Email Print

PREDLOG ZAKONA O PRIVATIZACIJI


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je promena vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja posluju društvenim i javnim kapitalom. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je i:

- prodaja akcija, odnosno udela koji su preneti Agenciji za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog između Agencije i kupca;

- prodaja imovine u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;

- prodaja akcija, odnosno udela Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;

2. Javni kapital je kapital Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3. Predmet privatizacije je:

- društveni, odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima, uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;

- akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala;

- imovina u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;

- akcije odnosno udeliAkcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje a kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;

4. Subjekti privatizacije su preduzeća, privredna društva, i druga pravna lica u kojima se vrši promena vlasništva, uključujući i javna preduzeća, a za koja je pokrenuta inicijativa za privatizaciju;

5. Modeli privatizacije su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade;

6. Metodi privatizacije su javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem i javno prikupljanje ponuda;

  1. Učesnik u postupku privatizacije jelice koje je dostavilo prijavu za učestvovanje u postupku privatizacije;
  2. 8. Kupac jedomaće ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice sa kojim je zaključen kupoprodajni ugovor;
  3. Strateški investitor je domaće ili strano pravno lice koje je sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom zaključilo ugovor o strateškom partnerstvu;
  4. 10. Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja (devize i efektivni strani novac);
  5. Pismo o zainteresovanosti jeiskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije, sa osnovnim podacima o zainteresovanom kupcu odnosno strateškom investitoru i predlogom indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih na neodređeno vreme, kao i drugim podacima od značaja određenim javnim pozivom;
  6. Fer tržišna vrednost je fer vrednost definisana Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 – Odmeravanje fer vrednosti;

13. Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika;

14. Metod javnog prikupljanja ponuda je metod privatizacije podnošenjem ponuda za izbor strateškog investitora;

15.   Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a nova početna cena na drugom prikupljanju ponuda i javnom nadmetanju najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine;

16. Prodaja kapitala je model privatizacije čiji je predmet prodaje javni kapital ili društveni kapital koji se privatizuje, akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog između Agencije i kupca, kao i akcije, odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;

17. Prodaja imovine je model privatizacije kojim se u postupku privatizacije prodaje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije;

18. Program za prodaju imovine je program o prodaji imovine koji donosi subjekt privatizacije a prihvata Agencija za privatizaciju, u rokovima predviđenim ovim zakonom;

19. Strateško partnerstvo je model privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica sa subjektom privatizacije odnosno Republikom Srbijom, koje se sprovodi kroz zajedničko ulaganje putem osnivanja novog privrednog društva ili dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije;

20. Osnivanje novog privrednog društva je osnivanje društva čiji su osnivači Republika Srbija i strateški investitor tako što je ulog Republike Srbije imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu, putem zamene ispunjenja;

21. Dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije za koji je Vlada donela odluku o strateškom partnerstvu;

22. Ugovor o strateškom partnerstvu je ugovor o dokapitalizaciji postojećeg subjekta privatizacije koji zaključuju Republika Srbija, strateški investitor i subjekt privatizacije, kao i ugovor o osnivanju novog društva koji zaključuju Republika Srbija i strateški investitor;

23. Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se do 30% kapitala prenosi zaposlenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima;

24. Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je prenos kapitala investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade;

25. Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije su mere koje može doneti Vlada kada se subjekat privatizacije privatizuje prodajom kapitala ili sprovodi dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije, pod uslovima iz ovog zakona;

26. Uslovni otpis duga je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom. Otpis duga je punovažan ukoliko je prodat kapital subjekta privatizacije, odnosno zaključen ugovor o dokapitalizaciji;

27. Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija) je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije kojom se potraživanja poverilaca konvertuju u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije;

28. Državni poverioci su: javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije, uključujući i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave.

Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza;

29. Založni poverioci jesu poverioci koji imaju potraživanja obezbeđena hipotekom ili zalogom na imovini subjekta privatizacije, kao i poverioci koji su u izvršnom postupku stekli pravo namirenja na pokretnim i nepokretnim stvarima subjekta privatizacije;

30. Obustava postupka se primenjuje u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije;

31. Kontrola izvršenja obaveza kupca iz ugovora je kontrola koju vrši Agencija kojom proverava da li kupac izvršava ugovorene obaveze;

32. Stečaj radi okončanja privatizacije je stečaj koji pokreće Agencija u odnosu na subjekt privatizacije kada se steknu razlozi za pokretanje stečaja u skladu sa odredbama ovog zakona i Zakona o stečaju, a u cilju okončanja privatizacije.

Odnos prema drugim zakonima i primena odredaba ovog zakona

Član 3.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.

Ako je ovim zakonom uređeno pitanje koje je drugim zakonom na drukčiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na sportske organizacije, osnivače medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona.

U postupku privatizacije ne primenjuju se odredbe zakona koje uređuju privredna društva o raspolaganju imovinom velike vrednosti i ne donose se posebne odluke o prodaji imovine.

Načela privatizacije

Član 4.

Privatizacija se zasniva na sledećim načelima:

1) stvaranje uslova za razvoj privrede;

2) smanjenje negativnih fiskalnih efekata;

3) obezbeđenje javnosti i transparentnosti;

4) onemogućavanje korupcije;

5) formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima;

6) stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.

Predmet privatizacije

Član 5.

Predmet privatizacije je:

1) društveni, odnosno javni kapital ili imovina u preduzećima i drugim pravnim licima uključujući i javna preduzeća;

2) javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;

3) akcije i udeli koji su preneti Agenciji posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog između Agencije i kupca;

4) imovina u preduzećima iz tačke 3) ovog stava;

5) akcije, odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda.

Predmet privatizacije može biti zemljište koje je upisano u nadležnim registrima za upis prava na nepokretnostima kao društvena, mešovita ili svojina subjekta privatizacije.

Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao i kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara, koji se vodi u skladu sa zakonom koji uređuje kulturna dobra.

Obaveznost i rok za sprovođenje privatizacije

Član 6.

Privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom.

Društveni kapital subjekata privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

Privatizacija javnog kapitala i imovine subjekata koji posluju javnim kapitalom sprovodi se na osnovu odluke Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Smatra se da je postupak privatizacije sproveden ako je zaključen ugovor o prodaji kapitala i ako su ispunjeni svi uslovi za prenos vlasništva nad kapitalom koji su predviđeni ugovorom o prodaji (uplata kupoprodajne cene, dostavljanje bankarske garancije, upis promene vlasništva u nadležni registar), odnosno ostvaren Program za prodaju imovine (u daljem tekstu: Program).

Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije

Član 7.

Agencija za privatizaciju je pravno lice koja sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom.

Ministarstva, registar nadležan za depo i kliring hartija od vrednosti, registar nadležan za upis privrednih subjekata i zaloge, registri nadležni za upis prava na nepokretnostima i drugi organi i organizacije, u okviru svoje nadležnosti a polazeći od delatnosti pojedinih subjekata privatizacije, dužni su da na zahtev Agencije pruže stručnu, tehničku i drugu pomoć u cilju efikasnog sprovođenja postupka privatizacije i da bez naknade dostave podatke i dokumentaciju iz svoje nadležnosti.

Modeli privatizacije

Član 8.

Modeli privatizacije su:

- prodaja kapitala;

- prodaja imovine;

- prenos kapitala bez naknade;

- strateško partnerstvo.

Metodi privatizacije

Član 9.

Metod prodaje kapitala i imovine je javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem.

Kapital subjekta privatizacije izražen u acijama može se prodavati i:

1) u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti;

2) prihvatanjem ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Metodi privatizacije putem prenosa kapitala bez naknade su:

1) prenos zaposlenima;

2) prenos strateškim investitorima u skladu sa ovim zakonom i propisima koji uređuju podsticaj direktnih investicija.

Metod privatizacije putem strateškog partnerstva je javno prikupljanje ponuda.

Kombinacija više modela i metoda

Član 10.

U postupku privatizacije moguće je primeniti kombinaciju više metoda i modela privatizacije u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka.

Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije

Član 11.

Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije mogu biti:

- uslovni otpis duga;

- pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija).

Mere iz stava 1. ovog člana mogu se odrediti samo u slučaju prodaje kapitala, odnosno strateškog partnerstva dokapitalizacijom subjekta privatizacije.

Kupci u postupku privatizacije

Član 12.

Kupac, u smislu odredaba ovog zakona, može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice.

Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže radi kupovine subjekta privatizacije ili strateškog partnerstva (u daljem tekstu: Konzorcijum) i da ovlaste jedno lice za zastupanje.

Kupac, odnosno član konzorcijuma, ne može biti:

1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom;

2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koji prema subjektu privatizacije ima dospele neizmirene obaveze do dana objavljivanja javnog poziva;

3) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji, odnosno strateškom partnerstvu zbog neizvršenja ugovorenih obaveza;

4) fizičko lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda i mira, za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela; 

Kupac kontrolnog, odnosno zavisnog društva u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno kontrolno društvo koje posluje društvenim kapitalom.

Učesnik u postupku privatizacije koji je proglašen kupcem, odnosno strateškim investitorom, a koji ne preduzme sve potrebne radnje i ne zaključi ugovor u skladu sa ovim zakonom, gubi svojstvo kupca odnosno strateškog investitora, i pravo da učestvuje u budućim postupcima privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.

Pravo da učestvuje u postupku privatizacije nema ni član porodice učesnika koji je izgubio svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač.

Članovima porodice u smislu stava 6. ovog člana smatraju se potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji učesnika.

Kupac ne može biti ni privredno društvo u kojem se lice iz stava 3. tač. 2), 3) i 4) i stava 4. ovog člana smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Kupac ne može biti ni subjekt privatizacije, odnosno zavisno društvo.

Ograničenja iz st. 3.- 9. ovog člana primenjuju se i na strateškog investitora.

Kupac, odnosno strateški investitor, u smislu odredaba ovog zakona, ne može biti ni fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica koje je izgubilo svojstvo kupca u skladu sa Zakonom o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12, 51/14 i 52/14- US), kao ni član porodice kupca u smislu stava 7. ovog člana.

Pribavljanje mišljenja i saglasnosti

Član 13.

Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora.

Mišljenje iz stava 1. ovog člana mora se dostaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva Agencije.

Agencija najkasnije tri dana po zaključenju ugovora dostavlja nadležnoj organizaciji za sprečavanje pranja novca pismeno obaveštenje o zaključenom ugovoru sa kupcem i najkasnije u roku od tri dana po uplati kupoprodajne cene pismeno obaveštenje o izvršenoj uplati.

Agencija je dužna da na zahtev nadležnog organa za sprečavanje pranja novca bez odlaganja stavi na uvid, odnosno dostavi svu dokumentaciju kojom raspolaže, a koja je nastala u postupku zaključenja ugovora, odnosno u postupku realizacije ugovora i postupi po instrukcijama dobijenih od nadležnog organa.

Pravo prigovora

Član 14.

Učesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka, u roku od osam dana od dana održavanja postupka.

Prigovor se podnosi ministrastvu nadležnom za poslove privrede preko Agencije, a nadležno ministarstvo je dužno da o prigovoru odluči u roku od osam dana od dana prijema prigovora.

Akt kojim se odlučuje o prigovoru konačan je.

Protiv akta iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor.

Sredstva plaćanja u privatizaciji

Član 15.

Sredstva plaćanja u privatizaciji su dinar i strana sredstva plaćanja (devize i efektivni strani novac).

Troškovi privatizacije

Član 16.

Troškovima privatizacije smatraju se stvarni troškovi nastali u sprovođenju postupka privatizacije u skladu sa ovim zakonom.

Agencija ima pravo na naknadu troškova iz stava 1. ovog člana, najviše do 5% prodajne cene.

Ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz stava 1. ovog člana.

Sredstva ostvarena prodajom u postupku privatizacije

Član 17.

Sredstva ostvarena prodajom kapitala ili imovine u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije.

Sredstva od prodaje društvenog kapitala prenose se budžetu Republike Srbije.

Sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

Sredstva iz stava 1. ovog člana, koja su ostvarena prodajom kapitala subjekta privatizacije posle izmirivanja troškova privatizacije, prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 1. ovog člana, koja su ostvarena prodajom imovine subjekta privatizacije, posle izmirivanja troškova privatizacije, koriste se u skladu sa Programom.

Sredstva iz stava 1. ovog člana, koja su ostvarena prodajom akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda, posle izmirivanja troškova privatizacije, prenose se na uplatni račun vlasnika kapitala.

II. PRIPREMA ZA PRIVATIZACIJU

Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti

Član 18.

Agencija objavljuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za sve subjekte privatizacije iz portfelja Agencije najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u roku od 30 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju za subjekte privatizacije za koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije bila podneta inicijativa, odnosno u roku od 30 dana od dana raskida ugovora o prodaji kapitala.

Javni poziv sadrži:

1)     poslovno ime subjekta privatizacije;

2)     podatke o strukturi i vrednosti kapitala;

3)     opis i vrednost imovine;

4)     druge podatke od značaja o subjektu privatizacije.

Rok za dostavljanje pisama zainteresovanosti je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Javni poziv objavljuje se na internet stranici Agencije, a obaveštenje o javnom pozivu najmanje u jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

Pismo o zainteresovanosti sadrži:

1) osnovne podatke o zainteresovanom kupcu, odnosno strateškom investitoru;

2) iskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije;

3) predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih na neodređeno vreme;

4) druge podatke od značaja određene javnim pozivom.

Pokretanje postupka privatizacije

Član 19.

