NACRT ZAKONA O PLANSKOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE - Tekst propisa
NACRT ZAKONA O PLANSKOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom se uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, kao i međusobna usklađenost planskih dokumenata.
Autonomna pokrajina svoje planske dokumente usvaja preko nadležnih organa autonomne pokrajine, u skladu sa statutom i drugim opštim aktima autonomne pokrajine.
Pojmovi u smislu ovog zakona
Član 2.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva na nivou društva;
2) Planski sistem jeste skup elemenata planiranja, koji čine:
- planska dokumenta;
- učesnici u planskom sistemu;
- proces upravljanja sistemom javnih politika;
- proces usaglašavanja sadržaja planskih dokumenata sa sadržajem drugih planskih dokumenata i propisa;
- povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa procesom srednjoročnog planiranja;
3) Planski dokument jeste akt kojim učesnici u planskom sistemu postavljaju ciljeve, utvrđuju prioritete javnih politika, odnosno planiraju mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem;
4) Dokument javnih politika jeste planski dokumenti kojim učesnici u planskom sistemu, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđuju ili razrađuju javne politike;
5) Upravljanje sistemom javnih politika jeste proces planiranja javnih politika, analize efekata, pripreme i usvajanja planskih dokumenata, koordinacije, sprovođenja javnih politika, praćenja sprovođenja tih politika, vrednovanja učinaka javnih politika u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja, njihovo unapređenje na osnovu nalaza vrednovanja učinaka, kao i izveštavanja o postignutim učincima javnih politika;
6) Učesnici u planskom sistemu koji utvrđuju javne politike usvajanjem dokumenata javnih politika jesu Narodna skupština, Vlada i skupštine jedinica lokalne samouprave;
7) Ostali učesnici u planskom sistemu jesu organi državne uprave i organi i službe jedinica lokalne samouprave koji učestvuju u sistemu upravljanja javnim politikama a ne utvrđuju ih;
8) Koordinacija javnih politika jeste proces kojim učesnici u planskom sistemu iz stava 1. tač. 6) i 7) ovog člana usmeravaju rad u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem javnih politika, vodeći računa o međusobnoj usklađenosti javnih politika koje usvajaju i sprovode i njihovoj prioritizaciji;
9) Analiza efekata jeste analitički proces koji se sprovodi tokom procesa planiranja, formulisanja i usvajanja javnih politika i propisa, u cilju sagledavanja promene koju treba postići, njenih elemenata i uzročno-posledičnih veza između njih i izbora optimalnih mera za postizanje ciljeva javnih politika (ex-ante analiza efekata), kao i tokom i nakon sprovođenja već usvojenih javnih politika i propisa, u cilju vrednovanja učinaka, preispitivanja i unapređenja tih javnih politika, odnosno propisa (ex-post analiza efekata, odnosno vrednovanje učinaka javnih politika);
10) Praćenje sprovođenja javnih politika jeste prikupljanje i analiza podataka tokom sprovođenja javnih politika, odnosno njihovih mera (instrumenata), kako bi se utvrdilo da li se ostvaruju utvrđeni ciljevi, kao i da li se predviđene mere i aktivnosti sprovode po planu i efikasno;
11) Vrednovanje učinaka javnih politika (ex-post analiza efekata) jeste ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti javne politike koja se sprovodi, odnosno koja je sprovedena, njenih učinaka na osnovu relevantnih podataka i analiza, kao i rezultata praćenja sprovođenja, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno kako bi se utvrdilo li je potrebno uvesti određene izmene;
12) Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana i ciljnih grupa o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima javnih politika;
13) Opšti cilj javne politike jeste dugoročan cilj kojim se definiše željena promena u ponašanju odnosno uslovima u kojima ta politika deluje;
14) Poseban cilj javne politike jeste parcijalan cilj čijim se ostvarenjem stvaraju preduslovi za ostvarivanje opšteg cilja.
15) Mera (instrument) javne politike jeste skup ključnih i povezanih aktivnosti koje se preduzimaju radi postizanja opšteg ili posebnog cilja, odnosno željenog učinka javne politike;
16) Efekat javne politike jeste dugoročni uticaj na nivou društva u oblasti na koju ta politika deluje;
17) Pokazatelji učinka jesu kvantitativni i/ili kvalitativni parametri koji se definišu radi praćenja stepena postizanja opštih ili posebnih ciljeva javne politike, u odnosu na početne vrednosti tih parametara.
Pokazatelji učinka mogu biti: pokazatelji efekata (na nivou opšteg cilja), pokazatelji ishoda (na nivou posebnih ciljeva) i pokazatelji rezultata (na nivou mera javnih politika);
18) Zainteresovane strane jesu organi i organizacije, fizička i pravna lica koje imaju interes u vezi sa merama javnih politika;
19) Ciljne grupe jesu grupe fizičkih i/ili pravnih lica, odnosno drugih zainteresovanih strana koje su pod uticajem mera javnih politika.
Ostali izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, a koji su definisani zakonom koji uređuje budžetski sistem, imaju značenje kako je definisano tim zakonom.
Načela upravljanja sistemom javnih politika
Član 3.
U procesu upravljanja sistemom javnih politika, prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju se sledeća načela:
1) načelo ekonomičnosti, koje podrazumeva da se prilikom izbora mera javne politike vodi računa da koristi od istih opravdavaju troškove koje prouzrokuju;
2) načelo fiskalne održivosti, koje podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju uspostavljena fiskalna ograničenja rashoda i izdataka, kao i da se imaju u vidu efekti sprovođenja javnih politika na rast i investicije, prihode i primanja, održavanje i servisiranje dugova;
3) načelo realističnosti, koje podrazumeva uvažavanje finansijskih, ekonomskih, društvenih, kulturnih, prostornih, ekoloških, regionalnih, administrativnih i drugih mogućnosti i ograničenja prilikom planiranja;
4) načelo relevantnosti i pouzdanosti, koje podrazumeva da se podaci na osnovu kojih se planira, analiziraju efekti i prati sprovođenje planskih dokumenata, prikupljaju iz različitih relevantnih i pouzdanih izvora, kao i da su sprovedene odgovarajuće analize radi procene i vrednovanja očekivanih učinaka predviđenih planskim dokumentom;
5) načelo konzistentnosti i usklađenosti, koje podrazumeva međusobnu usklađenost javnih politika, usklađenost planskih dokumenata po formi, sadržaju i terminologiji, usklađenost hijerarhijski nižih planskih dokumenata sa hijerarhijski višim planskim dokumentima, usklađenost planskih dokumenata sa preuzetim međunarodnim obavezama, kao i usklađenost propisa sa usvojenim planskim dokumentima;
6) načelo kontinuiteta planiranja, koje podrazumeva cikličnost procesa planiranja, praćenja sprovođenja i vrednovanja učinaka, kao i zasnovanost novog planskog dokumenta na planskim dokumentima koji su mu prethodili i nalazima vrednovanja postignutih učinaka;
7) načelo proporcionalnosti, koje podrazumeva da su obuhvat i metode analize efekata javnih politika, kako ex ante tako i ex post, srazmerne značaju i obimu procenjenih efekata;
8) načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da se javne politike utvrđuju i sprovode tako da se spreče ili svedu na najmanju moguću meru potencijalni negativni efekti;
9) načelo koordinacije i saradnje, koje podrazumeva da se planiranje vrši uz uvažavanje interesa ostalih učesnika u planskom sistemu, a naročito uz uvažavanje prioritetnih ciljeva Vlade, kao i inicijativa, potreba i prioritetnih ciljeva jedinica lokalnih samouprava;
10) načelo javnosti i partnerstva, koje podrazumeva da se javne politike utvrđuju u okviru transparentnog i konsultativnog procesa, odnosno da se tokom izrade i sprovođenja planskih dokumenata, kao i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije, i druge zainteresovane strane i ciljne grupe;
11) načelo odgovornosti, koje podrazumeva jasno određivanje odgovornih institucija za spovođenje mera i aktivnosti javne politike;
12) načelo vremenske određenosti, koje podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno odeđene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike;
13) načelo integralnosti i održivog rasta i razvoja, koje podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata uzimaju u obzir zahtevi zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanja klimatskim promenama, sprečavanja prekomernog korišćenja prirodnih resursa, povećanja energetske efikasnosti i iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija gasova "staklene bašte", njihovi efekti na društvo, posebno na osetljive kategorije stanovništva, i rodnu ravnopravnost, kao i borbe protiv siromaštva.
II. PLANSKI DOKUMENTI
1. Dokumenti razvojnog planiranja
Vrste dokumenata razvojnog planiranja
Član 4.
Vrste dokumenata razvojnog planiranja jesu:
1) Plan razvoja;
2) Investicioni plan;
3) planovi razvoja jedinica lokalne samouprave, i
4) prostorni planovi.
Planska dokumenta iz stava 1. tačka 4. ovog člana definisani su zakonom kojim se uređuje prostorno i urbanističko planiranje.
Plan razvoja
Član 5.
Plan razvoja jeste hijerarhijski najviši, dugoročni dokument razvojnog planiranja Republike Srbije, koji za period od najmanje 10 godina usvaja Narodna skupština.
Plan razvoja sadrži viziju, odnosno prioritetne ciljeve razvoja Republike Srbije i regiona, kao i smernice za njihovo ostvarenje.
Nacrt plana razvoja priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave i dostavlja ga Vladi radi utvrđivanja predloga.
Planom razvoja mogu se utvrditi i potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći.
Prilikom izrade Plana razvoja, vodi se računa o njegovoj usklađenosti sa smernicama, ciljevima i zadacima koji proističu iz preuzetih međunarodnih obaveza, i uzimaju se u obzir postojeći planovi, uključujući i prostorne planove i planove razvoja jedinica lokalne samouprave.
Prilikom izrade Plana razvoja obavezno se sprovodi analiza razvojnih potencijala Republike Srbije, međunarodnih ekonomskih i društvenih trendova i mogućnosti Republike Srbije da u odnosu na razvojne potencijale iskoristi šanse u tim trendovima. O sprovedenoj analizi sačinjava se izveštaj, koji je sastavni je deo Plana razvoja.
Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Plana razvoja, organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave, priprema izveštaj o učincima sprovođenja Plana razvoja i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Nakon usvajanja izveštaja o učincima iz stava 7. ovog člana, Vlada može utvrditi potrebu da se sprovede revizija Plana razvoja, odnosno, u slučaju potrebe, da se pristupi izradi predloga izmena i dopuna Plana razvoja. Plan razvoja menja se i dopunjuje prema proceduri predviđenoj za njegovo usvajanje.
Vlada podnosi izveštaj iz stava 7. ovog člana Narodnoj skupštini radi informisanja i objavljuje ga na svojoj internet stranici, najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Postupak pripreme Plana razvoja propisuje Vlada, na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Predlog akta iz stava 10. ovog člana, organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika priprema u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove finansija.
Sadržinu Plana razvoja bliže uređuje Narodna skupština, na predlog Vlade.
Investicioni plan
Član 6.
Investicioni plan jeste dokument razvojnog planiranja, koji Vlada usvaja za period od sedam godina, a kojim se, u skladu sa prioritetnim ciljevima razvoja postavljenim Planom razvoja, planiraju javne investicije u oblastima od opšteg interesa.
Investicionom planom se dalje razrađuju Plan razvoja i prioritetni ciljevi razvoja koji su identifikovani u istom dokumentu.
Investicioni plan je osnov za izradu srednjoročnog okvira rashoda i obuhvata sve investicione programe i projekte javnih investicija koje treba sprovesti u periodu za koji se planira.
Nacrt investicionog plana priprema ministarstvo nadležno za poslove finansija u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i dostavlja ga Vladi radi utvrđivanja predloga.
Prilikom izrade Investicionog plana, posebno se vodi računa o planiranju i sprovođenju investicija, u skladu sa raspoloživošću fondova Evropske unije i drugih fondova međunarodne razvojne pomoći.
Prilikom izrade Investicionog plana treba imati u vidu sadržaj važećih dokumenata razvojnog planiranja, uključujući prostorne planove i planove razvoja jedinica lokalne samouprave.
Po isteku svake kalendarske godine, ministarstvo nadležno za poslove finansija, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, priprema godišnji izveštaj o sprovođenju Investicionog plana i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Po isteku svake treće kalendarske godine od donošenja Investicionog plana, ministarstvo nadležno za poslove finansija, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, priprema izveštaj o učincima sprovođenja Investicionog plana i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Nakon usvajanja izveštaja iz stava 8. ovog člana, Vlada može utvrditi potrebu da se sprovode revizija Investicionog plana, odnosno, u slučaju potrebe, da se pristupi izradi predloga izmena i dopuna Investicionog plana. Investicioni plan menja se i dopunjuje prema proceduri predviđenoj za njegovo usvajanje.
Vlada podnosi izveštaj iz stava 8. ovog člana Narodnoj skupštini radi informisanja.
Vlada objavljuje izveštaje iz st. 7. i 8. ovog člana na svojoj internet stranici, najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Postupak pripreme i bližu sadržinu Investicionog plana propisuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Predlog akta iz stava 12. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove finansija priprema u saradnji sa organom državne uprave nadležnim za koordinaciju javnih politika.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave
Član 7.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave jeste dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji za period od najmanje sedam godina usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, na predlog nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave sadrži viziju, odnosno prioritetne ciljeve razvoja, kao i spisak i kratak opis planiranih mera, grupisanih u projekte i programe.
Na kraju svake kalendarske godine, opštinsko odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave priprema godišnji izveštaj o sprovođenju svog plana razvoja, a istekom svake treće kalendarske godine od donošenja, priprema izveštaj o učincima sprovođenja svog plana razvoja, koji podnosi skupštini jedinice lokalne samouprave radi informisanja.
Opštinsko odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave objavljuje godišnji izveštaj o sprovođenju svog plana razvoja i izveštaj o učincima sprovođenja ovog plana razvoja na svojoj internet stranici, najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Postupak pripreme i bližu sadržinu plana razvoja jedinice lokalne samouprave propisuje skupština jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisom Vlade kojim se utvrđuju obavezni elementi koje sadrži plan razvoja jedinice lokalne samouprave.
Jedinice lokalne samouprave donose i druge dokumente javne politike u skladu sa ovim zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.
2. Dokumenti javnih politika
Vrste dokumenata javnih politika
Član 8.
Vrste dokumenata javnih politika jesu:
1) strategija;
2) program;
3) koncept politike;
4) akcioni plan, i
5) projekat.
Pojam strategije
Član 9.
Strategija jeste osnovni dokument javne politike kojim se na celovit način utvrđuju strateški pravac delovanja i javne politike u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.
Ako je potrebno preduzimati širok spektar povezanih aktivnosti u dužem vremenskom periodu radi postizanja dugoročnih ciljeva, strategijom se može utvrditi celovit strateški pravac delovanja i javne politike u više srodnih oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika utvrđenih propisom Vlade.
Strategija se usvaja za period do sedam godina, a ostvarivanje njenih ciljeva planira se i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje strategije.
Strategija prestaje da važi istekom vremena za koje je usvojena ili stavljanjem van snage.
Vrste strategija
Član 10.
Strategija po obuhvatu može biti:
1) sektorska, ako se njom utvrđuju javne politike za celu oblast planiranja i sprovođenja javnih politika, utvrđenih propisom Vlade;
2) međusektorska, ako se njom utvrđuju javne politike za više oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika, utvrđenih propisom Vlade.
Strategija po prostornom obuhvatu može biti:
1) nad-nacionalna, ako pokriva teritoriju Republike Srbije, odnosno deo njene teritorije i teritorije ili delove teritorije drugih zemalja;
2) nacionalna, ako pokriva celu teritoriju Republike Srbije;
3) sub-nacionalna, ako pokriva deo teritorije Republike Srbije, odnosno administrativno povezanu celinu na teritoriji Republike Srbije ili teritorije koje nisu geografski odnosno administrativno povezane, ali se u odnosu na njih usvaja zajednička strategija, zbog određenih istovetnih svojstava tih teritorija.
Strategija iz stava 2. tačka 1) ovog člana nije predmet uređivanja ovog zakona.
Sadržina strategije
Član 11.
Strategija obavezno sadrži sledeće elemente:
1) viziju, odnosno željeno stanje čijem dostizanju doprinosi postizanje opšteg i posebnih ciljeva;
2) pregled i analizu postojećeg stanja, uključujući i ocenu nivoa ostvarenosti ciljeva sprovođenja javnih politika u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika na osnovu pokazatelja učinaka u toj oblasti;
3) opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići, utvrđene tom strategijom ili drugim planskim dokumentom u skladu sa kojim se usvaja (Planom razvoja, konceptom politike i dr.)
4) ključne pokazatelje učinaka na nivou opštih i posebnih ciljeva, kojima se meri efikasnost i/ili efektivnost sprovođenja javnih politika koje su tim dokumentom utvrđene;
5) mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizička i pravna lica i budžet;
6) institucionalni okvir i plan za praćenje, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama, postignutim ciljevima i učincima javnih politika koje se utvrđuju ili razrađuju strategijom, uz navođenje institucije odgovorne za praćenje sprovođenja strategije;
7) pregled i kratak opis načina na koji će se doprineti ostvarivanju opštih i posebnih ciljeva strategije, te drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se strategija usvaja;
8) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Strategija po pravilu ima jedan opšti cilj i do pet posebnih ciljeva koji doprinose ostvarenju tog opšteg cilja.
Opšti i posebni ciljevi moraju biti jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni.
Pojam programa
Član 12.
Program, u smislu ovog zakona, jeste dokument javne politike, užeg obuhvata od strategije koji, po pravilu, razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se donosi (Plana razvoja, Programa Vlade, koncepta politike).
Program predstavlja grupu nezavisnih ali tesno povezanih mera i/ili srodnih (kompatibilnih) projekata, kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi koje se ne mogu ostvariti upravljanjem svakim od elemenata programa pojedinačno, odnosno nezavisno.
Program se usvaja za period do tri godine, a ostvarivanje ciljeva programa planira se i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje programa.
Program ima po pravilu do tri posebna cilja koji neposredno doprinose ostvarenju opšteg cilja.
Program koji ima za cilj hitno rešavanje problema, odnosno poremećaja u društvu odnosno privredi, a koji mogu izazvati negativne posledice većih razmera ako se rešavanju ne pristupi u kratkom roku, nije predmet uređenja ovog zakona.
Sadržaj programa
Član 13.
Program sadrži iste elemente kao i strategija, a naročito su razrađene mere za postizanje posebnog cilja, odnosno ciljeva koje definiše ili preuzima iz strategije ili koncepta politike u skladu sa kojim se usvaja.
Pojam koncepta politike
Član 14.
Koncept politike jeste polazni dokument javne politike kojim se usvajaju principi i/ili smernice po kojima će se sprovoditi sistemska reforma u određenoj oblasti.
Konceptom politike mogu se davati i smernice za usvajanje strategije ili programa.
Koncept politike se po pravilu usvaja ako ima više međusobno isključivih opcija (pravaca) za sprovođenje željene promene, koje mogu značajno uticati na različite zainteresovane strane i ciljne grupe, kao i u slučaju potrebe definisanja javnih politika sa visokim troškovima sprovođenja.
Usvajanje koncepta politike obavezno je ako ex-ante analiza efekata ukaže na postojanje međusobno isključivih opcija pri razmatranju pravca delovanja, a naročito ako je to slučaj prilikom planiranja ili izrade strategije, programa i/ili sistemskog zakona.
Konceptom politike se donosi odluka o konkretnoj opciji.
Ako se konceptom politike zauzima pravac delovanja u odnosu na usko formulisanu promenu, obavezno se vrši detaljna ex-ante analize efekata.
Pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji smatraju se posebnom vrstom koncepta politike i izrađuju se u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, pa izuzetno ne moraju da sadrže sve obavezne elemente koncepta politike propisane ovim zakonom.
Značajan uticaj javnih politika na različite zainteresovane strane i ciljne grupe koji zahteva izradu koncepta politike biće definisan podzakonskim aktom Vlade.
Sadržina koncepta politike
Član 15.
Koncept politike obavezno sadrži sledeće elemente:
1) opis željene promene koju treba postići, njenih elemenata i njihovih uzročno–posledičnih veza;
2) opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići;
3) koncepte/razradu mogućih grupa mera javne politike koje predstavljaju međusobno isključive opcije za postizanje posebnih ciljeva koncepta politike;
4) rezultate procesa sprovedenih konsultacija i dodatnih analiza efekata razmatranih opcija na osnovu sprovedenih konsultacija;
5) predlog i obrazloženje izabrane opcije i način njenog ostvarivanja, uključujući pregled mogućih mera predloženih kao najsvrsishodniji način za rešavanje postojećih problema;
6) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Pojam akcionog plana
Član 16.
Akcioni plan jeste dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa.
Akcioni plan je sastavni deo strategije i programa i po pravilu se usvaja istovremeno sa tim dokumentima javnih politika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, akcioni plan se ne izrađuje kao poseban dokument, ako se programom razrađuje poseban cilj strategije.
U slučaju odstupanja od pravila propisanog stavom 2. ovog člana, strategija, odnosno program određuje rok za usvajanje akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana od dana usvajanja te strategije, odnosno programa.
