Email Print

UDRUŽENJE MLINARA I PEKARA ZATRAŽILO OD MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE DA DONESE UREDBU O SUBVENCIONISANJU DELA KAMATNE STOPE ZA KUPOVINU PŠENICE RODA 2013. GODINE


Žitovojvodina je u pismu koje je uputila ministru poljoprivrede Goranu Kneževiću navela da su kamatne stope u Srbiji najveće u Evropi, što je dovelo do toga da je u 2012. godini iznos obračunate kamate bio veći od neto dobiti, što ide na štetu ne samo mlinske industrije, već pre svega na štetu individualnih proizvođača pšenice.

"Napominjemo da je u ne tako dalekoj prošlosti obezbeđivanje povoljnih kredita za otkup i zalihe pšenice novog roda bila uobičajena praksa u državi", navodi se u pismu u koje je agencija Beta imala uvid.

Dodaje se da u 2013. godini posebno treba voditi računa o teškom socijalno-ekonomskom stanju građana i o neophodnosti snižavanja troškova proizvodnje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

  • Žitovojvodina je zatražila da se dinarski krediti bez valutne klauzule odobravaju sa rokom otplate do 12 meseci, da fiksna efektivna kamatna stopa na neotplaćeni deo kredita iznosi maksimalno šest odsto godišnje, da mogućnost povlačenja kredita od strane industrijskih mlinova bude ograničen na period od 1. jula do 30. septembra 2013. godine.
  • Žitovojvodina traži i da se rate kredita vraćaju u devet jednakih mesečnih rata, u periodu od oktobra 2013. godine do juna 2014. godine, kao i da mlinovi koji nisu uveli i sertifikovali sistem kvaliteta Hasap (HACCP) ne mogu biti korisnici tih kredita, jer nisu ispoštovali odredbe Zakona o bezbednosti hrane.
  • Ocenjuje se da bi se kroz donošenje uredbe o subvencionisanju dela kamatne stope za kupovinu pšenice roda 2013. godine unapredila i borba protiv "sive ekonomije", jer kredite ne bi mogli koristiti zanatski mlinovi, koji "rade u sivoj zoni".

"Siva ekonomija je u ovoj delatnosti dostigla enormne razmere i ovo bi bio prvi konkretan korak vlade i ministarstva poljoprivrede u suzbijanju dela sive ekonomije", navodi se u pismu.

Dodaje se da su industrijski mlinovi države, od kojih su većina članovi Žitovojvodine, najznačajniji kupci i najveći skladištari pšenice za svoje potrebe, za izvoznike, za robne rezerve i za same proizvođače pšenice.

"Industrijski mlinovi ne raspolažu sopstvenim obrtnim sredstvima i prinuđeni su da za kupovinu pšenice koriste bankarska sredstva po redovnim, visokim kamatama, što u značajnoj meri onemogućava kupovinu značajnijih količina pšenice u vreme žetve, te su prave žrtve navedenih okolnosti neposredno - individualni proizvođači pšenice", ocenjuje se u pismu.

Dodaje se da visoke kamate direktno utiču na cenu finalnih proizvoda, poput brašna, hleba, testenina, a od ukupne finansijske dobiti koju ostvari mlinsko-pekarska-testeničarska industrija, polovina odlazi bankama.

Izvor: RTV