Postupak privatizacije subjekta privatizacije sa društvenim kapitalom pokreće se inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Postupak privatizacije subjekta privatizacije koje posluje javnim kapitalom pokreće se inicijativom Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organi iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da inicijativu za pokretanje postupka privatizacije dostave Agenciji u roku od pet dana od dana donošenja inicijative.

Agencija je dužna da subjektu privatizacije dostavi inicijativu iz stava 1. ili iz stava 2. ovog člana u roku od 5 dana od dana kada je nadležni organ dostavi Agenciji.

Popis i procena

Član 20.

Subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojim se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 45 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti iz člana 18. ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji.

Za subjekte privatizacije za koje se pokrene postupak privatizacije posle stupanja na snagu ovog zakona, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana dostavljanja inicijative subjektu privatizacije.

Ako se utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, Agencija će radi procene te imovine angažovati ovlašćenog procenitelja.

Troškove procene iz stava 3. ovog člana snosi subjekt privatizacije.

Ako je sa kupcem zaključen ugovor o prodaji kapitala, a naknadno se pronađe imovina subjekta privatizacije koja nije bila prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, kupac će na račun Agencije uplatiti iznos koji se utvrđuje množenjem sledećih elementa:

- procenjene vrednosti novopronađene imovine (umanjene za vrednost zaloge, u slučajevima kada je novopronađena imovina opterećena zalogom pre prodaje kapitala) i

- količnika kupoprodajne cene za kapital i procenjene vrednosti kapitala koja je korišćena u postupku prodaje kapitala.

Iznos iz stava 5. ovog člana kupac je dužan da uplati Agenciji u roku od 30 dana od dana kada ga je Agencija obavestila o visini iznosa.

Ako kupac ne izrazi interesovanje za kupovinu imovine iz stava 3. ovog člana imovina se prenosi na Republiku Srbiju.

Sredstva iz stava 5. ovog člana Agencija prenosi u skladu sa članom 17. stav 4. ovog zakona.

Odluka o modelu i metodu privatizacije, početnoj ceni i merama za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije

Član 21.

Agencija predlaže ministarstvu nadležnom za poslove privrede model i metod privatizacije, mere za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije, u roku od 45 dana od dana isteka roka za dostavljanje pisma zainteresovanosti.

Agencija predlaže donošenje odluke o modelu, metodu i merama za pripremu i rasterećenje subjekata privatizacije, ako je iskazano interesovanje investitora prihvatljivo i ako je održivost poslovanja subjekta privatizacije (okvirni plan poslovanja) pozitivno ocenjena.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana, Agencija pri predlaganju odluke o modelu, metodu i merama za pripremu i rasterećenje subjekata privatizacije ceni sledeće kriterijume:

- vrednost kapitala i imovine;

- strateški značaj subjekta privatizacije;

- broj zaposlenih.

Za subjekte privatizacije za koje nije iskazano prihvatljivo interesovanje investitora ili nije pristiglo ni jedno pismo zainteresovanosti u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija će u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana obavestiti ministarstvo nadležno za poslove privrede.

Na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede donosi odluku kojom određuje model i metod privatizacije, početnu cenu, i predlaže mere za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije (u daljem tekstu: odluka o modelu i metodu), u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga Agencije.

Za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom Republike Srbije, odluku o modelu i metodu donosi Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede u roku iz stava 5. ovog člana.

Za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, odluku o modelu i metodu donosi nadležni organ autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede, u roku iz stava 5. ovog člana.

Agencija obaveštava subjekt privatizacije o odluci o modelu i metodi u roku od pet dana od dana dostavljanja te odluke Agenciji.

Za subjekte privatizacije razvrstane kao mikro pravno lice u skladu sa zakonima kojim se uređuje računovodstvo, kod kojih je ugovor o prodaji kapitala raskinut, Agencija donosi odluku o modelu i metodu privatizacije, odnosno odluku o pokretanju stečaja.

Vlada donosi odluku o primeni modela strateškog partnerstva i načinu njegovog sprovođenja.

Izmena odluke o modelu i metodu

Član 22.

Ako u sprovođenju postupka privatizacije nastupe okolnosti iz kojih proizilazi da sprovođenje odluke o modelu i metodu nije moguće, Agencija može predložiti izmenu odluke o modelu i metodu subjekta privatizacije.

Na donošenje novih odluka o modelu i metodu, primenjuje se postupak iz člana 21. ovog zakona.

III. METODI PRIVATIZACIJE

Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem

Član 23.

Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije.

Metod iz stava 1. ovog člana sprovodi se podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika u skladu sa ovim zakonom i prodajnom dokumentacijom.

Prodajna dokumentacija

Član 24.

Prodajnu dokumentaciju u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem čine:

1) ugovor o čuvanju poverljivih podataka;

2) privatizaciona dokumentacija;

3) uputstvo za ponuđače;

4) obrazac prijave za učestvovanje u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem;

5) nacrt ugovora o prodaji.

Privatizacionu dokumentaciju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, priprema subjekt privatizacije i dostavlja je Agenciji u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu subjektu privatizacije.

Za tačnost i sveobuhvatnost dostavljene privatizacione dokumentacije odgovorno je lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije pod krivičnom, moralnom i materijalnom odgovornošću.

Kriterijumi za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem

Član 25.

Kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca (investicija, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd.) određuje Agencija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede saglasnost iz stava 1. ovog člana daje u roku od 15 dana od dana dostavljanja kriterijuma, odnosno uslova prodaje od strane Agencije.

Ako ministarstvo nadležno za poslove privrede nije saglasno sa predlogom Agencije, odrediće kriterijume, uslove prodaje i obaveze kupca i o tome obavestiti Agenciju u roku od 15 dana od dana dostavljanja kriterijuma, odnosno uslova prodaje od strane Agencije.

Ako ministarstvo nadležno za poslove privrede u roku iz stava 2. ovog člana ne dostavi saglasnost, postupak se nastavlja u skladu sa predlogom Agencije.

Javni poziv

Član 26.

Agencija priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.

Javni poziv sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici Agencije, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.

Otkup prodajne dokumentacije

Član 27.

Lice koje izrazi interes za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem dužno je da otkupi prodajnu dokumentaciju.

Ministar nadležan za poslove privrede određuje cenu prodajne dokumentacije iz stava 1. ovog člana.

Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem

Član 28.

Javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem sprovodi Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem (u daljem tekstu: Komisija), koju obrazuje Agencija.

Komisija ima tri člana i čine je: predstavnik Agencije, predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i predstavnik ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Za člana Komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

- pet godina radnog iskustva na poslovima privrede ili privatizacije;

- visoku stručnu spremu.

Lice iz stava 3. ovog člana obavezno je da da izjavu da nije akcionar u subjektu privatizacije ili kupac subjekta privatizacije.

Komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.

Komisija o svom radu sačinjava zapisnik.

Početna cena

Član 29.

Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine, iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, koji se nudi na prodaju.

Ako kapital, odnosno imovina, ne budu prodati za cenu iz stava 1. ovog člana, Agencija može objaviti uz saglasnost nadležnog organa, u smislu člana 21. ovog zakona, novi javni poziv u roku od 15 dana od dana proglašenja postupka prodaje neuspešnim, a nova početna cena iznosi najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Podnošenje prijave za učešće

Član 30.

Prijava za učešće podnosi se Agenciji u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Ponude moraju biti jednake ili veće od početne cene.

Depozit može da se uplati u gotovom novcu ili polaganjem prvoklasne bankarske garancije.

Visina depozita je 10% od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Prijava učesnika koja ne sadrži dokaz o uplati depozita neće se razmatrati.

Javno nadmetanje

Član 31.

Javno nadmetanje se održava odmah nakon otvaranja ponuda, pod uslovom da je najmanje dva ponuđača dostavilo ponudu koja je jednaka ili viša od početne cene.

Najviša ponuđena cena predstavlja početnu cenu na javnom nadmetanju, a prodajna cena je najviša ponuđena cena na javnom nadmetanju.

U slučaju da samo jedan ponuđač dostavi ponudu, ne sprovodi se javno nadmetanje, već se zaključuje ugovor o prodaji, a prodajna cena je ponuđena cena koja mora biti jednaka ili viša od početne cene.

Gubljenje svojstva kupca i drugih prava

Član 32.

Ako učesnik na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu, ne potpiše zapisnik, ne zaključi ugovor o prodaji ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje u postupku privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.

Metod javnog prikupljanja ponuda

Član 33.

Javno prikupljanje ponuda vrši se objavljivanjem javnog poziva za izbor strateškog investitora.

Vlada određuje kvalifikacione uslove koje mora da ispunjava strateški investitor.

Agencija objavljuje javni poziv iz stava 1. ovog člana.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet stranici Agencije, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.

Utvrđivanje sadržaja prijave

Član 34.

Sadržaj prijave za strateško partnerstvo, kao i visinu depozita utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Ovlašćenja Vlade za donošenje podzakonskih akata

Član 35.

Vlada bliže propisuje uslove, postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, kao i model strateškog partnerstva.

IV. PRODAJA KAPITALA

Predmet prodaje

Član 36.

Predmet prodaje je 70% društvenog kapitala koji se privatizuje, osim ako ovim zakonom ili propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije drukčije uređeno.

Procenat javnog kapitala koji se privatizuje određuje Vlada, odnosno nadležni organ autonomna pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Ako posle prodaje društvenog kapitala i prenosa kapitala zaposlenima, ostane kapital koji nije prodat, taj kapital prenosi se Akcionarskom fondu.

Ugovor o prodaji kapitala

Član 37.

Ugovor o prodaji kapitala je ugovor po pristupu i može da sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja, iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja subjekta privatizacije, ograničenju raspolaganja imovinom i kapitalom subjekta privatizacije putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.

Agencija za privatizaciju i kupac kapitala, kao ugovorne strane, potpisuju zapisnik koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije, koji čini sastavni deo ugovora o prodaji kapitala.

Ugovorne obaveze po pravilu traju dve godine.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji kapitala odrediti u trajanju od tri godine.

Ugovor o prodaji kapitala smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija i overava se od strane nadležnog organa.

Ugovor o prodaji kapitala Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.

Ugovor o prodaji kapitala objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Agencije, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.

Danom overe ugovora o prodaji kapitala, Agencija stiče zakonsko založno pravo na kapitalu koji je bio predmet prodaje, a nadležni organ dužan je da po službenoj dužnosti to pravo registruje.

Agencija je dužna da u roku od 15 dana od dana izvršenja poslednje ugovorne obaveze kupca, obavesti nadležni registar radi brisanja zakonskog založnog prava iz stava 8. ovog člana.

Ustupanje ugovora o prodaji kapitala

Član 38.

Kupac kapitala (u daljem tekstu: ustupilac) može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik), pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije.

Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala.

Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.

Ustupilac će Agenciji biti solidarno odgovoran sa prijemnikom za izvršenje obaveza iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala.

Sopstvene akcije

Član 39.

Na povećanja kapitala i nove emisije akcija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije, za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, primenjuju se propisi koji uređuju povećanje kapitala privrednih društava i tržište kapitala, osim pitanja koja su drukčije uređena ovim zakonom.

Registar nadležan za depo i kliring hartija od vrednosti i registar privrednih subjekata, upisaće povećanje kapitala subjekta privatizacije po osnovu ugovorene investicije, kada kupac dostavi potvrdu Agencije o izvršenoj ugovornoj obavezi investiranja.

Povećanje kapitala subjekta privatizacije iz novih emisija od strane trećih lica za vreme važenja ugovora o prodaji nije dozvoljeno.

Akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene.

Kada kupac kapitala izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, što se dokazuje potvrdom Agencije, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije iz stava 4. ovog člana, dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala od koga ih je stekao.

Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca, radi upisa po službenoj dužnosti.

Agencija dostavlja registru nadležnom za evidenciju privrednih subjekata rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenog udela na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenog udela na kupca, radi upisa po službenoj dužnosti.

Uslovi za raskid ugovora o prodaji kapitala

Član 40.

Ugovor o prodaji kapitala smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza:

1) neplaćanje ugovorene cene u skladu sa ugovorom o prodaji;

2) raspolaganje imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;

3) raspolaganje kapitalom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;

4) nedostavljanje garancije u skladu sa ugovorom o prodaji.

Kupcu se mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za ispunjenje jedne ugovorne obaveze, ako se oceni da je kupac u prethodno ostavljenom naknadnom roku dostavio dokaze da je preduzeo aktivnosti u cilju izvršenja ugovorne obaveze.

Sredstva obezbeđenja urednog izvršenja ugovorne obaveze aktiviraju se u skladu sa ugovorom.

Pravni posao zaključen bez saglasnosti Agencije, suprotno odredbama ugovora o prodaji, ništav je.

Pravne posledice raskida ugovora o prodaji kapitala

Član 41.

U slučaju raskida ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca kapitala, radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala gubi pravo na:

- povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene;

- celokupan kapital subjekta privatizacije koji je kupac posredno ili neposredno stekao po osnovu obaveze iz ugovora o prodaji, kao i bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu istih, osim akcija stečenih kupovinom na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, celokupni kapital iz stava 1. ovog člana, uključujući i sopstvene akcije stečene po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, prenose se na Agenciju.

Sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija neće se isplatiti kupcu kapitala sa kojim je ugovor o prodaji raskinut, a kupac kapitala gubi pravo i na bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu unetih stvari i prava u subjekt privatizacije kojim je povećan kapital subjekta privatizacije.

Zastupnik kapitala

Član 42.

