Email Print

PREDLOG ZAKONA O PRIVATIZACIJI: NEPOSREDNIH POGODBI ĆE BITI NA OSNOVU MEĐUDRŽAVNIH UGOVORA


Organizacija Transparentnost smatra da, iako je predlogom Zakona o privatizaciji izostavljena najspornija odredba iz nacrta - mogućnost da se privatizacija sprovodi po metodu "neposredne pogodbe", takve pogodbe će, ipak, biti moguće i predlog ne uklanja rizik od korupcije.

Ta nevladina organizacija navodi da predlog Zakona o privatizaciji donosi neka dobra rešenja i da je izuzetno važno što je izostavljena odredba o mogućnosti da se privatizacija sprovodi po metodu "neposredne pogodbe".

  • Međutim, u saopštenju ove nevladine organizacije se ukazuje da je istog dana javnost obaveštena da će neposrednih pogodbi ipak biti, ali da će se one primeniti direktno na osnovu međudržavnih ugovora.

"Time se nastavlja opasna praksa stvaranja paralelnog pravnog režima u kojem država, s jedne strane, propisuje stroga pravila nadmetanja kod raspolaganja javnom imovinom, a s druge strane se olako odriče svih tih načela kada dođe na red poslovanje sa inostranim partnerima iz odabranih zemalja, bilo da je reč o prodaji preduzeća, javnim nabavkama ili javno-privatnim partnerstvima", navodi ova organizacija.

Ističe se i da ovaj predlog zakona ne otklanja u dovoljnoj meri rizike za nastanak korupcije.

Predlog zakona sadrži model "strateškog partnerstva", kod kojeg će postojati konkurencija i javnost, ali je problem u tome što kriterijumi za odabir ovog modela i za kvalifikacije investitora nisu precizno postavljeni, već je prepušteno da ih Vlada arbitrarno utvrdi od slučaja do slučaja.

Akcioni plan za sprovođenje antikorupcijske strategije predvideo je da će biti izvršena analiza rizika za nastanak korupcije i pre izmene ovog Zakona (do marta 2014), ali se u obrazloženju zakona ne navodi da su te analize vršene i koje su mere predviđene za suzbijanje korupcije.

Osim toga, kako je navedeno, potencijalno sporne mogu biti i odredbe koje omogućavaju privatizaciju javnih preduzeća, nedostatak unapred utvrđenih merila za primenu mera za rasterećenje subjekta privatizacije (npr. konverzija duga), kao i odsustvo pravila o načinu primene kriterijuma kod odabira modela privatizacije.

Kao potencijalno sporna navedena je i norma o primatu Zakona o privatizaciji u odnosu na druge zakone koja nije praćena navođenjem tih zakona, odsustvo preciznog određivanja statusa Agencije za privatizaciju u sistemu organa javne vlasti Republike Srbije, kao i propisivanje krivičnog dela u posebnom zakonu umesto kroz izmene Krivičnog zakonika.

"Svakako treba podržati to što je predviđena kontrola radi sprečavanja pranja novca, ali nisu navedene izričite zabrane učešća preduzeća iz of-šor zona", ističe Transparentnost.

Iako je Ministarstvo privrede organizovalo javnu raspravu o nacrtu ovog zakona, ističe se da rezultati razmatranja prispelih predloga nažalost nisu objavljeni, ni na sajtu Ministarstva, ni u obrazloženju.

Neki od nedostataka zakona na koje smo ukazali mogli su biti otklonjeni da su, na primer, uzete u obzir primedbe koje je na nacrt dala Agencija za borbu protiv korupcije, navodi Transparentnost.

"Poseban kuriozitet jeste činjenica da ovaj predlog sadrži neka bitno drugačija rešenja od predloga zakona koji je usvojila Vlada 2013, iako je većina ministara ostala ista", zaključeno je u saopštenju.

Izvor:

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print