Email Print

NACRT ZAKONA O SUĐENJU U RAZUMNOM ROKU: STRANKA ĆE MOĆI DA PODNESE PRIGOVOR RADI UBRZANJA POSTUPKA ALI I ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE I ISPLATU ŠTETE, AKO SE UTVRDI ODGOVORNOST SUDIJE ZA SPOROST – SLEDI KAZNA


Učesnici u sudskom postupku, prvi put, imaće zakonom utvrđeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stranke će, ukoliko budu smatrale da im suđenje iz neopravdanih razloga traje dugo, moći da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ili žalbu, ali i zahtev za pravično zadovoljenje, odnosno isplatu štete. O podnetom zahtevu, odlučivaće predsednik suda pred kojim se postupak vodi. Ukoliko se utvrdi da je sudija odgovoran za odugovlačenje postupka – biće kažnjen.

Prilikom odlučivanja po žalbi, vodiće se računa o složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje stranaka tokom postupka i pravila o redosledu rešavanja predmeta, zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka... Prigovor i žalba moći će da se podnesu do okončanja postupka, a takse na njih neće se naplaćivati.

Sve navedeno, prema rečima pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića, regulisano je nacrtom zakona o suđenju u razumnom roku koji će se sledeće nedelje naći na javnoj raspravi.

– Ovaj zakon trebalo bi da doprinese znatnom ubrzanju okončanja postupaka i dostizanju evropskih standarda u tom pogledu, ali i da u, nekom narednom periodu, dovede do prestanka potrebe za ovakvim zakonom. Okvirne smernice u smislu koliko bi trebalo da traje postupak u različitoj materiji postoji, ali strogo određeni rokovi za završetak postupka ne bi smeli da postoje, jer bi se na taj način ograničilo načelo nezavisnosti sudstva, ali i donošenje pravične odluke. Takođe, potrebno je ljudima koji su pretrpeli nematerijalnu štetu zbog dugog trajanja postupka, omogućiti davanje naknade– navodi Backović.

U rešenju kojim se usvaja prigovor, prema rečima pomoćnika ministra pravde, predsednik suda ukazuje sudiji na propuste i nalaže mu da preduzme mere koje delotvorno ubrzavaju postupak. Takođe, predsednik suda određuje rok u kom sudija mora da preduzme mere, a koji ne može da bude kraći od 15 dana i duži od šest meseci. Ako je reč o hitnom predmetu, predsednik suda može da odredi prvenstvo u odlučivanju, a može sudiji oduzeti predmet i dati ga u rad drugom.

Upitan da li će „oduzimanje” predmeta jednom i dodeljivanjem u rad drugom sudiji, dodatno uticati na produženje trajanja postupka, Backović objašnjava da će predsednik suda i o tome morati da vodi računa.

– To će, takođe, biti jedan od elemenata koji će predsednik suda ceniti kada bude odlučivao hoće li oduzeti predmet sudiji i dodeli ga u rad drugom. U parničnom postupku, to i nije toliki problem. Kada je reč o krivičnom, ostaje da se vidi u kojoj će meri jedan okrivljeni biti zainteresovan da se žali da mu postupak dugo traje. Moja procena je da će se ovaj zakon, kada zaživi, u većoj meri odnositi na parnične postupke i druge nekrivične predmete – kaže pomoćnik ministra pravde.

Pod pretpostavkom da će svako da radi svoj posao kako treba, Backović odbacuje mogućnost „nus pojava” ovog zakona, odnosno da bi moglo da dođe do zagušenja u radu sudova zbog velikog broja žalbi, ili da drugostepeni sudovi potvrđuju odluke prvostepenih kako bi se ubrzalo okončanje postupaka. Šema postupka je takva, objašnjava on, da stranka koja je nezadovoljna odlukom predsednika suda pred kojim se postupak vodi, može da se žali neposredno višem sudu.

Po tim žalbama odlučivaće se u već obrađenim predmetima. Imaćete situaciju u kojoj već imate žalbu stranke, izjašnjenje sudije na nju, pa i odluku predsednika suda... Znači, predmet je u znatnoj meri već obrađen. Prednost je i što o žalbi odlučuje predsednik koji je upoznat sa radom suda, načinom rada sudije, raznim okolnostima u vezi sa radom suda. Nacrtom zakona je predviđeno da između dve žalbe koje podnosi stranka mora da prođe najmanje šest meseci. Razlog za određivanje ovog roka je da stranke ne bi preterivale u obraćanju sudu. Ovo je zakon koji pokušava da reši hronični problem srpskog pravosuđa – navodi Backović.

Upitan postoji li mogućnost povećanja broja sudija kako bi se smanjio broj predmeta po sudiji, a samim tim i ubrzalo njihovo rešavanje, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, kaže da ne isključuje takvu mogućnost, ali da je to u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Postoji mogućnost da se poveća broj sudija i time ubrza rešavanje predmeta. Ali tome mora da prethodi harmonizacija pravosudnog sistema koja je, verovali ili ne, tek na pomolu – kaže on.

Izvor: www.politika.rs, Miroslava Derikonjić

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print