Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O PREKRŠAJIMA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU


PREGLED ODREDABA ZAKONA O PREKRŠAJIMA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Novčana kazna

Član 39.

Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:

1) od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;

2) od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;

3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne od minimalnog iznosa do polovine najvišeg iznosa propisanog raspona iz stava 1.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 10.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 100.000 dinara.

IZUZETNO OD ODREDABA STAVA 1. OVOG ČLANA, NOVČANA KAZNA MOŽE SE PROPISATI U FIKSNOM IZNOSU ZA FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE OD 1.000 DO 50.000 DINARA, ZA PREDUZETNIKA OD 5.000 DO 150.000 DINARA, A ZA PRAVNO LICE OD 10.000 DO 300.000 DINARA.

ODLUKAMA SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE, SKUPŠTINE OPŠTINE, SKUPŠTINE GRADA ILI SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA, MOGU SE PROPISATI NOVČANE KAZNE SAMO U FIKSNOM IZNOSU, I TO OD MINIMALNOG DO POLOVINE NAJVIŠEG FIKSNOG IZNOSA PROPISANOG U STAVU 2. OVOG ČLANA.

Izuzetno od odredaba st. 1 do 3. STAVA 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, životne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti zakonom se mogu propisati kazne u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, ali ne više od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti s tim da ne prelazi petostruki iznos najvećih novčanih kazni koje se mogu izreći po odredbi stava 1. ovog člana.

Rok plaćanja novčane kazne

Član 40.

U presudi i prekršajnom nalogu se određuje rok plaćanja novčane kazne, koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je žalba izjavljena, od dana dostavljanja drugostepene presude, odnosno osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga.

Sud može rešenjem dozvoliti da se u opravdanim slučajevima novčana kazna isplati u ratama, pri čemu određuje način i rok plaćanja, koji ne može biti duži od šest meseci, pod uslovom da su plaćeni troškovi postupka.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Ako kažnjeno lice kome je dozvoljeno da novčanu kaznu isplaćuje u ratama ne vrši uredno uplate, sud može rešenjem opozvati svoju odluku o plaćanju u ratama.

Protiv rešenja iz stava 1. 4. ovog člana žalba nije dozvoljena.

ODLUČIVANjE DRUGOSTEPENOG SUDA

ČLAN 154A

VEĆE DRUGOSTEPENOG SUDA ĆE SAMO PRESUDITI AKO JE U ISTOM PREDMETU PRVOSTEPENA ODLUKA VEĆ JEDANPUT UKIDANA.

VEĆE DRUGOSTEPENOG SUDA ODLUČUJE DA LI ĆE ODRŽATI PRETRES.

AKO VEĆE ODLUČI DA ODRŽI PRETRES, SUDIJA IZVESTILAC JE PREDSEDNIK VEĆA.

OKRIVLjENI MOŽE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PRESUDE, IZJAVITI ŽALBU PROTIV PRESUDE DRUGOSTEPENOG SUDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AKO SU PO ŽALBI PODNOSIOCA ZAHTEVA OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA ILI REŠENjE O OBUSTAVI POSTUPKA PREINAČENI U OSUĐUJUĆU PRESUDU.

O ŽALBI OKRIVLjENOG PROTIV ODLUKE VEĆA DRUGOSTEPENOG SUDA ODLUČUJE DRUGO VEĆE TOG SUDA.

Postupak odlučivanja drugostepenog suda

TOK SEDNICE VEĆA

Član 155.

Odluke drugostepenog prekršajnog suda donose se većanjem i glasanjem nakon usmenog izlaganja sudije izvestioca o stanju stvari. Odluka je doneta kad je za nju glasala većina članova veća.

Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je dužan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na više različitih mišljenja tako da ni jedno od njih nema većinu, razdvojiće se pitanje i glasanje će se ponavljati dok se ne postigne većina. Ako se na taj način ne postigne većina, odluka će se doneti tako što će se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne većina.

Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća, ali član veća koji je glasao da se prekršajni postupak obustavi i ostao u manjini nije dužan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

Većanje i glasanje vrši se u nejavnoj sednici.

U prostoriji u kojoj se veća i glasa mogu biti prisutni samo članovi veća i zapisničar.