U subjektu privatizacije za koji je raskinut ugovor o prodaji u skladu sa odredbama ovog zakona, Agencija uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede, imenuje privremenog zastupnika kapitala (u daljem tekstu: zastupnik kapitala), radi upravljanja subjektom privatizacije do okončanja postupka privatizacije subjekta privatizacije.

Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

- visoka stručna sprema;

- najmanje pet godina radnog iskustva u delatnosti subjekta privatizacije ili u privredi;

- da nije akcionar u subjektu privatizacije ili kupac subjekta privatizacije;

- da nije osuđivano za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora ili drugo kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika;

- da nije poverilac ili dužnik subjekta privatizacije.

Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je prenet na Agenciju.

Zastupnik kapitala dužan je naročito da:

1) preduzima neophodne mere za zaštitu imovine i kapitala subjekta privatizacije;

2) stara se kao dobar privrednik o poslovanju subjekta privatizacije, kao i poslovima koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije;

3) preduzima mere za omogućavanje okončanja postupka privatizacije;

4) obavlja po potrebi i druge poslove.

Zastupnik kapitala obavlja poverene poslove samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika, u skladu sa ovim zakonom.

Zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva u roku od pet godina od kada je šteta nastala.

Izveštaj zastupnika kapitala

Član 43.

Zastupnik kapitala podnosi Agenciji sledeće izveštaje:

- mesečne izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije;

- druge izveštaje, na zahtev Agencije.

Sadržaj izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove privrede.

Svi izveštaji se objavljuju na zvaničnoj internet stranici Agencije.

Mesečni izveštaj, koji je u obavezi da dostavlja zastupnik kapitala, predstavlja pregled uspešnosti poslovanja i rezultata poslovanja posmatranog perioda (meseca), kao i poređenje istog sa prethodnim periodom (mesecom), odnosno sa istim periodom (mesecom) u prethodnoj godini.

Naknada zastupnika kapitala

Član 44.

Zastupnik kapitala ima pravo na naknadu za rad i naknadu stvarnih troškova.

Troškove za naknadu za rad i naknadu stvarnih troškova zastupnika kapitala snosi subjekt privatizacije u visini koju propisuje ministar nadležan za poslove privrede.

Razrešenje zastupnika kapitala

Član 45.

Agencija će razrešiti zastupnika kapitala ako utvrdi da ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom i drugim aktima kojima se reguliše njegovo postupanje.

Zastupnik kapitala može biti razrešen i na lični zahtev.

Obezbeđivanje uslova za trgovanje akcijama

Član 46.

U slučaju da se donese odluka o prodaji akcija na organizovanom tržištu u skladu sa članom 9. stav 2. tačka 1) ovog zakona, zastupnik kapitala je dužan da u roku od 90 dana od donošenja odluke, obezbedi uslove za trgovanje akcijama subjekta privatizacije organizovanog kao akcionarsko društvo, na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.

Ako zastupnik kapitala ne obezbedi uslove za trgovanje akcijama, Agencija će poslati nalog Beogradskoj berzi da uključi akcije na tržište Beogradske berze. Beogradska berza će po nalogu Agencije bez naknade uključiti akcije subjekta na tržište.

Agencija će ponuditi akcije subjekta privatizacije na prodaju u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima. Akcije će biti ponuđene na prodaju u najdužem roku od 90 dana.

Kapital iz člana 41. st. 1. i 2. ovog zakona koji je izražen u udelima prodaje se metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.

Dužnosti organa upravljanja subjekta privatizacije

Član 47.

Organ upravljanja subjekta privatizacije, dužan je da preduzme sve pravne i faktičke radnje sa ciljem da se zastupniku kapitala omogući upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u registar nadležan za privredne subjekate i druge nadležne registre.

U slučaju da organ upravljanja ne postupa na način iz stava 1. ovog člana, na zastupnika kapitala se prenose sva prava, obaveze i nadležnosti organa upravljanja, uključujući i pravo na sazivanje skupštine subjekta privatizacije na način i u rokovima predviđenim zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Nakon raskida ugovora o prodaji kapitala, organi upravljanja subjekta privatizacije ne mogu, do izbora novih organa upravljanja, da donose odluke o:

1)     smanjenju, odnosno povećanju kapitala privrednog društva;

2)     sticanju, odnosno raspolaganju nepokretnom imovinom ili imovinom velike vrednosti;

3)     reorganizaciji privrednog društva;

4)     zalaganju stvari, uspostavljanju hipoteke i drugom načinu opterećivanja imovine;

5)     davanju ili uzimanju imovine u zakup;

6)     poravnanju sa poveriocima.

Odluka doneta suprotno stavu 3. ovog člana ništava je.

Predstavnike u organima upravljanja subjekta privatizacije predlaže ministarstvo nadležno za poslove privrede, srazmerno učešću kapitala koji je prenet na Agenciju u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije, u roku od 15 dana od dana raskida ugovora o prodaji kapitala.

V. PRODAJA IMOVINE

Predmet prodaje

Član 48.

U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije.

Prodaju imovine organizuje i sprovodi Agencija.

Program za prodaju imovine

Član 49.

Program donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Subjekt privatizacije dužan je da Program dostavi Agenciji u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu i metodu.

Agencija može produžiti rok za dostavljanje Programa najduže za 30 dana, na zahtev subjekta privatizacije, ako za to postoje opravdani razlozi.

Agencija je dužna da u roku od najduže 30 dana od dana prijema Programa donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni Programa.

Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu Programa izvrši u roku koji odredi Agencija, koji ne može da bude duži od 30 dana od dana dostavljanja odluke iz stava 4. ovog člana.

Program se smatra donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa.

Program donet u skladu sa ovim zakonom je izvršna isprava.

Sadržina Programa

Član 50.

Program sadrži naročito: podatke o poslovanju subjekta privatizacije, vrednosti imovine, socijalnom programu, odnosno obavezama prema zaposlenima, programu zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje prodaje imovine subjekta privatizacije.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana Program sadrži i podatke o:

- imovini koja je predmet prodaje;

- imovinskim pravima i teretima na imovini koja je predmet prodaje;

- potraživanjima koja se namiruju prodajom imovine;

- procentualnom učešću založene imovine u predmetu prodaje i procentualnom učešću namirenja založnih poverilaca iz sredstava dobijenih prodajom založene imovine;

- uslovima prodaje;

- nameni sredstava preostalih nakon namirenja troškova privatizacije i namirenja založnih poverilaca;

- mogućnosti daljeg poslovanja subjekta privatizacije ili prestanka subjekta privatizacije;

- druge podatke od značaja za prodaju imovine.

Program sadrži potpisanu izjavu svih založnih poverilaca koji imaju založno pravo na imovini koja je predmet prodaje, da su saglasni sa Programom.

Shodna primena

Član 51.

Odredbe ovog zakona o prodaji imovine, shodno se primenjuju i u slučaju prodaje imovine u skladu sa Programom subjekta privatizacije, koji u strukturi kapitala ima akcije ili udele Akcionarskog fonda.

Ugovor o prodaji imovine

Član 52.

Ugovor o prodaji imovine je ugovor po pristupu i može da sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja, iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja, ograničenju raspolaganja imovinom putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.

Ugovorne obaveze kupca iz ugovora o prodaji imovine po pravilu traju dve godine.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji imovine odrediti u trajanju od tri godine.

Kupac je dužan da dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju, bezuslovnu, neopozivu, na prvi poziv naplativu, kojom garantuje izvršenje ugovornih obaveza, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.

Kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene i dostavljanja garancije, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.

Po zaključenju ugovora o prodaji imovine, Agencija donosi zaključak o sprovedenoj prodaji, na osnovu kojeg nadležni registar po službenoj dužnosti i bez naknade upisuje zabeležbu zabrane raspolaganja imovinom bez saglasnosti Agencije, za vreme trajanja ugovornih obaveza.

Agencija je dužna da, u roku od 15 dana od dana izvršenja poslednje ugovorne obaveze kupca, obavesti registre iz stava 6. ovog člana radi brisanja zabeležbe zabrane raspolaganja.

Pravni posao zaključen bez saglasnosti Agencije, suprotno odredbama ugovora o prodaji imovine, ništav je.

Ustupanje ugovora o prodaji imovine

Član 53.

Odredbe člana 38. ovog zakona koje se odnose na ustupanje ugovora o prodaji kapitala, shodno se primenjuju i na ustupanje ugovora o prodaji imovine

Uslovi za raskid ugovora o prodaji imovine

Član 54.

Ugovor o prodaji imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza:

1) neplaćanje ugovorene cene;

2) nedostavljanje garancije u skladu sa ugovorom o prodaji;

3) raspolaganje imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora.

Kupcu se mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za postupanje po jednoj ugovornoj obavezi, ako se oceni da je kupac u prethodno ostavljenom naknadnom roku, dostavio dokaze da je preduzeo aktivnosti u cilju izvršenja ugovorne obaveze.

Sredstva obezbeđenja urednog izvršenja ugovorne obaveze, aktiviraju se u skladu sa ugovorom.

Pravni posao zaključen bez saglasnosti Agencije, suprotno odredbama ugovora o prodaji, ništav je.

U slučaju raskida ugovora o prodaji imovine, kupac nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa i Agencija protestvuje bankarsku garanciju.

Sredstva ostvarena naplatom bankarske garancije prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

U slučaju raskida po osnovu stava 1. tačka 3) ovog člana, imovina koja je bila predmet prodaje ostaje u vlasništvu kupca ili novoosnovanog privrednog društva.

Zaključak o namirenju založnih poverilaca

Član 55.

Založni poverilac, čije je potraživanje obezbeđeno na imovini koja je predmet prodaje, ima pravo da se naplati u celosti, pre ostalih poverilaca iz cene ostvarene prodajom tog dela imovine.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne naplati svoje potraživanje u celosti, preostali iznos potraživanja namiruje kao poverilac čije potraživanje nije obezbeđeno.

Po završetku postupka prodaje imovine, odnosno kada su se stekli svi uslovi predviđeni ugovorom o prodaji za prenos vlasništva nad imovinom koja je bila predmet prodaje, Agencija donosi zaključak o namirenju založnih poverilaca.

Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i Agencija ga dostavlja nadležnim registrima za evidenciju založnih prava, radi brisanja tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje.

Nadležni registri dužni su da izvrše brisanje tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje po službenoj dužnosti i bez naknade.

Okončanje postupka prodaje imovine i pokretanje postupka likvidacije

Član 56.

Ukoliko je prodata celokupna imovina subjekta privatizacije koja je bila predmet prodaje u skladu sa Programom, Agencija podnosi predlog za pokretanje stečaja subjekta privatizacije, ako postoje stečajni razlozi u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako su se stekli uslovi za likvidaciju subjekta privatizacije, Agencija pokreće postupak likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Postupak likvidacije sprovodi se u skladu sa zakonom o privrednim društvima.

U odluci o pokretanju Agencija imenuje likvidacionog upravnika, koji mora da ispunjava sledeće uslove:

1) visoka stručna sprema;

2) najmanje pet godina radnog iskustva u delatnosti subjekta privatizaciji ili u privredi;

3) da nije osuđivan za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora ili drugo kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova likvidacionog upravnika;

4) da nije poverilac ili dužnik subjekta privatizacije.

Likvidacioni upravnik podnosi Agenciji sledeće izveštaje:

- mesečne izveštaje o toku likvidacionog postupka;

- druge izveštaje, na zahtev Agencije.

Svi izveštaji objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Agencije.

Sadržaj izveštaja propisaće Agencija.

Agencija će razrešiti likvidacionog upravnika ako utvrdi da ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom i drugim aktima kojima se reguliše njegovo postupanje.

Likvidacioni upravnik može biti razrešen i na lični zahtev.

Višak likvidacione mase, u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije, uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije.

vi. Postupak i način kontrole izvršenja obaveza iz ugovora o prodaji kapitala ili imovine

Kontrola izvršenja ugovornih obaveza

Član 57.

Agencija kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza kupca koje su predviđene ugovorom o prodaji.

Kontrola iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora, koji kupac dostavlja Agenciji za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja.

Vlada bliže propisuje postupak kontrole izvršenja ugovornih obaveza.

Za tačnost i potpunost dokumentacije i podataka koji se dostavljaju Agenciji, radi sprovođenja postupka kontrole izvršenja ugovornih obaveza, odgovorni su, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, kupac i lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije.

VII. PRODAJA AKCIJA I UDELA

Primena propisa i kriterijumi za prodaju

Član 58.

Na prodaju akcija i udela shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na prodaju kapitala.

Akcije se mogu prodavati i u skladu sa zakonom koji reguliše tržište hartija od vrednosti i u skladu sa zakonom koji reguliše preuzimanje akcionarskih društava.

Kriterijum za prodaju akcija van tržišta hartija od vrednosti ili na tržištu hartija od vrednosti je postizanje najveće prodajne cene, a polazeći od procenjene fer tržišne vrednosti kapitala akcionarskog društva i cene akcije na berzi.

Kriterijum za prodaju akcija ponudom za preuzimanje je postizanje najveće prodajne cene, uzimajući u obzir procenjenu fer tržišnu vrednost kapitala akcionarskog društva, cenu akcije na berzi i cenu po akciji ponuđenu u ponudi za preuzimanje.

Odluku o metodu prodaje akcija, odnosno udela u vlasništvu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Prodaja akcija prenetih na Agenciju

Član 59.

Akcije subjekta privatizacije, koje su nakon raskida ugovora o prodaji kapitala prenete na Agenciju, Agencija može prodati metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, metodom javnog prikupljanja ponuda u slučaju strateškog partnerstva, na tržištu hartija od vrednosti ili ponudom za preuzimanje.

Ministar nadležan za poslove privrede propisuje način za određivanje cene akcija subjekta privatizacije iz stava 1. ovog člana, kada se prodaju na tržištu hartija od vrednosti ili prihvatanjem ponude za preuzimanje.

Istovremena prodaja akcija pojedinačnih akcionara

Član 60.

U postupku privatizacije metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem istovremeno sa ponudom za prodaju akcija koje su prenete Akcionarskom fondu, odnosno Agenciji posle raskida ugovora o prodaji, mogu se nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara, radi prodaje većinskog paketa akcija.

VIII. PRENOS KAPITALA BEZ NAKNADE

Prenos kapitala bez naknade zaposlenima

Član 61.

U subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, deo kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade u akcijama.

Zaposlenima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se državljani Republike Srbije koji su:

1) zaposleni ili su ranije bili zaposleni u subjektu privatizacije;

2) zaposleni u kontrolnom, odnosno zavisnom preduzeću, ako je subjekt privatizacije zavisno, odnosno kontrolno preduzeće.

Licem koje je ranije bilo zaposleno u smislu stava 2. ovog člana smatra se i penzioner.

Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu vremena provedenog u radnom odnosu u subjektu privatizacije.

Pravo na sticanje akcija bez naknade može se ostvariti najviše za 35 godina vremena provedenog u radnom odnosu.

Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se:

1) kada se akcije ili imovina subjekta privatizacije prenose bez naknade na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

2) kada je pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu ostvareno u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu.

Odluka o izdavanju akcija

Član 62.

Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome.

Odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan je da donese u roku koji odredi Agencija.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: datumu, vremenu i mestu upisa akcija, broju akcija, nominalnoj vrednosti akcija, kao i druge podatke u skladu sa odlukom o izdavanju akcija bez naknade.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli subjekta privatizacije i u “Službenom glasniku Republike Srbije” i jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

Rok za upis akcija bez naknade počinje da teče od dana objavljivanja javnog poziva u dnevnom listu iz stava 4. ovog člana.

Sticanje akcija bez naknade

Član 63.

Kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala ne može biti veći od 30% društvenog kapitala koji se privatizuje.

Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade u skladu sa članom 61. ovog zakona, čija je ukupna nominalna vrednost 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan objavljivanja javnog poziva iz člana 18. ovog zakona, za svaku punu godinu rada u radnom odnosu.

Ako je vrednost kapitala za sticanje akcija bez naknade, manja od ukupne nominalne vrednosti akcija koje zaposleni stiču bez naknade, zaposleni stiču pravo na manji broj akcija, srazmerno odnosu tih vrednosti.

Pravna priroda akcija bez naknade

Član 64.

Akcije koje su prenete zaposlenima bez naknade jesu obične i glase na ime.

Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru

Član 65.

Uslovi i način prenosa kapitala bez naknade na strateškog investitora utvrđuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade.

IX. STRATEŠKO PARTNERSTVO

Pojam strateškog partnerstva

Član 66.

Strateško partnerstvo je model privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica (u daljem tekstu: strateški investitor), sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom, radi:

- obezbeđenja finansiranja;

- povećanja produktivnosti i zaposlenosti;

- profesionalizacije menadžmenta;

- stvaranja uslova za proizvodnju ili pružanje usluga krajnjim korisnicima;

- drugih razloga koji će omogućiti obavljanje delatnosti.

Način sprovođenja

Član 67.

Strateško partnerstvo sprovodi se:

- zajedničkim ulaganjem putem osnivanja novog privrednog društva;

- dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije.

Ugovor o strateškom partnerstvu

Član 68.

Ugovorne obaveze strateškog investitora, kao i uslove, način i pravne posledice raskida ugovora, ugovorne strane sporazumno uređuju ugovorom o strateškom partnerstvu.

Kontrola izvršenja ugovornih obaveza

Član 69.

Agencija kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza strateškog investitora koje su predviđene ugovorom o strateškom partnerstvu.

Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora koji strateški investitor dostavlja Agenciji za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja.

Agencija dostavlja izveštaj o izvršenoj kontroli ministarstvu nadležnom za poslove privrede.

Na osnovu izveštaja iz stava 3. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede utvrđuje ispunjenost ugovornih obaveza i predlaže odgovarajuće mere Vladi.

Za tačnost i potpunost dokumentacije i podataka koji se dostavljaju Agenciji, radi sprovođenja postupka kontrole izvršenja ugovornih obaveza, odgovorni su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, strateški investitor i lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije.

Donošenje odluke Vlade

Član 70.

Odluku o strateškom partnerstvu osnivanjem novog privrednog društva donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Osnivanje novog privrednog društva

Član 71.

Republika Srbija i strateški investitor osnivaju novo privredno društvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Ulog Republike Srbije u novo privredno društvo je imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu.

Republika Srbija stiče vlasništvo nad imovinom iz stava 2. ovog člana putem zamene ispunjenja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Vrednost imovine koju Republika Srbija pribavlja u vlasništvo utvrđuje se u iznosu od 100% procenjene fer tržišne vrednosti.

Ulog strateškog investitora u novoosnovano privredno društvo može biti u novcu, stvarima ili pravima.

Ugovor o osnivanju novog privrednog društva iz stava 1. ovog člana potpisuju predstavnik Republike Srbije i strateški investitor.

Republika Srbija, u skladu sa stavom 3. ovog člana, stiče imovinu srazmerno učešću potraživanja državnih poverilaca u ukupnim potraživanjima prema subjektu privatizacije, kada je kapital subjekta privatizacije negativan.

Ako postoji zaloga na imovini koja je predmet uloga u tom društvu, pribavlja se saglasnost svih založnih poverilaca.

Stvarna prava upisana u registar nadležan za upis prava na nepokretnostima ili drugim javnim registrima, brišu se po zahtevu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Odluka o privatizaciji preostale imovine ili kapitala

Član 72.

Odluku o daljem postupku privatizacije imovine ili kapitala preostale nakon osnivanja novog privrednog društva, u skladu sa članom 71. ovog zakona, Vlada će doneti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije

Član 73.

Dokapitalizacija, u smislu ovog zakona, je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije, za koje je Vlada donela odluku o dokapitalizaciji.

Ulog strateškog investitora može biti u novcu, stvarima ili pravima.

Ugovor o dokapitalizaciji zaključuju predstavnik Republike Srbije, subjekt privatizacije i strateški investitor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Organizovanje dokapitalizovanog društvenog preduzeća

Član 74.

Po donošenju odluke o dokapitalizaciji, društveno preduzeće organizuje se kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.

Agencija za privatizaciju dužna je da strateškom investitoru, najkasnije tri meseca pre isteka roka za privatizaciju društvenog kapitala iz člana 6. stav 2. ovog zakona, ponudi otkup preostalog društvenog kapitala.

Ako strateški investitor ne otkupi društveni kapital iz stava 2. ovog člana, taj kapital se prenosi na Akcionarski fond.

X. MERE ZA PRIPREMU I RASTEREĆENjE OBAVEZA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE

Kriterijumi za rasterećenje obaveza subjekta privatizacije

Član 75.

Vlada može da donose odluku o merama za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije, kada subjekat privatizacije ispunjava najmanje jedan od sledećih kriterijuma:

1) strateški značaj za region;

2) veličina imovine;

3) broj zaposlenih;

4) veličine prihoda iz registrovane pretežne delatnosti;

5) tržišni potencijal.

Otpis duga (uslovni)

Član 76.

Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom.

Državni poverioci dužni su da otpišu dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:

1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili javnim kapitalom;

2) u kojem je društveni ili javni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.

Odluka o otpisu duga iz stava 1. ovog člana, može se doneti kada se subjekt privatizuje prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom kroz dokapitalizaciju ili kao mera unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR), u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Otpis duga punovažan je u slučaju ako je prodat kapital subjekta privatizacije, izvršena dokapitalizacija od strane strateškog investitora ili ukoliko je doneto pravnosnažno rešenje kojim se potvrđuje usvajanje UPPR subjekta privatizacije.

Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija)

Član 77.

U postupku privatizacije, može se sprovesti konverzija potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije, ako Vlada donese odluku o konverziji potraživanja državnih poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije.

Državni poverioci su dužni da konvertuju potraživanja u kapital ako je Vlada donela odluku iz stava 1. ovog člana.

Odluka o konverziji može se doneti kada je doneta odluka o modelu privatizacije prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom putem dokapitalizacije ili kao mera UPPR, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Odlučivanje o konverziji potraživanja

Član 78.

Nadležni organ subjekta privatizacije donosi odluku o konverziji potraživanja poverilaca u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o osnovu i visini potraživanja koje se konvertuje u osnovni kapital društva i strukturi kapitala nakon konverzije.

Uz odluku iz stava 1. ovog člana, dostavlja se posebno mišljenje revizora, koje se odnosi na reviziju bilansnih pozicija, koje su predmet konverzije i predstavlja obavezni deo dokumentacije koja se dostavlja Agenciji i Vladi.

Nadležni organ subjekta privatizacije donosi odluku o povećanju kapitala, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva.

Predmet konverzije mogu biti potraživanja dospela najmanje šest meseci pre donošenja odluke Vlade i moraju biti iskazana u godišnjim finansijskim izveštajima koji su predmet razmatranja i usvajanja od strane skupštine društva.

Konverziju potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije ne mogu da vrše lica koja u smislu člana 12. ovog zakona ne mogu biti kupci kapitala.

XI. PRIVATIZACIJA DRUŠTVENOG KAPITALA IZ SUKCESIJE

Način privatizacije

Član 79.

Kapital u društvenim preduzećima u Republici Srbiji, koja su osnovana od preduzeća čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ, privatizovaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sredstva ostvarena od prodaje preduzeća iz stava 1. ovog člana, ostaju na posebnom računu Agencije i koristiće se u skladu sa sporazumima koji regulišu pitanja sukcesije.

XII. POKRETANjE STEČAJA RADI OKONČANjA PRIVATIZACIJE

Stečajni razlozi

Član 80.

Agencija može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekata privatizacije ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga:

- neobavljanja delatnosti u periodu dužem od šest meseci;

- nepostojanja interesa za privatizaciju;

- da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih;

- ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije po isteku roka iz člana 21. ovog zakona;

- ako nije usvojen Program zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca u skladu sa članom 50. ovog zakona;

- u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.

Agencija će podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekta privatizacije u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona.

XIII. PRIVATIZACIJA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE SA MANjINSKIM KAPITALOM

Privatizacija manjinskog kapitala

Član 81.

Ako je predmet privatizacije kapital koji čini manje od 50% od ukupnog kapitala subjekta privatizacije, ne primenjuju se odredbe ovog zakona o prodaji imovine, strateškom partnerstvu, merama za pripremu i rasterećenje, pokretanju likvidacije i pokretanju stečaja radi okončanja privatizacije.

XIV. POSEBNE ODREDBE

Troškovi trećih lica pred Agencijom

Član 82.

Troškove privatizacije koje snose treća lica, odnosno subjekti privatizacije, zadruge i kupci u postupku privatizacije, kao i druga pravna i fizička lica Agencija naplaćuje u visini stvarnih troškova.

Pod stvarnim troškovima iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi:

- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti preduzeća koja posluju većinskim društvenim kapitalom, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društva;

- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti subjekata privatizacije, u skladu sa članom 93. ovog zakona;

- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti privrednih društava u kojima je Agencija imenovala zastupnika kapitala;

- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti zadruga, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju zadruge;

- za anekse ugovora;

- ostali troškovi.

Ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz stava 1. ovog člana.

Zaštita životne sredine

Član 83.

Sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji, odnosno ugovora o dokapitalizaciji obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Vlada bliže propisuje način i uslove korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.

XIV. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadležnosti i sadržaj

Član 84.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede.

Vlada sprovodi nadzor nad postupanjem ministarstva u primeni odredbi ovog zakona.

Ministarstvo je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije navedenih u članu 7. ovog zakona, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora.

Nadzor iz stava 1. ovog člana, obuhvata i nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije koja se obavlja preko regulisanog tržišta.

XV. KRIVIČNO DELO

Odgovornost odgovornog lica

Član 85.

Odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 20. stav 1. ovog zakona, koje ne dostavi podatke u propisanom roku, kao i odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 24. stav 3. i člana 57. stav 4. ovog zakona koje Agenciji dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili dostavi netačnu i nepotpunu dokumentaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.

XVI. SHODNA PRIMENA ZAKONA I OBUSTAVA POSTUPKA

Shodna primena

Član 86.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcije shodno se primenjuju i na udele.

Obustava postupka

Član 87.

Agencija obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije.

Agencija obustavlja postupak privatizacije ukoliko se utvrdi da se subjekti privatizacije ne nalaze na adresi, nemaju delatnost, zaposlene ni zakonskog zastupnika ili da iz drugih, objektivnih razloga, nije moguće sprovesti postupak privatizacije.

Odluku o obustavi postupka privatizacije iz stava 2. ovog člana, Agencija dostavlja nadležnom registru privrednih subjekata, koji je dužan da izvrši brisanje ovih društava bez naknade.

XVII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Nastavljanje započetih postupaka i postupanje sa sredstvima na računu Agencije

Član 88.

