ZAMERKE ADVOKATURE NA ZAKON O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI
Advokatska komora Vojvodine je nedavno održala javnu raspravu na kojoj su izneti svi stavovi advokature povodom ovog zakona.
Na toj raspravi je bilo prisutno i nekoliko članova radne grupe, a i transkript razgovora je poslat Ministarstvu pravde. Samim tim, primedbe advokata na nacrt zakona su odavno poznate stručnoj javnosti, rekao je za Pravo Danas Srđan Sikimić, predsednik Advokatske komore Vojvodine.
Prema njegovim rečima, advokati su se za dokumentovanje svojih stavova odlučili upravo kako bi pokušali da spreče manipulacije Ministarstva pravde, koje, kako navodi, ima običaj da se na radnoj grupi saglasi sa jednim tekstom zakona, a onda na svom sajtu objavi drugu verziju.
Da li inicijativu advokata za formiranje radne grupe koju bi činili i predstavnici Ministarstva pravde možemo da tumačimo kao prvi korak ka normalizaciji stanja u srpskom pravosuđu?
- Ideja o formiranju radne grupe postoji otkako su advokati počeli sa štrajkom i oko toga postoji saglasnost između nas i Ministarstva pravde. Međutim, mi ne možemo da se složimo oko toga kako bi ta radna grupa trebalo da izgleda. Izašli smo sa idejom da rad te grupe bude vremenski oročen i to na veoma kratak vremenski period. To bi, rekao bih, bilo izvodljivo, jer smo mi njima već poslali kompletan tekst svih zakonskih izmena koje zahtevamo. Ipak, ministar je rekao da oni ne žele da menjaju ni tačku ni zarez. Oni su zamislili radnu grupu čiji rad ne bi bio ograničen i pritom su njeno formiranje uslovili momentalnim prestankom protesta advokata. A to je za nas neprihvatljivo. Duboko sam uveren da pravnici u Ministarstvu pravde misle kao i mi, ali je problem što se kod nas pravom bavi politika. A kada politika menja pravnu normu, onda dobijemo ili zakone koji su opasni po prava građana ili potpuno neprimenjive propise.
Ipak, da li ste optimista kada je u pitanju pronalazak rešenja koje bi okončalo blokadu pravosuđa?
- Jesam. Optimista sam zbog toga što su svi naši predlozi u skladu sa Ustavom i zakonima i u sebe uključuju višegodišnje iskustvo zemalja koje su javnobeležnički sistem primenjivale pre nas.
- Zamerke na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći
U grupu pitanja oko kojih ne mogu da se slože predstavnici advokata i Ministarstva pravde ovih dana se ubacilo i donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji vrlo brzo treba da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije.
Ukratko, nacrt zakona je za advokate sporan po nekoliko osnova.
- Najpre, njime je predviđeno da, pored advokata, sekundarnu pravnu zaštitu (zastupanje pred sudom) pružaju i pravne klinike i pravnici nevladinih organizacija. To bi, prema advokatima, drastično ugrozilo pitanje kvaliteta besplatne pravne zaštite i pritom je takvo rešenje u suprotnosti sa Ustavom, koji samo advokate i jedinice lokalne samouprave prepoznaje kao pružaoce pravnih usluga.
- Advokatima je sporno i to što ovaj zakon zahteva donošenje velikog broja podzakonskih akata o kojima nije bilo ni reči u radnoj grupi, dok bi krug primalaca besplatne pravne pomoći trebalo proširiti.