Dostavljanje odsutnom licu

Član 160.

Ako se na adresi gde se dostavljanje ima izvršiti niko ne zatekne, ostaviće se u poštanskom sandučetu ili pribiti na vrata obaveštenje da lice kome je pismeno upućeno treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja.

 Po proteku roka iz stava 1. ovog člana, pismeno će se istaći na oglasnoj tabli i internet stranici suda, ako za to postoje tehnički uslovi. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime lica kome je pokušano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i čas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano dostavljanje, naznaku da pismeno treba da preuzme u sudu i u kom roku uz upozorenje da će u slučaju ne preuzimanja kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli i na internet stranici suda, kao i da će se u tom slučaju po proteku roka od osam dana smatrati da je dostavljanje izvršeno.

 Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno ili da privremeno boravi na drugoj adresi i da mu se zbog toga ne može pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi, i kada i gde će mu se moći izvršiti dostavljanje pismena.

Ako se pri ponovljenom pokušaju pismeno ne može dostaviti u vreme i u mestu određenom na način iz stava 4. ovog člana, pismeno će se istaći na oglasnoj tabli i internet stranici suda ako za to postoje tehnički uslovi. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

 AKO PISMENO NE MOŽE DA SE DOSTAVI NA ADRESU IZ ČLANA 158. STAV 1. OVOG ZAKONA, SUD ĆE PROVERITI ADRESU I AKO SE PRI PONOVLjENOM POKUŠAJU PISMENO NE MOŽE DOSTAVITI NA ADRESU NA KOJOJ JE LICE PRIJAVLjENO, POSTUPIĆE SE NA NAČIN PROPISANU STAVU 2. OVOG ČLANA.

Promena adrese i isticanje pismena na oglasnoj tabli

Član 165.

Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oštećeni po saznanju za postupak promene svoje prebivalište ili adresu stana, dužni su da o tome odmah po izvršenoj promeni obaveste sud kod koga se vodi postupak.

Ako to ne učine, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda, izuzev ako je reč o dostavljanju presude kojom je izrečena kazna zatvora.

DOSTAVLjANjE ĆE SE IZVRŠITI NA NAČIN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA I U SLUČAJU KADA SUD DONESE REŠENjE O OBUSTAVI POSTUPKA USLED ZASTARELOSTI, DO KOJE JE DOŠLO ZBOG NEMOGUĆNOSTI DOSTAVLjANjA ODLUKE IZ ČLANA 246. STAV 1. OVOG ZAKONA.

Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

 Ako branilac okrivljenog ili punomoćnik oštećenog kao podnosilac zahteva u toku postupka promene svoju adresu, a ne obaveste o tome sud, dostavljanje će da se izvrši kao da okrivljeni nema branioca odnosno oštećeni nema punomoćnika.

Sadržina prekršajnog naloga

Član 170.

Prekršajni nalog se izdaje u pisanoj formi i sadrži:

1) naziv: prekršajni nalog;

2) naziv ovlašćenog organa koji ga je izdao;

3) identifikacioni broj prekršajnog naloga određen od strane ovlašćenog organa;

4) lično ime i svojstvo službenog lica koje ga je izdalo;

5) datum izdavanja i datum uručenja;

6) lično ime fizičkog lica učinioca prekršaja, njegovu adresu prebivališta, odnosno boravišta, jedinstveni matični broj, podatke o zaposlenju, za strance broj pasoša, odnosno lične karte, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje;

7) naziv i sedište pravnog lica protiv koga je izdat prekršajni nalog, kao i njegov poreski identifikacioni broj i matični broj;

8) činjenični opis radnje iz koje proizilazi pravno obeležje prekršaja, kao i vreme i mesto izvršenja prekršaja;

9) pravnu kvalifikaciju prekršaja;

10) izrečenu novčanu kaznu;

11) uputstvo o načinu plaćanja novčane kazne sa odgovarajućim računom na koji treba da se uplata izvrši;

12) potpis službenog lica i pečat ovlašćenog organa;

13) mesto za potpis, odnosno potpis i pečat lica protiv koga je izdat prekršajni nalog;

14) pouke i upozorenja licu protiv koga je izdat prekršajni nalog;

15) da li se povodom istog prekršaja izdaje drugom licu prekršajni nalog;

16) mesto za zabeleške.

