ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: PUNA PRIMENA ZAKONA POčELA 30. APRILA 2016. GODINE. NOVINA U ZAKONU JE PRIMENA INSTITUTA PROCENE RIZIKA, KOJA ćE UMANJITI NEUJEDNAčENOST U RADU INSPEKCIJA. ZAKONOM JE PROPISANA KAZNA OD 50.000 DO 500.000 DINARA ZA FIZIčKO LICE, ODNOSNO OD 200.000 DO 2.000.000 DINARA ZA PRAVNO LICE KOJE NIJE REGISTROVALO SVOJU DELATNOST

Puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) počela je 30. aprila 2016. godine, dok se odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima primenjuju još od 30. jula 2015. godine.

Već u avgustu prošle godine broj registrovanih preduzetničkih radnji skočio je 70 odsto u odnosu na prethodne mesece, rekla je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Kori Udovički.

Od početka ove godine, koja je proglašena Godinom preduzetništva, zaključno sa 27. aprilom 2016. godine, u Srbiji je broj preduzetničkih radnji veći za 3.020, podatak je Agencije za privredne registre. U istom periodu, u registar je upisano 10.043 preduzetnika, a obrisano ih je 7.220, što je opet plus za njih 2.823. 

Najviše je u 2016. osnovanih restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata - 745, a slede usluge pripremanja i posluživanja pića sa otvorenih 608 radnji. 

Biznis koji se odnosi na računarsko programiranje zauzeo je treće mesto sa otvorenih 473 firme, a slede frizerski i kozmetički saloni sa 396 otvorenih radnji u ovoj godini. 

Na petom mestu su firme koje se bave konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, kojih je u ovoj godini registrovano 376. 

U ovoj godini, zaključno sa 27, aprilom, najviše je brisanih delatnosti taksi prevoza - 522, a na drugom mestu su trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, kojih je obrisano 431.

U istom periodu je obrisano 430 restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, kao i 410 radnji koje se bave uslugama pripremanja i posluživanja pića, dok je obrisano i 334 firmi koje se bave drumskim prevozom tereta. 

Kad se podvuče crta, građani su u ovoj godini skloniji da se bave sopstvenim biznisom nego u 2015. godini iako je i prethodne godine bilo više novoosnovanih nego brisanih radnji. 

"Ono što se sad dešava je suština Zakona, mora taj nadzor da bude zasnovan na planovima, a planovi na realnoj proceni rizika. Zašto bi inspekcija dolazila tri puta kod vas, a nijednom kod nekog drugog? To dozvoljava veliku proizvoljnost. Drugi problem, koji se sada otklanja, je da dođe inspekcija, a da vi ne znate šta će da vas udari. Sada građani, odnosno privredni subjekti mogu da očekuju da kada dođe inspektor mogu tačno da znaju šta da očekuju - da se prođe kroz kontrolnu listu i mogu unapred da se pripreme za inspekciju, jer znaju šta to treba da bude usklađeno i kako. Stvar je u promeni odnosa, nije cilj Zakona da uhvati nekoga u grešci nego da ih sprečava", rekla je za ministarka.

Novina je i što je u inspekcijskom nadzoru uspostavljen sistem procene rizika koji bi trebalo da eliminiše ili bitno umanji neujednačenost rada inspekcija, kao i samovolju i korupciju, ali i da smanji sivu ekonomiju. Prema procenama, siva ekonomija čini oko 30 odsto ukupnog trgovinskog prometa u Srbiji, a smatra se da oko 200.000 privrednika posluje u sivoj zoni.

Inače, za neregistrovane privrednike Zakonom je propisana kazna od 50.000 do 500.000 dinara za fizičko lice, odnosno od 200.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice koje nije registrovalo svoju delatnost. Na inicijativu inspektora, koji podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, sud za prekršaje odmerava i izriče novčanu kaznu.