Postupci privatizacije pokrenuti po Zakonu o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12,51/14 i 52/14 - US) nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Za subjekte privatizacije za koje je pokrenuta inicijativa u skladu sa zakonom iz stava 1. ovog člana, ne pokreće se inicijativa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ugovori o prodaji kapitala, odnosno imovine, zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, u slučaju neizvršenja ugovornih obaveza kupca, raskidaju se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanjem na snagu ovog zakona, privremeni zastupnici kapitala nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u skladu sa aktom o imenovanju i ovim zakonom.

Sredstva ostvarena od prodaje imovine subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US), koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na privremenom računu Agencije, u skladu sa Uredbom o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima (“Službeni glasnik RS”, br. 45/06, 108/07, 126/07 i 60/08), ostaju na privremenom računu Agencije i ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja do okončanja ili obustave postupka privatizacije, nakon čega se prenose na račun subjekta privatizacije.

Privatizacija preostalog kapitala privatizovanog po ranijim propisima

Član 89.

Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu (“Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 56/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine (“Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), kao i privredno društvo koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 32/97 i 10/01), ne privatizuje u roku propisanom članom 6. ovog zakona, danom isteka tog roka, 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond a 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala društvenog kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade, u skladu sa odredbama čl. 61.- 64. ovog zakona.

Ako je za privredno društvo iz stava 1. ovog člana doneta odluka o prenosu kapitala na Akcionarski fond, privredno društvo je dužno da akcije ili udele prenese Akcionarskom fondu, najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja te odluke.

Ako privredno društvo iz stava 1. ovog člana ne prenese akcije, odnosno udele Akcionarskom fondu u roku iz stava 2. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede doneće rešenje o prenosu tih akcija, odnosno udela.

Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je.

Akcionarski fond podnosi prijavu za upis u nadležne registre, koji su dužni da izvrše upis bez naknade u roku od osam dana od dana donošenja rešenja iz stava 4. ovog člana.

Neprimenjivanje zakona na određene subjekte privatizacije

Član 90.

Odredbe ovog zakona neće se primenjivati na subjekte privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija donela odluku da zastupnik kapitala preduzme mere u cilju pokretanja stečajnog postupka.

Obaveštavanje nadležnog registra

Član 91.

U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija će obavestiti registar nadležan za upis privrednih subjekata o subjektima privatizacije koji su se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalazili u postupku restrukturiranja.

Nadležni registar iz stava 1. dužan je da po službenoj dužnosti izvrši brisanje oznake “u restrukturiranju” iz poslovnog imena subjekta privatizacije.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 92.

Podzakonski akti, koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, doneće se u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja drugih zakona

Član 93.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US) i propisi doneti na osnovu tog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ostaje na snazi član 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije (“Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13) do sprovođenja postupka prodaje subjekata privatizacije koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona bili u restrukturiranju.

Subjekti privatizacije iz stava 2. ovog člana, ne mogu bez saglasnosti Agencije da donose odluke iz člana 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije (“Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13).

Odluke donete suprotno stavu 3. ovog člana ništave su.

Naplata potraživanja poverilaca

Član 94.

Zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, broj 51/14), Agencija će u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po isteku roka od 180 od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Odredbe ovog člana neće se primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR.

Stupanje na snagu

Član 95.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o privaitizaciji saržan je u članu 86. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se “postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom. Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.”

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Stabilizacija makroekonomskog okruženja i odgovorna ekonomska politika su stvorile uslove za nastavak privatizacije i okončanje procesa transformacije vlasništva nad kapitalom i imovinom u društvenom i državnom vlasništvu, koji je u skladu sa sadašnjim Zakonom o privatizaciji započet još 2001. godine. Postupak privatizacije kod velikog broja subjekata privatizacije traje veoma dugo pa su rešenja i modeli za privatizaciju koja predviđa dosadašnji Zakon o privatizaciji postala neadekvatna te se bez konceptualnih izmena u pravcu usvajanja novih modela za privatizaciju ne može okončati postupak privatizacije u Republici Srbiji.

Glavni cilj Predloga zakona o privatizaciji je minimiziranje negativnih fiskalnih efekata, tako da Predloga zakona o privatizaciji sadrži takve odredbe, kao jedan od osnovnih ciljeva privatizacije. Još jedan cilj Predloga zakona o privatizaciji je stvaranje uslova za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih ili očuvanje postojećih radnih mesta.

U poslednjih godinu dana je usled visokih očekivanja zainteresovanih strana u privatizaciji, (poverilaca, radnika i akcionara) sa jedne strane i nedovoljne motivisanosti investitora da pod postojećim uslovima preuzimaju obaveze iz postupka privatizacije sa druge strane, došlo do zastoja u privatizaciji odnosno do sprovođenja malog broja privatizacija. Nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za 584 subjekta privatizacije, u postojećim zakonskim okvirima i po trenutno važećim modelima, je primarni razlog za donošenje novog Zakona o privatizaciji. U ovom trenutku portfolio neprivatizovanih preduzeća čini 161 preduzeće u restrukturiranju i ostalih 423 preduzeća. Ukupne obaveze preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju, na osnovu računovodstvene evidencije na dan 31. decembra 2013, iznosio je oko 6,65 milijardi evra, od kojih su oko 3,2 milijarde evra obaveze prema državnim poveriocima. Analiza rasta obaveza ovih preduzeća prema poreskim vlastima u periodu od 2011. do 2012. godine pokazuje uvećanje duga za oko 185 miliona evra za samo godinu dana. Pretpostavlja se da je isti trend rasta obaveza prema poreskim vlastima nastavljen i u 2013. godini, a da je rast svih drugih direktnih i indirektnih obaveza države na godišnjem nivou mnogo veći. Što se tiče javnih preduzeća na lokalnom i nacionalnom nivou, bez preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju, pretpostavka je da njihov trošak na godišnjem nivou iznosi oko 750 miliona dolara.

Obaveze se gomilaju iz godine u godinu, poslovni prihodi su u izuzetnim slučajevima veći od poslovnih rashoda. Može se zaključiti da je sadašnji portfelj za privatizaciju sa značajno lošijim karakteristikama nego 2001. godine kada se počelo sa primenom Zakona o privatizaciju, te da bi izmene i rešenja koja donosi novi zakon trebalo da obezbede fleksibilnije ali pre svega transparentne i zasnovane na realnim tržišnim uslovima modele za privatizaciju kapitala i imovine. Predlog zakona pored potpuno novih modela i načina privatizacije sadrži i predloge koji su rezultat decenijske prakse sprovođenja privatizacije tako da se uvodi niz novih rešenja koja su predstavljala dobru praksu a pojedina postojeća zakonodavna rešenja su redefinisana i prilagođena novim ekonomskim i socijalnim uslovima. Kada je reč o realnim tržišnim uslovima, pre svega se očekuje da se na tržišnim principima ponude i tražnje dešavaju transakcije koje će za predmet imati prodaju kapitala odnosno imovine. Uloga Agencije je da u toku sprovođenja postupaka privatizacije obezbedi transparentnost i formiranje cene po fer tržišnim uslovima.

Ideja Predloga zakona o privatizaciji je da se predložene metode, modeli i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem. U tom smsilu, sprovešće se još jedna procenu održivosti poslovanja a koja će zajedno sa informacijama iz pisama o namerama potencijalnih investitora poslužiti kao osnov za donošenje odluke o modelu, metodu i merama kod preduzeća sa održivim poslovanjem. Za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa, predviđeno je da se može podneti predlog za stečaj čime bi se status ovih drštava rešio u najkraćem roku. Što se tiče mera za pripremu i rasterećenje subjekata, otpis duga je uslovljen uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacijom, pri čemu ni jedna od mera (otpis i konverzija duga) nisu primenljive u slučaju prodaje imovine.

Jedan od novih modela privatizacije predviđen Predlogom zakona o privatizaciji je i prodaja imovine u postupku privatizacije, koja u odnosu na prodaju imovine u stečajnom postupku, ima pozitivnije efekte u širem poslovnom i društvenom kontekstu, kroz održavanje zaposlenosti, mogućnost stvaranja novih radnih mesta, održavanje poslovanja, povećanje poreskih prihoda i postizanje većeg procenta namirenja poverilaca (procenat namirenja poverilaca u 590 izvršenih stečajnih postupaka, koju je sprovela AP kao stečajni upravnik, je samo 31,62%). Prodaja imovine u procesu privatizacije takođe ima svoju ulogu u strategiji srpske reindustrijalizacije, s obzirom da aktivira ljudske resurse u tradicionalnim industrijskim oblastima u Srbiji, gde je kvalifikaciona struktura stanovništva prilagođena određenoj industriji. Nasuprot tome, prilikom kupovine imovine u stečajnom postupku, kupac je slobodan da promeni delatnost subjekta privatizacije, dok potencijalna naknadna obuka radne snage može imati dodatne negativne fiskalne efekte za državu.

Predlog zakona o privatizaciji predviđa primenu određenih mera za ublažavanje obaveza preduzeća, kako bi se obezbedila uspešna privatizacija. Fiskalni efekti mera, kao što su uslovni otpis potraživanja državnih poverilaca i konverzija duga u kapital, moraju se posmatrati u kontekstu fiskalnih mera koje država već koristi u cilju očuvanja ovih kompanija – posebno poreskog duga i državnih subvencija. Dakle, nema dodatnih troškova za državu ukoliko se subvencije i pomoć zamenjuju otpisom javnog duga. S obzirom da je alternativa privatizaciji preduzeća stečaj, zakon o privatizaciji nudi potencijalnu solventnost za većinu preduzeća, čime država dobija mogućnost generisanja indirektnih budžetskih prihoda kroz buduće poreske mogućnosti.

Intencija Predloga zakona o privatizaciji je da se potpuno novim zakonodavnim rešenjima privuče pažnja potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala i imovine subjekata privatizacije a da se sam postupak privatizacije učini efikasnijim i potpuno transparentnim primenom jednostavnih modela privatizacije.

Očekivani rezultati Predloga zakona o privatizaciji su, pre svega, smanjenje troškova Republike Srbije u kontekstu preduzeća u restrukturiranju, kao i ponovno pokretanje toka gotovine. Sledeći korak bi bio povećanje produktivnosti, kao i održavanje ili povećanje zaposlenosti u privatizovanim preduzećima. Na makroekonomskom nivou, biće stvoreni uslovi za smanjenje stope nezaposlenosti ulaganjem u razvoj od prihoda od privatizacije. Napominjemo da je stopa nezaposlenosti u I kvartalu 2014. godine iznosila 20,8%. Fiskalni efekti otpuštanja usled stečaja u preduzećima iz portfolija Agencije, bili bi još negativniji nakon obračunavanja posledičnih efekata poput plaćanja osiguranja u slučaju nezaposlenosti.

Ostali učesnici u postupku kao što su poverioci, radnici i mali akcionari moći će u razumnom roku da započnu ostvarivanje svojih prava koje im je u prethodnom periodu bilo blokirano. Ovim zakonom napraviće se jasna selekcija preduzeća koja mogu pronaći budućeg vlasnika i svoje poslovanje nastaviti u tom smeru dok sa druge strane ona koja ne budu mogla da se prodaju kroz privatizaciju, svoje resurse mogu da vrate u novčane tokove kroz stečajni postupak.

U smislu navedenog, Predlogom zakona o privatizaciji su propisane nove odredbe za regulisanje obaveze pribavljanja saglasnosti poverilaca (najmanje 50%), kao i pristanak svih obezbeđenih poverilaca u slučaju prodaje opterećene imovine, čime se minimizira rizik za investitore u vidu pokretanja pravnih postupaka od strane poverilaca.

Postojeći zakon nije ispunio očekivanja u pogledu rezultata transformacijedruštvene/državne svojine. Novi zakon, koji bi, u delovima koji uređuju pitanja konverzije potraživanja poverilaca u trajni ulog i prodaju imovine u postupku privatizacije, imao karakter posebnog zakona, (lex specialis), otklonio bi ograničenja uočena u realizaciji prethodnog propisa, sa ciljem da predložena rešenja dovedu do efikasnog i transparentnog okončanja postupka privatizacije po fer tržišnim uslovima.

Konačno, novi zakon definiše obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA

Članom 1. definisan je predmet zakona u smislu uređivanja uslova i postupka promene vlasništva društvenog kapitala pravnih lica koja posluju društvenim kapitalom, kao i promena državnog kapitala, kapitala autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Pod privatizacijom se podrazumeva i prodaja imovine subjekata privatizacije. U najkraćem, predmet ovog zakona predstavlja privatizacija društvenog odnosno javnog kapitala.

Članom 2. definisani su pojedini izrazi koji su upotrebljeni. U novom zakonu su uvedeni novi pravni instituti koji su zahtevali objašnjenje kako bi se sama suština i primena ovog zakona razumela u punoj formi.

Članom 3. definisan je odnos ovog zakona prema drugim zakonima i definisano je, da se dredbe ovog zakona primenjuju na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, te da ako je ovim zakonom uređeno pitanje koje drugim zakonom na drukčiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona. Izuzetno, predviđeno je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na sportske organizacije, osnivače medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona. Takođe, definisano je da se u postupku privatizacije ne primenjuju odrebe zakona koje uređuju privredna društva o raspolaganju imovinom velike vrednosti i ne donose se posebne odluke o prodaji imovine.

Članom 4. određena su načela na kojima se zasniva privatizacija.

Članom 5. definisano je šta može predstavljati predmet privatizacije (društveni odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima, akcije odnosno udele posle raskida Ugovora o prodaji kapitala, imovina u preduzećima kod kojih je raskinut Ugovor o prodaji kapitala, kao i akcije odnosno udeliAkcionarskog fonda, Fonda za razvoj Republike Srbije i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zemljište u društvenoj, mešovitoj i svojini subjekta privatizacije, istovremeno jasno određujući da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa kao i kulturna dobra u javnoj svojini.

