Email Print

PRUŽANJE INVESTICIONIH USLUGA I AKTIVNOSTI PRILIKOM PONUDE PROGRAMA UČEŠĆA ZAPOSLENIH U ULAGANJU


Broj: 2/0-03-435/2-14
Beograd, 2.9.2014. godine

"Komisija za hartije od vrednosti je dana 6.8.2014. godine primila zahtev za davanje mišljenja.

U zahtevu se navodi sledeće:

Podnosilac zahteva traži mišljenje Komisije u vezi sa primenom Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - dalje: Zakon), a naročito u pogledu člana 4. stav 1. tačka 2. podtačka 3, člana 12. stav 1. tačka 10, člana 9. stav 1. i 2, i člana 2. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Zakona.

Klijent Podnosioca zahteva je strano pravno lice (dalje: Društvo) koje pruža administrativne usluge nerezidentnim korporativnim klijentima (dalje: Klijenti) u vezi sa planovima koji podrazumevaju dodeljivanje zaposlenima (koji su između ostalog državljani Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, a zaposleni su direktno kod Klijenata ili u lokalnom ogranku ili zavisnom privrednom društvu Klijenta registrovanom u Republici Srbiji - dalje: Zaposleni) određenih prava na akcijama ili prava u vezi sa akcijama Klijenata. Dodatno, akcije Klijenata su listirane na inostranom regulisanom tržištu.

1. Planovi za Zaposlene

Društvo namerava da pruža svoje usluge u vezi sa različitim vrstama planova Klijenata, a koji su bliže objašnjeni u nastavku.

A. Plan kupovine akcija Klijenta

Na osnovu plana kupovine akcija Klijenta (u daljem tekstu: ESPP), Klijent nudi Zaposlenima mogućnost da: (a) kupe akcije i da ih drže na određeni period i (b) da dobiju dodatne akcije od Klijenta ukoliko već imaju vlasništvo nad određenim akcijama Klijenata (na engleskom "matching share plan").

B. Dodeljivanje akcija Klijenta

Na osnovu ovog plana, Klijent pruža Zaposlenom pravo da stekne akcije Klijenta bez naknade ili vrši dodeljivanje akcija Klijenta bez naknade. Kao deo plana, akcije i/ili sticanje prava na akcijama u budućnosti će biti dodeljene Zaposlenima od strane Klijenta.

C. Opcija za kupovinu akcija i pravo na isplatu neto iznosa uvećane vrednosti akcije (u daljem tekstu: pravo na valorizaciju akcija)

U okviru plana koji podrazumeva pružanje opcije kupovine akcija Zaposlenom, Klijent pruža Zaposlenom opciju (kojom se ne može trgovati) da kupi akcije Klijenta nakon proteka određenog perioda po fiksnoj ceni.

Na kraju, plan na osnovu kog Zaposleni dobija pravo na valorizaciju akcija ("stock appreciation rights plan" - u daljem tekstu: SARP) podrazumeva pružanje prava Zaposlenima da prime neto iznos uvećane vrednosti akcija Klijenta - ili u gotovini ili u akcijama Klijenta.

D. Gotovinski planovi

Gotovinski plan predstavlja plan na osnovu koga Zaposleni primaju od Klijenta pogodnosti koje se odnose i u vezi su sa razvojem cena akcija i drugim kriterijumima. Zaposleni bi u okviru ovog plana primili npr. pogodnosti u slučaju rasta cena akcija. Ovaj plan predstavlja način da Klijenti daju bonus ili podsticaj Zaposlenima, a da zapravo ne dođe do prodaje samih akcija Zaposlenima.

2. Usluga Društva

Društvo vrši različite aktivnosti u okviru svake vrste plana, ali se one mogu svesti na četiri vrste usluga:

a) Administrativna obrada zahteva

Administrativna obrada zahteva je osnovna usluga koju bi Društvo pružalo. Uključuje prijem naloga od strane Zaposlenih koji se odnose na kupovinu akcija Klijenta i izvršenje naloga za račun Zaposlenih.

