ZAKON O PRIVREDNIM KOMORAMA: ODREDBA ZAKONA O OBAVEZNOM čLANSTVU U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE, OD 1. JANUARA 2017. GODINE, PODELILA INVESTITORE U SRBIJI. OBAVEZNA čLANARINA ZNAčI VIšE NOVCA ZA PKS ALI I NOVI NAMET ZA PRIVREDU

29. decembra 2015. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015 - dalje: Zakon) koji je, i pre nego što je usvojen, izazvao veliko interesovanje javnosti i prilično oprečne ocene.

Ovaj put, pored uobičajenih razmimoilaženja u mišljenjima između vlasti i opozicije, države i privrede, poslodavaca i zaposlenih, podelili su se strani investitori. I to prvenstveno oko jedne odredbe novog Zakona, člana 33. koji propisuje da će od 1. januara 2017. uz obavezno članstvo obavezno biti i plaćanje članarine u Privrednoj komori Srbije.

Dok obavezno članstvo predsednik PKS, Marko Čadež, objašnjava potrebom da modernizovan komorski sistem Srbije bude "efikasan servis i zastupnik interesa privrede, kako malih, tako i velikih kompanija, koji će im omogućiti da se međusobno povezuju kroz sistem dobavljača", kritičari naglašavaju da je sve što će privreda dobiti - novi namet za koji se čak i ne zna koliko bi mogao da ih košta.

Proces modernizacije PKS sprovodi po uzoru na prilagođeni austrijski model. I upravo zato što se nova organizacija komorskog sistema ugleda na nemačke i austrijske uzore, predstavnici investitora iz tih zemalja snažno podržavaju novi Zakon.

Predsednik Privredne komore Austrije, Kristof Lajtl, smatra da će nova organizaciona struktura Privredne komore Srbije omogućiti da srpska preduzeća dobiju snažnog, efikasnog i solidarnog zastupnika njihovih interesa. Sveobuhvatno članstvo, prema njegovoj oceni, omogućava da se uvežu i usklade čak i protivrečni pojedinačni interesi.

U nemačkim i austrijskim kompanijama očekuju da im novi Zakon omogući da svoje interese zastupaju na način na koji to rade i njihove matične kompanije u svojim zemljama, a direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Martin Knap, objašnjava da je tajna uspeha privrede u te dve zemlje upravo u jakom komorskom sistemu.

Knap smatra i da je uvođenje obavezne članarine dobar predlog jer, kaže, "postoji mnogo toga što bi trebalo finansirati, a što sa članarinom na dobrovoljnoj bazi nije moguće".

- Iako dobrovoljno članstvo lepo zvuči, to nije dovoljno. Potrebno je sagledati detalje i širu sliku. Recimo, jedan od zadataka PKS je da podstiče izvoz, što je Srbiji veoma potrebno. Međutim, nije svako spreman da to podsticanje izvoza i plati - navodi Knap.

Podršku novom Zakonu uputili su i iz Britansko-srpske komore u kojoj novi Zakon posmatraju kao "mnogo bolji od postojećeg" i "veliki korak napred" u sadašnjim okolnostima.

Kako objašnjavaju, za njih je posebno značajno da u PKS dobiju sagovornika i partnera koji obuhvata sve firme u Srbiji, koji je finansijski samostalan i stabilan i koji je kredibilan zastupnik srpske privrede.

Ipak, nije sve prošlo sjajno za predlagače novog Zakona. Dva značajna udruženja koja okupljanju neke od najvećih kompanija koje posluju u Srbiji, Savet stranih investitora (FIC) i Američka privredna komora (AmCham), kritikovala su novi zakonski propis još dok je bio u fazi Predloga.

- Donošenju Zakona koji utiče na privredne subjekte i poslovni ambijent u Srbiji trebalo je da prethodi adekvatna javna rasprava, kako bi privrednici bili u prilici da blagovremeno svojim sugestijama učestvuju u njegovom kreiranju - kaže potpredsednik Američke privredne komore (AmCham) u Srbiji Miloš Đurković i dodaje da se Predlog zakona se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije našao bez prethodne javne diskusije i usvojen je po hitnoj proceduri.

Drugo, naglašava on, postoji vrlo sporna stavka ovog Zakona koja podrazumeva uvođenje obaveznog članstva u Privrednoj komori Srbije za sve privredne subjekte i plaćanje članarine u iznosu koji odredi Skupština PKS-a počev od 2017. godine.

- Američka privredna komora u Srbiji podržava reformu komorskog sistema, ali smatra da je zakonsko uvođenje obavezne članarine suprotno principu dobrovoljnosti u poslovanju – kaže Đurković i napominje da "slobodno preduzetništvo kao jedna od naših osnovnih poslovnih vrednosti i postulata savremene ekonomije, podrazumeva mogućnost slobodnog donošenja odluka kompanija u vezi sa članstvom, što je ujedno i temelj za kreiranje reprezentativnije, konkurentnije i snažnije privrede".

I AmCham, koji okuplja 195 kompanija članica, kao i Savet stranih investitora, sa više od 130 članova, smatraju da obaveza plaćanja članarine predstavlja uvođenje još jednog parafiskalnog nameta privredi koji dodatno otežava činjenica da iznos članarine nije predviđen Zakonom već je odluka prepuštena Skupštini PKS.

- Na taj način, članovi AmCham-a koji smatraju da nemaju interesa za priključivanje nacionalnoj Komori, pored obaveze da plaćaju članarinu se suočavaju sa nepredvidivošću nivoa dodatnih parafiskalnih nameta koje će na kraju morati da snose – objašnjava Đurković.

Obavezno članstvo u PKS moglo bi, smatraju u AmCham-u i FIC-u, na kraju da skupo košta i samu državu. Naime, uvođenje obavezne članarine bi, prema njihovim procenama, dovelo do nazadovanja Srbije od četiri mesta, sa 59. na 63. mesto, na "Doing Business" listi Svetske banke dok bi po uslovima poslovanja u oblasti plaćanja poreza zemlja pala čak na 159. mesto.

Ni Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ne podržava obaveznu članarinu u PKS i predlaže da članarina bude dobrovoljna i da predstavlja doprinos funkcionisanju PKS dok bi dodatne prihode komora mogla da ostvaruje pružanjem usluga i sprovođenjem projekata.

- Članarina bi se određivala u odnosu na ekonomsku snagu članica s tim što bi mala i mikro preduzeća bila trajno oslobođena. Za članstvo u drugim reprezentativnim udruženjima, članarina u PKS bi trebalo da bude dodatno umanjena, kako bi se podstaklo slobodno udruživanje privrede - navodi se u saopštenju.

Iako se zakonodavac poziva na primere obaveznog članstva privrede u komorama Nemačke, Austrije, Španije, Italije i Francuske, u NALED-u naglašavaju da obaveza članstva ne postoji u razvijenim ekonomijama kao što su SAD, Kanada, Velika Britanija, Švedska, Danska, Finska i Norveška.

I pored svih primedaba Zakon je usvojen, pa privrednicima ostaje da sačekaju narednu, 2017. godinu kako bi videli kako će se koristiti novac kojim će, hteli to ili ne, finansirati rad Privredne komore Srbije i hoće li im nova organizacija doneti obećanu korist.