Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O RADU KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU


Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

ODREDBE OVOG ZAKONA PRIMENjUJU SE I NA ZAPOSLENE KOD POSLODAVACA U OBLASTI SAOBRAĆAJA, AKO POSEBNIM PROPISNOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno.

 

Član 3.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:           

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;    

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;  

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj volji VERI.

U SLUČAJU IZ STAVA 2. TAČKA 3) OVOG ČLANA, POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRAVILNIK O RADU DOSTAVI REPREZENTATIVNOM SINDIKATU U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA NjEGOVOG STUPANjA NA SNAGU.

POSLODAVAC KOJI NE PRIHVATI INICIJATIVU REPREZENTATIVNOG SINDIKATA ZA PRISTUPANjE PREGOVORIMA ZA ZAKLjUČENjE KOLEKTIVNOG UGOVORA, NE MOŽE PRAVILNIKOM O RADU DA UREDI PRAVA I OBAVEZE IZ RADNOG ODNOSA.

Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik).

PRAVILNIK O RADU DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, UTVRĐEN ZAKONOM, ODNOSNO OSNIVAČKIM ILI DRUGIM OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA, A KOD POSLODAVCA KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA DONOSI OVLAŠĆENO LICE U SKLADU SA ZAKONOM.

PRAVILNIK O RADU JAVNOG PREDUZEĆA I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALjEM TEKSTU: JAVNO PREDUZEĆE) I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ  JAVNO PREDUZEĆE, DONOSI SE UZ PRETHODNU SAGLASNOST OSNIVAČA.

Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.

 

Član 12.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu ZDRAVLjE NA RADU, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, DOSTOJANSTVO LIČNOSTI i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, ODNOSNO UGOVOROM O RADU.

Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.

Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni invalid ZAPOSLENA OSOBA SA INVALIDITETOM imaju pravo na posebnu zaštitu U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 22.

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti  invalidnih lica OSOBA SA INVALIDITETOM, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.

 

Član 23.

U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18 - 21. ovog zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete OD POSLODAVCA, u skladu sa zakonom.

AKO JE U TOKU POSTUPKA TUŽILAC UČINIO VEROVATNIMDA JE IZVRŠENA DISKRIMINACIJA U SMISLU OVOG ZAKONA, TERET DOKAZIVANjA DA NIJE BILO PONAŠANjA KOJE PREDSTAVLjA DISKRIMINACIJU JE NA TUŽENOM.

 

Član 24.

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.

PRAVILNIKOM SE UTVRĐUJU ORGANIZACIONI DELOVI KOD POSLODAVCA, NAZIV I OPIS POSLOVA, VRSTA I STEPEN ZAHTEVANE STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANjA I DRUGI POSEBNI USLOVI ZA RAD NA TIM POSLOVIMA, A MOŽE DA SE UTVRDI I BROJ IZVRŠILACA.

ZA RAD NA ODREĐENIM POSLOVIMA IZUZETNO MOŽE DA SE UTVRDE NAJVIŠE DVA UZASTOPNA STEPENA STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANjA U SKLADU SA ZAKONOM.

PRAVILNIK DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA.

Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet 10 i manje zaposlenih.

 

Član 28.

Invalidna lica zasnivaju OSOBA SA INVALIDITETOM ZASNIVA radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

 

Član 30.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik, u skladu sa članom 192. ovog zakona..

UGOVOR O RADU SMATRA SE ZAKLjUČENIM KAD GA POTPIŠU ZAPOSLENI I POSLODAVAC.

UGOVOR O RADU ZAKLjUČUJE SE U NAJMANjE  TRI PRIMERKA OD KOJIH SE JEDAN OBAVEZNO PREDAJE ZAPOSLENOM, A DVA ZADRŽAVA POSLODAVAC.

UGOVOR O RADU U IME I ZA RAČUN POSLODAVCA ZAKLjUČUJE NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE.

 

Član 33.

Ugovor o radu sadrži:

1) naziv i sedište poslodavca;

2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;

4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

UGOVOR O RADU SADRŽI:          

1) NAZIV I SEDIŠTE POSLODAVCA;

2) LIČNO IME ZAPOSLENOG, MESTO PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA ZAPOSLENOG;

3) VRSTU I STEPEN STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANjA ZAPOSLENOG, KOJI SU USLOV ZA OBAVLjANjE POSLOVA ZA KOJE SE ZAKLjUČUJE UGOVOR O RADU;

4) NAZIV I OPIS POSLOVA KOJE ZAPOSLENI TREBA DA OBAVLjA;

5) MESTO RADA;

6) VRSTU RADNOG ODNOSA (NA NEODREĐENO ILI ODREĐENO VREME);

7) TRAJANjE UGOVORA O RADU NA ODREĐENO VREME I OSNOV ZA ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME;

8) DAN POČETKA RADA;

9) RADNO VREME (PUNO, NEPUNO ILI SKRAĆENO);

10) NOVČANI IZNOS OSNOVNE ZARADE NA DAN ZAKLjUČENjA UGOVORA O RADU;

11) ELEMENTE ZA UTVRĐIVANjE OSNOVNE ZARADE, RADNOG UČINKA, NAKNADE ZARADE, UVEĆANE ZARADE I DRUGA PRIMANjA ZAPOSLENOG;

12) ROKOVE ZA ISPLATU ZARADE I DRUGIH PRIMANjA NA KOJA ZAPOSLENI IMA PRAVO;

13) TRAJANjE DNEVNOG I NEDELjNOG RADNOG VREMENA.

UGOVOR O RADU NE MORA DA SADRŽI ELEMENTE IZ STAVA 1. TAČ. 11-13) OVOG ČLANA AKO SU ONI UTVRĐENI ZAKONOM, KOLEKTIVNIM UGOVOROM, PRAVILNIKOM O RADU ILI DRUGIM AKTOM POSLODAVCA U SKLADU SA ZAKONOM, U KOM SLUČAJU U UGOVORU MORA DA SE NAZNAČI AKT KOJIM SU TA PRAVA UTVRĐENA U MOMENTU ZAKLjUČENjA UGOVORA O RADU.

NA PRAVA I OBAVEZE KOJA NISU UTVRĐENA UGOVOROM O RADU PRIMENjUJU SE ODGOVARAJUĆE ODREDBE ZAKONA I OPŠTEG AKTA.

 

Član 35.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA UGOVOR O RADU, ODNOSNO DRUGI UGOVOR U SKLADU SA OVIM ZAKONOM ILI NjIHOVU KOPIJU DRŽI USEDIŠTU ILI DRUGOJ POSLOVNOJ PROSTORIJI POSLODAVCA ILI NA DRUGOM MESTU, U ZAVISNOSTI OD TOGA GDE ZAPOSLENI ILI RADNO ANGAŽOVANO LICE RADI.

 

4. Probni rad

 

Član 36.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.

UGOVOROM O RADU MOŽE DA SE UGOVORI PROBNI RAD ZA OBAVLjANjE JEDNOG ILI VIŠE POVEZANIH, ODNOSNO SRODNIH POSLOVA UTVRĐENIH UGOVOROM O RADU.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

PRE ISTEKA VREMENA ZA KOJI JE UGOVOREN PROBNI RAD, POSLODAVAC ILI ZAPOSLENI MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU SA OTKAZNIM ROKOM KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD PET RADNIH DANA.

 POSLODAVAC TREBA DA OBRAZLOŽI OTKAZ UGOVORA O RADU.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

 

                                                            5. Radni odnos na određeno vreme                                    

 

Član 37.

Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.

Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

UGOVOR O RADU MOŽE DA SE ZAKLjUČI NA ODREĐENO VREME, ZA ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA ČIJE JE TRAJANjE UNAPRED ODREĐENO OBJEKTIVNIM RAZLOZIMA KOJI SU OPRAVDANI ROKOM ILI IZVRŠENjEM ODREĐENOG POSLA ILI NASTUPANjEM ODREĐENOG DOGAĐAJA, ZA VREME TRAJANjA TIH POTREBA.

POSLODAVAC MOŽE ZAKLjUČITI JEDAN ILI VIŠE UGOVORA O RADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA OSNOVU KOJIH SE RADNI ODNOS SA ISTIM ZAPOSLENIM ZASNIVA ZA PERIOD KOJI SA PREKIDIMA ILI BEZ PREKIDA NE MOŽE BITI DUŽI OD 24 MESECA.

PREKID KRAĆI OD 30 DANA NE SMATRA SE PREKIDOM PERIODA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME MOŽE DA SE ZAKLjUČI:

1) AKO JE TO POTREBNO ZBOG ZAMENE PRIVREMENO ODSUTNOG ZAPOSLENOG, DO NjEGOVOG POVRATKA;

2) ZA RAD NA PROJEKTU ČIJE JE VREME UNAPRED ODREĐENO, NAJDUŽE DO ZAVRŠETKA PROJEKTA;

3) SA STRANIM DRŽAVLjANINOM, NA OSNOVU DOZVOLE ZA RAD U SKLADU SA ZAKONOM, NAJDUŽE DO ISTEKA ROKA NA KOJI JE IZDATA DOZVOLA;

4) ZA RAD NA POSLOVIMA KOD NOVOOSNOVANOG POSLODAVCA ČIJI UPIS U REGISTAR KOD NADLEŽNOG ORGANA U MOMENTU ZAKLjUČENjA UGOVORA O RADU NIJE STARIJI OD JEDNE GODINE, NA VREME ČIJE UKUPNO TRAJANjE NIJE DUŽE OD 36MESECI;

5) SA NEZAPOSLENIM KOME DO ISPUNjENjA JEDNOG OD USLOVA ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA STAROSNU PENZIJU NEDOSTAJE DO PET GODINA, NAJDUŽE DO ISPUNjENjA USLOVA, U SKLADU SA PROPISIMA O PENZIJSKOM I  INVALIDSKOM OSIGURANjU.

POSLODAVAC MOŽE SA ISTIM ZAPOSLENIM DA ZAKLjUČI NOVI UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME PO ISTEKU ROKA IZ STAVA 4. TAČ. 1-3) OVOG ČLANA PO ISTOM, ODNOSNO DRUGOM PRAVNOM OSNOVU, U SKLADU SA OVIM ČLANOM.

AKO JE UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME ZAKLjUČEN SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI AKO ZAPOSLENI OSTANE DA RADI KOD POSLODAVCA NAJMANjE PET RADNIH DANA PO ISTEKU VREMENA ZA KOJE JE UGOVOR ZAKLjUČEN, SMATRA SE DA JE RADNI ODNOS ZASNOVAN NA NEODREĐENO VREME.

