Email Print

NOVI ZAKON O STEČAJU: NEMOGUćNOST PRIMENE NA FIRME KOJE SU VEć STUPILE U STEčAJ


Zakon o stečaju koji je stupio na snagu neće obuhvatiti 2000 firmi, s obzirom na to da ovaj akt ne može da se primenjuje retroaktivno, a ne može da se primenjuje ni na firme koje su stupile u stečaj danom njegove primene.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika dostavljenih Tanjugu, u Srbiji je trenutno 1.366 firmi koje se nalaze u privatnom vlasništvu u stečaju, dok su 554 privredna subjekta čiji je država većinski vlasnik takođe u stečaju.

Sagovornici Tanjuga tvrde da pomenuti zakon neće uspeti da "vrati u život" i brže okonča stečajni postupak ni firmi koje od danas uđu u stečaj.

To znači da zaposleni i rukovodstvo ovih firmi ne mogu očekivati da će stečajni postupak voditi u ambijentu čija je veća transparentnost, brže sprovođenje i veće namirenje stečajnih poverilaca.

A upravo su ovo ciljevi novog zakona koji je stupio na snagu, objašnjavaju u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Izmenama i dopunama Zakona o stečaju, tvrde Tanjugu na ovoj adresi, otklanjaju se elementi koji su otvarali prostor za korupciju tako što sva lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom ne mogu da budu članovi odbora poverilaca i svrstavaju se u četvrti isplatni red.

"Povezana lica svoja prava sada mogu ostvariti tek nakon svih ostalih", ističu u ovoj državnoj agenciji.

Zakon će omogućiti i smanjenje indirektnih troškova stečajnog postupka, što znači da će, kako ističu, dolaziti do pravovremenog pokretanja postupka čime se povećava vrednost stečajnog dužnika ili stečajne mase.

Izbor stečajnog upravnika će biti vršen isključivo metodom slučajnog odabira. Zakonom se, kako je istaknuto, ubrzava postupak usvajanja unapred pripremnjenog plana reorganizacije (UPPR) i planova reorganizacije.

Konsultant Dragoljub Rajić ocenjuje za Tanjug da trenutno postoji oko 40.000-45.000 firmi koje su u blokadi, od čega je oko 25.000 hiljada u predstečajnom stanju.

"Iz statusa blokade u stanje stečaja firme uglavnom dospevaju početkom kalendarske godine jer posle skoka prodaje krajem godine dolazi hronični pad koji stalno postoji tokom januara i februara i onda mnoge firme koje se tokom decembra nisu oporavile uglavnom u januaru odu u stečaj", tvrdi Rajić.

Član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić ocenjuje za Tanjug da novi Zakon o stečaju neće pomoći firmama koje od danas stupe u stečaj niti da brže okončaju postupak, niti da sa uspehom sprovedu plan reorganizacije, niti bržu naplatu poverilaca.

"Na prste mogu da se izbroje firme koje su ušle u plan reorganizacije, a koje su ozdravile. Ne vidim ni da će troškovi koštanja stečaja biti smanjeni", navodi ona i dodaje da stečaj nikada nije način oporavka firmi.

Da suštinske promene ovaj zakon neće doneti tvrdi i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, koja je uverena da se rokovi u kojima traje stečajni postupak neće skratiti.

"Nema neke posebne svrhe ni što povezana licasvoja prava mogu ostvariti tek nakon ostalih kada te firme nemaju sredstva za isplatu. Jednostavno, nema imovine, nema para, nema od čega da se naplate poverioci", napominje ona.

Savić tvrdi da je za firme koje ulaze u stečaj likvidacija jedino rešenje.

V.d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Matić izjavila je nedavno Tanjugu da će stečajni postupci nakon usvajanja novog zakona o stečaju trajati najduže dve godine, kao i da će kontrola rada stečajnih upravnika biti stroža.

Ona je rekla i da je do sada prosečno trajanje stečajnih postupaka oko 3,5 godine, ali da postoje i slučajevi koji traju znatno duže.

Izvor: Tanjug, 14.8.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print