ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Da li objekat koji ima više stambenih jedinica i lokala za poslovni prostor može po dobijanju rešenja o ozakonjenju da bude uknjižen bez ikakvih ograničenja u pogledu budućeg prometa stanova i lokala? Pretpostavka je da bi nakon ozakonjenja i uknjižbe objekta kao celine svaki pojedinačni stan i lokal bili ozakonjeni i uknjiženi.

Nakon ozakonjenja ne postoje ograničenja u daljem prometu i raspolaganju stanova-lokala.

* Posedujem vikendicu u Deliblatskoj peščari od 76 kvadrata + garaža od 18 kvadrata. Od toga je 38 m2 legalizovano /stara kućica/, a 38 m2 + garaža 18 m2 nije. Kako mogu da legalizujem preostalih 38 m2 + garažu 18 m2, kome da se obratim i koja dokumentacija mi je potrebna?

Kao vlasnik objekata, možete obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju da imate dograđene objekte bez građevinske dozvole, a isti će biti evidentirani i popisani od strane građevinske inspekcije, u skladu sa Zakonom. Dalji postupak se nastavlja po službenoj dužnosti, a organ nadležan za ozakonjenje utvrdiće da li su ispunjeni prethodni uslovi za ozakonjenje u skladu sa novim Zakonom i u zavisnosti od toga nastaviti postupak ozakonjenja. Ako su ispunjeni uslovi za nastavak postupka ozakonjenja, od nadležnog organa dobićete pismeno o daljem toku postupka i potrebnoj dokumentaciji.

* Ako Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) zahteva da se građevinske dozvole izdaju na osnovu plana generalne regulacije, da li to isto važi i za ozakonjenje objekata na istoj toj teritoriji? Ukoliko plan generalne regulacije nije urađen i usvojen i ne postoji nikakva planska dokumentacija koja definiše regulacione linije, da li se objekti na tom području mogu legalizovati (s obzirom na to da građevinske dozvole ne mogu da se izdaju)?

Ukoliko za područje na kojem se nalaze objekti koji su predmet ozakonjenja nije donet važeći planski dokument na osnovu kojeg se ne mogu utvrditi neophodni elementi iz člana 5. Zakona, potrebno je sačekati donošenje planskog dokumenta i zatim nastaviti postupak ozakonjenja, dok se u ostalim slučajevima može sprovesti ozakonjenje na osnovu planskog dokumenta u kojem se mogu nesporno utvrditi svi potrebni elementi za ozakonjenje.

* Da li se može ozakoniti ekonomski objekat - štala, izgrađen na selu van urbanističkog rejona, a zemljište pod izgrađenim objektom zahvata dve katastarske parcele, različite po klasi i kulturi (obe su u vlasništvu istog fizičkog lica), sa udelom vlasništva 1/1?

Objekti izgrađeni na poljoprivrednom zemljištu mogu se ozakoniti samo ako su Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015) određeni kao porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva, poljoprivredni objekti, odnosno objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečuraka, puževa i riba. Objekat koji se prostire na dve parcele istog vlasnika može se ozakoniti.

* U novoj višespratnoj zgradi 2013. godine kupio sam jednosobni stan koji se vodi kao ostava. Šta mi je sve potrebno da ih legalizovao i uknjižio stan? Podneo sam zahtev za legalizaciju u 2014. u datom roku. Takođe sam 2013. podneo zahtev za uknjižbu pomenute ostave - stana, ali sam odbijen, jer u to vreme zgrada nije bila vidljiva - uknjižena. Prodavac daje saglasnost da na osnovu sklopljenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, pravo da pomenutu nepokretnost uknjižim na svoje ime nakon legalizacije ili prenamene ostave u stambeni prostor (clausula intabulandi) kad se steknu uslovi. Investitor je dobio upotrebnu dozvolu i podneo zahtev za uknjiženje zgrade.

Nadležni organ prvo mora utvrditi da li su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi za prenamenu prostora. Kada se to utvrdi nastaviće se postupak ozakonjenja, a vi ćete od nadležnog organa biti upućeni o dokumentaciji i dokazima koje je potrebno dostaviti. Nakon ozakonjenja nadležni organ će, po službenoj dužnosti, proslediti vaš predmet na uknjižbu Službi za katastar nepokretnosti.

* Na Miljakovcu 3, opština Voždovac napravio sam porodični stambeni objekat površine 450 m2, od četiri stambene jedinice. Objekat je namenjen za mene, suprugu i naše troje odrasle dece. U fazi sam legalizacije - ozakonjenja, pa me interesuje koliku taksu ću platiti za ozakonjenje ovog objekta.

Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća se taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju. Visina takse zavisi od namene i površine objekta za ozakonjenje i određuje je nadležni organ u postupku ozakonjenja. Za porodične stambene objekte korisne površine više od 300 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 50.000 dinara.

* Podneo sam zahtev za legalizaciju glavnog i pomoćnih objekata 2014. godine. Jedan deo pomoćnog objekta (0,3 m, s dužinom od 5 m) ulazi u opštinsko putno zemljište. Tu je put izgrađen pre sedam-osam godina u širini od 4,5 m, ali bez trotoara. Pošto se radi o strmom terenu na gotovo celoj dužini puta, Direkcija za izgradnju uradila je potporne zidove uz kolovoz bez trotoara, tako da važeći projekat puta od pre 40 godina nije ispoštovan. Da li postoji mogućnost da taj deo zemljišta pod objektom otkupim ili na neki drugi način regulišem da bih mogao objekat da legalizujem? Nisam znao granicu između mojeg i putnog zemljišta, iako sam izvodio uredno katastar, ali komšija do mene nije dao da se obeleži. Služba katastra se oglušila o moje zahteve da se to uradi, iako sam sve legalno podneo i platio. Nisam sa namerom prešao u opštinsko zemljište već iz neznanja. Takođe sam dobio odluku Direkcije za izgradnju da nema smetnji da se objekat izgradi uz samu graničnu liniju, iako nije propisno udaljen od puta, upravo zbog činjenice da je ona gradila potporne zidove (negde visine i više od tri metra), neposredno uz sami kolovoz i odstupila od prethodnog projekta.

U skladu sa članom 5. Zakona, predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona). Izuzetno od ove odredbe nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, te u tom smislu nadležni organ će, po službenoj dužnosti, pribaviti saglasnost upravljača javnog dobra, a nakon toga će se urediti i imovinsko-pravni odnosi.