Članom 6. definisano je da je privatizacija obavezna za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom koji se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine, kao i da se privatizacija javnog kapitala i imovine subjekata koji posluju javnim kapitalom sprovodi na osnovu odluke Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Definisano je da se smatra da je postupak privatizacije sproveden ako je zaključen ugovor o prodaji kapitala i ako su ispunjeni svi uslovi za prenos vlasništva nad kapitalom koji su predviđeni ugovorom o prodaji (uplata kupoprodajne cene, dostavljanje bankarske garancije, upis promene vlasništva u nadležni registar), odnosno ostvaren Program za prodaju imovine.

Članom 7. definisan je organ nadležan za sprovođenje i kontrolu postupka privatizacije kao i obaveza ostalih državnih organa i institucija koji u nekom delu imaju nadležnost nad pojedinim subjektima privatizacije, da na zahtev Agencije bez naknade dostave podatke i dokumentaciju iz svoje nadležnosti, kao i da pruže stručnu, tehničku i drugu pomoć u cilju efikasnog sprovođenja postupka privatizacije.

Član 8 .definisani su modeli privatizacije i to: prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala bez naknade i strateško partnerstvo, kao novi model.

Čl. 9. i 10. definisano je da je metodi privatizacije javno prikupljanje ponuda (sa odnosno bez javnog nadmetanja), kao i da je u postupku privatizacije moguće je primeniti kombinaciju više metoda i modela privatizacije.

Takođe, određeno je da se akcije subjekta privatizacije mogu prodavati i u skladu sa zakonom koji reguliše tržište hartija od vrednosti i prihvatanjem ponude za preuzimanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Članom 11. pobrojane su mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije, imajući u vidu da je najveći broj ovih preduzeća prezadužen i nema pozitivnu vrednost kapitala koji bi bio predmet prodaje. Predviđene mere za rasterećenje obaveza subjekata privatizacije su uslovni otpis duga i pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija), koje za cilj imaju postizanje pozitivne vrednosti kapitala kako bi se privuklo interesovanje investitora.

Čl. 12-13. definisano je ko može, kao i ko ne može biti, u smislu odredaba ovog zakona, kupac odnosno strateški investitor u postupku privatizacije, kao i obaveza Agencije da pre zaključenja ugovora o prodaji pribavi mišljenje od nadležne organizacije za sprečavanje pranje novca o nepostajnju smetnji na strani kupca odnosno strateškog investitora, koja je dužna da dostavi traženo mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva Agencije

Pored navedenog, definiše se i da Kupac odnosno strateški investitor u smislu odredaba ovog zakona ne može biti fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica koje je izgubilo svojstvo kupca u skladu sa Zakonom o privatizaciji. (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12, 51/14 i 52/14- US), kao ni član porodice kupca u smislu čl. 11. ovog zakona.

Članom 14.utvrđeno je daučesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja postupka. Prigovor se podnosi ministrastvu nadležnom za poslove privrede, preko Agencije za privatizaciju, koje je dužno da o prigovoru odluči u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Akt kojim se odlučuje o prigovoru konačan je. U postupku privatizacije ne može se sprovoditi poseban ispitni postupak u smislu odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Članom 15.određeno je da sredstva plaćanja u privatizaciji mogu biti u domaćoj ili stranoj konvertibilnoj valuti.

Članom 16. određeno je šta se smatra troškovima privatizacije smatraju stvarni troškovi nastali u sprovođenju postupka privatizacije u skladu sa ovim zakonom, kao i da Agencija ima pravo na naknadu predmetnih troškova najviše do 5% prodajne cene. Takođe je definisano da ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova.

Članom 17. definisano je da će se sredstva ostvarena u postupku privatizacije uplaćivati na račun Agencije, da se sredstva od prodaje cene društvenog kapitala prenose budžetu Republike Srbije, te da će se zatim, zavisno od modela privatizacije, izvršiti prenos sredstava.

Sredstva koja su ostvarena prodajom kapitala subjekta privatizacije posle izmirivanja troškova privatizacije u smislu ovog ovog zakona, prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, lokalne samouprave i grada Beograda.

Sredstva koja su ostvarena prodajom imovine subjekta privatizacije, posle izmirivanja troškova privatizacije, koriste se u skladu sa Programom za prodaju imovine.

Sredstva koja su ostvarena prodajom akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda, Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, posle izmirivanja trošova privatizacije iz ovog zakona, prenose se na uplatni račun vlasnika kapitala.

Čl. 18-22. regulisan je postupak pripreme za privatizaciju, koji se naročito odnosi na objavljivanje Javnog poziva za prikupljanje pisama zainteresovanosti, pokretanje postupka privatizacije, obavezu subjekata privatizacije da izvrše popis i procenu celokupne imovine, obaveza i kapitala kao i donošenje odluke kojom se određuje model i metod privatizacije.

Agencija objavljuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za sve subjekte privatizacije u njenom portfoliju koji sadrži podatke od značaja za subjekt privatizacije (podatke o strukturi i vrednosti kapitala i imovine), sa ciljem da se ispita interesovanje kupaca i strateških investitora za pojedine subjekte i modele privatizacije. Rok za dostavljanje pisama zainteresovanosti je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, a pismo o zainteresovanosti sadrži osnovne podatke o zainteresovanom kupcu odnosno strateškom investitoru, iskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije, kao i druge podatke od značaja određene javnim pozivom.   

Postupak privatizacije subjekta privatizacije se pokreće inicijativom nadležnog organa (ministarstva nadeležnog za poslove privrede, Vlade, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave), a Agencija je dužna da subjektu privatizacije dostavi inicijativu u propisanom roku.

U postupku pripreme za privatizaciju subjekti privatizacije su u obavezi da izvrše i dostave Agenciji popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima o računovodstvu i međunarodnim računovodstvenim standardima u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji. Ako se utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, Agencija će radi procene te imovine angažovati ovlašćenog procenitelja, troškove navedene procene snosi subjekt privatizacije.

.Ako je sa kupcem zaključen ugovor o prodaji kapitala, a naknadno se pronađe imovina subjekta privatizacije koja nije bila prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, Kupac je dužan da na račun Agencije uplati iznos koji se utvrđuje množenjem sledećih elementa: procenjene vrednosti novopronađene imovine (umanjene za vrednost zaloge, u slučajevima kada je novopronađena imovina opterećena zalogom pre prodaje kapitala) i količnika kupoprodajne cene za kapital i procenjene vrednosti kapitala koja je korišćena u postupku prodaje kapitala. Agencija ovako stečena sredstva prenosi na uplatni račun budžeta Republike Srbije. Ako kupac ne izrazi interesovanje za kupovinu navedene imovine, ista se prenosi na Republiku Srbiju.

Na osnovu predloga Agencije ministarstvo nadležno za poslove privrede određuje model i metod privatizacije, kao i početnu cenu, odnosno predlaže mere za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije, polazeći od kriterijuma vrednosti kapitala i imovine, strateškog značaja subjekta privatizacije, broja zaposlenih i iskazanog interesovanja investitora. Za subjekte privatizacije za koje nije iskazano ozbiljno interesovanje investitora ili nije pristiglo ni jedno pismo zainteresovanosti Agencija će, u propisanim rokovima, o navedenom obavestiti ministarstvo nadležno za poslove privrede. Za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom Republike Srbije, odluku kojom određuje metod i model privatizacije, početnu cenu i mere za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije donosi Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede, dok za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom autonomne pokrajine odnosno lokalne samouprave, odluku donosi nadležni organ autonomne pokrajine odnosno lokalne samouprave na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede. Za subjekte privatizacije razvrstane kao mikro pravno lice kod kojih je ugovor o prodaji kapitala raskinut, Agencija donosi odluku o modelu i metodu privatizacije, odnosno odluku o pokretanju stečaja.

Vlada donosi odluku o modelu strateškog partnerstva.

Čl. 23-32. definisan je metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem kao metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije koji se sprovodi podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika u skladu ovim zakonom i prodajnom dokumentacijom.

Javno prikupljanje ponuda vrši objavljivanjem javnog poziva za prodaju kapitala odnosno imovine subjekta privatizacije ili za izbor strateškog investitora, Agencija priprema i objavljuje navedeni javni poziv koji sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka, te da se objavljuje najmanje u jednom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici Agencije, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava. Lice koje izrazi interes za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem dužno je da otkupi prodajnu dokumentaciju čiju cenu propisuje ministar nadležan za poslove privrede. Javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem sprovodi tročlana Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, koju obrazuje Agencija.

Početna cena za prodaju kapitala odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine, te da ako kapital odnosno imovina ne budu prodati za navedenu cenu Agencija može, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede, objaviti novi javni poziv u roku od 15 dana od dana proglašenja postupka prodaje neuspešnim u kom slučaju bi nova početna cena iznosila najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine.

Takođe, ovaj zakon je uredio sam postupak otvaranja prijava i način postupanja Agencije u tom postupku. Novi zakon stvara uslove za transparentnost i javnost prilikom sprovođenja ovog postupka, imajući u vidu da se otvaranje ponuda sprovodi u prisustvu javnosti, da najviša ponuđena cena predstavlja početnu cenu na javnom nadmetanju, a prodajna cena je najviša ponuđena cena na javnom nadmetanju.

Javno nadmetanje održava odmah nakon otvaranja ponuda, pod uslovom da je najmanje dva ponuđača dostavilo ponudu koja su jednake ili veće od početne cene. U slučaju da samo jedan ponuđač dostavi ponudu ne sprovodi se javno nadmetanje, već se zaključuje ugovor, a prodajna cena je ponuđena cena koja mora biti jednaka ili veća od početne cene.

Članom 33. definisan je metod javnog prikupljanja ponuda.

Članom 34. definisano je da sadržaj prijave za strateško partnerstvo kao i visinu depozita utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.

Članom 35. definisano je da Vlada bliže propisuje uslove, postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i izbor strateškog investitora metodom javnog prikupljanja ponuda..

Čl. 36-47. ovog zakona uređuju uslove i način pod kojima se vrši prodaja kapitala subjekata privatizacije i to definisanjem: predmeta prodaje, uslove i način zaključenja ugovora o prodaji kapitala, bitne elemente ugovora i njegovo dostavljanje nadležnim organima i objavljivanje, da Agencija za privatizaciju i kupac kapitala, kao ugovorne strane, potpisuju zapisnik koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije koji čini sastavni deo ugovora o prodaji kapitala,obaveze nadležnih državnih organa u vezi sa ugovorom, uslova i načina pod kojima se može izvršiti ustupanje ugovora o prodaji i posledice takvog ustupanja, uslova i načina povećanja kapitala subjekata privatizacije i načina evidentiranja akcija koje predstavljaju rezultat povećanja kapitala u vezi sa izvršavanjem ugovornih obaveza, uslova za raskid ugovora o prodaji kapitala i pravne posledice raskida, kriterijuma za imenovanje zastupnika kapitala, načina upravljanja odnosno zastupanja kapitala koji je bio predmet prodaje nakon raskida ugovora, pravima i obavezama lica zaduženih za upravljanje odnosno zastupanje kapitala koji je bio predmet prodaje nakon raskida ugovora, ovlašćenja Agencije u vezi sa zastupnicima kapitala, obaveza organa upravljanja subjekata privatizacije nakon raskida ugovora o prodaji kapitala i ograničenja u pogledu donošenja odluka koje se odnose na status odnosno imovinu subjekta privatizacije.

Predložena rešenja utvrđuju ekonomičnu i preciznu proceduru prodaje kapitala, baziranu na dobrim iskustvima iz proteklog perioda, u skladu sa procenom Agencije i odobrenjem Ministarstva, čime se postiže adekvatan stepen zaštite interesa subjekata privatizacije i Republike Srbije.

Čl. 48-55. ovog zakona uređuju uslove i način pod kojima se sprovodi prodaja imovine subjekata privatizacije, konkretno definisanjem: nadležnosti Agencije za sprovođenje predmetne prodaje,, obaveze subjekta privatizacije u vezi sa donošenjem Programa za prodaju imovine u skladu sa kojim se sprovodi prodaja imovine i ovlašćenja Agencije u postupku izrade navedenog dokumenta, sadržine i svojstva Programa za prodaju imovine, da Program za prodaju imovine sadrži potpisanu izjavu svih založnih poverilaca koji imaju založno pravo na imovini koja je predmet prodaje, da su saglasni sa Programom, shodne primene ovog zakona na slučajeve prodaje imovine subjekata privatizacije koji u strukturi kapitala imaju akcije ili udele Akcionarskog fonda, uslova i načina zaključenja ugovora o prodaji imovine, pravne prirode i obaveznih elemenata ugovora o prodaji imovine, način i sredstava obezbeđenja ispunjenja obaveza iz ugovora, uslovi za raskid ugovora, kao i pravne posledice raskida ugovora, uslove i način ustupanja ugovora o prodaji imovine, da kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene i dostavljanja garancije u skladu sa ugovorom o prodaji, prava obezbeđenih poverilaca subjekata privatizacije i načina njihovog namirenja, kao i dejstvo okončanog postupka prodaje imovine na status subjekta privatizacije i način njegovog prestanka.

Značajna novina je da u slučaju raskida ugovora o prodaji imovine, važi pretpostavka da je kupac nesavesna strana, te da kupac nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa, i Agencija protestvuje bankarsku garanciju, a imovina koja je bila predmet prodaje ne vraća se subjektu privatizacije, odnosno ostaje u vlasništvu kupca ili novoosnovanog privrednog društva.

