Email Print

PREDLOG PRAVILNIKA O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ZA UREĐAJE I PROGRAMSKU PODRŠKU ZA ZAKONITO PRESRETANJE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I ZADRŽAVANJE PODATAKA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA: PRESRETANJE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I PRISTUP ZADRżANIM PODACIMA MORA BITI U SKLADU SA USTAVOM


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija mišljenje povodom "Predloga pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama" u kome ukazuje na potrebu da se tekst predloga koriguje u značajnom broju odredbi. S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Do sada sam više puta iznosio sugestije i primedbe na više različitih verzija Predloga ovog pravilnika. Ova poslednja verzija govori da to jeste doprinelo unapređenju njegovog teksta u izvesnoj, ali svakako ne u dovoljnoj meri.

Najvažnija primedba se svakako odnosi na to da se u Predlogu pravilnika i ovaj put pominje nekakav "akt koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja elektronskih komunikacija, kao i za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka". S tim u vezi po ko zna koji put ističem da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije (član 41. stav 2) jedini akt koji može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost sredstava komuniciranja, odluka suda. Podsetiću i na odluke Ustavnog suda u odnosu na ustavnost odredbi Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i ranijeg Zakona o telekomunikacijama, u kojima je Ustavni sud jasno potvrdio da jedino odluka suda može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja, te da drugi osnovi nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Zato nema nikakvog opravdanog razloga da se umesto jasnog i nedvosmislenog pojma "odluka suda" koristi fluidan termin "akt". Taj termin u pravu, ali i u drugim oblastima, može imati i ima više značenja i njegovo prisustvo u pravilniku izaziva sumnju da se svesno ili ne, u vezi sa presretanjem komunikacije ili pristupom zadržanim podacima ostavlja otvoren prostor za odstupanje od ustavnih garancija.

Kritičko preispitivanje zaslužuju i neke druge odredbe Predloga pravilnika.

To se npr. odnosi na one koje predviđaju da nadzor, osim podataka pobrojanih u zakonu, obuhvata "i druge podatke vezane za identitet". Koje to "druge podatke vezane za identitet"? Obrada podataka o ličnosti se, shodno Ustavu u čl. 42, uređuje zakonom. Zato bi odgovor na ovo pitanje morao, prvo, biti jasan a drugo, morao bi biti sadržan u zakonu a ne u podzakonskom aktu. Slično se odnosi i na odredbe pravilnika koje utvrđuju obavezu operatora da upotrebom odgovarajućeg tehničkog interfejsa nadležnim organima omogući podatke o lokaciji, nezavisno od toga da li korisnik komunicira ili ne, jer bi takvo nešto, ako se ocenjuje za potrebno, moralo biti predviđeno zakonom.

Pažnju zaslužuje i predviđanje obaveze operatora da nadležnim organima omogući pristup međunarodnim tranzitinim vezama. Po mom mišljenju to je pitanje koje se uređuje međunarodnim ugovorima i zakonom i ne bi se smela potceniti mogućnost da uređivanje podzakonskim aktom može da ima neprijatne konsekvence i u međunarodnim relacijama."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 4.6.2013.