Ova usluga se svodi na internet administriranje zahteva putem odgovarajuće internet platforme koja omogućava Klijentima i/ili Društvu da komuniciraju sa Zaposlenima u pogledu planova. Dodatno, Zaposleni imaju na raspolaganju mogućnost da preko info centra postavljaju pitanja i da dobijaju potrebne odgovore u vezi sa prodajom i prenosom akcija ili korišćenjem opcije na akcijama u zavisnosti od konkretnog plana. Zaposlenima se ni pod kojim uslovima ne nude saveti u vezi sa njihovim opcijama u okviru planova.

b) Držanje kastodi računa

Držanje kastodi računa je značajan deo planova koji uključuje alokaciju akcija za Zaposlene. Prvo Klijenti zaključuju ugovor o pružanju usluga sa Društvom na osnovu kog Klijenti daju nalog Društvu da otvori kastodi račun u svoje ime ali za račun Zaposlenih. Dalje, na osnovu tog ugovora o pružanju usluga Klijenti traže od Društva da ponude svoje usluge držanja kastodi računa Zaposlenima, a koje Zaposleni mogu a i ne moraju da prihvate. Ukoliko se Zaposleni odluče da prihvate usluge Društva u pogledu držanja kastodi računa, zaključuje se ugovor o držanju kastodi računa između Zaposlenog i Društva pritiskanjem dugmeta "pristajem" na odnosnoj internet platformi. Napominjemo da Zaposleni nije u obavezi da zaključi ugovor sa Društvom u vezi sa držanjem kastodi računa, u kom slučaju Zaposleni neće moći da učestvuju u planovima.

c) Prodaja akcija

Društvo pruža uslugu prijema naloga koji se odnose na prenos i prodaju akcija Klijenta u svojini Zaposlenih. Konkretno, ukoliko je Zaposleni kupio akciju u okviru npr. ESPP plana, nakon proteka određenog vremena od kupovine odnosnih akcija, Zaposleni odlučuje da ih proda te daje nalog Društvu da izvrši takvu transakciju.

Kupovinu akcija Klijenta sprovodi Društvo na osnovu ugovora o pružanju usluga koji zaključuju Društvo i Zaposleni.

d) Usluga elektronskog plaćanja

Društvo koristi internet platformu kako bi realizovalo eventualna novčana plaćanja u vezi sa prijemom naloga koji se odnose na prodaju i kupovinu akcija Klijenta.

3. Primena Zakona

Na osnovu gore izloženog činjeničnog stanja, Podnosiocu zahteva je potrebno razjašnjenje u pogledu sledećeg:

I Imajući u vidu član 4. stav 1. tačka 2. podtačka 3. Zakona kojim je propisano da: "...poglavlja IX. i X. koja regulišu investiciona društva ne primenjuju se na lica koja pružaju investicione usluge koje se isključivo bave upravljanjem programima učešća zaposlenih u ulaganju", Podnosilac zahteva smatra da Društvo ne podleže obavezi pribavljanja dozvole Komisije za hartije od vrednosti, imajući u vidu da je usluga Društva vezana isključivo za upravljanje programima učešća Zaposlenih u ulaganju. S toga, Podnosilac zahteva moli za odgovor na pitanje:

Da li po mišljenju Komisije aktivnost Društva koja je opisana u uvodnom delu ovog zahteva, potpada pod primenu člana 4. stav 1. tačka 2. podtačka 3. Zakona, na osnovu koga nije potrebno pribaviti dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti investicionog društva iz člana 147. stav 1. Zakona?

II Imajući u vidu mišljenje Komisije za hartije od vrednosti dato 22. marta 2012. godine (broj: 2/0-03-103/2-12), koje se odnosi na mogućnost kupovine hartija od vrednosti izdatih od strane stranih pravnih lica, a konkretno člana 9. stav 1. i 2. Zakona i obaveze da hartije od vrednosti stranog pravnog lica moraju biti izdate kao depozitne potvrde koje se odnose na hartije od vrednosti tog stranog pravnog lica ukoliko je namera njihovo nuđenje u Srbiji, Podnosilac zahteva moli za odgovor na pitanje:

Da li kupovina akcija Klijenta ili njihovo dodeljivanje Zaposlenima kako je opisano u okviru ovog zahteva u delu 1 A) i 1 B) predstavlja izdavanje ili trgovinu akcijama Klijenta u Republici Srbiji u smislu člana 9. stav 1. Zakona?

Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, da li odnosne akcije Klijenta na koje je ukazano u okviru ovog zahteva u delu 1 A) i 1 B) moraju biti ponuđene u skladu sa članom 9. stav 2. Zakona, tj. u vidu depozitnih potvrda?

III Imajući u vidu član 12. stav 1. tačka 10. Zakona kojim je propisan jedan od izuzetaka od obaveze objavljivanja prospekta, konkretno kod javne ponude hartija od vrednosti koje nudi ili će ponuditi izdavalac čije su hartije od vrednosti uključene na regulisano tržište, odnosno MTP ili društvo koje je povezano sa izdavaocem, a koje nudi ili će ponuditi sadašnjim ili bivšim članovima uprave ili zaposlenima, pod uslovom da postoji dokument sa podacima o broju i prirodi hartija od vrednosti, kao i razlozima i detaljima vezanim za ponudu, smatramo da bi ponuda akcija Klijenta učinjena Zaposlenima kako je izloženo gore u delu 1 A) i 1 B), potpala pod primenu izuzetka iz člana 12. stav 1. tačka 10. Zakona, s toga Podnosilac zahteva moli za odgovor na pitanje:

Da li bi ponuda akcija, kako je obrazloženo u ovom zahtevu u delu 1 A) i 1 B), učinjena Zaposlenima potpadala pod izuzetak od obaveze objavljivanja prospekta iz člana 12. stav 1. tačka 10. Zakona?

IV U vezi sa planovima gore navedenim pod tačkom 1. C) i 1. D), tj. nuđenja opcija za kupovinu akcija i prava na isplatu neto iznosa uvećane vrednosti akcija i gotovinskih planova, naše je razumevanje da bi finansijski instrumenti koji se nude u okviru ovog plana bili kvalifikovani kao nestandardizovani finansijski instrumenti i kao takvi ne bi predstavljali predmet primene Zakona imajući u vidu da se njima ne trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP. S tim u vezi, Podnosilac zahteva moli za odgovor na pitanje:

Da li finansijski instrumenti koji se javljaju prilikom nuđenja opcija za kupovinu akcija i prava na isplatu neto iznosa uvećane vrednosti akcija i gotovinskih planova predstavijaju nestandardizovane finansijske instrumente u smislu člana 2. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Zakona?

Povodom opisanog zahteva, Komisija za hartije od vrednosti je na 244. sednici VIII saziva, od 2.9.2014. godine, donela sledeće:

MIŠLJENJE

Pre svega, Komisija za hartije od vrednosti (dalje: Komisija) ukazuje da je neophodno razgraničiti izdavanje i trgovanje finansijskim instrumentima u inostranstvu, kao i pružanje investicionih usluga i aktivnosti u inostranstvu, od pružanja investicionih usluga i aktivnosti u Republici Srbiji a u vezi finansijskih instrumenata koji su izdati i uključeni u trgovanje u inostranstvu. Kao što je to i u mišljenju Komisije br. 2/0-03-103/2-12 obrazloženo, za izdavanje finansijskih instrumenata u inostranstvu, kao i trgovanje tim finansijskim instrumentima u inostranstvu, merodavno je pravo države izdavanja i trgovanja, te se odgovori na pitanja izdavanja i trgovanja takvim instrumentima ne mogu tražiti kroz prizmu odredaba Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011).

Fizička lica rezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje stranih hartije od vrednosti u inostranstvu, ulaganja u strane investicione fondove, kao što mogu vršiti i plaćanje, naplatu, prenos i prebijanje po poslovima sa finansijskim derivatima u inostranstvu, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) i Odlukom o obavljanju poslova s finansijskim derivatima ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011 i 62/2013). Navedenim propisima uređen je i način na koji rezidenti u inostranstvu mogu obavljati poslove sa stranim hartijama od vrednosti, investicionim fondovima i finansijskim derivatima. Kako su navedeni propisi u nadležnosti Narodne banke Srbije, uputno je da se Podnosilac zahteva obrati Narodnoj banci Srbije, ukoliko su mu neophodna dodatna razjašnjenja.

