Email Print

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: STUDENTI UPISANI NA OSNOVNE STUDIJE I NA STUDIJE NA VIšIM šKOLAMA DO STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA MOGU ZAVRšITI OVE STUDIJE PO ZAPOčETOM NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU, USLOVIMA I PRAVILIMA STUDIJA, NAJKASNIJE DO KRAJA šKOLSKE 2015/2016. GODINE, ODNOSNO DO KRAJA šKOLSKE 2016/2017. GODINE ZA STUDENTE UPISANE NA INTEGRISANE STUDIJE IZ POLJA MEDICINSKIH NAUKA


30. septembra 2016. godine ističe rok da studenti koji su upisali fakultete "po starom" (pre uvođenja "Bolonje"), a kojih ima najmanje 19.000 u Srbiji, konačno završe studije. Oni su do sada dva puta predali peticiju Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kojom traže produženje roka za diplomiranje. Internet peticiju, koja je još otvorena, do sada je potpisalo 7000 akademaca. O svom problemu pre nekoliko dana razgovarali su i sa novim ministrom prosvete, Mladenom Šarčevićem.

Studenti koji su bili u Ministarstvu zajedno sa advokaticom koja im volonterski pomaže, kažu da je sastanak trajao oko sat i po i da nisu ispravne informacije da se pregovaralo o pogodnostima da se pređe na "Bolonju".

Mi tražimo produženje roka, odnosno završetak studija po starom programu, kako je to učinjeno i u okolnim zemljama i ne zanima nas da se pređe na Bolonju. U toku je prikupljanje informacija o troškovima koje imamo, to smo predočili i ministru, jer hoćemo da ukažemo da fakulteti nisu blagonakloni i da im je cilj samo novac – ističe jedan od petoro studenata koji je prisustvovao sastanku i dodaje da je stav ministra "da im nije neprijatelj, kao i da mišljenje moraju da daju i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i univerziteti".

Ministar prosvete, Mladen Šarčević, kaže da je od preuzimanja dužnosti primio više od 500 imejlova studenata "po starom" i da ih je među prvima pozvao na razgovor u Nemanjinu 24. On pokazuje papir koji je dobio od studentskog advokata, sa podacima da ovih akademaca ima 18.861, ali dodaje da su to podaci stari nekoliko godina i samo za polovinu fakulteta. Pretpostavka je da su u međuvremenu, neki od njih i diplomirali.

Ja im nisam prepreka, ali ako se njima dozvoli produžetak roka, kakvu onda poruku šaljemo "Bolonjskim" studentima? Znam da mnogi fakulteti žele da im izađu u susret i zato smo se dogovorili da se prvo obratimo univerzitetima. Ne mogu dekane da nateram da urade nešto što ne žele, poštujem autonomiju univerziteta, ali ukoliko bude potrebno ubeđivanje, radićemo i to, samo da se pronađe zadovoljavajuće rešenje – kaže Šarčević.

Ono što će "večitim" studentima sigurno ići na ruku jeste i činjenica da Milovan Šuvakov više neće biti pomoćnik za visoko obrazovanje, jer će po sopstvenoj želji ovih dana da napusti Ministarstvo prosvete. Podsetimo, Šuvakov je bio izričit u stavu da neće biti produženja roka, a to mišljenje je delio i ostatak tima prethodnog ministra, rukovodstvo Beogradskog univerziteta, kao i većina dekana.

Po njihovom mišljenju, studenti po starom su imali više nego dovoljno vremena da završe studije, i podsećaju da prema Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015) studije mogu trajati najviše dvostruko duže od broja studijskih godina.

Studenti sa druge strane objašnjavaju da nema logike da se u Srbiji ne omogući ono što je već omogućeno njihovim kolegama u državama bivše SFRJ. U Crnoj Gori, je, navode, rok produžavan tri, četiri puta.

Iako su mnogi skloni da "večite studente" proglašavaju za "lenje", među njima ima različitih priča, o čemu svedoče i komentari na sajtu na kojem se potpisuje peticija. Mnogi od njih paralelno studiraju i rade, pa im ne preostaje dovoljno vremena za zahtevne ispite, osnovali su porodice, podižu decu, mnoge živote su obeležile porodične tragedije… Većina objašnjava da se "zaglavila" sa tri, četiri ispita do kraja, obično na predmetima na kojima retki studenti prođu i kod najzahtevnijih profesora.

Oni kažu i da dužinom svog studiranja ne opterećuju budžet, niti školski sistem, i da redovno izmiruju svoje obaveze, a da su pri tom izloženi pritiscima i poslodavaca i profesora i svojih porodica. Dodaju i da ne vide razlog da im se ne izađe u susret, ako se zna da je u Srbiji neveliki procenat visokoobrazovanih i da je strategija države da se poveća broj građana sa fakultetskom diplomom.

Inače, u ovu kategoriju studenata spadaju svi oni koji su studije upisali pre školske 2006/2007. godine, a koji do sada nisu položili sve ispite. Rok za završavanje studija njima ističe 30. septembra 2016. godine. Nakon toga "večiti" studenti, koji ne vole ovaj izraz, više neće moći da budu u statusu studenata, ali će moći, ukoliko žele, da upišu ispočetka program ili drugi fakultet.

Pre nekoliko dana, ministru se otvorenim pismom obratila i studentska organizacija "Studentski front", poznata po blokadama fakulteta, koji zahteva da se ostane pri granici od 48 bodova za budžetski indeks i podržava zahteve "večitih" studenata. U suprotnom, najavljuju da će organizovati protest.

Izvor: Vebsajt Politika, Sandra Gucijan, 03.09.2016.
Naslov: Redakcija