 

6. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

 

Član 38.

Ugovor o radu može da se zaključi za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada SA POVEĆANIM RIZIKOM, UTVRĐENIM U SKLADU SA ZAKONOM samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa, U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 40.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI KOJI RADI SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM IMA PRAVO NA ZARADU, DRUGA PRIMANjA I DRUGA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA SRAZMERNO VREMENU PROVEDENOM NA RADU, OSIM AKO ZA POJEDINA PRAVA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOM KOJI RADI SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM OBEZBEDI ISTE USLOVE RADA KAO I ZAPOSLENOM SA PUNIM RADNIM VREMENOM KOJI RADI NA ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA BLAGOVREMENO OBAVESTI ZAPOSLENE O DOSTUPNOSTI POSLOVA SA PUNIM I NEPUNIM RADNIM VREMENOM, NA NAČIN I U ROKOVIMA UTVRĐENIM OPŠTIM AKTOM.

                POSLODAVAC JE DUŽAN DA RAZMOTRI ZAHTEV ZAPOSLENOG SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ZA PRELAZAK NA PUNO RADNO VREME, KAO I ZAPOSLENOG SA PUNIM RADNIM VREMENOM ZA PRELAZAK NA NEPUNO RADNO VREME.

                KOLEKTIVNIM UGOVOROM UREĐUJE SE SARADNjA I INFORMISANjE SINDIKATA O POSLOVIMA SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM.

 

Član 42.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i način organizovanja rada;

3) uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog;

4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;

5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu;

6) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

7) druga prava i obaveze.

RADNI ODNOS MOŽE DA SE ZASNUJE ZA OBAVLjANjE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA.

RADNI ODNOS ZA OBAVLjANjE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA OBUHVATA RAD NA DALjINU I RAD OD KUĆE.

UGOVOR O RADU KOJI SE ZAKLjUČUJE U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, PORED ODREDABA IZ ČLANA 33. OVOG ZAKONA, SADRŽI I:

1) TRAJANjE RADNOG VREMENA PREMA NORMATIVIMA RADA;

2) NAČIN VRŠENjA NADZORA NAD RADOM I KVALITETOM OBAVLjANjA POSLOVA ZAPOSLENOG;

3) SREDSTVA ZA RAD ZA OBAVLjANjE POSLOVA KOJE JE POSLODAVAC DUŽAN DA NABAVI, INSTALIRA I ODRŽAVA;

4) KORIŠĆENjE I UPOTREBU SREDSTAVA ZA RAD ZAPOSLENOG I NAKNADU TROŠKOVA ZA NjIHOVU UPOTREBU;

5) NAKNADU DRUGIH TROŠKOVA RADA I NAČIN NjIHOVOG UTVRĐIVANjA;

6) DRUGA PRAVA I OBAVEZE.

OSNOVNA ZARADA ZAPOSLENOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI UTVRĐENA U MANjEM IZNOSU OD OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG KOJI RADI NA ISTIM POSLOVIMA U PROSTORIJAMA POSLODAVCA.

ODREDBE OVOG ZAKONA O RASPOREDU RADNOG VREMENA, PREKOVREMENOM RADU, PRERASPODELI RADNOG VREMENA, NOĆNOM RADU, ODMORIMA I ODSUSTVIMA PRIMENjUJU SE I NA UGOVOR O RADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AKO DRUKČIJE NIJE ODREĐENO OPŠTIM AKTOM  ILI UGOVOROM O RADU.

KOLIČINA I ROKOVI ZA IZVRŠENjE POSLOVA KOJI SE OBAVLjAJU PO OSNOVU UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOGU SE ODREDITI NA NAČIN KOJIM SE ZAPOSLENOM ONEMOGUĆAVA DA KORISTI PRAVA NA ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA, DNEVNI, NEDELjNI I GODIŠNjI ODMOR, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM.

 

Član 43.

Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, zaposleni obavlja sam ili sa članovima svoje uže porodice, u ime i za račun poslodavca.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.

 

 

Član 45.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog člana može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeđivanje stanovanja ili ishrane.

Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje se ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.

UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE DA SE ZAKLjUČI SA SUPRUŽNIKOM, KRVNIM SRODNIKOM U PRAVOJ LINIJI BEZ OBZIRA NA STEPEN SRODSTVA I U POBOČNOJ LINIJI DO DRUGOG STEPENA SRODSTVA I SA TAZBINSKIM SRODNIKOM  DO DRUGOG STEPENA SRODSTVA.

 

Član 46.

Ugovor iz čl. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadležnog organa lokalne samouprave.

Način i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja propisuje ministar nadležan za rad (u daljem tekstu: ministar).

 

III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

 

Član 48.

Direktor, ODNOSNO DRUGI ZAKONSKI ZASTUPNIK POSLODAVCA (U DALjEM TEKSTU: DIREKTOR) može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je određen aktom poslodavca.

UGOVOR IZ ST. 2. I 4. OVOG ČLANA SA DIREKTOROM ZAKLjUČUJE U IME POSLODAVCA NADLEŽNI ORGAN UTVRĐEN ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA.

 

1. Puno radno vreme POJAM RADNOG VREMENA

 

Član 50.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

RADNO VREME JE VREMENSKI PERIOD U KOME JE ZAPOSLENI DUŽAN, ODNOSNO RASPOLOŽIV DA OBAVLjA POSLOVE PREMA NALOZIMA POSLODAVCA, NA MESTU GDE SE POSLOVI OBAVLjAJU, U SKLADU SA ZAKONOM.

ZAPOSLENI I POSLODAVAC SE MOGU SPORAZUMETI DA JEDAN PERIOD RADNOG VREMENA U OKVIRU UGOVORENOG RADNOG VREMENA ZAPOSLENI POSLOVE OBAVLjA OD KUĆE.

RADNIM VREMENOM NE SMATRA SE VREME U KOME JE ZAPOSLENI PRIPRAVAN DA SE ODAZOVE NA POZIV POSLODAVCA DA OBAVLjA POSLOVE AKO SE UKAŽE TAKVA POTREBA, PRI ČEMU SE ZAPOSLENI NE NALAZI NA MESTU GDE SE NjEGOVI POSLOVI OBAVLjAJU, U SKLADU SA ZAKONOM.

VREME PRIPRAVNOSTI I VISINA NAKNADE ZA ISTU UREĐUJE SE ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU.

VREME KOJE ZAPOSLENI U TOKU PRIPRAVNOSTI PROVEDE U OBAVLjANjU POSLOVA PO POZIVU POSLODAVCA SMATRA SE RADNIM VREMENOM.

 

2. Nepuno radno vreme PUNO I NEPUNO RADNO VREME

 

Član 51.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

PUNO RADNO VREME IZNOSI 40 ČASOVA NEDELjNO, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

OPŠTIM AKTOM MOŽE DA SE UTVRDI DA PUNO RADNO VREME BUDE KRAĆE OD 40 ČASOVA NEDELjNO, ALI NE KRAĆE OD 36 ČASOVA NEDELjNO.

ZAPOSLENI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OSTVARUJE SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADI SA PUNIM RADNIM VREMENOM.

NEPUNO RADNO VREME, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE RADNO VREME KRAĆE OD PUNOG RADNOG VREMENA.

 

4. Prekovremeni rad

 

Član 53.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

ZAPOSLENI NE MOŽE DA RADI DUŽE OD 12 ČASOVA DNEVNO UKLjUČUJUĆI I PREKOVREMENI RAD.

ZAPOSLENOM KOJI RADI NA POSLOVIMA NA KOJIMA JE UVEDENO SKRAĆENO RADNO VREME U SKLADU SA ČLANOM 52. OVOG ZAKONA NE MOŽE DA SE ODREDI PREKOVREMENI RAD NA TIM POSLOVIMA, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

 

Član 55.

Radna nedelja traje PO PRAVILU pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

POSLODAVAC KOD KOGA SE RAD OBAVLjA U SMENAMA, NOĆU ILI KAD PRIRODA POSLA I ORGANIZACIJA RADA TO ZAHTEVA - RADNU NEDELjU I RASPORED RADNOG VREMENA MOŽE DA ORGANIZUJE NA DRUGI NAČIN.

                AKO PRIRODA POSLA I ORGANIZACIJA RADA DOZVOLjAVA, POČETAK I ZAVRŠETAK RADNOG VREMENA MOŽE SE UTVRDITI, ODNOSNO UGOVORITI U ODREĐENOM VREMENSKOM INTERVALU (KLIZNO RADNO VREME).

 

Član 56.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBAVESTI ZAPOSLENE O RASPOREDU I PROMENI RASPOREDA RADNOG VREMENA NAJMANjE PET DANA UNAPRED, OSIM U SLUČAJU UVOĐENjA PREKOVREMENOG RADA.

IZUZETNO POSLODAVAC MOŽE DA OBAVESTI ZAPOSLENE O RASPOREDU I PROMENI RASPOREDA RADNOG VREMENA U KRAĆEM ROKU OD PET DANA, ALI NE KRAĆEM OD 48 ČASOVA UNAPRED U SLUČAJU POTREBE POSLA USLED NASTUPANjA NEPREDVIĐENIH OKOLNOSTI.

KOD POSLODAVCA KOD KOGA JE RAD ORGANIZOVAN U SMENAMA ILI TO ZAHTEVA ORGANIZACIJA RADA, PUNO ILI NEPUNO RADNO VREME ZAPOSLENOG NE MORA BITI RASPOREĐENO JEDNAKO PO RADNIM NEDELjAMA, VEĆ SE UTVRĐUJE KAO PROSEČNO NEDELjNO RADNO VREME NA MESEČNOM NIVOU.

U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, ZAPOSLENI MOŽE DA RADI NAJDUŽE 12 ČASOVA DNEVNO, ODNOSNO 48 ČASOVA NEDELjNO UKLjUČUJUĆI I PREKOVREMENI RAD.

 

Član 57.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog UGOVORENOG radnog vremena ZAPOSLENOG.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM MOŽE DA SE UTVRDI DA SE  PRERASPODELA RADNOG VREMENA NE VEZUJE ZA KALENDARSKU GODINU, ODNOSNO DA MOŽE TRAJATI I DUŽE OD ŠEST MESECI, A NAJDUŽE DEVET MESECI.

ZAPOSLENI KOJI SE SAGLASIO DA U PRERASPODELI RADNOG VREMENA RADI U PROSEKU DUŽE OD VREMENA UTVRĐENOG U ST. 2. I 3. OVOG ČLANA, ČASOVI RADA DUŽI OD PROSEČNOG RADNOG VREMENA ZAPOSLENOG OBRAČUNAVAJU SE I ISPLAĆUJU KAO PREKOVREMENI RAD.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

 

Član 59.

Zaposlenom koji radi u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

 

Član 61.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

ZAPOSLENI KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO PRE ISTEKA VREMENA ZA KOJE SE VRŠI PRERASPODELA RADNOG VREMENA IMA PRAVO DA MU SE ČASOVI RADA DUŽI OD UGOVORENOG RADNOG VREMENA OSTVARENI U PRERASPODELI RADNOG VREMENA PRERAČUNAJU U NjEGOVO RADNO VREME I DA GA POSLODAVAC ODJAVI SA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA PO ISTEKU TOG VREMENA ILI DA MU TE ČASOVE RADA OBRAČUNA I ISPLATI KAO ČASOVE PREKOVREMENOG RADA.

 

Član 63.

RAD U SMENAMA JE ORGANIZACIJA RADA KOD POSLODAVCA PREMA KOJOJ SE ZAPOSLENI NA ISTIM POSLOVIMA SMENjUJU PREMA UTVRĐENOM RASPOREDU, PRI ČEMU IZMENA SMENA MOŽE DA BUDE KONTINUIRANA ILI SA PREKIDIMA TOKOM ODREĐENOG PERIODA DANA ILI NEDELjA.

ZAPOSLENI KOJI RADI U SMENAMA JE ZAPOSLENI KOJI KOD POSLODAVCA KOD KOGA JE RAD ORGANIZOVAN U SMENAMA U TOKU MESECA POSAO OBAVLjA U RAZLIČITIM SMENAMA NAJMANjE TREĆINU SVOG RADNOG VREMENA.

Ako je rad organizovan u smenama KOJE UKLjUČUJU NOĆNI RAD, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

 

Član 64.

Zaposleni koji radi puno radno vreme  NAJMANjE ŠEST ČASOVA DNEVNO  ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

 Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

 Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

 Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

 Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.

 

Član 66.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno U OKVIRU 24 ČASA, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI KOJI RADI U PRERASPODELI RADNOG VREMENA IMA PRAVO NA ODMOR U OKVIRU 24 ČASA U NEPREKIDNOM TRAJANjU OD NAJMANjE 11 ČASOVA.

               

Član 67.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno KOJEM SE DODAJE VREME ODMORA IZ ČLANA 66. OVOG ZAKONA, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

 Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

 Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, ZAPOSLENI KOJI ZBOG OBAVLjANjA POSLA U RAZLIČITIM SMENAMA ILI U PRERASPODELI RADNOG VREMENA NE MOŽE DA KORISTI ODMOR U TRAJANjU UTVRĐENOM U STAVU 1. OVOG ČLANA, IMA PRAVO NA NEDELjNI ODMOR U TRAJANjU OD NAJMANjE 24 ČASA NEPREKIDNO.

 Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

 

4. Godišnji odmor

 

1)      Sticanje prava na godišnji odmor

 

Član 68.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

ZAPOSLENI STIČE PRAVO NA KORIŠĆENjE GODIŠNjEG ODMORA U KALENDARSKOJ GODINI POSLE MESEC DANA NEPREKIDNOG RADA OD DANA ZASNIVANjA RADNOG ODNOSA KOD POSLODAVCA.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ILI ZAMENITI NOVČANOM NAKNADOM OSIM U SLUČAJU PRESTANKA RADNOG ODNOSA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

 

3) Godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa

 

Član 71.

Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

 

4) Srazmerni deo godišnjeg odmora

 

Član 72.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;

2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona.               

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA DVANAESTINU GODIŠNjEG ODMORA IZ ČLANA 69. OVOG ZAKONA (SRAZMERNI DEO) ZA MESEC DANA RADA U KALENDARSKOJ GODINI U KOJOJ JE ZASNOVAO RADNI ODNOS ILI U KOJOJ MU PRESTAJE RADNI ODNOS.

 

5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

 

Član 73.

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

GODIŠNjI ODMOR KORISTI SE JEDNOKRATNO ILI U DVA ILI VIŠE DELOVA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

AKO ZAPOSLENI KORISTI GODIŠNjI ODMOR U DELOVIMA, PRVI DEO KORISTI U TRAJANjU OD NAJMANjE DVE RADNE NEDELjE NEPREKIDNO U TOKU KALENDARSKE GODINE, A OSTATAK NAJKASNIJE DO 30. JUNA NAREDNE GODINE.

ZAPOSLENI IMA PRAVO DA GODIŠNjI ODMOR KORISTI U DVA DELA, OSIM AKO SE SA POSLODAVCEM SPORAZUME DA GODIŠNjI ODMOR KORISTI U VIŠE DELOVA.

 ZAPOSLENI KOJI NIJE U CELINI ILI DELIMIČNO ISKORISTIO GODIŠNjI ODMOR U KALENDARSKOJ GODINI ZBOG ODSUTNOSTI SA RADA RADI KORIŠĆENjA PORODILjSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I POSEBNE NEGE DETETA - IMA PRAVO DA TAJ ODMOR ISKORISTI DO 30. JUNA NAREDNE GODINE.

 

6) Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

 

Član 74.

Dužina godišnjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno - obrazovnim ustanovama utvrđuje se u skladu sa zakonom.

 

 

7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora

 

Član 75.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

IZUZETNO, AKO SE GODIŠNjI ODMOR KORISTI NA ZAHTEV ZAPOSLENOG, REŠENjE O KORIŠĆENjU GODIŠNjEG ODMORA POSLODAVAC MOŽE DOSTAVITI I NEPOSREDNO PRE KORIŠĆENjA GODIŠNjEG ODMORA.

 Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

U SLUČAJU KORIŠĆENjA KOLEKTIVNOG GODIŠNjEG ODMORA KOD POSLODAVCA ILI U ORGANIZACIONOM DELU POSLODAVCA, POSLODAVAC MOŽE DA DONESE REŠENjE O GODIŠNjEM ODMORU U KOME NAVODI ZAPOSLENE I ORGANIZACIONE DELOVE U KOJIMA RADE I DA ISTO ISTAKNE NA OGLASNOJ TABLI, NAJMANjE 15 DANA PRE DANA ODREĐENOG ZA KORIŠĆENjE GODIŠNjEG ODMORA, ČIME SE SMATRA DA JE REŠENjE URUČENO ZAPOSLENIMA.

REŠENjE O KORIŠĆENjU GODIŠNjEG ODMORA POSLODAVAC MOŽE DOSTAVITI ZAPOSLENOM U ELEKTRONSKOJ FORMI, A NA ZAHTEV ZAPOSLENOG POSLODAVAC JE DUŽAN DA TO REŠENjE DOSTAVI I U PISANOJ FORMI.

 

8) Naknada štete ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNjI ODMOR

 

Član 76.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

U SLUČAJU PRESTANKA RADNOG ODNOSA, POSLODAVAC JE DUŽAN  DA ZAPOSLENOM KOJI NIJE ISKORISTIO GODIŠNjI ODMOR U CELINI ILI DELIMIČNO, ISPLATI NOVČANU NAKNADU UMESTO KORIŠĆENjA GODIŠNjEG ODMORA, U VISINI PROSEČNE ZARADE U PRETHODNA TRI MESECA UMANjENE ZA NAGRADE, BONUSE I DRUGA PRIMANjA PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA, SRAZMERNO BROJU DANA NEISKORIŠĆENOG GODIŠNjEG ODMORA.

NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG  ČLANA IMA KARAKTER NAKNADE ŠTETE.

 

 

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

 

Član 77.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam PET radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2) dva UZASTOPNA dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim I STARATELj.

POSLODAVAC MOŽE DA ODOBRI ZAPOSLENOM ODSUSTVO IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA ZA SRODNIKE KOJI NISU NAVEDENI U STAVU 4. OVOG ČLANA I ZA DRUGA LICA KOJA ŽIVE U ZAJEDNIČKOM PORODIČNOM DOMAĆINSTVU SA ZAPOSLENIM, U TRAJANjU UTVRĐENOM REŠENjEM POSLODAVCA.

Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, TRAJANjA UTVRĐENOG u smislu st. 1. i 3. ovog člana, ODNOSNO ŠIRI KRUG LICA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

 

Član 89.

Zaposlena žena za vreme trudnoće I ZAPOSLENA KOJA DOJI DETE ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEDI OBAVLjANjE DRUGIH ODGOVARAJUĆIH POSLOVA, A AKO TAKVIH POSLOVA NEMA, DA JE UPUTI NA PLAĆENO ODSUSTVO.

 

Član 90.

Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće I ZAPOSLENA KOJA DOJI DETE ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

 Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću.

                ZAPOSLENA ZA VREME TRUDNOĆE IMA PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO SA RADA U TOKU DANA RADI OBAVLjANjA ZDRAVSTVENIH PREGLEDA U VEZI SA TRUDNOĆOM, ODREĐENIH OD STRANE IZABRANOG LEKARA U SKLADU SA ZAKONOM, O ČEMU JE DUŽNA DA BLAGOVREMENO OBAVESTI POSLODAVCA.

 

Član 98.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim NEPUNIM radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skraćenim NEPUNIM radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

 

7. Zaštita invalida ZAŠTITA OSOBA SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOG SA ZDRAVSTVENIM SMETNjAMA

 

Član 101.

Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima - poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

ZAPOSLENOM - OSOBI SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOM IZ ČLANA 81. STAV 2. OVOG ZAKONA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI OBAVLjANjE POSLOVA PREMA RADNOJ SPOSOBNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 102.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona.

AKO POSLODAVAC NE MOŽE ZAPOSLENOM DA OBEZBEDI ODGOVARAJUĆI POSAO U SMISLU ČLANA 101. OVOG ZAKONA, ZAPOSLENI SE SMATRA VIŠKOM U SMISLU ČLANA 179. STAV 5. TAČKA 1) OVOG ZAKONA.

 

Član 104.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.

POD RADOM JEDNAKE VREDNOSTI PODRAZUMEVA SE RAD ZA KOJI SE ZAHTEVA ISTI STEPEN STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANjA, ZNANjA I SPOSOBNOSTI I RAD U KOME JE OSTVAREN JEDNAK RADNI DOPRINOS I ODGOVORNOST.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.

U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.

 

Član 105.

Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

 Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

 Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1) - 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona PRIMANjA IZ ČLANA 14, ČLANA 42. STAV 3. TAČ. 4) I 5), ČLANA 118. TAČ. 1) - 4), ČLANA 119, ČLANA 120. TAČKA 1) I ČLANA 158. OVOG ZAKONA.

 

Član 108.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;

2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu KOD POSLODAVCA (U DALjEM TEKSTU: MINULI RAD) – NAJMANjE 0,4% od osnovice.

PRI OBRAČUNU MINULOG RADA RAČUNA SE I VREME PROVEDENO U  RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA PRETHODNIKA IZ ČLANA 147. OVOG ZAKONA, KAO I KOD POVEZANIH LICA SA POSLODAVCEM U SKLADU SA ZAKONOM.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

 

Član 111.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.

 Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vrši isplata.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA MINIMALNU ZARADU ZA STANDARDNI UČINAK I VREME PROVEDENO NA RADU.

MINIMALNA ZARADA ODREĐUJE SE NA OSNOVU MINIMALNE CENE RADA UTVRĐENE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, VREMENA PROVEDENOG NA RADU I POREZA I DOPRINOSA KOJI SE PLAĆAJU IZ ZARADE.

OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO UGOVOROM O RADU UTVRĐUJU SE RAZLOZI ZA DONOŠENjE ODLUKE O UVOĐENjU MINIMALNE ZARADE.

PO ISTEKU ROKA OD ŠEST MESECI OD DONOŠENjA ODLUKE O UVOĐENjU MINIMALNE ZARADE POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBAVESTI REPREZENTATIVNI SINDIKAT O RAZLOZIMA ZA NASTAVAK ISPLATE MINIMALNE ZARADE.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA MINIMALNU ZARADU ISPLATI ZAPOSLENOM U VISINI KOJA SE ODREĐUJE NA OSNOVU ODLUKE O MINIMALNOJ CENI RADA KOJA VAŽI ZA MESEC U KOJEM SE VRŠI ISPLATA.

ZAPOSLENI KOJI PRIMA MINIMALNU ZARADU, IMA PRAVO NA UVEĆANU ZARADU IZ ČLANA 108. OVOG ZAKONA, NA NAKNADU TROŠKOVA I DRUGA PRIMANjA KOJA SE SMATRAJU ZARADOM U SKLADU SA ZAKONOM.

OSNOVICA ZA OBRAČUN UVEĆANE ZARADE IZ STAVA 6. OVOG ČLANA JE MINIMALNA ZARADA ZAPOSLENOG.

 

Član 112.

Minimalna zarada CENA RADA utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).

Ako Socijalno - ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne zarade CENE RADA donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) U NAREDNOM ROKU OD 15 DANA.

Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

PRI UTVRĐIVANjU MINIMALNE CENE RADA POLAZI SE NAROČITO OD: EGZISTENCIJALNIH I SOCIJALNIH POTREBA ZAPOSLENOG I NjEGOVE PORODICE IZRAŽENIH KROZ VREDNOST MINIMALNE POTROŠAČKE KORPE, KRETANjA STOPE ZAPOSLENOSTI NA TRŽIŠTU RADA, STOPE RASTA BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA, KRETANjA POTROŠAČKIH CENA, KRETANjA PRODUKTIVNOSTI I KRETANjA PROSEČNE ZARADE U REPUBLICI.

ODLUKA O UTVRĐIVANjU MINIMALNE CENE RADA SADRŽI OBRAZLOŽENjE KOJE ODRAŽAVA SVE ELEMENTE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.

AKO DOĐE DO ZNAČAJNE PROMENE NEKOG OD ELEMENATA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, SOCIJALNO - EKONOMSKI SAVET JE OBAVEZAN DA RAZMOTRI OBRAZLOŽENU INICIJATIVU JEDNOG OD UČESNIKA SOCIJALNO - EKONOMSKOG SAVETA ZA OTPOČINjANjE PREGOVORA ZA UTVRĐIVANjE NOVE MINIMALNE CENE RADA.

Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene odlukom iz st. 1. i 2. ovog člana za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada.

MINIMALNA CENA RADA UTVRĐUJE SE PO RADNOM ČASU BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KALENDARSKU GODINU, NAJKASNIJE DO 15. SEPTEMBRA TEKUĆE GODINE, A PRIMENjUJE SE OD 1. JANUARA NAREDNE GODINE.

MINIMALNA CENA RADA NE MOŽE SE UTVRDITI U NIŽEM IZNOSU OD MINIMALNE CENE RADA UTVRĐENE ZA PRETHODNU GODINU.

 

Član 113.

Odluka o visini minimalne zarade CENE RADA iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

Član 118.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, AKO POSLODAVAC NIJE OBEZBEDIO SOPSTVENI PREVOZ;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, AKO POSLODAVAC OVO PRAVO NIJE OBEZBEDIO NA DRUGI NAČIN;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

VISINA TROŠKOVA IZ STAVA 1. TAČKA 5) OVOG ČLANA MORA BITI IZRAŽENA U NOVCU.

            PROMENA MESTA STANOVANjA ZAPOSLENOG NAKON ZAKLjUČENjA UGOVORA O RADU, NE MOŽE DA UTIČE NA UVEĆANjE TROŠKOVA PREVOZA KOJE JE POSLODAVAC DUŽAN DA NAKNADI ZAPOSLENOM U TRENUTKU ZAKLjUČENjA UGOVORA O RADU, BEZ SAGLASNOSTI POSLODAVCA. 

 

6. Druga primanja

 

Član 119.

Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri DVE prosečne zarade;

 2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

 Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

 Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

 Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

 

 

7. Obračun zarade i naknade zarade

 

Član 121.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

 Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

 Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

OBRAČUN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA OSNOVU KOGA JE ISPLAĆENA ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADE U CELOSTI MOŽE SE DOSTAVITI ZAPOSLENOM U ELEKTRONSKOJ FORMI.

OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KOJE JE DUŽAN DA ISPLATI POSLODAVAC U SKLADU SA ZAKONOM PREDSTAVLjA IZVRŠNU ISPRAVU.

ZAPOSLENI KOME JE ZARADA I NAKNADA ZARADE ISPLAĆENA U SKLADU SA OBRAČUNOM IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, ZADRŽAVA PRAVO DA PRED NADLEŽNIM SUDOM OSPORAVA ZAKONITOST TOG OBRAČUNA.

                SADRŽAJ OBRAČUNA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR.

 

8. Evidencija zarade i naknade zarade

 

Član 122.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.

Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.

Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

 EVIDENCIJU POTPISUJE LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANjE ILI DRUGO LICE KOJE ONO OVLASTI.

 

IX. POTRAŽIVANjA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA

 

Član 124.

Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut OTVOREN stečajni postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom KOME SU POTRAŽIVANjA UTVRĐENA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJNI POSTUPAK I KOJI ISPUNjAVA USLOVE ZA OSTVARIVANjE PRAVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Ako su prava iz stava 1. ovog člana delimično isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih po ovom zakonu.

                PRAVO NA ISPLATU POTRAŽIVANjA IZ  STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA PREDUZETNIK, KAO I OSNIVAČ, ODNOSNO ČLAN PRIVREDNOG DRUŠTVA I DRUGOG PRIVREDNOG SUBJEKTA, OSIM AKO JE ZASNOVAO RADNI ODNOS U SKLADU SA ZAKONOM.

PRAVO NA ISPLATU POTRAŽIVANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA ZAPOSLENI AKO JE DONETO REŠENjE O POTVRĐIVANjU USVAJANjA PLANA REORGANIZACIJE POSLODAVCA NAD KOJIM JE OTVOREN STEČAJ, U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 125.

Zaposleni ima pravo na isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja OTVARANjA stečajnog postupka;

2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut OTVOREN stečajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja OTVARANjA  stečajnog postupka;

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut OTVOREN stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja OTVARANjA stečajnog postupka;

4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut OTVOREN stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre pokretanja OTVARANjA stečajnog postupka.

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

 

 

Član 126.

Zarada i naknada zarade iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u visini minimalne zarade.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 125. stav 1. tačka 2) ovog zakona isplaćuje se u visini UTVRĐENOJ ODLUKOM STEČAJNOG SUDA A NAJVIŠE U VISINI minimalne zarade.

Otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. tačka 3) ovog zakona isplaćuje se u visini tri  DVE prosečne zarade u privredi Republike REPUBLICI, PREMA POSLEDNjEM OBJAVLjENOM PODATKU REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

Naknada štete iz člana 125. stav 1. tačka 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade utvrđene odlukom suda.

 

Član 136.

 Administrativno-stručne poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.

 Na zaposlene iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima JAVNIM SLUŽBAMA.

 

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

 

Član 139.

Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona pokreće se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 45 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

 

 

Član 143.

Prava zaposlenog na potraživanja utvrđena u članu 125. ovog zakona neotuđiva su, lična i materijalna.

ZAHTEV ZA OSTVARIVANjE PRAVA PRED FONDOM MOŽE PODNETI SAMO LICE KOME NAVEDENO PRAVO PRIPADA, LIČNO ILI PREKO PUNOMOĆNIKA.

AKO U TOKU POSTUPKA OSTVARIVANjA PRAVA PRED FONDOM NASTUPI SMRT STRANKE, PRAVO NA NASTAVAK POSTUPKA IMA NASLEDNIK STRANKE U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 144.

Zaposleni gubi pravo iz člana 125. ovog zakona:

1) ako mu je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno najmanje u visini i za vreme određeno ovim zakonom, pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona;

2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova za ostvarivanje prava;

                3) ako nije podneo zahtev u roku iz člana 139. st. 2. i 3. ovog zakona.

AKO JE POTRAŽIVANjE IZ ČLANA 125. OVOG ZAKONA ISPLAĆENO U POTPUNOSTI ILI DELIMIČNO U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA JE UREĐEN STEČAJNI POSTUPAK PRE IZVRŠENjA REŠENjA IZ ČLANA 142. OVOG ZAKONA, FOND ĆE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI PONIŠTITI REŠENjE I DONETI ODLUKU O ZAHTEVU U SKLADU SA NOVIM ČINjENIČNIM STANjEM.

NA POSTUPAK PRED FONDOM KOJI NIJE POSEBNO UREĐEN OVIM ZAKONOM, PRIMENjUJU SE ODGOVARAJUĆE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.

 

 

Član 152.

Odredbe čl. 147-151. ovog zakona primenjuju se i u slučaju promene vlasništva nad kapitalom privrednog društva ili drugog pravnog lica.

