Email Print

OSNOVANA ASOCIJACIJA ŽENA SUDIJA SRBIJE: ASOCIJACIJA SE ZALAżE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST, EFIKASNIJI RAD PRAVOSUđA I ZAšTITU NEZAVISNOSTI SUDSTVA. U čLANSTVO PRIMA I MUšKARCE SUDIJE KOJI SE ZALAżU ZA CILJEVE UDRUżENJA


Više od dve trećine sudija u Srbiji su žene: od ukupno 2.800 sudija nema ni hiljadu muškaraca. Najveći osnovni sud u Srbiji – Prvi osnovni sud u Beogradu ima 133 sudije, od kojih je 111 žena i 22 muškarca, dok postoji i nekoliko manjih sudova bez ijednog muškarca.

Nedavno je osnovana Asocijacija žena sudija Srbije, a zbog čega je lepšem polu potrebno udruženje kada ima potpunu "prevlast" u srpskom sudstvu, Anja Zrelec, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu, predsednica asocijacije, kaže:

To je prvo pitanje i prva pomisao svih koji čuju za našu Asocijaciju, jer je uvreženo mišljenje da rodna neravnopravnost u sudstvu pogađa muškarce. Međutim, upravo je obrnuto i to nije lako objasniti, zato što je mnogo više žena na sudijskim funkcijama – kaže Anja Zrelec.

Asocijacija se zalaže i za rodnu ravnopravnost muškaraca, kao i za stručne ciljeve koji su od interesa za sve građane – efikasniji rad pravosuđa i zaštita nezavisnosti sudstva. Žene sudije traže i ravnotežu između njihovih ljudskih, građanskih i "ženskih" prava i potrebe za efikasnim i nezavisnim sudstvom.

Iako su žene u pravosuđu u većini, sistem nije prilagođen ženama. Sudije dobijaju ocene za svoj rad i od toga zavisi i njihovo napredovanje, pa žene sudije često žele da se vrate na posao ubrzo posle rođenja deteta, da ne bi trpela njihova karijera. U celom pravosuđu imamo samo jedan primer muškarca, zamenika tužioca, koji je umesto svoje supruge, koristio odsustvo radi nege deteta, takozvano porodiljsko odsustvo. Supruga se vratila na posao, koji je bio bolje plaćen od tužilačkog. Mi se zalažemo za to da i žene sudije mogu da se vrate na posao – kaže Anja Zrelec.

Ako uvek žena odlazi na porodiljsko odsustvo i na bolovanje zbog dece, onda ni sudstvo ne može da bude efikasno, ako su sudije u većini žene, smatra Zrelec. Kada je sudija, zbog dečjih bolesti, odsutna nedelju ili dve, sva njena zakazana suđenja se odlažu na mesec ili dva. Kada sudija ode na trudničko i porodiljsko bolovanje, sve njene predmete preuzimaju druge sudije, ali zbog promene predsednika sudskog veća, suđenja moraju da počnu iz početka. To je i delimičan odgovor na pitanje zašto mnoga suđenja traju godinama.

Mnoge sudije zbog karijere odlažu zasnivanje porodice i majčinstvo, pa jedan broj njih ostaje bez dece. Sa druge strane, u sudstvu ima mnogo žena koje same podižu decu. Samim tim, nemaju iste uslove kao muškarci sudije, jer se u pravosuđu napreduje na osnovu rezultata rada i ocena koje dobijamo na osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova ("Sl. glasnik RS", br. 81/2014, 142/2014, 41/2015 i 7/2016) – navodi Anja Zrelec.

Asocijacija žena sudija prima u članstvo i muškarce sudije, koji se zalažu za ciljeve udruženja, a to su bolji pristup pravdi, edukacija i saradnja sudija u oblasti ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, zabrane svih vrsta diskriminacije, sa naglaskom na prava žena i dece.

Žene sudije stalno balansiraju između sudijske odgovornosti i obaveza prema deci. Suđenje u razumnom roku i dobre ocene podrazumevaju mnogo odricanja kada je o porodici reč. Ako uzmemo samo odvođenje deteta u školu i dovođenje iz škole, jasno je da žena koja ima dobre rezultate rada, koja je posvećena poslu i sudi efikasno i kvalitetno, mora imati pomoć u podizanju dece. Najviše sudija ima u osnovnim sudovima, gde su plate 750 evra u dinarskoj protivvrednosti, što nije dovoljne da se u kući zaposli žena koja će brinuti o deci– kaže Anja Zrelec, koja je i član internacionalne asocijacije žena sudija, koja broji četiri hiljade sudija iz celog sveta.

Na funkcijama zamenika javnog tužioca u svim tužilaštvima u Srbiji nalazi se više od dve trećine žena, navodi Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca.

Sasvim je drugačija situacija sa rukovodećim pozicijama. Tu ubedljivu većinu čine muške kolege pa se može zaključiti da polna struktura rukovodećih mesta ne odgovara sastavu javnih tužilaštava. Ukratko, moglo bi se reći da je danas pravosuđe dominantno ženska profesija sa uglavnom muškim šefovima. Ipak, na čelu Republičkog javnog tužilaštva je žena, sada već u dugom mandatu, a to je i prva dama u istoriji na čelu tužilaštva Srbije – kaže Radovan Lazić.

Njegov je utisak da su koleginice nosioci svojih porodica, ali da posao zbog toga ne trpi, što sa karijerom nije slučaj. Smatra da njihove karijere ne trpe zbog dece i porodice, već zbog toga što je naše društvo i dalje dominantno patrijarhalno.

Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu, u Palati pravde, je kompletno ženski kolektiv, osim šefovske pozicije. Na čelu ovog tužilaštva je muškarac, a 23 zamenika tužioca su žene. Kako kaže portparol ovog tužilaštva Milica Ljubičić, svi stručni saradnici i pripravnici su žene, a među ostalim zaposlenima može se naći nekoliko muškaraca u pisarnici tužilaštva.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 04.05.2016.
Naslov: Redakcija