Email Print

ZAKON O PRIVATIZACIJI I ZAKON O STEČAJU STUPILI NA SNAGU


Zakon o privatizaciji,  predviđa da se privatizacija preostalih 584 društvenih preduzeće završi do decembra 2015. "na fer i efikasan način"Imovinski status tih preduzeća s oko 100.000 zaposlenih nije rešen, a od 584 preduzeća u restrukturiranju je 161 s oko 55.000 zaposlenih.

Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije s drugim zakonima imati prednost.

Zakon predviđa više modela za to, nudi više metoda i više mera za privatizaciju.

Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova.

  • Predviđena četiri modela privatizacije:

-          prodaja kapitala,

-          strateško partnerstvo,

-          prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije

-          Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.

  • Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere:

-          finansijska konsolidacija,

-          otpis duga, i

-          pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija.

-          Zakonom se ograničava da kupac poljoprivrednog zemljišta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice.

Po novom zakonu u svakom slučaju će se utvrđivati šta je za koje preduzeće najbolji model, uz mogućnost kombinovanja metoda i modela, a omogućena i prodaja delova firmi, a ne samo celina kao što je bilo do sada.

  • Novina zakona o privatizaciji je to što će početna cene iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bila 20 odsto.

Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju biće najmanje jedna trećina, a sada je 10 odsto procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.

Zakon predviđa i kontrolu tokova novca, tako što ugovor o privatizaciji neće biti moguće potpisati s licem koje ne dobije odobrenje Agencije za kontrolu pranja novca.

Izmene Zakona o stečaju

Izmene i dopuna Zakona o stečaju, predviđaju povećanje transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca.

Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme trajana stečaja, iako ni tim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen, jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova.

  • Ključne novine u zakonu su to što povezana lica ne mogu više da budu članovi odbora poverilaca koji donosi važne odluke o toku stečajnog postupka, načinu prodaje imovine, daje saglasnost stečajnom upravniku i zapravo rukovodi stečajnim postupkom.
  • Izmena Zakona o stečaju uvedena je i obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.
  • Uvedena je i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili da se saglasi s imenovanim stečajnim upravnikom, čime se istovremeno onemogućava direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije.

Zakonom se ograničava nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka.

  • Novina je i da se lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u poslednjem, četvrtom isplatnom redu.

Zakonom su utvrđena prava i obaveze založnih poverilaca, pri čemu oni ne glasaju o planu reorganizacije, ali se planom reorganizacije ne mogu menjati, niti umanjiti njegova prava.

Reorganizacija privrednih društava se ubrzava i umesto, kao do sada kada su postupci za usvajanje planova reorganizacije često trajali unedogled, usvojenim izmenama je određeno da se plan reorganizacije podnosi u roku od 90 dana, a primedbe na njega u narednih 15 dana.

  • Zakon donosi i ukidanje obaveza dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije prilikom podnošenja plana reorganizacije.

Nizom odredbi smanjeni su i troškovi stečajnog postupka.

Izvor: Tanjug

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print