Takođe, značajna novina je i da pravni posao zaključen bez saglasnosti Agencije, suprotno odredbama ugovora o prodaji, je ništav.

Imajući u vidu da je u dosadašnjem toku privatizacije pretežno interesovanje potencijalnih investitora, u slučaju velikog broja preduzeća kod kojih je visina i struktura obaveza takva da u velikoj meri obesmišljava kupovinu kapitala, bilo prvenstveno usmereno na sticanje imovine predložena rešenja utvrđuju transparentnu i preciznu proceduru prodaje imovine, uz adekvatno izmirenje obezbeđenih poverilaca subjekata privatizacije, a što je do sada predstavljalo jedan od najvećih problema u sprovođenju navedenih transakcija. Ovaj zakon predviđa da založni poverilac čije je potraživanje obezbeđeno na imovini koja je predmet prodaje imaa pravo da se naplatiti u celosti, pre ostalih poverilaca iz cene ostvarene prodajom tog dela imovine, a ako se ne naplate u celosti, preostali iznos potraživanja namiruje kao poverilac čije potraživanje nije obezbeđeno.

Predlog zakona u potpunosti uređuje prodaju imovine u odnosu na druge propise, te propisuje da, po završetku postupka prodaje imovine Agencija donosi zaključak o namirenju založnih poverilaca i dostavlja ga nadležnim javnim registrima za evidenciju založnih prava, radi brisanja tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje.

Članom 56. definisano jeokončanje postupka prodaje imovine i pokretanje postupka likvidacije, te da ukoliko je prodata celokupna imovina subjekta privatizacije koja je bila predmet prodaje u skladu sa Programom, Agencija podnosi predlog za pokretanje stečaja subjekta privatizacije ako postoje stečajni razlozi u skladu sa ovim zakonom. Postupak likvidacije sprovodi se u skladu sa zakonom o privrednim društvima. Ako su se stekli uslovi za likvidaciju subjekta privatizacije Agencija pokreće postupak likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. U odluci o pokretanju Agencija imenuje likvidacionog upravnika, koji mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Propisano je da likvidacioni upravnik podnosi Agenciji mesečne izveštaje o toku likvidacionog postupka i druge izveštaje, na zahtev Agencije koji se objavljuju na zvaničnoj internet stranici Agencije. Takođe je propisano da će Agencija razrešiti likvidacionog upravnika ako utvrdi da ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom i drugim aktima kojima se reguliše njegovo postupanje. Višak likvidacione mase u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije.

Članom 57. definisano je da Agencija kontroliše ugovorne obaveze kupca koje su previđene ugovorom o prodaji na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora koji kupac dostavlja Agenciji za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja. Propisano je da Vlada bliže propisuje postupak kontrole izvršenja ugovornih obaveza.

Čl. 58-60. definisana je prodaja akcija i udela na način da se na prodaju akcija i udela shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na prodaju kapitala.

Akcije se mogu prodavati i u skladu sa zakonom koji reguliše tržište hartija od vrednosti i u skladu sa zakonom koji reguliše preuzimanje akcionarskih društava. Kriterijum za prodaju akcija ponudom za preuzimanje je postizanje najveće prodajne cene uzimajući u obzir procenjenu fer tržišnu vrednost kapitala akcionarskog društva, cenu akcije na berzi i cenu po akciji ponuđenu u ponudi za preuzimanje.

Odluku o metodu prodaje akcija odnosno udela u vlasništvu Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave donosi Vlada, nadležni organ autonomsne pokrajine odnosno lokalne samouprave.

Akcije subjekta privatizacije koje su nakon raskida ugovora o prodaji kapitala prenete na Agenciju, Agencija može prodati metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, na tržištu hartija od vrednosti ili ponudom za preuzimanje.

Ministar nadležan za poslove privatizacije propisuje kriterijume za određivanje cene akcija subjekta privatizacije kada se prodaju na tržištu hartija od vrednosti ili prihvatanjem ponudom za preuzimanje.

U postupku privatizacije metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem istovremeno sa ponudom za prodaju akcija koje su prenete Akcionarskom fondu odnosno Republici Srbiji posle raskida ugovora o prodaji, mogu se nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara radi prodaje većinskog paketa akcija.

Čl. 61-64. uređen je postupak prenosa kapitala (u akcijama, odnosno udelima) bez naknade zaposlenima, konkretnim definisanjem: pojma zaposlenih u smislu ovog zakona, obima prava na sticanje akcije i izuzetaka od ustanovljenog prava, načinu na koji subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju kapitala bez naknade, ovlašćenju Agencije u pogledu definisanja rokova za donošenje odluke, sadržine i načina objavljivanja Javnog poziva, iznosa kapitala koji se stiče bez naknade u postupku prodaje i nominalnoj vrednosti akcija.

Članom 65.predviđeno je da će se postupakprenosa kapitala bez naknade na strateškog investitora utvrditi u skladu sa propisima kojima se uređuju podsticaji za investicije, a u skladu sa odlukom Vlade.

Čl. 66–74.definisan je postupak strateškog partnerstva kao modela privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica (u daljem tekstu: strateški investitor) sa subjektom privatizacije odnosno Republikom Srbijom, radi obezbeđenja finansiranja, povećanja produktivnosti i zaposlenosti, profesionalizacije menadžmenta, stvaranja uslova za proizvodnju ili pružanje usluga krajnjim korisnicima i drugih razloga koji će mu omogućiti da obavlja delatnost.

Strateško partnerstvo se sprovodi zajedničim ulaganjem putem osnivanja novog privrednog društva i dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije.

Odluku o strateškom partnerstvu osnivanjem novog privrednog društva donosi Vlada na predlog ministarstva za poslove privrede, a Republika Srbija i strateški investitor osnivaju novo privredno društvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Ulog Republike Srbije u novo privredno društvo je imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu, a Republika Srbija stiče vlasništvo nad predmetnom imovinom putem zamene ispunjenja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Vrednost imovine koju Republika Srbija pribavlja u vlasništvo utvrđuje se u iznosu od 100% procenjene fer tržišne vrednosti.

Ulog strateškog investitora u novoosnovano privredno društvo može biti u novcu, stvarima ili pravima.

Ugovorne obaveze strateškog investitora, kao u uslovi, način i pravne posledice raskida ugovora ugovorne strane sporazumno uređuju ugovorom o strateškom partnerstvu.

Ako postoji zaloga na imovini koja je predmet uloga u tom društvu, pribavlja se saglasnost svih založnih poverilaca.

Stvarna prava brišu se u katastru nepokretnosti ili drugim javnim registrima, po zahtevu Republike Srbije.

Agencija kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza strateškog investitora koje su predviđene ugovorom o strateškom partnerstvu na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora koji strateški investitor dostavlja Agenciji za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja.

Agencija dostavlja izveštaj o izvršenoj kontroli Ministarstvu nadležnom za poslove privrede na osnovu kog Ministarstvo nadležno za poslove privrede utvrđuje ispunjenost ugovornih obaveza i predlaže odgovarajuće mere Vladi.

Za tačnost i potpunost dokumentacije i podataka koji se dostavljaju Agenciji radi sprovođenja postupka kontrole izvršenja ugovornih obaveza, odgovorni su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, strateški investitor i lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije.

Odluku o daljem postupku privatizacije imovine ili kapitala preostale nakon osnivanja novog privrednog društva, Vlada donosi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dokapitalizacija, u smislu ovog zakona, je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije za koje je Vlada donela odluku o dokapitalizaciji. Ulog strateškog investitora može biti u novcu, stvarima ili pravima. Ugovor o dokapitalizaciji zaključuju predstavnik Republike Srbije, subjekt privatizacije i strateški investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednnih društava.

Po donošenju odluke o dokapitalizaciji, društveno preduzeće organizuje se kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, a Agencija za privatizaciju dužna je da strateškom investitoru najkasnije najkasnije tri meseca pre isteka roka za privatizaciju društvenog kapitala iz člana 6. stav 2. ovog zakona, ponudi otkup preostalog društvenog kapitala.

Ako strateški investitor ne otkupi društveni kapital, taj kapital se prenosi na Akcionarski fond.

Članom 75. određeno je da Vlada može da donose odluku o merama za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije, kada subjekat privatizacije ispunjava najmanje jedan od kriterijuma: strateški značaj za region, veličina imovine, broj zaposlenih, veličine prihoda iz registrovane pretežne delatnosti ili tržišni potencijal.

Članom 76. definisano je da Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije uslovno otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odluka o otpisu duga može se doneti kada se subjekt privatizuje prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom kroz dokapitalizaciju ili kao mera Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Otpis duga punovažan je u slučaju ako je prodat kapital subjekta privatizacije izvršena dokapitalizacija od strane strateškog partnera ili ukoliko je doneto pravnosnažno rešenje kojim se potvrđuje usvajanje UPPR subjekta privatizacije.

Čl. 77. i 78. definisano je da se u postupku privatizacije može se sprovesti konverzija potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije, ako Vlada donese odluku o konverziji potraživanja državnih poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije. Državni poverioci su dužni da konvertuju potraživanja u kapital ako je Vlada donela predmetnu odluku. Konverziji potraživanja se mogu pridružiti i ostali poverioci, uz ograničenja koja važe za kupca kapitala.

Konverzija potraživanja/duga u osnovni kapital uređena je odredbama Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br 36/11 i 99/11), pri čemu je ovim zakonom propisano da se u javnim akcionarskim društvima ne može sprovesti konverzija duga u osnovni kapital.

Zakon kao lex specialisbi bioiznad Zakona o privrednim društvima u delu koji uređuje povećanje osnovnog kapitala kroz konverziju duga u osnovni kapital, čime bi se prevazišla postojeća ograničenja oko konverzije.

Odluka o konverziji može se doneti kada je doneta odluka o modelu privatizacije prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom putem dokapitalizacije ili kao mera Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj. Nadležni organ subjekta privatizacije donosi odluku o konverziji potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije. Predmet konverzije mogu biti potraživanja dospela najmanje 6 meseci pre donošenja odluke Vlade i moraju biti iskazani u godišnjim finansijskim izveštajima, koji su predmet razmatranja i usvajanja od strane skupštine društva. Konverziju potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije, ne mogu da vrše lica koja u smislu ovog zakona ne mogu biti kupci kapitala na bazi podataka pribavljenih od Agencije.

Članom 79. propisano je da će se kapital u društvenim preduzećima u Republici Srbiji koja su osnovana od preduzeća čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ, privatizovati u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sredstva ostvarena od prodaje ovih preduzeća ostaju na posebnom računu i koristiće se u skladu sa zaključenim sporazumima koji reguliše pitanje sukcesije.

Članom 80. definisano je da Agencija može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga:

- neobavljanja delatnosti u periodu dužem od 6 meseci,

- nepostojanja interesa za privatizaciju,

- da u periodu dužem od 6 meseci nema zaposlenih,

- ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije po isteku roka iz člana 21.ovog zakona,

- ako nije usvojen Program za prodaju imovine zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca u skladu sa članom 48. ovog zakona.

- u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona,

- u drugim slučajevima predviđenim zakonom o stečaju.

Agencija je kao predlagač pokretanja stečajnog postupka, plaća predujam na ime troškova propisanih zakonom kojim se uređuje stečaj.

Navedeno rešenje predstavlja adekvatan odgovor na situaciju u kojoj ne postoji realan interes, odnosno elementarni preduslovi na osnovu kojih bi bilo realno očekivati da će se naći investitor zainteresovan za bilo koji oblik privatizacije. Naime, u portfoliju Agencije za privatizaciju postoji veliki broj preduzeća kod kojih nije moguće stupiti u kontakt sa ovlašćenim licima, koja ne podnose godišnje finansijske izveštaje, nemaju sedište, nemaju zastupnike niti zaposlene, imaju poreske dugove koje su stavili u mirovanje.

Kako bi se iznašlo odgovarajuće rešenje, odnosno pokrenuo postupak stečaja subjekata koja praktično samo formalno postoje ali i pored toga imaju određene obaveze koje je teško ili nemoguć utvrditi, Agencija se obratila kako Agenciji za privredene registre, tako i Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi.

Međutim, od strane Agencije za privredne registre koja je zakonom ovlašćena da po službenoj dužnosti pokrene postupak likvidacije privrednih društava koja ne podnose finansijske izveštaje ili se nisu uskladili sa zakonom koji reguliše privredna društva, Agencja je obaveštena da Agencija za privredne registre nije u mogućnosti da postupi u iznetom smislu.

Takođe, od Ministarstva finansija, Poreske uprave dobijeni su podaci o iznosu duga pomenutih društava, kao i obaveštenje da je kod određenih subjekata poreski dug u mirovanju, prema kome mirovanje traje 24 meseca i ističe u oktobru 2014. godine

Shodno navedenom, potrebno jepropisati mehanizam za pokretanje postupka stečaja u navedenim slučajevima, odnosno slučajvima subjekata za koje se utvrdi neobavljanje delatnosti u periodu dužem od 6 meseci, nepostojanje interesa za privatizaciju, da u periodu dužem od 6 meseci nema zaposlenih, da nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije, da nije usvojen Program za prodaju imovine zbog nedavanja saglasnosti poverilaca za prodaju imovine, u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona (do 31. decembra 2015. godine), kao i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.

Predložena odredba daje mogućnost okončanja postupka privatizacije kada za to postoje stečajni razlozi iz ovog člana, na način da preduzeće iz društvene i državne svojine promeni svojinski oblik putem stečajnog postupka.

