Email Print

NEOPHODAN ZAKON O BEZBEDNOSNIM PROVERAMA: SVAKO KO SE PRIJAVI ZA POSAO U POLICIJI, VOJSCI ILI BEZBEDNOSNIM AGENCIJAMA BIćE PODVRGNUT BEZBEDNOSNOJ PROVERI


Svako ko se prijavi za posao u policiji, vojsci ili bezbednosnim agencijama biće podvrgnut bezbednosnoj proveri. Srbija se po tome ne razlikuje od većine zemalja sveta. Bezbednosne provere su neminovnost i veoma važna stvar u svakoj savremenoj državi.

Ipak, problem je što kod nas ne postoji jedinstvena zakonska regulativa koja bi uredila ovu materiju i na taj način zaštitila građane od mogućnosti zloupotreba. Bezbednosne provere su trenutno uređene „segmentarno, nepotpuno i neprecizno“, odredbama par zakona i uglavnom podzakonskih propisa. Takav pravni vakuum je, prema sagovornicima Danasa, plodno tlo za narušavanje prava građana i mora biti popunjen jedinstvenim zakonom o bezbednosnim proverama.

- Ustav Srbije je u članu 42 izričit kad jemči zaštitu podataka o ličnosti i kaže da se ona „uređuje zakonom“. Dakle, svaka obrada podataka, uključujući i bezbednosne provere, mora biti uređena zakonom, a ne podzakonskim aktom. Postoji i posebna odluka Ustavnog suda Srbije doneta u postupku pokrenutom na moj zahtev u kojoj se ovo izričito potvrđuje - kaže za Danas poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Prema njegovim rečima, ozbiljan pristup ovoj materiji primetan je samo kod Zakona o tajnosti podataka, ali se on odnosi samo na tajne podatke. Kako dodaje, bezbednosne provere mogu još samo da se nađu u pojedinim odredbama nekoliko zakona i uglavnom u podzakonskim aktima.

- Većina tih propisa ne sadrži odredbe o osnovnim pojmovima, konkretnim radnjama provere, svrsi i postupku vršenja provera i dr. i ostavljajući isuviše prostora za diskreciono postupanje organa, čak i pojedinaca - navodi Šabić. Ovakva praksa, ističe Šabić, dovodi do kršenja ljudskih prava i sloboda. On je pokušao da ovaj problem predoči predstavnicima izvršne vlasti, ali bez većih uspeha.

- Skoro će biti dve godine otkako sam formalno pismom Vladi inicirao donošenje Zakona o bezbednosnim proverama. Tada je ta ideja, bar verbalno, bila podržana. Nešto kasnije, tokom 2013. godine tadašnji državni sekretar MUP-a Vladimir Božović me je informisao da su u vezi sa mojom inicijativom preduzete potrebne aktivnosti u okviru pripremljene radne verzije izmene i dopune Zakona o policiji i da će ministarstvo nastojati da te izmene i dopune budu i formalno predložene što pre. Sticajem okolnosti to je izostalo - navodi poverenik.

Zaštitnik građana Saša Janković takođe smatra da postoji potreba za zakonom koji bi regulisao ovu materiju.

- Bezbednosne provere toliko duboko zadiru u privatnost građana i njihove neposredne okoline, da je apsolutno neophodno detaljno urediti način na koji se vrše i uspostaviti pravne lekove protiv mogućih zloupotreba - istakao je Janković.

Prema njegovim rečima, ombudsman ima uvid u bezbednosne provere, samim tim on može da reaguje u slučaju zloupotrebe, ali to je posredno rešenje. Odgovor je, kako navodi, u pravnom okviru koji bi građanima na koje se provere odnose omogućio uvid.

- Trenutno ovu materiju uređuju podzakonski akti, koji su pritom i zastareli. Bezbednosne provere se moraju dići na nivo zakona koji bi se jedinstveno primenjivao na sve bezbednosne institucije - kaže Janković.

Izvor: http://www.danas.rs, V. Jeremić

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print