koji je dobio u zakup, saopštilo je Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

Po nalogu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović, iz Predloga zakona biće uklonjeni članovi 153, 154 i deo člana 152. koji se odnose na pitanje prava otkupa stanova u javnoj svojini.

Namera je bila da se ovim članovima Predloga zakona ispravi nepravda koja je Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 102/2010 i 117/2012 - odluka US), naneta porodicama čiji su članovi, kao pripadnici državnih organa, a pre svega MUP-a, poginuli ili su povređeni prilikom vršenja službene dužnosti kojom se osigurava bezbednost države i njenih građana.

U narednom periodu tražiće se način kako da se ovo pitanje reši posebnim propisom.

Kada je reč o takozvanim zaštićenim stanarima, koji nisu zadovoljni predloženim rešenjima, Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, napominje da se stanovi u kojima oni žive moraju vratiti vlasnicima.

"Ovim zakonom ne sme biti ni obespravljenih, ali ni povlašćenih. Već 70 godina ti ljudi žive u stanovima koji su u vlasništvu privatnih lica koji ne mogu da dođu do svoje imovine", tvrdi Atanackovićeva.

Napominje da će ti stanovi morati da se vrate svojim pravim vlasnicima, ali da ljudi koji trenutno žive u tim stanovima neće ostati na ulici, jer će im biti ponuđeni stanovi u javnoj svojini na korišćenje, a moći će i da ih otkupe.

Novi zakon donosi i novu kategoriju upravitelja zgrada što je takođe izazvalo polemike, a Atanackovićeva kaže da je osnovni zadatak upravitelja zgrada da pomognu stanarima.

"Isto kao do sada predsednici skupštine stanara – zadatak im je da pomognu stanarima i da izvršavaju njihove odluke. Treba da imaju menadžersku ulogu i to su naše komšije koje će znati kako da pomognu svim stanarima", objašnjava Atanackovićeva.

Ukoliko niko od stanara zgrade ne bude želeo da prihvati ulogu upravitelja, na raspolaganju će im biti profesionalci koji su za to plaćeni.

Povodom navoda da će upravnici moći da "upadaju ljudima u stan" i odaju podatke o stanarima, Atanacković kaže da nijednom odredbom Predloga zakona nije predviđeno da upravnici uđu bez ikakvog razloga u nečiji stan.

"Nema mogućnosti da upravnici na bilo koji način remete vašu privatnost. Suština je da ste vi kao vlasnik stana dužni da otklonite kvar, ako treba nešto da se popravi kroz vaš stan, a u pitanju je zajednički deo zgrade, ili iz vašeg stana curi komšiji ispod vas, vi ste u obavezi da otklonite taj kvar ili da pustite ljude koji će to uraditi", rekla je Atanackovićeva.

Ističe da nema nikakvog govora o remećenju prava privatnosti i ljudskih prava zagarantovanih Ustavom i navodi da je predloženi zakon u potpunoj saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012).

"Niko ne može zloupotrebljavati vaše pravo, ali takođe i vi ne smete zloupotrebljavati vaše pravo na štetu vaših komšija", dodaje Atanacković.

Ona je objasnila da upravnici zgrada imaju samo one nadležnosti koje se tiču bezbednosti zgrade, održavanja i upravljanja zgradom na način da se ne šteti trećim licima.

"Cilj ovog zakona je bezbedno stanovanje u sigurnim zgradama. Nikakva nova obaveza ni za podstanare ni za vlasnike stanova se ovim zakonom ne uvodi, ništa što već nije propisano bilo zakonom o stanovanju, bilo drugim propisima koji se bave zakupom", kaže Atanacković.eva

Povodom kritika na rešenja koja se odnose na podstanare, Atanacković kaže da je Udruženje podstanara tražilo i navelo da podstanari žele ugovor koji je sastavljen u pisanoj formi i sigurnost u tim stanovima, kao i da se predvidi da rok za iseljenje bude minimum 90 dana.

"Mi smo vodili računa o njihovim pravima i to je ono što je propisano", dodaje ona.

Odredbe koje se tiču stanovanja i prava na stanovanje nisu deo regulative evropskih direktiva, kaže Atanackovićeva i dodaje da je deo međunarodnih konvencija čiji je potpisnik i Srbija, da se štite prava, zabrani beskućništvo i da se obezbedi svima pravo na stanovanje u bezbednim zgradama.

Ta rešenja, navodi, urađena su uz saradnju i brojne konsultacije sa ekspertima koji se bave ljudskim pravima i Kancelarijom UN.

Prema njenim rečima, prvi put ovaj zakon uvodi određene novine koje se tiču postupka iseljavanja i raseljavanja lica kada je to u javnom interesu, a kada se radi o licima koja su sagradila svoje objekte nelegalno na tuđem zemljištu.

"Oni koji žive u takvim neformalnim naseljima i nisu imali drugi način da reše svoju stambenu potrebu, ukoliko određeni javni interes, urbani razvoj, sređivanje naših gradova zahteva da se oni premeste na neku drugi lokaciju, svakom od njih prvo će biti omogućen jedan transparentan postupak i drugo, svi koji nemaju rešeno stambeno pitanje jedinice lokalne samouprave koje sprovode takve postupke, na kojima imaju prebivalište, biće u obavezi da im obezbede odgovarajući smeštaj", kaže Atanackovićeva.

Podvukla je da je cilj zakona bezbedno stanovanje i da niko od naših građana ne živi na ulici.