Članom 81. definisano je da ako je predmet privatizacije kapital koji čini manje od 50% od ukupnog kapitala subjekta privatizacije, ne primenjuju se odredbe o prodaji imovine (ne može se odrediti model prodaje imovine), strateškom partnerstvu, merama za pripremu i rasterećenje, pokretanju likvidacije i pokretanju stečaja radi okončanja privatizacije.

Članom 82. definisano je da troškove privatizacije koje snose treća lica, odnsno subjekti privatizacije, zadruge i kupci u postupku privatizacije, Agencija naplaćuje u visini stvarnih troškova, pod kojima se smatraju: troškovi za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti preduzeća koja posluju većinskim društvenim kapitalom, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društv, za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti privrednih društava u kojima je Agencija imenovala privremenog zastupnika kapitala, za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti zadruga, u skladu sa odredbama zakona o kojima se uređuju zadruge, za izradu i overu aneksa ugovora na zahtev kupca kapitala, kao i ostali troškovi.

Takođe, predviđeno je i da ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz ovog člana.

Članom 83. definisano je da se sredstva za otklanjanja štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji, odnosno ugovora o dokapitalizaciji obezbeđuju u budžetu Republike Srbije te da će Vlada Republike Srbije bliže prpopisati način i uslove korišćenja ovih sredstava.

Članom 84. utvrđuje se nadležnost za sprovođenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, u kom smislu će poslove nadzora vršiti ministarstvo nadležno za poslove privrede, a Vlada će nadzirati postupanje ministarstva u primeni odredbi ovog zakona.

Članom 85. utvrđuje sankcija za odgovorna lica u subjektima privatizacije iz člana 20.stav 1. koje ne dostavi podatke u propisanom roku, kao i odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 24. stav 3. i člana 59. stav 4. ovog zakona koje Agenciji dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili dostavi netačnu i nepotupnu dokumentaciju, kazniće se kaznom zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Članom 86. je predviđena shodna primena odredbi ovog zakona koje se odnose na akcije i na udele.

Članom 87. propisano je da Agencija obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije.

Takođe, Agencija obustavlja postupak privatizacije i ukoliko se utvrdi da se subjekti privatizacije ne nalaze na adresi, nemaju delatnost, zaposlene ni zakonskog zastupnika ili da iz drugih, objektivnih razloga nije moguće sprovesti postupak privaitizacije, a zaključak o obustavi Agencija dostavlja nadležnom registru privrednih subjekata koji je dužan da izvrši brisanje ovih društava bez naknade.

Čl. 88 – 91. uređene su prelazne i završne odredbe u kojima je, između ostalog predviđeno da će se postupci privatizacije pokrenuti po Zakonu o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US) nastaviti po odredbama ovog zakona, a izuzetno, ugovori o prodaji kapitala odnosno imovine zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, u slučaju neizvršenja ugovornih obaveza kupca se raskidaju u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu ovog zakona privremeni zastupnici kapitala nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje.Sredstva koja su ostvarena od prodaje imovine subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na privremenom računu Agencije, ostaju na privremenom računu Agenicje i ne mogu biti predmet izvršenja do okončanja postupka privatizacije, nakon čega se prenose na račun subjekta privatizacije.

Ako se privredno društvo koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu (“Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 56/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine (“Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), kao i privredno društvo koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 32/97 i 10/01), ne privatizuje do 31. decembra 2015. godine, danom isteka tog roka, neprivatizovani deo društvenog kapitala, prenosi se na Akcionarski fond.

Predviđeno je da se odredbe ovog zakona neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija donela odluku da zastupnik kapitala preduzme mere u cilju pokretanja stečajnog postupka.

Takođe je definisano je da će u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija obavestiti registar nadležan za upis privrednih subjekata o subjektima privatizacije koji su se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalazili u postupku restrukturiranja, te da je nadležni registar dužan da po službenoj dužnosti izvrši brisanje oznake “u restrukturiranju” iz poslovnog imena subjekta privatizacije.

Članom 92. propisano je da će podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biti doneti u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 93. propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US) i propisi doneti na osnovu tog zakona.

Izuzetno od navedenog, ostaje na snazi član 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja (“Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13) do sprovođenja postupka prodaje subjekata privatizacije koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona bili u restrukturiranju.

Predmetni subjekti privatizacije, ne mogu bez saglasnosti Agencije da donose odluke iz člana 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja (“Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13).

Odluke donete suprotno stavu 3. ovog člana ništave su.

Članom 94. propisano je da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po isteku roka od 180 od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Odredbe ovog člana neće se primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agenicija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR.

Članom 95. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Gore navedena rešenja na odgovarajući način omogućavaju primenu novog propisa, pružajući visok stepen pravne sigurnosti i adekvatnu zaštitu interesa strana u postupcima koji su započeti i sprovode se po prethodnim propisima.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine (“Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), kako bi se primenom novog zakonskog okvira i novim modelima efikasno okončao postupak privatizacije.

Nedonošenje zakona po hitnom postupku produžilo bi loš socijalni status zaposlenih, usporilo potpunu stabilizaciju makroekonomskog okruženja i usporila potpunu primenu odgovorne ekonomske politike.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Određivanje problema koje zakon treba da reši

Postupak privatizacije u Republici Srbiji traje veoma dugo i zahteva donošenje novog Zakona o privatizaciji koji bi dao rešenja za probleme koji su onemogućavali okončanje postupka privatizacije u postojećim zakonskim okvirima. Osnovni problemi koji su onemogućavali okončanje postupka privatizacije u postojećim zakonskim okvirima (po modelu prodaja kapitala ili prodaja imovine uz preuzimanje zaposlenih), se mogu predstaviti kao sledeći:

  • prodaja kapitala preduzeća moguća je za jako mali broj preostalih subjekata privatizacije. Naime, najveći broj preduzeća karakteriše prezaduženost, nelikvidnost i nesolventnost. Kod većine subjekata privatizacije ukupan iznos obaveza prevazilazi vrednost ukupne imovine, što znatno umanjuje atraktivnost ovih preduzeća kao i interesovanje investitora za kupovinu kapitala;
  • prodaju imovine kroz postupak restrukturiranja, onemogućavali su brojni faktori:

- obaveza dobijanja saglasnosti založnih poverioca za prodaju imovine, u cilju dobijanja brisovne izjave za upisanog založnog prava. U postupku pregovora sa obezbeđenim poveriocima, često je dolazilo do problema prilikom usaglašavanja načina i iznosa namirenja, što je dodatno prolongiralo postupak prodaje, a samim tim i uticalo na interesovanje potencijalnih investitora. Najveći deo imovine koja se prodaje u postupku restrukturiranja je obezbeđen hipotekom različitih poverioca, te je postupak pregovora oko načina namirenja izuzetno komplikovan i često neizvestan.

- Visina početne cene je od strane kupaca najčešće okarakterisana kao nerealna i prenaglašena, posebno ako se uzme u obzir prateća obaveze u pogledu održavanja delatnosti i preuzimanja radnika, kao i trenutno nepovoljno ekonomsko okruženje. Način utvrđivanja iznosa početne cene u postupku prodaje imovine često je bio predmet kritike od strane Svetske banke, i okarakterisan je kao jedan od glavnih razloga koji onemogućavaju prodaju imovine.

- pravo akcionara da budu nesaglasni sa prodajom imovine, u slučaju donošenja dodatnih odluka o raspolaganju imovinom velike vrednosti dodatno povećava rizik prodaje.

- zavisnost prodaje imovine od saradnje sa subjektom privatizacije, s obzirom da nadležni organi društva donose odluku kojom se ovlašćuje Agencija za privatizaciju da sprovede prodaju imovine.

- Jedan od razloga raskida velikog broja kupoprodajnih ugovora u postupku privatizacije je uočavanje nerešenih imovinsko – pravnih odnosa, koji su generisali velike probleme prilikom ispunjavanja ugovornih obaveza od strane kupca.

  • Nedostatak sinergije raznih državnih tela u postupku privatizacije imao je negativne posledice na postupak privatizacije.

U takvom ekonomskom okruženju, obaveze prema državnim i komercijalnim poveriocima se nagomilavaju, vrednost osnovnih sredstava i poslovna aktivnost opada, nezadovoljstvo zaposlenih raste, a samim tim je narušena socijalna stabilnost, te je neophodno da se konceputalnim izmenama u pravcu usvajanjea novih modela za privatizaciju okonča postupak privatizacije u Republici Srbiji.

Novi Zakon o privatizaciji je uvažio istaknute probleme i dao predloge za rešavanje dosadašnjih ograničenja koja su otežavala, odnosno činila nemogućim završetak procesa privatizacije u postojećim zakonskim okvirima. Za uspešno okončanje postupka privatizacije, a na bazi dugogodišnjeg privatizacionog iskustva, novim Zakonom su predložena nova rešenja u pogledu modela i metoda privatizacije, kao i mere u cilju stvaranja preduslova za uspešnu primenu predloženih modela privatizacije.

Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ciljevi novog Zakona o privatizaciji su sadržani u načelima na kojima se zasniva privatizacija, a koji su:

1) stvaranje uslova za razvoj privrede;

2) obezbeđenje javnosti i transparentnosti;

3) onemogućavanje korupcije;

4) formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima;

5) stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.

Osim toga, osnovni cilj donošenja novog Zakona o privatizaciji je okončanje privatizacije preostalog društvenog kapitala i imovine po fer tržišnim uslovima na efikasan način. Zakon propisuje rok za okončanje privatizacije društvenog kapitala, i to najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

Takođe, cilj je da se donošenjem novog Zakona otklone nedorečenosti važeće regulative i preciznije se definišu pojedine norme, kao i da se izvrši neophodno usaglašavanje sa drugim propisima koji su od uticaja na sprovođenje postupka privatizacije.

Novi zakon uvodi mehanizme kojima se otklanjaju rizici od korupcije i pranja novca. Naime, pre zaključenja ugovora Agencija za privatizaciju pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranje novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora, čime se onemogućava pranje novca.

Očekivani rezultati su pre svega smanjenje troškova Republike Srbije koje iziskuju preduzeća sa velikim gubitkom, kao i vraćanjem sredstava u novčane tokove. Potom se očekuje uvećanje imovine subjekta, povećanje produktivnosti, kao i održavanje nivoa zaposlenosti u privatizovanim firmama. Na makroeokonomskom nivou, stvaraju se uslovi za smanjenje stope nezaposlenosti u državi ulaganjem privatizacionih sredstava u razvojne svrhe.

Ovaj zakon pokušava da prevaziđe sve anomalije prethodnog zakona, da reši probleme koje prethodni zakon nije tretirao a koji su onemogućavali okončanje privatizacije, da kompleksne pravne situacije nagomilane u prethodnom periodu prevaziđe na pravedan, transparentan i efikasan način.

Druge mogućnosti za rešavanje problema

Promene Zakona o privatizaciji su jedini način za rešavanje uočenih problema u postupku privatizacije. Donošenjem novog Zakona o privatizaciji vrši se usaglašavanje sa drugim propisima koji su od uticaja na sprovođenje postupka privatizacije i pre svega definisanje novih zakonskih rešenja kojima bi se omogućila efikasna privatizacija.

Brojne koncepcijske novine u postupku privatizacije su zahtevale donošenje novog Zakona jer postojeći zakonski okvir nije bilo moguće izmeniti i dopuniti na način da pruži zakonski okvir za okončanje privatizacije.

Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

U prethodnom periodu bilo je pokušaja da se kroz usvajanje izmena podzakonskih akata, pre svega Uredbe o postupku i načinu restrukturiranju subjekata privatizaciju (“Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13)okonča postupak privatizacije, ali su utvrđene brojne pravno materijalne nepravilnosti i nedostaci, te se pomenuta Uredba nije primenjivala u praksi.

U odnosu na Zakon o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”, br. 38/21, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12) izvršene promene su takvog značaja i obima da je bilo neophodno da se donese novi zakon.

Na koga će i kako uticati predložena rešenja

Zakon se odnosi pre svega na subjekte privatizacije koji posluju većinskim društvenim i državnim kapitalom. Uvođenjem novih i redefinisanjem postojećih modela i metoda privatizacije stvoriće se uslovi za brže i efikasnije okončanje privatizacije koji će se pozitivno odraziti na sve aktere u postupku privatizacije (radnike, poveriopce, budžet, male akcionare i pre svega na subjekt privatizacije). Rešavanje statusa subjekata privatizacije će doprineti i opštem stanju privrede Republike Srbije.

Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove ni građanima ni privredi.

Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove ni građanima ni privredi.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurencije

Odredbe predloženog zakona će pozitivno uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu, i to neposredno, u slučajevima kada se sprovodi privatizacija putem strateškog partnerstva ili modelom prodaja imovine uz prethodno osnivanje novog privrednog društva u koje će se uneti imovina kupljena iz postupka privatizacije.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

U toku javne rasprave koja je održana u periodu od 24. juna do 14. jula 2014. godine. bili su organizovani brojni okrugli stolovi i rasprave povodom novih zakonskih rešenja. Zainteresovane strane bile su u prilici da dostave svoje predloge i mišljenja povodom predloženih zakonskih izmena. Prezentacije i rasprave o Nacrtu zakona o privatizaciji vodile su se na okruglim stolovima u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Mere i aktivnosti za sprovođenje zakona

U cilju uspešne implementacije zakona, Vlada će izvršiti usaglašavanje postojećih podzakonskih akata sa predmetnim propisom.

Izvor:

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print