               

Član 155.

 Program naročito sadrži:

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;

2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;

3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;

4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;

5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.

Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.

Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno preduzetnik.

PROGRAM U IME I ZA RAČUN POSLODAVCA DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA.

 

Član 158.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRE OTKAZA UGOVORA O RADU, U SMISLU ČLANA 179. STAV 5. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, ZAPOSLENOM ISPLATI OTPREMNINU U SKLADU SA OVIM ČLANOM.

VISINA OTPREMNINE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU, S TIM ŠTO NE MOŽE BITI NIŽA OD ZBIRA TREĆINE ZARADE ZAPOSLENOG ZA SVAKU NAVRŠENU GODINU RADA U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA KOD KOGA OSTVARUJE PRAVO NA OTPREMNINU.

ZA UTVRĐIVANjE VISINE OTPREMNINE RAČUNA SE I VREME PROVEDENO U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA PRETHODNIKA U SLUČAJU STATUSNE PROMENE I PROMENE POSLODAVCA U SMISLU ČLANA 147. OVOG ZAKONA, KAO I KOD POVEZANIH LICA SA POSLODAVCEM U SKLADU SA ZAKONOM.

PROMENA VLASNIŠTVA NAD KAPITALOM NE SMATRA SE PROMENOM POSLODAVCA U SMISLU OSTVARIVANjA PRAVA NA OTPREMNINU U SKLADU SA OVIM ČLANOM.

OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU NE MOŽE DA SE UTVRDI DUŽI PERIOD ZA ISPLATU OTPREMNINE OD PERIODA UTVRĐENOG U ST. 2. I  3. OVOG ČLANA.

ZAPOSLENI NE MOŽE DA OSTVARI PRAVO NA OTPREMNINU ZA ISTI PERIOD ZA KOJI MU JE VEĆ ISPLAĆENA OTPREMNINA KOD ISTOG ILI DRUGOG POSLODAVCA.

           

 

XIV. UDALjENjE ZAPOSLENOG SA RADA

 

Član 165.

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

1) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;

2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 2. ovog zakona.

ZAPOSLENI MOŽE DA BUDE PRIVREMENO UDALjEN SA RADA:

1) AKO JE PROTIV NjEGA ZAPOČETO KRIVIČNO GONjENjE U SKLADU SA ZAKONOM ZBOG KRIVIČNOG DELA UČINjENOG NA RADU ILI U VEZI SA RADOM;

2) AKO NEPOŠTOVANjEM RADNE DISCIPLINE ILI POVREDOM RADNE OBAVEZE UGROŽAVA IMOVINU VEĆE VREDNOSTI UTVRĐENE OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU;

3) AKO JE PRIRODA POVREDE RADNE OBAVEZE, ODNOSNO NEPOŠTOVANjA RADNE DISCIPLINE ILI JE PONAŠANjE ZAPOSLENOG TAKVO DA NE MOŽE DA NASTAVI RAD KOD POSLODAVCA PRE ISTEKA ROKA IZ ČLANA 180. STAV 1. OVOG ZAKONA.

 

Član 167.

Udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ILI IZREKNE DRUGU MERU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2) - 4) ST. 2. I 3. ovog zakona.

AKO JE PROTIV ZAPOSLENOG ZAPOČETO KRIVIČNO GONjENjE ZBOG KRIVIČNOG DELA  UČINjENOG NA RADU ILI U VEZI SA RADOM, UDALjENjE MOŽE DA TRAJE DO PRAVNOSNAŽNOG OKONČANjA TOG KRIVIČNOG POSTUPKA.

 

Član 169.

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:

1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 179. tač. 2) - 4) ovog zakona AKO SE NE UTVRDI ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA POVREDU RADNE OBAVEZE ILI NEPOŠTOVANjE RADNE DISCIPLINE IZ ČLANA 179. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA.

 

Član 170.

 Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. tač. 2) i 3) ovog zakona da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

 Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

 

XV. IZMENA UGOVORA O RADU

 

1. Izmena ugovorenih uslova rada

 

Član 171.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):

1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;

2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;

3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;

4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

5) iz člana 33. stav 1.  tač. 10), 11) i 12) ovog zakona RADI PROMENE ELEMENATA ZA UTVRĐIVANjE OSNOVNE ZARADE, RADNOG UČINKA, NAKNADE ZARADE, UVEĆANE ZARADE I DRUGIH PRIMANjA ZAPOSLENOG KOJI SU SADRŽANI U UGOVORU O RADU U SKLADU SA ČLANOM 33. STAV 1. TAČKA 11) OVOG ZAKONA;

 

6) u drugim slučajevima utvrđenim ZAKONOM, opštim aktom i ugovorom o radu.

 Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

 

Član 172.

Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

UZ ANEKS UGOVORA O RADU (U DALjEM TEKSTU: ANEKS UGOVORA) POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOM DOSTAVI PISMENO OBAVEŠTENjE KOJE SADRŽI: RAZLOGE ZA PONUĐENI ANEKS UGOVORA, ROK U KOME ZAPOSLENI TREBA DA SE IZJASNI KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM RADNIH DANA I PRAVNE POSLEDICE KOJE MOGU DA NASTANU NEPOTPISIVANjEM ANEKSA UGOVORA.

AKO ZAPOSLENI POTPIŠE ANEKS UGOVORA U OSTAVLjENOM ROKU, ZADRŽAVA PRAVO DA PRED NADLEŽNIM SUDOM OSPORAVA ZAKONITOST TOG ANEKSA.

ZAPOSLENI KOJI ODBIJE PONUDU ANEKSA UGOVORA U OSTAVLjENOM ROKU, ZADRŽAVA PRAVO DA U SUDSKOM POSTUPKU POVODOM OTKAZA UGOVORA O RADU U SMISLU ČLANA 179. STAV 5. TAČKA 2) OVOG ZAKONA, OSPORAVA ZAKONITOST ANEKSA UGOVORA.

SMATRA SE DA JE ZAPOSLENI ODBIO PONUDU ANEKSA UGOVORA AKO NE POTPIŠE ANEKS UGOVORA U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

               

ČLAN 172A

AKO JE POTREBNO DA SE ODREĐENI POSAO IZVRŠI BEZ ODLAGANjA, ZAPOSLENI MOŽE BITI PRIVREMENO PREMEŠTEN NA DRUGE ODGOVARAJUĆE POSLOVE NA OSNOVU REŠENjA, BEZ PONUDE ANEKSA UGOVORA U SMISLU ČLANA 172. OVOG ZAKONA, NAJDUŽE 45 RADNIH DANA U PERIODU OD 12 MESECI.

                U SLUČAJU PREMEŠTAJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAPOSLENI ZADRŽAVA OSNOVNU ZARADU UTVRĐENU ZA POSAO SA KOGA SE PREMEŠTA AKO JE TO POVOLjNIJE ZA ZAPOSLENOG.

PROCEDURE IZ ČLANA 172. OVOG ZAKONA NE PRIMENjUJU SE I U SLUČAJU ZAKLjUČIVANjA ANEKSA UGOVORA NA INICIJATIVU ZAPOSLENOG.

IZMENA LIČNIH PODATAKA O ZAPOSLENOM I PODATAKA O POSLODAVCU I DRUGIH PODATAKA KOJIMA SE NE MENjAJU USLOVI RADA MOŽE DA SE KONSTATUJE ANEKSOM UGOVORA, NA OSNOVU ODGOVARAJUĆE DOKUMENTACIJE, BEZ SPROVOĐENjA POSTUPKA ZA PONUDU ANEKSA U SMISLU ČLANA 172. OVOG ZAKONA.

                UGOVOR O RADU SA ANEKSIMA KOJI SU SASTAVNI DEO TOG UGOVORA MOGU DA SE ZAMENE PREČIŠĆENIM TEKSTOM UGOVORA O RADU, KOJI POTPISUJU POSLODAVAC I ZAPOSLENI.

 

3. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca

 

Član 174.

Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.

Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.

Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

               

3. Otkaz od strane zaposlenog

 

Član 178.

 Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

 Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (OTKAZNI ROK).

Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU MOŽE DA SE UTVRDI DUŽI OTKAZNI ROK ALI NE DUŽI OD 30 DANA.

 

4. Otkaz od strane poslodavca

RAZLOZI ZA OTKAZ

 

Član 179.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona;

8) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona;

9) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM DA OTKAŽE UGOVOR O RADU AKO ZA TO POSTOJI OPRAVDANI RAZLOG KOJI SE ODNOSI NA RADNU SPOSOBNOST ZAPOSLENOG I NjEGOVO PONAŠANjE I TO:

1)                  AKO NE OSTVARUJE REZULTATE RADA ILI NEMA POTREBNA ZNANjA I SPOSOBNOSTI ZA OBAVLjANjE POSLOVA NA KOJIMA RADI;

2)                  AKO JE PRAVNOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO NA RADU ILI U VEZI SA RADOM;

3)                  AKO SE NE VRATI NA RAD KOD POSLODAVCA U ROKU OD 15 DANA OD DANA ISTEKA ROKA MIROVANjA RADNOG ODNOSA  IZ ČLANA 79. OVOG ZAKONA, ODNOSNO NEPLAĆENOG ODSUSTVA IZ ČLANA 100. OVOG ZAKONA.

POSLODAVAC MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU ZAPOSLENOM KOJI SVOJOM KRIVICOM  UČINI POVREDU RADNE OBAVEZE, I TO:

1)                  AKO NESAVESNO ILI NEMARNO IZVRŠAVA RADNE OBAVEZE;

2)                  AKO ZLOUPOTREBI POLOŽAJ ILI PREKORAČI OVLAŠĆENjA;

3)                  AKO NECELISHODNO I NEODGOVORNO KORISTI SREDSTVA RADA;

4)                  AKO NE KORISTI ILI NENAMENSKI KORISTI OBEZBEĐENA SREDSTVA ILI OPREMU ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU;

5)                  AKO UČINI DRUGU POVREDU RADNE OBAVEZE UTVRĐENU OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO UGOVOROM RADU.

POSLODAVAC MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU ZAPOSLENOM KOJI NE POŠTUJE RADNU DISCIPLINU, I TO:

1)                  AKO NEOPRAVDANO ODBIJE DA OBAVLjA POSLOVE I IZVRŠAVA NALOGE POSLODAVCA U SKLADU SA ZAKONOM;

2)                  AKO NE DOSTAVI POTVRDU O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD U SMISLU ČLANA 103. OVOG ZAKONA;

3)                  AKO ZLOUPOTREBI PRAVO NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD;

4)                  ZBOG DOLASKA NA RAD POD DEJSTVOM ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA, ODNOSNO UPOTREBE ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA U TOKU RADNOG VREMENA, KOJE IMA ILI MOŽE DA IMA UTICAJ NA OBAVLjANjE POSLA;

5)                  AKO NjEGOVO PONAŠANjE PREDSTAVLjA RADNjU IZVRŠENjA KRIVIČNOG DELA UČINjENOG NA RADU I U VEZI SA RADOM, NEZAVISNO OD TOGA DA LI JE PROTIV ZAPOSLENOG POKRENUT KRIVIČNI POSTUPAK ZA KRIVIČNO DELO;

6)                  AKO JE DAO NETAČNE PODATKE KOJI SU BILI ODLUČUJUĆI ZA ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA;

7)                  AKO ZAPOSLENI KOJI RADI NA POSLOVIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM, NA KOJIMA JE KAO POSEBAN USLOV ZA RAD UTVRĐENA POSEBNA ZDRAVSTVENA SPOSOBNOST, ODBIJE DA BUDE PODVRGNUT OCENI ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI;

8)                  AKO NE POŠTUJE RADNU DISCIPLINU PROPISANU AKTOM POSLODAVCA, ODNOSNO AKO JE NjEGOVO PONAŠANjE TAKVO DA NE MOŽE DA NASTAVI RAD KOD POSLODAVCA.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOG DA UPUTI NA ODGOVARAJUĆU ANALIZU U OVLAŠĆENU ZDRAVSTVENU USTANOVU KOJU ODREDI POSLODAVAC, O SVOM TROŠKU, RADI UTVRĐIVANjA OKOLNOSTI IZ STAVA 3. TAČ. 3) I 4) OVOG ČLANA ILI DA UTVRDI POSTOJANjE  NAVEDENIH OKOLNOSTI NA DRUGI NAČIN U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM. ODBIJANjE ZAPOSLENOG DA SE ODAZOVE NA POZIV POSLODAVCA DA IZVRŠI ANALIZU SMATRA SE NEPOŠTOVANjEM RADNE DISCIPLINE U SMISLU STAVA 3. OVOG ČLANA.

ZAPOSLENOM MOŽE DA PRESTANE RADNI ODNOS AKO ZA TO POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG KOJI SE ODNOSI NA POTREBE POSLODAVCA I TO:

1)                  AKO USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA PRESTANE POTREBA ZA OBAVLjANjEM ODREĐENOG POSLA ILI DOĐE DO SMANjENjA OBIMA POSLA;

2)                  AKO ODBIJE ZAKLjUČENjE ANEKSA UGOVORA U SMISLU ČLANA 171. STAV 1. TAČ. 1) - 5) OVOG ZAKONA.

 

MERE ZA NEPOŠTOVANjE RADNE DISCIPLINE,

ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA

 

ČLAN 179A

 

 POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM ZA POVREDU RADNE OBAVEZE ILI NEPOŠTOVANjE RADNE DISCIPLINE U SMISLU ČLANA 179. ST. 2. I 3.OVOG ZAKONA DA, AKO SMATRA DA POSTOJE OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI ILI DA POVREDA RADNE OBAVEZE, ODNOSNO NEPOŠTOVANjE RADNE DISCIPLINE, NIJE TAKVE PRIRODE DA ZAPOSLENOM TREBA DA PRESTANE RADNI ODNOS, UMESTO OTKAZA UGOVORA O RADU, IZREKNE JEDNU OD SLEDEĆIH MERA:

1) PRIVREMENO UDALjENjE SA RADA BEZ NAKNADE ZARADE, U TRAJANjU OD JEDNOG DO 15 RADNIH DANA;

2) NOVČANU KAZNU U VISINI DO 20% OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA MESEC U KOME JE NOVČANA KAZNA IZREČENA, U TRAJANjU DO TRI MESECA, KOJA SE IZVRŠAVA OBUSTAVOM OD ZARADE, NA OSNOVU REŠENjA POSLODAVCA O IZREČENOJ MERI;

3) OPOMENU SA NAJAVOM OTKAZA U KOJOJ SE NAVODI DA ĆE POSLODAVAC ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU BEZ PONOVNOG UPOZORENjA IZ ČLANA 180. OVOG ZAKONA, AKO U NAREDNOM ROKU OD ŠEST MESECI UČINI ISTU POVREDU RADNE OBAVEZE ILI NEPOŠTOVANjE RADNE DISCIPLINE.

 

POSTUPAK PRE PRESTANKA RADNOG ODNOSA

ILI IZRICANjA DRUGE MERE

 

Član 180.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

 U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

 Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRE OTKAZA UGOVORA O RADU U SLUČAJU IZ ČLANA 179. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA, ZAPOSLENOG PISANIM PUTEM UPOZORI NA POSTOJANjE RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU I DA MU OSTAVI ROK OD NAJMANjE OSAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA UPOZORENjA DA SE IZJASNI NA NAVODE IZ UPOZORENjA.

 U UPOZORENjU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSLODAVAC JE DUŽAN DA NAVEDE OSNOV ZA DAVANjE OTKAZA, ČINjENICE I DOKAZE KOJI UKAZUJU NA TO DA SU SE STEKLI USLOVI ZA OTKAZ I ROK ZA DAVANjE ODGOVORA NA UPOZORENjE.

 

ČLAN 180A

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA DA OTKAŽE UGOVOR O RADU ILI IZREKNE NEKU OD MERA IZ ČLANA 179A OVOG ZAKONA, AKO MU JE PRETHODNO DAO PISANO  OBAVEŠTENjE U VEZI SA NEDOSTACIMA U NjEGOVOM RADU, UPUTSTVIMA I PRIMERENIM ROKOM ZA POBOLjŠANjE RADA, A ZAPOSLENI NASTAVI DA IZVRŠAVA POSLOVE NA NEZADOVOLjAVAJUĆI NAČIN NAKON PROTEKA OSTAVLjENOG ROKA.

 

Član 181.

Poslodavac je dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član.

Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

ZAPOSLENI UZ IZJAŠNjENjE MOŽE DA PRILOŽI MIŠLjENjE SINDIKATA ČIJI JE ČLAN, U ROKU IZ ČLANA 180. OVOG ZAKONA.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA RAZMOTRI PRILOŽENO MIŠLjENjE SINDIKATA.

 

Član 182.

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9) STAV 5. TAČKA 1) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci TRI MESECA od dana prestanka radnog odnosa, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 102. STAV 2. OVOG ZAKONA.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

 

 

5. Postupak u slučaju otkaza

1) Rok zastarelosti

 

Član 184.

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 4) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

OTKAZ UGOVORA O RADU IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) I ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA POSLODAVAC MOŽE DATI ZAPOSLENOM U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA SAZNANjA ZA ČINjENICE KOJE SU OSNOV ZA DAVANjE OTKAZA, ODNOSNO U ROKU OD GODINU DANA OD DANA NASTUPANjA ČINjENICA KOJE SU OSNOV ZA DAVANjE OTKAZA.

OTKAZ UGOVORA O RADU IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA POSLODAVAC MOŽE DATI ZAPOSLENOM NAJKASNIJE DO ISTEKA ROKA ZASTARELOSTI ZA KRIVIČNO DELO UTVRĐENO ZAKONOM.

 

6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

 

Član 187.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, OSIM AKO SU SE STEKLI USLOVI IZ ČLANA 179. ST. 1-3. OVOG ZAKONA.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan otkaza ugovora o radu DONOŠENjA REŠENjA O OTKAZU UGOVORA O RADU poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prijema otkaza PRESTANKA RADNOG ODNOSA obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

 

Član 188.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca;

2) predsedniku sindikata kod poslodavca;

3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.

Poslodavac može uz saglasnost ministarstva da otkaže ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako odbije ponuđeni posao u smislu člana 171. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

POSLODAVAC NE MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU, NITI NA DRUGI NAČIN DA STAVI U NEPOVOLjAN POLOŽAJ ZAPOSLENOG ZBOG NjEGOVOG STATUSA ILI AKTIVNOSTI U SVOJSTVU PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH, ČLANSTVA U SINDIKATU ILI UČEŠĆA U SINDIKALNIM AKTIVNOSTIMA.

TERET DOKAZIVANjA DA OTKAZ UGOVORA O RADU ILI  STAVLjANjE U NEPOVOLjAN POLOŽAJ ZAPOSLENOG NIJE POSLEDICA STATUSA ILI AKTIVNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE NA POSLODAVCU.

 

7. Otkazni rok i novčana naknada

 

Član 189.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:

1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;

2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;

3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.

ZAPOSLENI KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN ZATO ŠTO NE OSTVARUJE POTREBNE REZULTATE RADA, ODNOSNO NEMA POTREBNA ZNANjA I SPOSOBNOSTI U SMISLU ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, IMA PRAVO NA OTKAZNI ROK KOJI SE UTVRĐUJE OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU, U ZAVISNOSTI OD STAŽA OSIGURANjA, A KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM NITI DUŽI OD 30 DANA.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

 Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

 Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka, ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.

 

ČLAN 189A

ZAPOSLENI KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO IMA PRAVO DA OD POSLODAVCA ZAHTEVA POTVRDU KOJA SADRŽI DATUM ZASNIVANjA I PRESTANKA RADNOG ODNOSA I VRSTU, ODNOSNO OPIS POSLOVA NA KOJIMA JE RADIO.

NA ZAHTEV ZAPOSLENOG POSLODAVAC MOŽE DATI I OCENU NjEGOVOG PONAŠANjA I REZULTATA RADA U POTVRDI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ILI U POSEBNOJ POTVRDI.

 

8. Nezakoniti otkaz PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG PRESTANKA RADNOG ODNOSA

 

Član 191.

Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.

Odluku iz stava 4. ovog člana sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana do okončanja glavne rasprave pred sudom.

AKO SUD U TOKU POSTUPKA UTVRDI DA JE ZAPOSLENOM PRESTAO RADNI ODNOS BEZ PRAVNOG OSNOVA, NA ZAHTEV ZAPOSLENOG, ODLUČIĆE DA SE ZAPOSLENI VRATI NA RAD, DA MU SE ISPLATI NAKNADA ŠTETE I UPLATE PRIPADAJUĆI DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE ZA PERIOD U KOME ZAPOSLENI NIJE RADIO.

OSNOVICU ZA NAKNADU ŠTETE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ČINI IZGUBLjENA ZARADA ZAPOSLENOG BEZ POREZA I DOPRINOSA.

