PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Kao nadležni organ za utvrđivanje statusa novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima određuju se viši i apelacioni sudovi, a u okviru MUP-a određuju se policijski službenici koji su posebno obučeni za nestalu novorođenčad iz porodilišta čiji je zadatak da obave neophodne istražne radnje po zahtevu suda. Za vođenje postupka u prvom stepenu u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece u Srbiji stvarno su nadležna četiri viša suda i to za područje četiri apelaciona suda. Njihova mesna nadležnost zasniva se prema mestu u kojem se nalazi, ili se nalazilo, porodilište u kome je rođeno dete za koje se sumnja da je nestalo. Predviđeno je da u prvom stepenu u višem sudu vodi postupak i odluku donosi sudija pojedinac, dok u drugom stepenu po žalbi to pravo pripada veću sastavljenom od troje sudija. Postupak se pokreće isključivo zahtevom roditelja, a propisan je i rok u kome se dokazi moraju dostaviti. Takođe, predviđena je obaveza suda da postupak vodi bez odlaganja i okonča ga u najkraćem mogućem roku

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, nakon presude koju je 26. marta 2013. godine doneo u korist Zorice Jovanović protiv Srbije, naložio je našoj državi da u roku od godinu dana donese poseban zakon koji propisuje postupak za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima Srbije.

Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 27. oktobra 2016. godine, utvrdila Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji i on će se uskoro naći pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovim zakonskim aktom daje se mogućnost roditeljima koji sumnjaju da su im novorođena deca nestala u porodilištu, da u posebnom sudskom postupku pokušaju da saznaju istinu o tome šta se desilo sa nestalim bebama i ostvare pravo na pravičnu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život. Rešenje da se postupak vodi pred sudom, ocenjuje Vlada, jeste najcelishodnije, budući da bi obrazovanje novog državnog organa zahtevalo dodatna sredstva i vreme i prolongiralo ostvarenje zahteva roditelja.

Cilj ovog zakona je utvrđivanje svih činjenica na osnovu kojih se može utvrditi istina o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji. Te činjenice se utvrđuju na osnovu dokaza izvedenih u sudskom postupku, a na osnovu podataka koji se prikupe od državnih i drugih organa, kao i podataka prikupljenih od roditelja i drugih lica.

Sa druge strane, cilj zakona je i ispunjenje međunarodnih obaveza Srbije koje slede iz presude Evropskog suda za ljudska prava u delu koji se odnosi na uspostavljanje nezavisnog mehanizma koji će omogućiti svim roditeljima u sličnim situacijama da saznaju istinu i ostvare naknadu.

Kao nadležni organ za utvrđivanje statusa novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima određuju se viši i apelacioni sudovi, a u okviru MUP-a određuju se policijski službenici koji su posebno obučeni za nestalu novorođenčad iz porodilišta čiji je zadatak da obave neophodne istražne radnje po zahtevu suda. Za vođenje postupka u prvom stepenu u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece u Srbiji stvarno su nadležna četiri viša suda i to za područje četiri apelaciona suda. Njihova mesna nadležnost zasniva se prema mestu u kojem se nalazi, ili se nalazilo, porodilište u kome je rođeno dete za koje se sumnja da je nestalo.

Predviđeno je da u prvom stepenu u višem sudu vodi postupak i odluku donosi sudija pojedinac, dok u drugom stepenu po žalbi to pravo pripada veću sastavljenom od troje sudija. Postupak se pokreće isključivo zahtevom roditelja, a propisan je i rok u kome se dokazi moraju dostaviti. Takođe, predviđena je obaveza suda da postupak vodi bez odlaganja i okonča ga u najkraćem mogućem roku. U postupku je isključena javnost, pri čemu se daje mogućnost da na zahtev predlagača postupak ili njegov deo ipak budu otvoreni za javnost.

Pravo da pokrene postupak ima najpre roditelj nestalog deteta, a ako nijedan nije živ ili nije poslovno sposoban, predlog mogu podneti najbliži srodnici novorođenog deteta - brat, sestra, deda ili baba bebe. Nakon stupanja na snagu ovog zakona, podnosioci zahteva imaće rok od šest meseci da pokrenu postupak za utvrđivanje činjenice o nestaloj deci u porodilištima u Srbiji.

Predlog zakona, takođe, uređuje i novčanu naknadu za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na porodični život. Dosuđuje se u dva slučaja: ako je sud usvojio predlog i utvrdio činjenice o smrti nestalog deteta ili utvrdio činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim detetom dogodilo, ali i ako sud nije usvojio predlog, ali je doneo rešenje kojim konstatuje da nije moguće utvrditi status nestalog deteta. U ovom drugom slučaju novčana naknada dosuđuje se zbog nemoći države da predlagaču pruži istinu o tome šta se s nestalim detetom dogodilo.

Predlogom zakona je utvrđena gornja granica iznosa pravične naknade, ali se odnosi samo na nematerijalnu štetu. Dosuđivanje pravične naknade ne utiče na pravo predlagača da naknadu materijalne štete ostvari u parničnom postupku pred nadležnim sudom.

Za primenu ovog zakona u budžetu za narednu i 2018. godinu biće potrebno obezbediti 876 miliona dinara i to 70 miliona za pokriće troškova sudskog postupka i 806 miliona dinara za isplatu pravične naknade nematerijalne štete.

Kao gornja granica iznosa pravične naknade za nematerijalnu štetu utvrđen je iznos od 10.000 evra. Reč je o naknadi koja se određuje predlagaču za nematerijalnu štetu zbog povrede prava na porodični život ili zbog toga što nije moguće utvrditi položaj nestalog deteta. U obrazloženju novog zakona navodi se da prema raspoloživim podacima, broj roditelja koji su se ranije, u zakonom propisanom periodu od 1. januara 1970. godine pa do 9. septembra 2013. godine, kada je nastupila pravosnažnost presude Evropskog suda za ljudska prava, obraćali državnim organima u vezi sa položajem za koje sumnjaju da je nestalo iz porodilišta, kreće se od 350 do 650 evra, u zavisnosti od organa kome su se obraćali.