Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O PRIVREMENOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA: ZAKON BI SE BAZIRAO NA SISTEMU VAUčERA, KOJE BI POSLODAVCI KUPOVALI U SKLADU SA SVOJIM POTREBAMA, A POTOM BI SE IZ TIH PRIHODA PROPORCIONALNO PLAćALI DOPRINOSI ZA RADNIKE


U Srbiji se na sezonskim poslovima u poljoprivredi godišnje angažuje oko 100.000 ljudi od čega oko 80 odsto radi u sivoj zoni, te je u cilju rešavanja ovog problema NALED u saradnji sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstva pokrenuo inicijativu za donošenje Zakona o privremenom angažovanju na sezonskim poslovima.

Ovaj propis regulisao bi rad na sezonskim poslovima i to uvođenjem sistema vaučera za zapošljavanje sezonskih radnika, što bi motivisalo poslodavce da radnike drže van zone rada na crno, a samim sezoncima omogućilo da ostvare prava na staž.

Sistem vaučera u Hrvatskoj se primenjuje već četiri godine i pokazao je izuzetnu efikasnost kada je reč o smanjenju administrativnih obaveza, mada je pojedine odredbe Zakona potrebno dodatno precizirati.

Sistem funkcioniše vrlo jednostavno - poslodavac svakog dana pre početka rada u sezonsku knjižicu nalepi vrednosni kupon takozvani vaučer koji je platio oko 20 kuna.

Kupovinom vaučera, poslodavac je unapred uplatio sve neophodne doprinose državi.

Poslodavac je, takođe, obavezan da sezonskom radniku isplati najniži dnevni iznos minimane plate koji za 2016. godinu iznosi 72 kune.

Zakonom je tačno definisano koje vrste poslova može obavljati ovako angažovana radna snaga, a kazne za prekršaje poslodavaca se kreću od 10.000 do 50.000 kuna, te se poslodavcima ne isplati da rizikuju i nelegalno angažuju radnike.

Kada je reč o regulisanju radnog staža, sezonski radnik je dužan da se javi zavodu sa penziono osiguranje najkasnije do kraja kalendarske godine gde podnosi ugovor kao dokaz da je ostvario staž koji se potom evidentira u sistemu.

Sistem vaučera pogodan je za sve strane u procesu rada. Državi je omogućeno da kontroliše sivo tržište radne snage, dok sa druge strane radnici imaju regulisane formalno- pravne odnose koji će im omogućiti da ostvare prava na penziono i zdravstveno osiguranje.

Zamerka na Zakon stiže od hrvatskih poslodavaca koji navode da nisu dovoljno precizno definisane mogućnosti poslodavca u situacijama kada je, na primer, radniku već nalepljen vaučer u knjižicu, ali on nije mogao taj dan odraditi posao jer se pokvarilo vreme. Dakle, vaučer je potrošen, ali posao nije odrađen pa radniku ne može biti isplaćena dnevnica.

Dalje poslodavci navode da je u sistemu vaučera trebalo povećati broj dana koje neko može raditi kao sezonac tokom godine, a koji sada iznosi 90. S obzirom na to da vegetacija u proizvodnji traje 120 dana, tih 90 dana je nedovoljno, jer se desi da kod pojedinih ljudi rok istekne pre završetka posla, nakon čega se sa tim radnicima sklapaju ugovori na određeno vreme.

Osim toga, poslodavci navode da je potrebno preciznije definisati naknadu prevoza radnicima, jer je ona oporeziva kod sezonaca, dok kod redovnih radnika spada u neoporoziva davanja.

Izvor: Vebsajt RTV, 03.07.2016.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija