Email Print

SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE O SETU FINANSIJSKIH ZAKONA


Krstić je, predstavljajući set 11 finansijskih zakona u Skupštini Srbije, istakao da su te mere minimum koji je neophodno sprovesti, ali i da se vodilo računa da one budu socijalno odgovorne.

Navodeći razloge za usvajanje zakona, Krstić je naglasio da se, pre svega, radi o suočavanju sa realnošću, priznavanju problema i prvom koraku ka rešavanju visokog budžetskog deficita i javnog duga.

Drugi razlog je pospešivanje borbe protiv sive ekonomije, odnosno nelegalne trgovine akciznim proizvodima i boljoj naplati poreza, a treći tehničko unapređenje sistemskih, reformskih zakona, naveoo je Krstić.

Krstić je dodao da su na mere u javnosti iznete brojne kritike, ali da nije predložena adekvatna alternativa kako da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda.

Ministar je istakao da je loše što je konsolidovani deficit budžeta 7,1 odsto BDP-a, ali da bi bez sprovedenih mera on bio devet odsto, i da je država morala da ispoštuje ranije obaveze preuzete davanjem garancija za zaduživanje javnih preduzeća i sanacijom državnih banaka.

Krstić je podsetio i da je vlada suočena sa situacijom u kojoj je javni dug povećan sa 29 odsto BDP-a na kraju 2008. na 64 odsto, koliko će biti na kraju 2013. godine, a, prema njegovim rečima, sa povećanjem zaduženja za još desetak odsto "postavilo bi se pitanje da li možemo da funkcionišemo".

Ministar je naglasio da su predložene mere "jedini način da se spasimo neželjenih scenarija".

Prema njegovim rečima, sledi usvajanje i drugih zakona koji se odnose na poboljšanje privrednog ambijenta, kao što su zakoni o radu, i o planiranju i izgradnji.

Ti zakon će, kako smatra Krstić, zajedno sa makrofiskalnom stabilnošću koja se uvodi budžetom i setom od 11 finansijskih zakona, doprineti da zemlja uspešnije privlači strane investitore i pospešiti rad domaće privrede.

Ocenio da sistem subvencija preduzećima nije najbolji, ali da treba vremena da se on uredi i ukinu svi nepotrebni izdaci za te namene.

Krstić je istakao je da povećanje posebne stope poreza na dodatu vrednost neće biti u potpunosti preneto na potrošače kroz rast cena.

Krstić je u raspravi u Skupštini Srbije rekao da postoji prostor da trgovci i proizvođači "apsorbuju deo povećanja" posebne stope PDV-a sa osam na 10 odsto i prebacivanja informatičke opreme iz posebne u opštu stopu PDV-a od 20 odsto.

Posebnom poreskom stopom oporezovane su osnovne životne namirnice, lekovi, komunalne usluge.

Ministar finansija Srbije je kazao da je u budžetu projektovano da će povećanje stope PDV-a doneti 21,4 milijarde dinara godišnje.

Prema njegovim rečima, oporezivanje informatičke opreme po višoj stopi PDV-a slučaj u svim zemljama EU. "Cene hardvera u Srbiji su značajno veće nego u regionu i postoji prostor da deo tog efetka apsorbuju prodavci opreme", dodao je ministar.

Krstić je rekao i da je namera Ministarstva finansija da se u prvoj polovini 2014. godine u Skupštini Srbije nađe potpuno novi zakon o budžetskom sistemu, kao i zakoni o finansiranju lokalnih samouprava i o finansiranju Vojvodine.

Kako je upozorio, pored ograničenja zapošljavanja u lokalnoj samoupravi koja se primenjuje od 2010. godine ogroman broj opština premašio limit od četiri službenika na 1.000 stanovnika.

Poslanici razmatraju izmene Zakona o budžetskom sistemu, o penzijskom i invalidskom osiguranju, o porezu na dohodak građana, o duvanu, o porezu na dodatu vrednost, o porezu na dobit pravnih lica.

Parlament će raspravljati i o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o platama državnih službenika i nameštenika, o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju.

Predlog budžeta za sledeću godinu je 12. tačka dnevnog reda, pa se očekuje da će rasprava o tom predlogu na red doći krajem sedmice ili u ponedeljak.

Skupština bi budžet za iduću godinu trebalo da usvoji do 15. decembra, a predlog tog dokumenta, koji je ranije Vlada Srbije uputila parlamentu na razmatranje, predviđa budžetske prihode od 930 milijardi dinara, rashode od 1.113 milijardi i deficit od 182,5 milijardi, ili 4,6 odsto projektovanog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Budžetom za iduću godinu je obuhvaćeno povećanje PDV-a, smanjenje zarada, a pozitivni efekti se očekuju nakon novih zakona o privatizaciji, stečaju, radu i prostornom planiranju.

Vlada će, sprovodeći mere štednje, smanjiti subvencije, a ministar Krstić je najavio da će se problem preduzeća u restrukturiranju rešavati efikasno i odgovorno.

Budžet Srbije za 2013. prvi put je, za razliku od proteklih desetak godina, usvojen na vreme, najpre na sednici Vlade, a potom u Skupštini, a prema Zakonu o budžetskom sistemu zemlje.

Prethodnih godina budžet je u Skupštini usvajan uglavnom krajem decembra, a 2008. bukvalno sat i po pre ponoći i pre završetka jesenjeg zasedanja parlamenta.

Sednica je ranije bila prekinuta, kako bi predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević položio zakletvu.

Izvor: