Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Potrošačka organizacija "Efektiva" upozorava da se, ugovorima koje operateri mobilne telefonije zaključuju sa klijentima, često krši Zakon


Potrošačka organizacija "Efektiva" upozorila je da bi u 2018. godini nadležni trebalo ozbiljnije da se pozabave ugovorima koje operateri mobilne telefonije zaključuju sa klijentima. Najveći broj žalbi ovoj organizaciji u 2017. godini odnosilo se upravo na ove usluge zbog čega je "Efektiva" izdvojila nekoliko najčešćih primera kršenja propisa prilikom ugovaranja ovih usluga.

Kao primer navode slučaj kada potrošač koji je zaključio ugovor na dve godine, zbog neodgovarajućeg kvaliteta usluge želi da ga raskine posle šest meseci. Operater, međutim, po raskidu ugovora traži, pod pretnjom prinudne naplate, da mu potrošač plati za preostalih 18 meseci – kao da ugovor nikada nije raskinut i kao da se usluga i dalje pruža. To jest, očekuje da dobije od potrošača sve ono što bi dobio da je ugovor ostao na snazi.

Primenom zabranjene ugovorne kazne za novčana potraživanja po Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), operater pokušava da rizik svoga poslovanja svede na nulu, to jest da uvek bude na dobitku, čak i onda kad nikakvu uslugu ne pruža. Ovakvim ponašanjem on krši i načelo srazmere ugovornih davanja iz istog zakona – kaže Dejan Gavrilović, predsednik ovog udruženja.

On tvrdi da se obmana potrošača ogleda i tome što se postavljaju minimalni rokovi u kojima se usluga mora koristiti kod jednog operatera (recimo tri meseca) da bi potrošač ostvario pravo prebacivanja broja kod drugog operatera. Navedeni rok, kaže, ne postoji ni u Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon) niti u Zakonu o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 - odluka US i 62/2014).

Možda i najčešći razlog zbog čega su se građani obraćali ovoj potrošačkoj organizaciji je što operateri uglavnom ne ispostavljaju informacije o realnom stanju potrošnje minuta, poruka i interneta.

Korisnici nemaju uvid u realno trenutno stanje potrošnje, pa se tako dovode u neku vrstu zablude. Kada dobiju informaciju o potrošnji, građani računaju na preostali broj minuta ili poruka, a zapravo je to stanje od prethodnog dana, te se dodatnim telefoniranjem ili korišćenjem interneta premašuje plaćeni paket, što se dodatno tarifira – objašnjava Gavrilović. Recimo, proverom stanja potrošač je utvrdio da mu je do kraja isteka paketa preostalo još pet minuta. Korišćenjem tih 5 minuta, za koje veruje da su stvarni ostatak paketa, on zapravo premašuje limit, jer je dobio očitano stanje sa određenim kašnjenjem, kaže Gavrilović. Potrošače zanima i to da li je zaokruživanje poziva na 60 sekundi pravično. I u ovom sektoru, potrošači će za minut i jednu sekundu razgovora platiti dva minuta, što je inače praksa i prilikom naplate drugih usluga kao što je parking, korišćenje prostora u dečijim igraonicama itd.

Potrošaču se naplaćuje usluga koju on nije koristio, a Zakon o zaštiti potrošača propisuje upravo suprotno – plaćanje računa u skladu sa utrošenim.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Antelj, I. Albunović, 03.01.2018.
Naslov: Redakcija