Odredbe Zakona o tržištu kapitala postaju relevantne u slučaju da izdavalac koji ima sedište van Republike Srbije želi da javno ponudi odn. uključi u trgovanje u Republici Srbiji hartije od vrednosti koje su već ponuđene u inostranstvu, u vezi čega Komisija ukazuje na sledeće:

Zakon o tržištu kapitala, u skladu sa nivoom razvijenost domaćeg finansijskog tržišta, ne poznaje tj. ne uređuje prekogranične emisije hartija od vrednosti, što će morati da bude uređeno u postupku usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije.

Hartija od vrednosti, kao uži pojam od finansijskog instrumenta, se izdaje na osnovu odluke o izdavanju, kojom izdavalac, shodno pravu države izdavanja, određuje vrstu hartije od vrednosti koju izdaje i prava koja ta hartija daje. Investitori informacije o hartiji od vrednosti dobijaju iz prospekta koji je izdavalac dužan da pripremi, sem kad su pravom države izdavanja hartija od vrednosti propisani izuzeci od te obaveze. Pravom države izdavanja hartije od vrednosti je dalje uređeno i na koje tržište se uključuje hartija od vrednosti, ukoliko postoji obaveza njenog uključenja u trgovanje, kao i da li se tom hartijom može trgovati van tržišta na koje je uključena odn. u inostranstvu.

Stoga, hartija od vrednosti koja je već izdata u inostranstvu sa određenim karakteristikama (vrsta, klasa i nominalna vrednost akcije na primer) može, bez mogućnosti promene tih karakteristika, na teritoriji Republike Srbije, biti javno ponuđena odn. uključena u trgovanje u skladu sa odredbama člana 39. Zakona o tržištu kapitala, a što je detaljnije obrazloženo u mišljenju Komisije br. 2/0-03-103/2-12. Dakle, u konkretnom slučaju, ne bi se na osnovu odredaba Zakona o tržištu kapitala moglo ceniti "šta je" hartija od vrednosti izdata u inostranstvu, već bi ta hartija od vrednosti, sa karakteristikama određenim odlukom o izdavanju, mogla samo, kao takva, da bude javno ponuđena odn. uključena u trgovanje u Republici Srbiji. Takođe, Komisija napominje da se ne može tumačenjem Zakona o tržištu kapitala ceniti da li je inostrani finansijski instrument standardizovan ili nestandardizovan finansijski derivat, jer je on ono što je po pravu strane države, pri čemu izdavanje finansijskih derivata, kao finansijskih instrumenata koji se ne izdaju u seriji, po pravilu, nije uslovljeno izdavanjem prospekta, zbog čega, shodno članu 39. Zakona o tržištu kapitala, takvi instrumenti ne bi mogli biti javno ponuđeni odn. uključeni u trgovanje u Republici Srbiji.

Uzimajući u obzir navedeno, Komisija napominje i da se ne može tumačenjem odredaba Zakona o tržištu kapitala doći do odgovora na pitanje da li bi se, u konkretnom slučaju, radilo o izdavanju ili trgovanju, kako Podnosilac zahteva to navodi u svom pitanju, već bi (strani) izdavalac bio dužan da u postupku predviđenom članom 39. Zakona o tržištu kapitala definiše da li želi da izvrši primarnu ponudu hartija od vrednosti, izdavanjem dodatnih hartija od vrednosti iste klase kao one koje su ponuđene u ionstranstvu, ili želi da hartije od vrednosti već izdate u inostranstvu uključi u sekundarno trgovanje u Republici Srbiji, prema čemu Komisija izražava svoju rezervu pošto se radi o programu učešća zaposlenih u ulaganju. Komisija podseća da bi postupak iz člana 39. Zakona o tržištu kapitala mogao da bude sproveden samo na način i pod uslovima obrazloženim u mišljenju Komisije br. 2/0-03-103/2-12.

