Email Print

RUSIJA UVODI NOV MODEL EKSPANZIJE PRIVREDNOG RASTA: U USLOVIMA PRODUŽENE RECESIJE U VODEĆIM ZAPADNIM EKONOMIJAMA PREDKRIZNI MODEL PRIVREDNE EKSPANZIJE, ZASNOVAN NA UVEĆANJU POTROŠNJE POKAZAO SE NEMOGUĆIM, TVRDI PREDSEDNIK RUSIJE


  • Rusija će se, sudeći prema najnovijim izjavama predsednika Vladimir Putina, opredeliti za nov model ekonomskog rasta, što bi trebalo da omogući znatno veću privrednu ekspanziju do kraja ove decenije, nego što je vlada planirala za taj period.

Vlada je za ovu godinu predvidela privredni rast od približno 3,6 do 3,8 odsto, a premijer Dmitrij Medvedev ne isključuje ni mogućnost petoprocentnog rasta, "ukoliko unutrašnja i spoljna situacija bude povoljna".

Slične stope rasta vlada planira i u narednim godinama, a ekonomski savetnik Putina i poznati ekonomista Sergej Glazjev se, međutim, zalaže za znatno veću kratkoročnu i dugoročnu privrednu ekspanziju.

  • Putin je, inače, prošle sedmice zatražio od vlade da brzo stvore uslove za maksimalno povećanje zaposlenosti, osvajanje regionalnih tržišta i preduzmu druge mere za jačanje realnog sektora i privrednu ekspanziju.

Stopa nezaposlenosti u Rusiji sada je oko 5,5 odsto i dvostruko je niža nego u zoni evra.

 PUTIN KAŽE DA U USLOVIMA PRODUŽENE RECESIJE U VODEĆIM ZAPADNIM EKONOMIJAMA PREDKRIZNI MODEL PRIVREDNE EKSPANZIJE, ZASNOVAN NA UVEĆANJU POTROŠNJE, NIJE MOGUĆ


Taj model privredne ekspanzije ne daje više pozitivne rezultate ni u najrazvijenijim svetskim privredama, jer ne rešava suštinske probleme tih ekonomija, već se zasniva na neprekidnom štampanju novca i veštačkom održavanju tražnje, tvrdi Putin.

Neizvesno je kakve će na kraju posledice imati u budućnosti takva ekonomska politika SAD i drugih vodećih zapadnih ekonomija "imajući u vidu privrednu moć evrozone i Severne Amerike", navodi Putin, uz napomenu da Rusija treba da uvaži i druge modele razvoja koji brzo menjaju globalnu ekonomsku sliku.


  • Rusija bi, prema Glazjevu, trebalo, pre svega, da potpuno ukine "dolarizaciju" nacionalne ekonomije i vrati autoritet svoje valute - rublje - tako što će joj dati primarno mesto u svim spoljnotrgovinskim transakcijama.
  • Poznati ekonomista, koji je i član Ruske akademije nauka, zahteva između ostalog u svom predlogu mera za ozdravljenje ruske privrede da se hitno povuku "ogromna sredstva" koja su ranije plasirana u američke hartije od vrednosti, "jer zemlja zbog toga godišnje gubi najmanje 30 milijardi dolara".
  • Ukoliko se sada desetine milijardi dolara umrtvljenog kapitala ulože u ekonomske tokove i podstakne ekspanzija realnog sektora, Rusija bi u periodu do kraja ove decenije mogla da računa na prosečan godišnji privredni rast od osam do deset odsto, mišljenja je Glazjev.

On tvrdi da samo sa tako visokim stopama rasta njegova zemlja može imati dobru i jasnu ekonomsku perspektivu, jer je u suprotnom osuđena da "večno bude samo sirovinski privezak Zapada".

Medvedev je, doduše, u izjavi koju su krajem minule sedmice preneli svi vodeći moskovski mediji, takođe govorio o potrebi da se ekonomska politika promeni, u skladu sa zahtevima o kojima je prethodno govorio Putin, ali uz jasnu naznaku da bi svako naglo skretanje sa sadašnjeg kursa bilo veoma rizično.

Prema rečima Medvedeva i jednog od ključnih ministara u njegovoj vladi Igora Šuvalova, nagla promena monetarne politike mogla bi da stvori pravi haos u ruskoj ekonomiji, u vidu drastične devalvacije rublje, galopirajućeg rasta inflacije, uništavanja štednje građana i potpunog gubitka poverenja stranih i domaćih investitora.

Kurs rublje već u dužem razdoblju oscilira u relativno uskom rasponu od 30 jedinica za dolar, dok je inflacija prošle godine "skresana" na oko šest odsto, a vlada planira da je svede, tokom iduće dve do tri godine, na nivo od dva do četiri procenta.

Rusija je već preživela, početkom devedesetih i 1998. godine, tešku ekonomsku krizu zbog nagle devalvacije rublje i drugih problema u domaćoj privredi, pa zbog tog lošeg iskustva ne bi trebalo ponavljati takve greške, mišljenja su Medvedev, njegovi ključni ministri, ali i čelnici Centralne banke Rusije.

Glazjev i neki drugi ekonomisti koji ga podržavaju ipak ostaju pri svojim zahtevima. Ocenjuju da je sada ruska privreda "znatno otpornija nego ranije" i da bi se vrlo brzo oporavila, u slučaju primene predloženog programa, sa dobrim izgledima da visoke stope rasta ostvari u dugom razdoblju.

Izvor: Tanjug