IZGUBLjENOM ZARADOM NE SMATRAJU SE: NAKNADA ZA ISHRANU U TOKU RADA, REGRES ZA KORIŠĆENjE GODIŠNjEG ODMORA, BONUSI, NAGRADE I DRUGA PRIMANjA PO OSNOVU DOPRINOSA POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA.

UTVRĐENI MESEČNI IZNOS IZGUBLjENE ZARADE JE OSNOVICA ZA OBRAČUN POREZA I DOPRINOSA U SKLADU SA ZAKONOM.

AKO SUD U TOKU POSTUPKA UTVRDI DA JE ZAPOSLENOM PRESTAO RADNI ODNOS BEZ PRAVNOG OSNOVA, A ZAPOSLENI NE ZAHTEVA DA SE VRATI NA RAD, SUD ĆE, NA ZAHTEV ZAPOSLENOG,  OBAVEZATI POSLODAVCA DA ZAPOSLENOM ISPLATI NAKNADU ŠTETE U IZNOSU OD NAJVIŠE 18 ZARADA ZAPOSLENOG, U ZAVISNOSTI OD VREMENA PROVEDENOG U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA, GODINA ŽIVOTA ZAPOSLENOG I BROJA IZDRŽAVANIH ČLANOVA PORODICE.

AKO SUD U TOKU POSTUPKA UTVRDI DA JE ZAPOSLENOM PRESTAO RADNI ODNOS BEZ PRAVNOG OSNOVA, ALI U TOKU POSTUPKA POSLODAVAC DOKAŽE DA POSTOJE OKOLNOSTI KOJE OPRAVDANO UKAZUJU DA NASTAVAK RADNOG ODNOSA, UZ UVAŽAVANjE SVIH OKOLNOSTI I INTERESA OBE STRANE U SPORU, NIJE MOGUĆ, SUD ĆE ODBITI ZAHTEV ZAPOSLENOG DA SE VRATI NA RAD I DOSUDIĆE MU NAKNADU ŠTETE U DVOSTRUKOM IZNOSU OD IZNOSA UTVRĐENOG U SKLADU SA STAVOM 5. OVOG ČLANA.

            AKO SUD U TOKU POSTUPKA UTVRDI DA JE POSTOJAO OSNOV ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA, ALI DA JE POSLODAVAC POSTUPIO SUPROTNO ODREDBAMA ZAKONA KOJIMA JE PROPISAN POSTUPAK ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA, SUD ĆE ODBITI ZAHTEV ZAPOSLENOG ZA VRAĆANjE NA RAD, A NA IME NAKNADE ŠTETE DOSUDIĆE ZAPOSLENOM IZNOS DO ŠEST ZARADA ZAPOSLENOG.

POD ZARADOM IZ ST. 5. I 7. OVOG ČLANA SMATRA SE ZARADA KOJU JE ZAPOSLENI OSTVARIO U MESECU KOJI PRETHODI MESECU U KOME MU JE PRESTAO RADNI ODNOS.

NAKNADA IZ ST. 1, 5, 6. I 7. OVOG ČLANA UMANjUJE SE ZA IZNOS PRIHODA KOJE JE ZAPOSLENI OSTVARIO PO OSNOVU RADA, PO PRESTANKU RADNOG ODNOSA.

 

XVII. OSTVARIVANjE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

 

Član 192.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti;

2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti.

O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA IZ RADNOG ODNOSA ODLUČUJE:

1) U PRAVNOM LICU - NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE;

2) KOD POSLODAVCA KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA - PREDUZETNIK ILI LICE KOJE ON OVLASTI.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

 

Zaštita pojedinačnih prava

 

Član 195.

 Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 90 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

 Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

 

Član 198.

Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina U SKLADU SA PROPISIMA O ZADRUGAMA.

 

3) Ugovor o zastupanju ili posredovanju

 

Član 200.

Poslodavac može da zaključi ugovor sa određenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.

Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvrđuje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga međusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

 

4) Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

 

Član 201.

 Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac može da zaključi:

1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci;

2) sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije.

 Poslodavac može licu iz stava 1. ovog člana da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

 Novčana naknada iz stava 2. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU MOŽE DA SE ZAKLjUČI, RADI OBAVLjANjA PRIPRAVNIČKOG STAŽA, ODNOSNO POLAGANjA STRUČNOG ISPITA, KAD JE TO ZAKONOM, ODNOSNO PRAVILNIKOM PREDVIĐENO KAO POSEBAN USLOV ZA SAMOSTALAN RAD U STRUCI.

UGOVOR O STRUČNOM USAVRŠAVANjU MOŽE DA SE ZAKLjUČI, RADI STRUČNOG USAVRŠAVANjA I STICANjA POSEBNIH ZNANjA I SPOSOBNOSTI ZA RAD U STRUCI, ODNOSNO OBAVLjANjA SPECIJALIZACIJE, ZA VREME UTVRĐENO PROGRAMOM USAVRŠAVANjA, ODNOSNO SPECIJALIZACIJE, U SKLADU SA POSEBNIM PROPISOM.

POSLODAVAC MOŽE LICU NA STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU ILI USAVRŠAVANjU DA OBEZBEDI NOVČANU NAKNADU I DRUGA PRAVA, U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O STRUČNOM OSPOSOBLjAVANjU I USAVRŠAVANjU.

NOVČANA NAKNADA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE SMATRA SE ZARADOM U SMISLU OVOG ZAKONA.

UGOVOR IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ZAKLjUČUJE SE U PISANOM OBLIKU.

2. Samozapošljavanje

 

Član 203.

Fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

 

Član 210.

Poslodavac je dužan da sindikatu KOJI OKUPLjA ZAPOSLENE KOD POSLODAVCA obezbedi tehničko - prostorne uslove i U SKLADU SA PROSTORNIM I FINANSIJSKIM MOGUĆNOSTIMA, KAO I DA MU OMOGUĆI pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.

 

Član 211.

Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju članova sindikata.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM ILI SPORAZUMOM IZMEĐU POSLODAVCA I SINDIKATA KOD POSLODAVCA, MOŽE SE UTVRDITI PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO PREDSTAVNIKU SINDIKATA, RADI OBAVLjANjA SINDIKALNE FUNKCIJE, SRAZMERNO BROJU ČLANOVA SINDIKATA.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, ovlašćeni predstavnik sindikata LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANjE I PREDSTAVLjANjE REPREZENTATIVNOG SINDIKATA KOD POSLODAVCA za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

 1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da ovlašćeni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.

 

Član 214.

Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211 - 213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD NjEGOVE PROSEČNE ZARADE U PRETHODNA TRI MESECA u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.

 

Član 229.

Odbor utvrđuje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.

Podnosilac zahteva dužan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca.

 Podnosilac zahteva dužan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz člana 227. ovog zakona.

 Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana.

ODBOR MOŽE RADITI I USVAJATI PREDLOG AKO JE NA SEDNICI PRISUTNO NAJMANjE DVE TREĆINE UKUPNOG BROJA ČLANOVA ODBORA.

ODBOR USVAJA PREDLOG VEĆINOM GLASOVA OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA ODBORA.

 

Član 246.

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA TERITORIJU REPUBLIKE ZA JAVNA PREDUZEĆA I JAVNE SLUŽBE ČIJI JE OSNIVAČ AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE DA ZAKLjUČI VLADA I REPREZENTATIVNI SINDIKAT, AKO POSTOJI OPRAVDANI INTERES I U CILjU OBEZBEĐIVANjA JEDNAKIH USLOVA RADA.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNA PREDUZEĆA I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ JAVNO PREDUZEĆE ZAKLjUČUJU OSNIVAČ JAVNOG PREDUZEĆA, ODNOSNO ORGAN KOJI ON OVLASTI I REPREZENTATIVNI SINDIKAT.

Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stručnjake u sportu zaključuju reprezentativno udruženje za sportsku delatnost u fizičkoj kulturi i reprezentativni sindikat.

 

 

Član 247.

Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća, DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ  JAVNO PREDUZEĆE i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANjE POSLODAVCA.

 

Član 248.

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANjE POSLODAVCA.

 

Član 250.

 Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor, odnosno preduzetnik LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANjE POSLODAVCA i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

 Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

 

 

Član 257.

 Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.

 Odluku iz stava 1. ovog člana ministar može doneti ako postoji opravdani interes, a naročito:

1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada;

2) da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

 Odluku iz stava 2. ovog člana ministar donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

KOLEKTIVNOM UGOVORU MOŽE NAKNADNO PRISTUPITI POSLODAVAC, ODNOSNO UDRUŽENjE POSLODAVACA KOJE NIJE POTPISNIK KOLEKTIVNOG UGOVORA, ODNOSNO NIJE ČLAN UDRUŽENjA POSLODAVACA - UČESNIKA KOLEKTIVNOG UGOVORA.

ODLUKU O PRISTUPANjU KOLEKTIVNOM UGOVORU DONOSI NADLEŽNI ORGAN POSLODAVCA, ODNOSNO UDRUŽENjA POSLODAVACA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U SKLADU SA KOJOM SE KOLEKTIVNI UGOVOR PRIMENjUJE NA NjEGOVE ZAPOSLENE OD  DANA ODREĐENOG U ODLUCI.  

O ODLUCI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, POSLODAVAC ODNOSNO UDRUŽENjE POSLODAVACA OBAVEŠTAVA POTPISNIKE KOLEKTIVNOG UGOVORA I ORGAN KOJI VRŠI REGISTRACIJU KOLEKTIVNOG UGOVORA.

ODLUKA O PRISTUPANjU KOLEKTIVNOM UGOVORU PRESTAJE DA VAŽI PRESTANKOM VAŽENjA KOLEKTIVNOG UGOVORA ILI RANIJE, ODLUKOM NADLEŽNOG ORGANA POSLODAVCA, ODNOSNO UDRUŽENjA POSLODAVACA.

 

Član 258.

 Ministar može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni ugovor iz člana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.

 Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.

 Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom.

 

Član 259.

Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po ribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

 

Član 260.

 Ministar može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana 257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.

 Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

 Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.

 

Član 261.