Ukoliko je prekršaj učinjen motornim vozilom u saobraćaju, prekršajni nalog sadrži, i:

1) registarski broj vozila i broj saobraćajne dozvole;

2) broj vozačke dozvole vozača, ukoliko je poznat.

 PREKRŠAJNI NALOG SE MOŽE IZDATI I U ELEKTRONSKOJ FORMI.

AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO, NA IZRADU, FORMU, KOPIRANjE, OVERU, DOSTAVU I ČUVANjE PREKRŠAJNOG NALOGA IZDATOG U ELEKTRONSKOJ FORMI PRIMENjUJE SE ZAKON KOJI UREĐUJE ELEKTRONSKI DOKUMENT.

Dostavljanje prekršajnog naloga

Član 172.

Prekršajni nalog se sastoji od originala i dve kopije. Original se uručuje licu protiv koga se izdaje prekršajni nalog, a kopije zadržava organ koji izdaje prekršajni nalog.

Prekršajni nalog se uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja. Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem.

LICU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE SE URUČITI I ODŠTAMPANA KOPIJA PREKRŠAJNOG NALOGA IZDATOG U ELEKTRONSKOJ FORMI.

NA ZAHTEV SUDA, LICA KOME SE NALOG IZDAJE ILI NjEGOVOG ZASTUPNIKA, IZDAVALAC NALOGA JE DUŽAN DA IZDA OVERENU KOPIJU PREKRŠAJNOG NALOGA.

Ako je lice za koje se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz ovog zakona KOJI UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.

Ako prisutno lice protiv koga se izdaje prekršajni nalog odbije da primi nalog, službeno lice će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema, uneti u nalog zabelešku o odbijanju prijema, dan i čas kada je prijem odbijen čime se smatra da je prekršajni nalog uručen.

Ako lice protiv koga se izdaje prekršajni nalog izjavi da će zahtevati sudsko odlučivanje o nalogu, organ koji izdaje nalog može u dogovoru sa nadležnim sudom, prilikom izdavanja naloga odrediti datum pretresa.

Organ je dužan da unese u nalog zabelešku o zakazanom pretresu i odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana, o tome obavesti nadležan sud.

Smatraće se da je okrivljeni odustao od zahteva za sudsko odlučivanje, u smislu člana 175. ovog zakona, ako se ne pojavi na pretresu, a svoj izostanak ne opravda.

IZDAVANjE OPŠTE NAREDBE ZA DOVOĐENjE

ČLAN 189A

IZDAVANjE OPŠTE NAREDBE ZA DOVOĐENjE SUD MOŽE NAREDITI AKO SE OKRIVLjENI PROTIV KOGA JE POKRENUT PREKRŠAJNI POSTUPAK NALAZI U BEKSTVU ILI POSTOJE DRUGE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU DA OČIGLEDNO IZBEGAVA DOVOĐENjE PO IZDATOJ NAREDBI SUDA ZA DOVOĐENjE KOJA NIJE IZVRŠENA ZBOG POSTOJANjA OVIH OKOLNOSTI.

OPŠTU NAREDBU ZA DOVOĐENjE SUD DOSTAVLjA ORGANIMA POLICIJE RADI RASPISIVANjA POTRAGE.

POTRAGU RASPISUJE ORGAN POLICIJE NADLEŽAN PO MESTU SUDA PRED KOJIM SE VODI PREKRŠAJNI POSTUPAK.

AKO SE PRONAĐENO LICE PO IZDATOJ OPŠTOJ NAREDBI ZA DOVOĐENjE NE MOŽE ODMAH PRIVESTI U SUD, OVLAŠĆENI POLICIJSKI SLUŽBENIK MOŽE SHODNO ODREDBAMA ČLANA 190. STAV 3. OVOG ZAKONA, OKRIVLjENOG ZADRŽATI NAJDUŽE 24 ČASA OD ČASA KADA JE PRONAĐEN.

SUD KOJI JE NAREDIO IZDAVANjE OPŠTE NAREDBE ZA DOVOĐENjE DUŽAN JE DA JE ODMAH POVUČE KAD SE PRONAĐE TRAŽENO LICE ILI KAD NASTUPI ZASTARELOST VOĐENjA PREKRŠAJNOG POSTUPKA ILI IZVRŠENjA PREKRŠAJNIH SANKCIJA ILI DRUGI RAZLOZI ZBOG KOJIH POTRAGA NIJE VIŠE POTREBNA.