Akcioni plan se revidira po potrebi, u skladu sa rezultatima praćenja ili ex-post analize efekata javne politike, odnosno, u slučaju da se utvrdi potreba, pristupa se pripremi njegovih izmena i dopuna.
Revizija akcionog plana podrazumeva promenu u pojedinačnim elementima sadržaja akcionog plana kao što su mere, aktivnosti, rokovi i institucije odgovorne za sprovođenje aktivnosti.
Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period važenja strategije, odnosno programa koji razrađuje.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, zbog potreba planiranja, akcioni plan se može usvojiti na kraći period, ali on ne može biti kraći od godinu dana, u kom slučaju je donosilac obavezan da blagovremeno usvoji akcioni plan za naredni period važenja te strategije, odnosno programa.
Sadržina akcionog plana
Član 17.
Akcioni plan obavezno sadrži sledeće elemente:
1) opšti cilj i posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa koji razrađuje;
2) mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva strategije, odnosno programa, uz navođenje projekata ako su mere povezane u projekte;
3) uzročno-posledične veze između opštih i posebnih ciljeva i mera, odnosno projekata koji doprinose ostvarenju tih ciljeva;
4) institucije partnere odgovorne za sprovođenje projekata, mera i aktivnosti, kao i instituciju nosioca koja je odgovorna za praćenje sprovođenja i izveštavanje o sprovođenju strategije, odnosno programa koji akcioni plan razrađuje;
5) rok za završetak predviđenih projekata, mera i aktivnosti;
6) potrebna sredstva za sprovođenje projekata i mera;
8) pokazatelje učinaka na nivou mera javnih politika, i po potrebi – na nivou aktivnosti;
9) informacije o propisima koje bi trebalo doneti odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike;
10) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Bližu sadržinu akcionog plana propisuje Vlada.
Projekat
Član 18.
Projekat je vremenski ograničen poduhvat učesnika u planskom sistemu, koji čini skup mera javne politike povezanih jasno određenim zajedničkim ciljem koji se želi postići, odnosno promenom koja se želi postići, budžetom i drugim resursima za njegovo sprovođenje i upravljačkom strukturom, a koji doprinosi ostvarenju opštih ili posebnih ciljeva utvrđenih planskim dokumentom na koji se odnosi.
Opšti cilj projekta proizlazi iz posebnog cilja planskog dokumenta radi čijeg sprovođenja se projekat planira ili je istovetan tom posebnom cilju, dok se posebni ciljevi projekta definišu na nivou ishoda ili izlaznih rezultata.
Formu, sadržinu i način finasiranja projekta, kao i proceduru njegove izrade, usvajanja i praćenja sprovođenja bliže uređuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za finansije.
Na projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz raspoloživih fondova Evropske unije i drugih fondova međunarodne razvoje pomoći primenjuju se pravila koja važe za te fondove.
3. Ostali planski dokumenti
Član 19.
Pored dokumenata javnih politika, Narodna skupština usvaja prilikom izbora Vlade i Program Vlade, u skladu sa članom 127. stav 3. Ustava Republike Srbije, a Vlada usvaja i Akcioni plan za sprovođenje Programa Vlade, Godišnji plan rada Vlade i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Učesnici u planskom sistemu iz člana 2. stav 1. tačka 6), pored dokumenata javnih politika, usvajaju i druga planska dokumenta u skladu sa zakonom, u koje spadaju i srednjoročni planovi.
Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade
Član 20.
Vlada usvaja Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade (u daljem tekstu: Akcioni plan Vlade) kojim, u skladu sa tim programom, razrađuje svoje prioritetne ciljeve, mere učesnika u planskom sistemu grupisane prema prioritetima Vlade kojima neposredno ili posredno doprinose, rokove za njihovo ostvarivanje i očekivane rezultate.
Akcioni plan Vlade usvaja se najkasnije u roku od tri meseca od dana njenog izbora u Narodnoj skupštini, i to za period od četiri godine, s tim što ga ažurira na godišnjem nivou.
Predlog akcionog plana Vlade, kao i njegovih izmena u cilju ažuriranja, priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika izdaje uputstvo za pripremu i bliže uređuje strukturu i sadržaj Akcionog plana Vlade.
Vlada objavljuje Akcioni plan Vlade na svojoj internet stranici najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Godišnji plan rada Vlade
Član 21.
Godišnji plan rada Vlade izrađuje se na osnovu srednjoročnih planova direktnih korisnika budžetskih sredstava i prioritetnih ciljeva Vlade sadržanih u Akcionom planu za sprovođenje programa Vlade.
Godišnji plan rada Vlade naročito sadrži pregled normativnih aktivnosti potrebnih za realizaciju mera utvrđenih javnim politikama čije se sprovođenje planira za narednu budžetsku godinu.
Godišnji plan rada Vlade izrađuje se tako da obezbeđuje efikasno, delotvorno i blagovremeno planiranje i koordinaciju sednica odbora i sednica Vlade. Vlada usvaja Godišnji plan rada najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu, u proceduri koju propisuje Vlada.
Vlada objavljuje Godišnji plan rada Vlade na svojoj internet stranice najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
4. Usklađenost planskih dokumenata
Usklađenost planskih dokumenata
Član 22.
Prilikom izrade i usvajanja planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i obavezama preuzetim u procesu EU integracija.
Plan razvoja i Prostorni plan Republike Srbije moraju biti međusobno usklađeni.
Prilikom izrade svih drugih planskih dokumenata vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa Planom razvoja, Prostornim planom Republike Srbije i Investicionim planom i drugim planskim dokumentima višeg i jednakog značaja.
Prilikom izrade plana razvoja jedinice lokalne samouprave, vodi se računa o njegovoj usklađenosti sa smernicama, ciljevima i zadacima koji proističu iz Plana razvoja, Prostornog plana Republike Srbije, Investicionog plana i drugih planskih dokumenata donetih na nivou Republike Srbije.
Prilikom izrade svih drugih planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave vodi se računa o njihovoj usklađenosti sa planom razvoja jedinice lokalne samouprave.
Planska dokumenta usklađuju se preuzimanjem posebnih ciljeva iz planskih dokumenata u skladu sa kojim se donose, tako što ti posebni ciljevi postaju opšti ciljevi. Gde je to moguće preuzimaju se i rokovi utvrđeni za potizanje tih ciljeva, tako što poseban cilj tog dokumenta postaje opšti cilj dokumenta nižeg ranga.
5. Mere javne politike
Vrste mera javnih politika
Član 23.
Mere (instrumenti) javnih politika mogu biti:
1) regulatorne, kojima se uspostavljaju standardi i/ili pravila kojima se uređuju odnosi u društvu;
2) podsticajne, u koje spadaju: fiskalne mere (subvencije, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere;
3) informativno edukativne (informacione i obrazovne kampanje i drugo);
4) institucionalno upravljačko organizacione (formiranje novih i ukidanje postojećih institucija, promenu organizacione strukture određenih subjekata, promenu broja i kompetencija zaposlenih i dr.) i
5) obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu, uključujući i javne investicije (kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i dr.).
U regulatorne mere iz stava 1. ovog člana ne spadaju propisi kojima se uređuje sprovođenje drugih vrsta mera.
Vlada bliže uređuje planiranje javnih investicija, sadržinu, način pripreme i ocene, uslove i način njihovog finansiranja, kao i sprovođenje, praćenje i kontrolu sprovođenja, analizu efekata i izveštavanje o realizaciji javnih investicija.
III. SREDNJOROČNO PLANIRANJE
1. Srednjoročni plan
Obaveza izrade i donošenja srednjoročnog plana
Član 24.
Srednjoročni plan izrađuju i usvajaju:
- direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije;
- indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, koje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija obaveže da izrađuju srednjoročne planove u skladu sa ovim zakonom;
- direktni korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave;
- indirektni korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, koje ta jedinica člokalne samouprave obaveže da izrađuju srednjoročne planove u skladu sa ovim zakonom.
Obveznici srednjoročnog planiranja iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznici srednjoročnog planiranja) donose i objavljuju svoje srednjoročne planove na svojim internet stranicama u roku propisanom aktom Vlade.
Srednjoročni planovi organa uprave u sastavu ministarstava obuhvaćeni su srednjoročnim planom tih ministarstava.
Svrha srednjoročnog plana
Član 25.
Srednjoročni plan jeste sveobuhvatan planski dokument koji se usvaja za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda.
Na osnovu srednjoročnog plana, obveznik srednjoročnog planiranja upravlja internim procesima rada i sprovodi mere javnih politika, u okviru svoje nadležnosti.
Obveznik srednjoročnog planiranja izrađuju srednjoročni plan na osnovu važećih dokumenata javnih politika, uz uvažavanje prioritetnih ciljeva Vlade, raspoloživih kapaciteta i resursa, kao i promena faktičke situacije u odnosu na vreme kada su ti dokumenti javnih politika doneti.
Sadržina srednjoročnog plana
Član 26.
Srednjoročni plan sadrži:
1) opšte i posebne ciljeve;
2) pregled programa, projekata i mera za ostvarenje utvrđenih ciljeva za sve vreme važenja tog plana, povezanih sa budžetskim programima, kao i programskim aktivnostima i projektima, u okviru kojih su planirana sredstva za njihovo sprovođenje;
3) podatke o uzročno-posledičnim vezama mera iz prethodne tačke ovog stava i prioriteta iz Programa Vlade, odnosno Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade, kao i referisanje na planska dokumenta iz kojih su te mere preuzete;
4) podatke o sredstvima potrebnim za sprovođenje svake od mera iz tačke 2) ovog stava, koja su planirana u okviru programskog budžeta, (budžetski programi, programske aktivnosti i projekti) i to kako o sredstvima potrebnim za sprovođenje postojećih, tako i novih mera javnih politika;
5) detaljan pregled aktivnosti koje se sprovode u okviru određene mere za prvu godinu važenja tog plana, kao i okvirni pregled aktivnosti za drugu i treću godinu;
6) pokazatelje učinka za praćenje stepena postignutosti opštih i posebnih ciljeva iz tačke 1) ovog stava i sprovođenja mera iz tačke 2) ovog stava, sa početnim i ciljanim godišnjim vrednostima za svaku godinu srednjoročnog plana;
7) plan normativnih aktivnosti;
8) rizike i preduslove za ostvarenje mera, ako postoje;
9) druge elemente propisane podzakonskim aktom Vlade.
Detaljni pregled aktivnosti iz stava 1. tačka 5) ovog člana, predstavlja godišnji plan rada učesnika u planskom sistemu.
Sadržinu i obavezne elemente srednjoročnog plana, kao i način njegovog podnošenja i format u kome se podnosi bliže uređuje Vlada.
2. Specifičnosti srednjoročnog planiranja od strane organa državne uprave
Srednjoročno planiranje u skladu sa procesom izrade budžeta
Član 27.
Organi državne uprave izrađuju srednjoročni plan u skladu sa budžetskim kalendarom, procesom izrade budžeta i uspostavljenim elementima programskog budžeta (budžetski programi, programske aktivnosti i projekti), imajući u vidu ograničenja utvrđena srednjoročnim okvirom rashoda i smernice organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Pribavljanje mišljenja na srednjoročne planove
Član 28.
U postupku donošenja srednjoročnih planova, organ državne uprave pribavlja mišljenje o usklađenosti tog plana sa usvojenim dokumentima javnih politika i ostalim relevantnim planskim dokumentima od organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, u proceduri propisanoj podzakonskim aktom koji donosi Vlada.
Sredstva za sprovođenje novih mera
Član 29.
Sredstva za sprovođenje novih mera javnih politika obezbeđuju se u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem, i to dostavljanjem zahteva u okviru procedure utvrđivanja prioritetnih oblasti finansiranja. Sredstva za sprovođenje nove mere mogu biti obezbeđena:
1) iz ušteda u okviru ukupnog obima rashoda za konkretnog budžetskog korisnika, koji je utvrđen srednjoročnim okvirom rashoda;
2) iz donacija, fondova Evropske unije i drugih sredstava međunarodne razvojne pomoći;
3) na osnovu zahteva za dodatnim sredstvima koji se dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove finansija i usaglašavaju na nivou Vlade u proceduri utvrđivanja prioritetnih oblasti finansiranja.
Pre uključivanja u srednjoročne planove, predlozi novih mera usaglašavaju se na nivou Vlade, u proceduri koju propisuje Vlada.
Na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, Vlada odlučuje o odobravanju sredstava za finansiranje sprovođenja nove mere.
Odobreni zahtev za dodatnim sredstvima iz stava 1. tačka 3) ovog člana direktno utiču na uspostavljanje ukupnog obima rashoda za budžetskog korisnika koja se utvrđuje srednjoročnim okvirom rashoda.
IV. POSTUPAK UTVRĐIVANJA I SPROVOĐENJA JAVNIH POLITIKA
Nadležnost za izradu dokumenata javnih politika
Član 30.
Učesnik u planskom sistemu koji je nadležan za izradu dokumenta javnih politika (u daljem tekstu: nadležni predlagač) taj dokument izrađuje u okviru svog zakonskog delokruga i podnosi ga na usvajanje učesniku u planskom sistemu koji je nadležan za usvajanje dokumenta javnih politika (u daljem tekstu: nadležni donosilac).
U slučaju da planski dokument obuhvata ciljeve i mere, koje su u nadležnosti različitih predlagača, izradom planskog dokumenta koordinira i planski dokument predlaže učesnik u planskom sistemu u čijoj se nadležnosti nalazi pretežni deo mera obuhvaćenih tim planskim dokumentom.
Inicijativa za utvrđivanje javne politike
Član 31.
Inicijativu za izmenu, izradu i usvajanje dokumenta javne politike nadležnom predlagaču mogu da podnesu državni organi i organizacije, građani, privredni subjekti, udruženja građana i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije u odnosu na koje se sprovodi ta javna politika.
Inicijativa iz stava 1. ovog člana sadrži kratak opis promene koju treba postići izradom, usvajanjem i sprovođenjem dokumenta javne politike, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza i ciljeva koje treba postići.
Ako nadležni predlagač proceni da je inicijativa iz stava 1. ovog člana opravdana, dužan je da je objavi na svojoj internet stranici u integralnom obliku u roku od 30 dana od dana prijema i da ažurno obaveštava javnost o postupanju u skladu sa istom.
Ako nadležni predlagačproceni da inicijativa nije opravdana, obaveštava o tome podnosioca inicijative u roku propisanom u stavu 3. ovog člana.
Inicijativa iz stava 1. ovog člana se Vladi, odnosno nadležnom organu državne uprave može se podneti i preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, koji tu inicijativu obrađuje i prosleđuje nadležnom organu državne uprave na dalje postupanje, uz obavezu obaveštenja podnosioca inicijative o postupanju po inicijativi, u roku iz stava 3. ovog člana.
Obaveza sprovođenja ex ante analize efekata
Član 32.
Dokumenti javnih politika izrađuju se u skladu sa rezultatima ex ante analize efekata i ex post analize efekata važećih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti.
Ex ante analiza obavezno se sprovodi pre donošenja odluke o izradi dokumenta javne politike i sastoji se iz sledećih koraka:
1) sagledavanje postojećeg stanja, identifikovanje promene koja treba da se postigne sprovođenjem mera javne politike, njenih elemenata i njihovih uzročno – posledičnih veza;
2) utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva javne politike, kao i pokazatelja učinaka na osnovu kojih će se meriti ostvarenje ciljeva;
3) identifikovanje opcija - mogućih mera ili grupa mera za postizanje ciljeva;
4) analiza efekata tih opcija – mogućih mera ili grupa mera i rizik za sprovođenje javne politike;
5) izbor optimalne opcije ili optimalne kombinacije razmatranih opcija;
6) identifikovanje resursa za sprovođenje mera javne politike, praćenje sprovođenja i vrednovanje efekata javne politike, a prema potrebi i rizika u sprovođenju javne politike.
Predlagači dokumenata javne politike tokom ex ante analize efekata javnih politika sprovode konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama i prikupljaju i obrađuju podatke.
Vlada bliže uređuje obim, proces i kontrolu sprovođenja analize efekata prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisuje za koja dokumenta javnih politika se ta analiza ne mora sprovoditi.
Analiza efekata mera javnih investicija se sprovodi u skladu sa posebnim propisom koji donosi Vlada.
Obaveza objave otpočinjanja rada na dokumentu javne politike
Član 33.
Nadležni predlagač je dužan da obavesti javnost o početku izrade dokumenta javne politike objavljivanjem obaveštenja na svojoj internet stranici i na portalu eUprava, sedam radnih dana od dana početka izrade tog dokumenta.
Obaveza predstavljanja nalaza sprovedene analize efekata
Član 34.
Nadležni predlagač predstavlja nalaze i podatke o obimu i metodama sprovedene ex ante analize efekata javnih politika u okviru samog dokumenta javne politike, kako bi nadležni donosilac imao relevantne podatke za donošenje odluke po tom pitanju i kako bi javnost bila upoznata sa razlozima donošenja tog dokumenta.
Nadležni predlagač je dužan da nalaze sprovedene analize efekata, zajedno sa predlogom dokumenta javne politike, objavi na svojoj internet stranici u integralnom obliku najkasnije na dan otpočinjanja javne rasprave.
Posle završetka javne rasprave, nadležni predlagač je dužan daažurira dokument javne politike i nalaze sprovedene analize efekata u skladu sa rezultatima te rasprave i da ažuriranu verziju tog dokumenta objavi na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač državni organ taj izveštaj objavljuje i na portalu eUprava, najkasnije sedmog radnog dana pre podnošenja nadležnom donosiocu na razmatranje i usvajanje.
Obaveza sprovođenja konsultacija u svim fazama postupka
Član 35.
Nadležni predlagač je dužan da omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija, koje sprovodi tokom izrade dokumenta javnih politika. U zavisnosti od obuhvata dokumenta javne politike u proces konsultacija se uključuju zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana ili privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici organa državne uprave, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi ta politika.
Ako se radi o dokumentu javnih politika u vezi sa procesom pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, konsultacije se sprovode u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Predlagači dokumenata javne politike razmatraju sugestije koje tokom konsultacija iznose zainteresovane strane i ciljne grupe.
Predlagači dokumenata javne politike informišu učesnike konsultacija o rezultatima sprovedenih konsultacija, a posebno o razlozima zbog kojih određene sugestije nisu uključene u dokument javne politike.
Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija, koji naročito obuhvataju podatke o konsultovanim stranama, obimu i metodima konsultacija, pitanjima o kojima se raspravljalo tokom konsultacija, zatim primedbama, sugestijama i komentarima koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uvaženi, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje, predlagač dokumenta javne politike predstavlja u okviru dokumenta javne politike.
Ako se prilikom izrade dokumenta javnih politika ne sprovodi analiza efekata, informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija prilažu se uz predlog dokumenta javne politike, kao poseban prilog.
Nadležni predlagač je dužan da informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija objavi na svojoj internet stranici najkasnije sedmog radnog dana od dana završetka konsultacija.
Nadležni predlagač može, imajući u vidu rezultate konsultacija koje sprovodi tokom izrade dokumenta javnih politika, doneti odluku da u radnu grupu za izradu tog dokumenta uključi reprezentativne predstavnike zainteresovanih strana i ciljnih grupa.
Vlada bliže uređuje metode konsultacija i način njihovog sprovođenja.
Specifičnosti sprovođenje konsultacija od strane organa državne uprave tokom izrade dokumenta javnih politika
Član 36.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika može da predloži organu državne uprave koji je nadležni predlagač da tokom konsultacija primeni određeni metod konsultacija, kao i da u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike uključi određene zainteresovane strane i ciljne grupe.
Inicijativu za podnošenje predloga iz stava 1. ovog člana organu državne uprave nadležanom za koordinaciju javnih politika može podneti bilo koja zainteresovana strana ili ciljna grupa.
Sprovođenje javne rasprave
Član 37.
Nadležni predlagač je dužan da pre podnošenja na razmatranje i usvajanje dokumenata javne politike, sprovede javnu raspravu o tom dokumentu i da pripremi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.
U izveštaju iz stava 1. ovog člana naročito se navodi koje su zainteresovane strane i ciljne grupe učestvovale u javnoj raspravi, koje sugestije su iznete tokom javne rasprave, da li su i na koji način te sugestije ugrađene u predlog dokumenta javne politike i ako nisu, iz kojih razloga to nije učinjeno.
Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi prilaže se uz predlog dokumenta javne politike.
Nadležni predlagač objavljuju izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi na svojoj internet stranici, a ako je nadležni predlagač državni organ taj izveštaj objavljuje i na portalu eUprava najkasnije sedmog radnog dana od dana završetka javne rasprave.
Vlada bliže uređuje način sprovođenja javne rasprave o dokumentima javne politike, njeno trajanje i u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi, kao i obrazac izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi.
Kontrola sprovođenja ex-ante analize efekata za organe državne uprave
Član 38.
Nadležni predlagač koji je organ državne uprave dužan je da, u okviru predloga dokumenta javne politike koji dostavlja Vladi na usvajanje, dostavi nalaze sprovedene analize efekata dokumenta javne politike, kao i mišljenje organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o potpunosti i kvalitetu sprovedenih analiza efekata, u rokovima utvrđenim poslovnikom koji uređuje način rada Vlade.
Organ državne uprave je dužan da uz predlog dokumenta javne politike dostavi i procenu finansijskih efekata na budžet i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni predlagač može dostaviti Vladi predlog dokumenta javne politike i bez sprovedene analize efekata, uz odgovarajuće obrazloženje ako smatra da takva analiza nije potrebna, a u tom slučaju je dužan da dostavi prethodno pribavljeno odgovarajuće mišljenje organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Usvajanje dokumenata javnih politika
Član 39.
Dokument javnih politika na republičkom nivou, po pravilu, usvaja Narodna skupština, odnosno Vlada, osim ako drugačije nije propisano zakonom.
Dokument javnih politika na lokalnom nivou, po pravilu, usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako drugačije nije propisano zakonom.
Donosilac dokumenta javne politike koji je usvojio dokument javne politike, objavljuje taj dokument na svojoj internet stranici, a ako je donosilac Vlada taj izveštaj se objavljuje na portalu eUprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Sprovođenje javnih politika
Član 40.
Javne politike sprovode se kroz sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentima javnih politika i drugim planskim dokumentima.
Učesnik u planskom sistemu koji je dokumentom javne politike zadužen za sprovođenje konkretne mere, odnosno aktivnosti tu meru, odnosno aktivnost detaljno razrađuju kroz svoje srednjoročne i finansijske planove.
Praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka javnih politika (ex-post analiza efekata javnih politika)
Član 41.
Sprovođenje mera i aktivnosti prati se u skladu sa mehanizmom koji je određen samim dokumentom javne politike ili drugim planskim dokumentom koji je predmet praćenja.
Praćenje sprovođenja konkretnih mera i aktivnosti, vrši se preko kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja za merenje učinaka javnih politika, definisanih dokumentom javne politike, odnosno akcionim planom donetim uz taj dokument, ili drugim planskim dokumentom.
Učesnik u planskom sistemu koji je dokumentom javne politike zadužen za sprovođenje konkretne mere vrednuje učinke javnih politika, odnosno sprovodi ex-post analizu efekata javnih politika i to analizirajući relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javnih politika.
Utvrđeni učinci javnih politika predstavljaju osnovu za reviziju javnih politika i dalje planiranje.
Praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka javnih politika sprovodi se uzimajući u obzir i podatke i informacije dobijene od drugih nadležnih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera odnosno aktivnosti javnih politika, kao i podatke i informacije koji su pribavljeni iz drugih izvora, a koji se odnose na učinke predmetnih javnih politika.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika prati sprovođenje ostvarivanja smernica, ciljeva i prioritetnih ciljeva razvoja predviđenih Planom razvoja, Investicionim planom i Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade i izveštava Vladu o postignutim učincima.
Shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise
Član 42.
Organi državne uprave, prilikom izrade propisa, su dužni da sprovode ex ante analizu efekata uz shodnu primenu člana 32. ovog zakona, a konsultacije u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona.
Organi državne uprave, prilikom izrade nacrta zakona, su dužni da sprovode konsultacije u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona, kao i da predstavljaju nalaze sprovedene analize efekata uz shodnu primenu člana 34. ovog zakona.
Na organe državne uprave shodno se primenjuje član 38. ovog zakona prilikom izrade nacrta zakona.
Vlada bliže propisuje način sprovođenja analize efekata propisa, kao i konsultacija iz st. 1. do 3. ovog člana zakona.
V. IZVEŠTAVANJE
Izveštavanje o sprovođenju srednjoročnih planova
Član 43.
Izveštaj o sprovođenju srednjoročnih planova za prethodnu fiskalnu godinu obveznici srednjoročnog planiranja podnose ministarstvu nadležnom za poslove finansija i organu državne uprave nadležnom za koordinaciju javnih politika do 1. marta tekuće godine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i informacije i podatke o rezultatima sprovođenja pojedinačnih dokumenata javnih politika u periodu za koji se izveštava, a naročito o tome da li su mere, odnosno konkretne aktivnosti, sprovedene u rokovima predviđenim tim dokumentom, odnosno akcionim planom za sprovođenje tog dokumenta.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način njegovog podnošenja bliže uređuje Vlada.
Izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata javnih politika
Član 44.
Ako je predlagač dokumenta javne politike organ državne uprave, taj organ izveštava Vladu preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika o rezultatima sprovođenja tog dokumenta, odnosno o ex-post analizi efekata javne politike utvrđene tim dokumentom i to, u slučaju:
- strategije, po isteku svake treće kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka važnosti tog dokumenta, odnosno zajedno sa dokumentom javne politike kojim se zamenjuje taj dokument, ako se podnosi Vladi na usvajanje pre isteka tog roka;
- programa, po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka važnosti tog dokumenta;
- akcionog plana, po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije 60 dana nakon isteka roka za njegovu realizaciju, i
- koncepta politike, najkasnije 60 dana nakon isteka roka za njegovu realizaciju.
Po potrebi, a na zahtev Vlade, organ državne uprave dužan je da izveštava Vladu o rezultatima sprovođenja dokumenta javne politike, preko državnog organa nadležnog za koordinaciju javnih politika i van rokova propisanih u stavu 1. ovog člana.
Ako su odstupanja od rokova predviđenih akcionim planom značajna ili se ustanovi da neke od mera i/ili aktivnosti nisu pravilno definisane, organ državne uprave je dužan da navede i obrazloži razloge zbog kojih su nastala odstupanja u vezi sa sprovođenjem tog dokumenta i ako oceni da postoji potreba za tim, predloži izmene i dopune akcionog plana.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i način njegovog podnošenja bliže uređuje Vlada.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, na zahtev Vlade vrednuje sprovođenje pojedinačnih dokumenata javne politike na osnovu informacija i podataka prikupljenih od organa državne uprave i iz drugih izvora.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika ovlašćen je da izvesti Vladu ako se određeni dokumenti javne politike ne sprovodi ili postoji međusobna neusklađenost dokumenata javne politike.
Ostali učesnici planskog sistema obezbeđuju izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata javnih politika iz svoje nadležnosti, u rokovima iz stava 1. ovog člana i na način propisani st.3. i 4. ovog člana.
Godišnji izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade
Član 45.
Godišnji izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade predstavlja sveobuhvatan izveštaj o rezultatima sprovođenja javnih politika i prioritetnih ciljeva Vlade.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana priprema organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika, na osnovu dostavljenih izveštaja organa državne uprave o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade, podnetih u skladu sa članom 44. stav 1. alinea 3, izveštaja o sprovođenju dokumenata javnih politika iz člana 44. ovog zakona, izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova iz člana 43. ovog zakona, kao i podataka prikupljenih iz drugih izvora.
Organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika podnosi Vladi na usvajanje izveštaj iz stava 1. ovog člana najkasnije do 1. aprila tekuće godine za prethodnu fiskalnu godinu.
Vlada objavljuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na svojoj internet stranici najkasnije sedmog radnog dana od dana usvajanja.
Izveštaj o radu Vlade
Član 46.
Izveštaj o radu Vlade jeste izveštaj o rezultatima sprovođenja Godišnjeg plana rada Vlade, koji Vlada usvaja najkasnije do 01. maja tekuđe za prethodnu godinu i dostavlja ga Skupštini.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana priprema se u proceduri koju propisuje Vlada.
Vlada objavljuje Izveštaj o svom radu najkasnije sedmog radnog dana od dana njegovog usvajanja.
Način dostavljanja izveštaja
Član 47.
Izveštaji iz člana 43. do 46. ovog zakona dostavljaju se preko Informacionog sistema za planiranje, praćenje i izveštavanje, na način koji bliže uređuje Vlada.
Jedinstveni informacioni sistem
Član 48.
Informacioni sistem za planiranje, praćenje, koordinaciju javnih politika i izveštavanje jeste jedinstveni elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove i vrše izveštavanje u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Jedinstveni informacioni sistem).
Jedinstveni informacioni sistem vodi Vlada preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika.
Jedinstveni informacioni sistem se vodi tako da se obezbedi veza između sadržaja javnih politika, srednjoročnih planova korisnika budžetskih sredstava nadležnih za sprovođenje mera javnih politika i njihovih finansijskih planova.
Kroz Jedinstveni informacioni sistem se obezbeđuje blagovremeno izveštavanje o ostvarenim ciljevima i praćenje ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.
Sadržina i način vođenja i održavanja Jedinstvenog informacionog sistema za planiranje, način unosa podataka, kao i digitalni format dokumenata koji se dostavljaju kroz taj sistem, bliže uređuje Vlada.
VI. PLANSKI DOKUMENTI U PROCESU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI
Član 49.
Planski dokumenti koji se pripremaju i usvajaju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pripremaju se u formi, sa sadržajem i po proceduri i u rokovima predviđenim metodološkim preporukama Evropske komisije, odnosno metodološkim uputstvima Vlade, u skladu sa potrebama koje proizlaze iz procesa pristupanja.
Prilikom pripreme dokumenata iz stava 1. ovog člana vodi se računa o usklađenosti međunarodnih obaveza sa nacionalnim prioritetnim ciljevima razvoja, te izbegavanju dupliranja utvrđivanja javnih politika koje su sadržane u različitim planskim dokumentima.
Planski i programski dokumenti u vezi sa korišćenjem sredstava Evropske unije i sredstava razvojne pomoći pripremaju se u skladu sa utvrđenim javnim politikama, u skladu sa uputstvom koje donosi rukovodilac institucije nadležne za koordinaciju planiranja i programiranja tih sredstava (SEIO).
VII. IZUZETAK OD PRIMENE ZAKONA
Član 50.
Ako je posebnim zakonom propisano da se određeni planski dokument izrađuje, usvaja ili da se njegovo sprovođenje prati u drugačijem postupku ili da ima drugačiji naziv, obuhvat ili sadržaj, kojim se odstupa od pravila koja su utvrđena ovim zakonom i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje, od ovih pravila se odstupa u meri u kojoj je neophodno da bi taj dokument bio usklađen sa posebnim zakonom.
VIII OVLAŠĆENJE ZA DONOŠENJE PODZAKONSKIH AKATA
Član 50.
Vlada Republike Srbije, na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, bliže propisuje:
1) metodologiju upravljanja javnim politikama, a naročito obim, proces i kontrolu sprovođenja analize efekata prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisa, uključujući i način sprovođenja konsultacija i javne rasprave za dokumente javnih politika, vrste mera javnih politika i sadržinu i formu dokumenata javnih politika koji se usvajaju u procesu upravljanja sistemom javnih politika u Republici Srbiji, formu i sadržinu izveštaja o sprovedenoj analizi efekata, koji sadrži i podatke o sprovedenim konsultacijama i javnoj raspravi, formu i sadržinu izjave o usklađenosti sa mišljenjem državnog organa nadležnog za koordinaciju javnih politika, za koja dokumenata javnih politika i propise sprovođenje analize efekata nije obavezno, način izveštavanja o rezultatima sprovođenja javnih politika i propisa, kao i oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika u okviru kojih se upravlja sistemom javnih politika, odnosno vrši srednjoročno planiranje;
2) postupak pripreme predloga Plana razvoja i obavezne elemente koje sadrži plan razvoja jedinice lokalne samouprave;
3) sadržinu i način vođenja i održavanja Informacionog sistema za planiranje, praćenje i izveštavanje, kao i digitalni format dokumenata u tom sistemu.
Vlada Republike Srbije, na predlog ministra finansija, bliže propisuje:
1) postupak pripreme i sadržaj Investicionog plana;
2) metodologiju srednjoročnog planiranja, formu i sadržinu srednjoročnog plana, proces njegove izrade i donošenja, kao i način i rok njegovog objavljivanja, njegovo sprovođenje, praćenje sprovođenja, vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju tog plana, kao i forma i sadržina izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana za prethodnu fiskalnu godinu;
3) način i pravila za planiranje, predlaganje, finansiranje i praćenje sprovođenja projekata;
4) planiranje javnih investicija, sadržinu, način pripreme i ocene, uslove i način njihovog finansiranja, kao i sprovođenje, praćenje i kontrolu sprovođenja, analizu efekata i izveštavanje o realizaciji javnih investicija.
Ministar nadležan za poslove finansija usvaja uputstvo za izradu srednjoročnih planova.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Obaveza usklađivanja važećih dokumenata javnih politika
Član 51.
Učesnici planskog sistema dužni su da važeće dokumente javnih politika iz svoje nadležnosti usklade se sa odredbama ovog zakona do 1. januara 2018. godine, osim u slučaju važećih dokumenata javnih politika jedinica lokalne samouprave koje se usklađuju sa odredbama ovog zakona do 1. januara 2021. godine.
Rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona
Član 52.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim podzakonskog akta iz člana 29. stav 2. ovog zakona koji će biti donet u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rokovi za donošenje planskih i drugih dokumenata u skladu sa ovim zakonom
Član 53.
Predlog Plana razvoja Vlada će podneti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje najkasnije do 1. januara 2019. godine.
Plan razvoja jedinice lokalne samouprave skupština jedinica lokalne samouprave doneće najkasnije do 1. januara 2021. godine.
Obveznici srednjoročnog planiranja dužni su da otpočnu izradu srednjoročnog plana u skladu sa ovim zakonom počev od srednjoročnog plana za 2018. godinu, a izveštaja iz člana 43. ovog zakona počev od 1. marta 2019. godine.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, jedinice lokalne samouprave donose srednjoročne planove počev od srednjoročnog plana za 2021. Godinu, a izveštaja iz člana 43. ovog zakona počev od 1. marta 2022. godine.
Izveštaj iz člana 44. ovog zakona podnosi se počev od 1. januara 2018. godine za prethodnu godinu, a do tada organ državne uprave nadležan za koordinaciju javnih politika priprema izveštaj iz člana 45. ovog zakona, na osnovu informacija i podataka pribavljenih od organa državne uprave i iz drugih izvora.
Usklađivanje drugih zakona i propisa sa ovim zakonom
Član 54.
Zakoni i drugi propisi i opšti akti koji uređuju postupak donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje uređuju postupak donošenja dokumenata javnih politika i propisa, a naročito u delu koji uređuje učešće javnosti u tom postupku, u roku od dve godine od dana početka primene ovog zakona.
Stupanje na snagu i početak primene
Član 55.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od njegovog stupanja na snagu.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave, 30.12.2016.