Odluka iz čl. 257 , 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

ČLAN 268A

U POSTUPKU  INSPEKCIJSKOG NADZORA INSPEKTOR JE OVLAŠĆEN DA:

            1) VRŠI UVID U OPŠTE I POJEDINAČNE AKTE, EVIDENCIJE I DRUGU DOKUMENTACIJU RADI UTVRĐIVANjA RELEVANTNIH ČINjENICA;

            2) UTVRĐUJE IDENTITET LICA I UZIMA IZJAVE OD POSLODAVCA, ODGOVORNIH LICA, ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA KOJA SE ZATEKNU NA RADU KOD POSLODAVCA;

            3)VRŠI KONTROLU DA LI JE IZVRŠENA PRIJAVA NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE,  NA OSNOVU PODATAKA IZ CENTRALNOG REGISTRA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA;

                4) PREGLEDA POSLOVNE PROSTORIJE, OBJEKTE, POSTROJENjA, UREĐAJE I DRUGO;

                5) NALAŽE PREDUZIMANjE PREVENTIVNIH I DRUGIH MERA ZA KOJE JE OVLAŠĆEN U SKLADU SA ZAKONOM RADI SPREČAVANjA POVREDA ZAKONA.

 

ČLAN 268B

                POSLODAVAC, ODGOVORNO LICE KOD POSLODAVCA I ZAPOSLENI DUŽNI SU DA INSPEKTORU OMOGUĆE VRŠENjE NADZORA, UVID U DOKUMENTACIJU I NESMETAN RAD I DA MU OBEZBEDE PODATKE POTREBNE ZA VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA,  U SKLADU SA ZAKONOM.

 

Član 269.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, PODZAKONSKOG AKTA, opšteg akta i ugovora o radu.

INSPEKTOR RADA JE OVLAŠĆEN DA REŠENjEM NALOŽI POSLODAVCU DA SA ZAPOSLENIM KOJI JE ZASNOVAO RADNI ODNOS U SMISLU ČLANA 32. STAV 2. OVOG ZAKONA, ZAKLjUČI UGOVOR O RADU U PISANOM OBLIKU.

 Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

 

Član 271.

Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo POKRENUO radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda.

INSPEKTOR RADA ĆE ODBITI ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO NAĐE DA  PRAVO ZAPOSLENOG NIJE OČIGLEDNO POVREĐENO.

Zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ST. 1. I 2. ovog člana u roku od 30 15dana od dana pokretanja radnog spora.

Inspektor rada je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu IZ ST. 1.  I 2. OVOG ČLANA u roku od 15 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.

 

Član 272.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar je dužan da u roku od 15 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.

Protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. ST. 1. I 2. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor.

 

SARADNjA SA CENTRALNIM REGISTROM OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA

 

ČLAN 272A

MINISTARSTVA NADLEŽNA ZA RAD, DRŽAVNU UPRAVU I FINANSIJE PREUZIMAJU PODATKE IZ JEDINSTVENE BAZE CENTRALNOG REGISTRA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA POTREBNE ZA OBAVLjANjE POSLOVA IZ NjIHOVE NADLEŽNOSTI.

 

XXII. KAZNENE ODREDBE

 

Član 273

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona ( čl. 18 - 21 );

2) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona ( član 33. i čl. 197 - 202 );

3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje ( član 35 );

4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111 );

5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slučaju iz člana 45. ovog zakona ( član 110 );

6) ako nije doneo program rešavanja viška zaposlenih ( član 153 );

7) ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona ( čl. 179 - 181. i čl. 187. i 188 );

8) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja ( član 186 );

9) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 271 );

10) ako sprečava inspektora rada u vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi način onemogućava vršenje inspekcijskog nadzora.

 Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

 Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta zaposlenom ili drugom fizičkom ili pravnom licu, poslodavcu se može izreći i zaštitna mera - zabrana vršenja delatnosti, u skladu sa zakonom.

NOVČANOM KAZNOM OD 800.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1)                  AKO SA LICEM KOJE RADI NIJE ZAKLjUČIO UGOVOR O RADU ILI DRUGI UGOVOR U SMISLU OVOG ZAKONA (ČL. 30-33. I ČL. 197 - 202);

2)                  AKO NIJE ISPLATIO ZARADU, ODNOSNO MINIMALNU ZARADU (ČL. 104. I 111);

3)                  AKO NIJE ISPLATIO ZARADU U NOVCU, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 45. OVOG ZAKONA (ČLAN 110);

4)                  AKO ZAPOSLENOM NE DOSTAVI OBRAČUN ZARADE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 121);

5)                  AKO NIJE DONEO PROGRAM REŠAVANjA VIŠKA ZAPOSLENIH (ČLAN 153);

6)                  AKO ZAPOSLENOM OTKAŽE UGOVOR O RADU SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 179 – 181. I ČL. 187. I 188);

7)                  AKO SPREČAVA INSPEKTORA RADA U VRŠENjU INSPEKCIJSKOG NADZORA, ODNOSNO NA DRUGI NAČIN ONEMOGUĆAVA VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA (ČLAN 268A I  268B);.

8)                  AKO NE POSTUPI PO REŠENjU INSPEKTORA RADA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 269. I  271);

 NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 500.000  DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

 

Član 274.

Novčanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ( član 13 );

2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama ovog zakona ( član 25 );

3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadležnog organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 46 );

4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona ( član 53 );

5) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57 , 59. i 60 );

6) ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona ( član 62 );

7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona ( član 63 );

8) ako zaposlenom mlađem od 18 godina života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 84 , 87. i 88 );

9) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona ( član 85 );

10) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona ( čl. 89 - 100 );

11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona ( čl. 114 - 120 );

12) ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 121 );

13) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 122 );

14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona ( član 147 );

15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada duže od roka propisanog ovim zakonom ( čl. 165 - 170 );

16) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona ( čl. 171 - 174 );

17) ako odluči o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese rešenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 193 );

18) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 269 ).

 Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

NOVČANOM KAZNOM OD 600.000 DO 1.500.000DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1)                  AKO PREKRŠI ZABRANU DISKRIMINACIJE U SMISLU OVOG ZAKONA (ČL. 18 - 21);

2)                  AKO ZASNUJE RADNI ODNOS SA LICEM MLAĐIM OD 18 GODINA ŽIVOTA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 25);

3)                  AKO ZAPOSLENOM ODREDI PREKOVREMENI RAD SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 53);

4)                  AKO JE IZVRŠIO PRERASPODELU RADNOG VREMENA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 57, 59. I 60);

5)                  AKO ZAPOSLENOM KOJI RADI NOĆU NE OBEZBEDI OBAVLjANjE POSLOVA U TOKU DANA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 62);

6)                  AKO ZAPOSLENOM KOJI RADI U SMENAMA NE OBEZBEDI IZMENU SMENA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 63);

7)                  AKO ZAPOSLENOM MLAĐEM OD 18 GODINA ŽIVOTA ODREDI DA RADI SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 84 , 87. I 88);

8)                  AKO ZAPOSLENOM IZMEĐU NAVRŠENE 18. I 21. GODINE ŽIVOTA ODREDI DA RADI SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 85);

9)                  AKO NE OBEZBEDI ZAŠTITU MATERINSTVA, KAO I PRAVA PO OSNOVU NEGE DETETA I POSEBNE NEGE DETETA ILI DRUGE OSOBE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 89 - 100);

10)               AKO ZAPOSLENOM NE ISPLATI NAKNADU ZARADE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 114 -117);

11)               AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVA IZ RADNOG ODNOSA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 147);

12)               AKO DONESE ODLUKU O UDALjENjU ZAPOSLENOG SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI AKO ZAPOSLENOG UDALjI SA RADA DUŽE OD ROKA PROPISANOG OVIM ZAKONOM  (ČL. 165 - 170);

13)               AKO ZAPOSLENOM PONUDI ZAKLjUČIVANjE ANEKSA UGOVORA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 171 - 174);

14)               AKO DO DANA PRESTANKA RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOM NE IZVRŠI ISPLATU SVIH DOSPELIH ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGIH PRIMANjA (ČLAN 186);

15)                AKO ODLUČI O POJEDINAČNOM PRAVU, OBAVEZI ILI ODGOVORNOSTI ZAPOSLENOG A NE DONESE REŠENjE ILI GA NE DOSTAVI ZAPOSLENOM U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 193);

 NOVČANOM KAZNOM OD 200.000 DO 400.000DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 30.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

 

Član 275.

Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor ( član 68. i član 75. stav 3);

2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad ( član 79 );

3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovarajućeg posla ( član 101 ).

 Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

NOVČANOM KAZNOM OD 400.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1)                  AKO POZOVE NA ODGOVORNOST PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH KOJI POSTUPA U SKLADU SA ZAKONOM I KOLEKTIVNIM UGOVOROM (ČLAN 13);

2)                  AKO ZAPOSLENOM NE PREDA PRIMERAK UGOVORA O RADU U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 30. STAV 4);

3)                  AKO POSTUPI SUPROTNO ODREDBAMA  OVOG ZAKONA KOJE UREĐUJU GODIŠNjI ODMOR (ČL. 68-75);

4)                  AKO ZAPOSLENOM KOJI JE OSTVARIO PRAVO NA MIROVANjE RADNOG ODNOSA USKRATI PRAVO DA SE VRATI NA RAD (ČLAN 79);

5)                  AKO ZAPOSLENOM NE ISPLATI NAKNADU TROŠKOVA, ODNOSNO DRUGO PRIMANjE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 118-120).

 NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 300.000 DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 40.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU.

 

Član 276.

Novčanom kaznom od 20.000 dinara kazniće se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i preduzetnik:

1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona ( čl. 64. do 67 );

2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona ( član 158 );

3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom ( član 189 );

4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu ( član 204 ).  Novčanom kaznom od 5.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

 Novčanu kaznu iz st. 1. i 2. ovog člana naplaćuje inspektor rada na licu mesta.

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA, A PREDUZETNIK SA KAZNOM OD 50.000 DINARA:

1)                  AKO NE DRŽI PRIMERAK UGOVORA ILI KOPIJE UGOVORA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 35);

2)                  AKO NE OBEZBEDI VREME ZA ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA, DNEVNI I NEDELjNI ODMOR U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 64. DO 67);

3)                  AKO ZAPOSLENOM NE ODOBRI KORIŠĆENjE PLAĆENOG ODSUSTVA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 77);

4)                  AKO NE VODI MESEČNU EVIDENCIJU O ZARADI I NAKNADI ZARADE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 122);

5)                  AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVO NA OTPREMNINU U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 158);

6)                  AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVO NA OTKAZNI ROK, ODNOSNO NAKNADU ZARADE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM (ČLAN 189);

7)                  AKO ZAPOSLENOM NE VRATI UREDNO POPUNjENU RADNU KNjIŽICU (ČLAN 204). 

NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 12.6.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print