Privođenje osumnjičenog za izvršenje prekršaja pre pokretanja postupka

Član 190.

Ovlašćeni policijski službenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zatečeno u vršenju prekršaja:

1) ako se identitet tog lica ne može utvrditi ili postoji potreba provere identiteta;

2) ako nema prebivalište ili boravište;

3) ako odlaskom u inostranstvo može izbeći odgovornost za prekršaj, a u pitanju su prekršaji za koje se ne može izdati prekršajni nalog;

4) ako se dovođenjem sprečava u nastavljanju izvršenja prekršaja, odnosno ako postoji opasnost da će neposredno nastaviti sa činjenjem prekršaja, PONOVITI PREKRŠAJ ILI DA ĆE IZBEĆI PREKRŠAJNI POSTUPAK.

Privođenje osumnjičenog u slučajevima iz stava 1. ovog člana mora se izvršiti bez odlaganja.

Ako je u slučajevima iz stava 1. ovog člana osumnjičeni zatečen u vršenju prekršaja i ne može se odmah privesti u sud, a postoje osnovi sumnje da će pobeći ili opasnost da će neposredno nastaviti da vrši prekršaje, ovlašćeni policijski službenik može osumnjičenog zadržati najduže 24 časa.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, ovlašćeni policijski službenik dužan je da bez odlaganja o zadržavanju obavesti lice po izboru zadržanog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika države čiji je državljanin zadržan, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je zadržano lice izbeglica ili lice bez državljanstva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana mera zadržavanja se može maloletniku izreći samo naredbom suda.

O PRIVOĐENjU OSUMNjIČENOG DONOSI SE REŠENjE O ZADRŽAVANjU.

PROTIV REŠENjA O ZADRŽAVANjU OKRIVLjENI I NjEGOV BRANILAC IMAJU PRAVO ŽALBE U ROKU OD ČETIRI ČASA OD DOSTAVLjANjA REŠENjA O ZADRŽAVANjU.

O ŽALBI ODLUČUJE SUDIJA POJEDINAC MESNO NADLEŽNOG PREKRŠAJNOG SUDA U ROKU OD ČETIRI ČASA OD PRIJEMA ŽALBE.

ŽALBA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA.

ODREDBE ST. 6. DO 9. OVOG ČLANA PRIMENjUJU SE I NA ZADRŽAVANjE LICA POD DEJSTVOM ALKOHOLA ILI DRUGIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI.

Sadržina i visina jemstva

Član 195.

Jemstvo uvek glasi na novčani iznos.

Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.

Visina jemstva se određuje u iznosu DO IZNOSA najviše novčane kazne propisane za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećan za očekivane troškove prekršajnog postupka.

Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog više prekršaja, jemstvo će se odrediti u visini kazne koja se može izreći za prekršaj u sticaju.

U slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana jemstvo može biti uvećano za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenog.

Visinu jemstva određuje sudija koji vodi prekršajni postupak i to u skladu s težinom prekršaja, visinom pričinjene štete, ličnim i porodičnim prilikama i imovnim stanjem okrivljenog.

Zaključivanje sporazuma

Član 233.

Kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom i njegovom ILI NjEGOVOM braniocu, zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja (u daljem tekstu: sporazum o priznanju), odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu ILI NjEGOV BRANILAC MOŽE ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma.

Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog člana, stranke i branilac ILI BRANILAC mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Sporazum o priznanju prekršaja se podnosi sudiji do donošenja prvostepene odluke.

SPORAZUM O PRIZNANjU MOŽE SE ZAKLjUČITI I DOSTAVITI SUDU DO DONOŠENjA PRVOSTEPENE ODLUKE.

Sporazum o priznanju se ne može zaključiti u vezi sa prekršajem za koji se izdaje prekršajni nalog.

Sadržina sporazuma

Član 234.

Sporazum o priznanju sadrži:

1) opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret;

2) priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj iz tačke 1. ovog stava;

3) sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene;

4) izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju;

5) sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;

6) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju;

7) potpis stranaka i branioca.