U vezi pružanja investicionih usluga i aktivnosti na teritoriji republike Srbije, u smislu nuđenja hartija od vrednosti izdatih i uključenih u trgovanje u inostranstvu kroz program učešća zaposlenih u ulaganju, Komisija ukazuje na sledeće:

"Program učešća zaposlenih u ulaganju" predstavlja generički pojam, preuzet iz Direktive EU 2004/39/EC (poznata kao: "MiFID). Programi učešća zaposlenih u ulaganju, zavisno od jurisdikcije, imaju niz pojavnih oblika, pa se tako pojavljuju kao: "Employee Stock Purchase Plan" (ESPP), "Employee Stock Ownership Plan" (ESOP) itd., dok su u Francuskoj "Plan d'épargne entreprise" (PEE) posebna vrsta investicionih fondova. U zemljama u kojima postoje, programi učešća zaposlenih u ulaganju su uređeni prvenstveno poreskim i radnim propisima, ali, čak ni u zemljama Evropske unije, reugulativa nije jedinstvena. Tako se nacionalnim pravima zemalja Evropske unije, u najvećem broju slučajeva, zahteva da ukoliko hartije od vrednosti izdavaoca koje se izdaju kroz program učešća zaposlenih u ulaganju nisu uključene u trgovanje ni na jedno regulisano tržište u Evropi izdavalac mora da u državi u kojoj nudi hartije od vrednosti objavi prospekt objavljen u matičnoj državi, pri čemu ceo prospekt, ili barem skraćeni prospekt, mora biti na jeziku države u kojoj se hartije od vrednosti nude. Uobičajen zahtev nacionalnih prava je i da obrazac na kome se zaposleni prijavljuje za učešće u programu bude na jeziku države u kojoj se hartije od vrednosti nude. Pojedine države Evropske unije zabranjuju svojim državljanima, zaposlenim u filijalama stranih kompanija, da učestvuju u programima matičnih kompanija, sem ako nisu ispunjeni posebni uslovi na lokalnom nivou. U svakom slučaju, programi učešća zaposlenih u ulaganju su pravom detaljno uređeni instituti, što u srpskom zakonodavstvu nije slučaj.

Članom 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011) propisano je:

"Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji."

Članom 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju propisano je:

"Domaće lice, u smislu ovog zakona je, pravno lice, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnik koji imaju sedište, odnosno koji su registrovani u Republici Srbiji, kao i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana.

Strano lice, u smislu ovog zakona, je svako lice koje nije navedeno u stavu 1. ovog člana."

Članom 27. st. 1. i 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju propisano je:

"Spoljnotrgovinski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije.

Strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga".

Uzimajući u obzir citirane odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i okolnost da programi učešća zaposlenih u ulaganju (bilo strani ili domaći), kao takvi, nisu uređeni zakonodavstvom Republike Srbije, usluge koje bi Društvo pružalo na teritoriji Republike Srbije bi mogle da budu podvedene samo pod odredbe Zakona o tržištu kapitala kojima je uređeno pružanje pojedinačnih usluga iz paketa usluga koji bi u državi porekla bio prepoznat kao: "Program učešća zaposlenih u ulaganju". Shodno navedenom, kako prijem i prenos naloga koji se odnose na prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata predstavlja jednu od investicionih usluga i aktivnosti koje se odnose na sve finansijske instrumente, a čuvanje i administriranje finansijskih instrumenata za račun klijenata, uključujući čuvanje instrumenata i sa tim povezane usluge, kao što je administriranje novčanim sredstvima i kolateralom predstavlja dodatnu uslugu, sve u smislu člana 2. stav 1. tač. 8) i 9) Zakona o tržištu kapitala, te usluge, na teritoriji Republike Srbije, bi moglo da pruža samo investiciono društvo sa dozvolom Komisije.

U vezi pitanja o mogućnosti korišćenja izuzetka od obaveze objavljivanja prospekta iz člana 12. stav 1. tačka 10. Zakona o tržištu kapitala, u kontekstu konkretne situacije, Komisija naglašava da je još u mišljenju br. 2/0-03-103/2-12 ukazala na odredbe, između ostalih, člana 37. Zakona o tržištu kapitala, na koji upućuje član 41. ovog zakona, shodno čijim odredbama je evidentno da član 12. može biti primenjen samo na hartije od vrednosti evidentirane u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti tj. hartije koje su izdate u Republici Srbiji. "

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 3.9.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print