Email Print

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA POČINJE REVIZIJU JAVNOG DUGA REPUBLIKE SRBIJE


Iako su podneli na stotine prijava državni revizori izgleda nemaju baš veliku moć u društvu, jer je u javnosti već uvreženo mišljenje da se državne ili javne pare troše bez ikakve odgovornosti. Na to su ukazivali pojedini političari, ali i analitičari i predstavnici stručne javnosti.

On je, novinarima na skupu o finansijskoj odgovornosti vlasti, rekao da je namera da se na transparentan i najbolji mogući način ukaže javnosti koliki je javni dug.

"Mislim da sada premašuje procenat od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, taj dug je 31. marta iznosio 14,6 milijardi evra", rekao je Sretenović.

On je naveo da je Fiskalni savet u pravu kada ukazuje na porast javne potrošnje i naglasio da je revizija javnog duga potrebna s obzirom na to da je taj dug različit prema podacima Narodne banke Srbije i Uprave za javni dug Ministarstva finansija.

Sretenović je istakao da će revizija javnog duga obuhvatiti budžetsku 2011. godinu, zaključno sa 31. decembrom i dodao da će taj dug biti analiziran kao posebno poglavlje u okviru revizije nacrta završnog budžeta za tu godinu.

On je najavio da će naredne godine biti uvedena revizija svrsishodnosti, koja podrazumeva ekonomičnost trošenja javnih sredstava i zahvaljujući njoj poreski obveznici znaće "kuda ide njihov dinar i kako se troši".

Sretenović kaže da je mogućnost nerealnog trošenja svedena na minimum zahvaljujući kontroli i njenim indikatorima.

"Veoma važan indikator je postojanje budžetskog i računovodstvenog sistema koji podupire izvršenje zadataka i brine da su sve transakcije subjekata javnog sektora kao i njihova sredstva tačno i ažurno evidentirana "kaže Sretenović.

Sa ovakvim stavovima ne slažu se u Savetu za borbu protiv korupcije.

"Najvažniji posao revizora je to da ceni celishodnost javnih nabavki jer se na to daju jako velike pare. Prema tome, sve dok revizorsko telo ne počne da vodi računa i ulazi u pitanje celishodnosti. mi nismo uradili ništa", kategorična je članica saveta Jelisaveta Vasilić.

Predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković smatra da je problem u funkcionisanju državnih revizora, kao i nekih drugih tela u neskladu njihovih prava i obaveza.

''Prvo vas zakonski osnuju, na osnovu preporuka GREK-a i evropskih institucija, pa vam dugo ne stvore pretpostavke za rad, odnosno prostor, odgovarajuću opremu i relativno minimalan broj saradnika, da možete da se bavite određenim stvarima,onda vidite da nemate dovoljno ovlašćenja, pa tek kad podnesete prijave, koje se često ignorišu, počinje nešto da se dešava. Tek pod pritiskom javnosti pripadnici raznih elita počinju da menjaju svoje ponašanje", tvrdi Stojiljković.

Zbog kršenja zakona i lakog trošenja javnog novca podnesene su prijave protiv ministara, državnih sekretara, gradonačelnika, načelnika službi i rukovodilaca finansijskih službi.

SADA SU NA POTEZU SUDOVI KOJI TREBA DA CENE MALOPRE POMENUTU SVRSISHODNOST TROŠENJA, NJEGOVU SUŠTINU I FORMU.

Izvor: Tanjug