U sporazumu o priznanju ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja, po pravilu, ne može biti ispod zakonskog minimuma za prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret PROPISANOG ČLANOM 39. STAV 1. OVOG ZAKONA.

OKRIVLjENI I PODNOSILAC ZAHTEVA MOGU SE SPORAZUMETI DA SE ZAŠTITNA MERA PROPISANA ZA PREKRŠAJ ZA KOJI SE OKRIVLjENI TERETI, IZREKNE U MANjEM OBIMU ILI DA SE NE IZREKNE.

Odlučivanje o sporazumu

Član 235.

O sporazumu o priznanju odlučuje sud, koji sporazum rešenjem može odbaciti, usvojiti ili odbiti.

Sud će sporazum o priznanju odbaciti ako je podnet nakon donošenja prvostepene odluke. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju žalba nije dozvoljena.

Sud o sporazumu o priznanju odlučuje na ročištu na koje se pozivaju ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac, a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik.

Ročište iz stava 3. ovog člana se održava bez prisustva javnosti.

Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju ako na ročište ne dođe uredno pozvani okrivljeni i ne opravda svoje odsustvo. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju žalba nije dozvoljena. Ročište iz stava 3. ovog člana se može održati i bez prisustva uredno pozvanog ovlašćenog podnosioca zahteva.

RešenjeODLUKA o sporazumu o priznanju prekršaja

Član 236.

Sud će rešenjem PRESUDOM usvojiti sporazum o priznanju ako NA OSNOVU SPORAZUMA utvrdi:

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, odnosno prekršaje koji su predmet zahteva i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi;

2) da je sporazum zaključen u skladu sa odredbama člana 234. ovog zakona;

3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma;

4) da sporazumom o priznavanju PRIZNANjU nisu povređena prava oštećenog ili da on nije protivan razlozima pravičnosti.

Kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz ovog člana, ili kada kazna, odnosno druga prekršajna sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju očigledno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao, sud će doneti rešenje kojim se odbija sporazum o priznanju. Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koji od suda nije prihvaćen, ne može biti dokaz u prekršajnom postupku.

Kada rešenje iz prethodnog stava ovog člana postane pravnosnažno, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani izdvajaju se u posebne spise i uništavaju se pred sudom, o čemu se sastavlja službena beleška u tom posebnom predmetu.

Rešenje suda o sporazumu o priznanju se dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva, okrivljenom, braniocu, oštećenom i njegovom punomoćniku.

ODLUKA SUDA O SPORAZUMU O PRIZNANjU DOSTAVLjA SE OVLAŠĆENOM PODNOSIOCU ZAHTEVA I OKRIVLjENOM, ODNOSNO BRANIOCU AKO GA IMA.

Žalba protiv rešenja ODLUKE o sporazumu o priznanju prekršaja

Član 237.

Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno mogu izjaviti ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac.

Protiv rešenja PRESUDE suda o usvajanju sporazuma o priznanju nije dozvoljena žalba. okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a u roku iz stava 1. ovog člana, žalbu mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik.

Blagovremenu i dozvoljenu žalbu sud će dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

 O žalbi iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje drugostepeni prekršajni sud rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

 Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o odbijanju sporazuma o priznanju može žalbu odbaciti ako je podneta po proteku roka iz stava 1. ovog člana, usvojiti je i preinačiti rešenje tako što će sporazum usvojiti ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Presuda na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma o priznanju prekršaja

Član 238.

Kada rešenje o usvajanju sporazuma postane pravnosnažno, sud bez odlaganja donosi presudu kojom PRESUDOM KOJOM USVAJA SPORAZUM O PRIZNANjU SUD okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju.

Presuda mora odgovarati sadržaju sporazuma o priznanju i mora da sadrži i podatke iz člana 251. ovog zakona.

Presuda iz stava 1. ovog člana dostavlja se licima iz člana 256. ovog zakona.

Ako je sporazumom o priznanju predviđeno odustajanje ovlašćenog podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju, sud u odnosu na te prekršaje donosi presudu iz člana 253. ovog zakona.

Sticanje svojstva izvršnosti

Član 307.

Presuda, odnosno rešenje (u daljem tekstu: odluka) stiču svojstvo pravnosnažnosti kada se više ne mogu pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena. Odluka doneta u prekršajnom postupku izvršava se kad postane pravnosnažna i kad za izvršenje nema zakonskih smetnji, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odluka kojom je pravnosnažno izrečena novčana kazna ili je odlučeno o naknadi troškova postupka ili o imovinskopravnom zahtevu, ili je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi, prinudno se izvršava kad istekne u odluci određen rok za plaćanje kazne, troškova postupka, imovinske koristi, naknade štete ili za povraćaj stvari.

Prekršajni nalog stiče svojstvo izvršnosti protekom roka od osam dana od dana izdavanja URUČENjA.

Ako za pojedine slučajeve u zakonu nije drugačije određeno, odluka se izvršava kada protekne 15 dana od njene pravnosnažnosti, a ako je protiv odluke bila izjavljena žalba, taj rok se računa od dana dostavljanja drugostepene odluke.

Naredba se izvršava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi drugačije.

Ako pravno lice prestane da postoji nakon pravnosnažno okončanog postupka u kome je utvrđena odgovornost i izrečena sankcija za prekršaj, novčana kazna i odlučivanje o imovinskoj koristi izvršiće se prema pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik.

Izvršenje zaštitne mere oduzimanja predmeta

Član 311.

Zaštitnu meru oduzimanja predmeta izvršava organ u čiju nadležnost spada izvršenje odnosno nadzor nad izvršenjem propisa po kojima je zaštitna mera izrečena, ako zakonom nije drugačije određeno.

Ako je presudom određeno da će se oduzeti predmet predati određenom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija pozvaće se da preuzme predmet.

Ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmet prekršaja ili na drugi način onemogućio izvršenje, posebnim rešenjem suda obavezaće se da plati novčani iznos koji odgovara tržišnoj vrednosti tog predmeta u trenutku donošenja rešenja.

 Ako je presudom određeno da će se oduzeti predmet prodati, organ iz stava 1. ovog člana će izvršiti prodaju u skladu sa zakonom KOJI UREĐUJE PORESKI POSTUPAK, AKO POSEBNIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.

Novčani iznos dobijen prodajom oduzetog predmeta, je prihod budžeta Republike Srbije.

Posledice upisa u registar novčanih kazni

Član 336.

U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka, i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) uverenja za čije su izdavanje nadležni organi uprave, osim onih koja se odnose na lični status;

2) povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. ovog zakona;

3) registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koje podrazumevaju promenu PIB.

U SVRHU NAPLATE IZREČENE NOVČANE KAZNE, TROŠKOVA POSTUPKA I DRUGIH DOSUĐENIH NOVČANIH IZNOSA KOJI SU EVIDENTIRANI U REGISTRU NOVČANIH KAZNI, KAŽNjENOM LICU DOK U POTPUNOSTI NE IZMIRI DUGOVANI IZNOS NEĆE SE DOZVOLITI:

1) IZDAVANjE VOZAČKE DOZVOLE I PROBNE VOZAČKE DOZVOLE;

2) IZDAVANjE POTVRDE O REGISTRACIJI, SAOBRAĆAJNE DOZVOLE, REGISTARSKIH TABLICA I REGISTRACIONE NALEPNICE, POTVRDE O PRIVREMENOJ REGISTRACIJI VOZILA I PRIVREMENIH REGISTRACIJSKIH TABLICA;

3) ODJAVA VOZILA.

POSEBNIM ZAKONOM MOŽE SE PREDVIDETI I PRIVREMENO USKRAĆIVANjE IZDAVANjA ILI PRODUŽENjA VAŽNOSTI DRUGIH DOZVOLA I DOKUMENATA.

NE MOŽE SE USKRATITI IZDAVANjE ILI PRODUŽENjE VAŽNOSTI DOZVOLA I DOKUMENATA KOJIM BI SE UGROZILO OSTVARIVANjE USTAVOM GARANTOVANIH LjUDSKIH I MANjINSKIH PRAVA, ZDRAVLjE I BEZBEDNOST LjUDI, ŽIVOTNA SREDINA ILI IMOVINA VEĆEG OBIMA.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 04.02.2016.