Email Print

RADNA VERZIJA ZAKONA O PREKRŠAJIMA: NEPRIHVATLJIVA VISINA KAZNI ZA PREDUZETNIKE


Visina novčanih kazni, predviđenih Radnom verzijom zakona o prekršajima neprihvatljiva je, jer već posluju opterećeni dugovima na ime neplaćenih poreza i doprinosa od preko 144 milijarde dinara, istaknuto je na Skupštini zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije.

Skupština Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije raspravljala je, u prisustvu predstavnika sudija Višeg prekršajnog suda u Beogradu, o Radnoj verziji zakona o prekršajima. Predsednik Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS Dušan Perić prenoseći stavove preduzetnika, ocenio je neprihvatljivim visine novčanih kazni predvidjđenih za preduzetnike, koji posluju opterećeni dugovima na ime neplaćenih poreza i doprinosa od preko 144 milijarde dinara.

Iznet je predlog linearnog smanjenja svih predviđenih novčanih kazni, jer je nelogično da jedna kazna zatvara malo ili srednje preduzeće. Prema rečima Perića, problem, generalno, predstavlja uslovljavanje preduzetnika da dok ne isplati kaznu, ne može da registruje vozilo, na primer. Tako dospevaju u apsurdnu situaciju da ne mogu da isplate kaznu jer im vozilo predstavlja sredstvo za rad.

"Zakonom ili uredbom može se predvideti novčana kazna u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice, od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika", navedeno je u radnoj verziji Zakona. Preduzetnici smatraju da je raspon kazni, od 20.000 do 2,5 miliona dinara ogroman i neprimeren.

Po rečima Mirjane Tukar, radna grupa nadležnih institucija dobila je zadatak da promeni pojedine odredbe postojećeg Zakona o prekršajima, međutim, bilo ih je toliko da je tekst izmena postao novi zakon. Predstavljajući novine u zakonu o prekršajima, Mirjana Tukar rekla je da se uvodi jedinstvena evidencija novčanih kazni i troškovi postupka izrečeni na osnovu konačnog i izvršnog prekršajnog naloga, ili pravosnažne i izvšne osuđujuće presude, čime će biti onemogućeno izbegavanje izvršenja novčanih kazni. Neophodno je urediti čitav sistem, uspostaviti izvesnost kažnjavanja, kako ne bi došlo do zloupotreba.

Za takozvane "bagatelne prekršaje", poput nenošenja lične karte, parkiranja na zelenoj površini, ne angažuju se sudovi, već se takvi "prestupi" rešavaju na ulici, navela je Tukar. Novina je i institucija prekršajnog naloga, a teret dokazivanja prekršaja prenet je na izdavaoca prekršajnog naloga. Podnosilac zahteva trebalo bi da dokaže da je prekršaj načinjen. Tako se, izbegavanjem angažovanja skupog državnog aparata, postiže efikasnije sankcionisanje.

Mogućnost zastarevanja prekršajnih prijava svodi se na minimum, pošto je rok zastarelosti podignut sa dve na četiri godine.

Starešina Gradskog suda za prekršaje Beograda Zoran Pašalić pozvao je preduzetnike da pošalju komentare na radnu verziju zakona, elektronskim putem (http://www.bg.vp.sud.rs/kontakt.html).

Skupština Zajednice preduzetnika PKS na trećoj sednici usvojila je Zapisnik sa prethodne sednice, verifikovala mandat članova Skupštine, usvojila odluku o razrešenju i izboru člana IO Zajednice preduzetnika PKS, usvojila je Izveštaj o radu Radne grupe Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika u periodu između dva zasedanja skupštine i usvojila izmene pravilnika Zajednice preduzetnika PKS.

Privredna komora Srbije uspela je da, samo u proteklih nekoliko nedelja, utiče na usvajanje dva ključna zakona, o ograničenju rokova plaćanja i o uslovnom otpisu kamata na poreski dug, naveo je koordinator za MSP i Zajednicu preduzetnika PKS dr Aleksandar Gračanac. Forum MSPP i njegovi članovi, u proteklom periodu, aktivno su lobirali u institucijama i predvodili delegaciju u razgovorima sa Ministarstvom finansija. Za hitnost u postupanju i pripremi nacrta zakona, eliminisanju nepotrebnih administrativnih procedura, smanjenju administrativnih troškova poslovanja, tj. parafiskalnih troškova, izmene u PDV-u, radi plaćanja po realizaciji poslovnih transakcija.

Prema rečima Gračanca, Forum malih privrednika u PKS, zatražio je i odlaganje primene Zakona o privrednim komorama, jer, kako je ocenjeno, mali privrednici samo udruženi imaju šansu. Ukazano je i na značaj Akta o malom biznisu, koji je usvojila i njime se rukovodi Evropska unija, kao ključnog dokumenta za stvaranje boljeg privrednog ambijenta.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 3.12.2012.