ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Rok plaćanja od 60 dana, primenjuje se na ugovore zaključene između subjekata javnog sektora, počev od 1. januara 2016. godine. Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim Zakonom. Predviđena kazna za preduzetnika je od 10.000 do 500.000 dinara

Nelikvidnost i otežana naplata potraživanja i dalje su među najvećim problemima srpske privrede. Pre četiri godine donet je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015 - dalje: Zakon), koji se odnosi na javni sektor, ali i na komercijalne transakcije između privrednih subjekata.

Iako je Zakon donet rokovi nisu skraćeni, jer se Zakon u velikom broju slučajeva ne primenjuje, pa se na plaćanje ponekad čeka i 200 dana. Rekorderi po broju dana za isplatu su sektori građevinarstva i trgovine.

Privrednici u Srbiji teško dolaze do svog novca. Iako su rokovi plaćanja Zakonom utvrđeni, malo ko ih poštuje. U sektoru građevine na naplatu za izvršene građevinske radove čeka se oko šest meseci, a za plaćanje građevinskog materijala i do 160 dana.

"U praksi se dešava da vi morate da molite investitora za novac, da mu pretite, da ga tužite. Pa vam on kaže: 'dobro, 'ajde, platiću kada bude sudska presuda, ali nećeš više nikada raditi kod mene'. Trebalo bi na osnovu svake verodostojne situacije, ili na osnovu fakture dobavljača da vi možete da odete u banku dobavljača ili investitora, predate papir i njegova banka prebaci novac", objašnjava situaciju Veselin Ražnatović iz građevinskog sektora Unije poslodavaca.

Iako bi jedna vladina uredba omogućila takvu naplatu, jedino rešenje trenutno je tužba. Ali kako tvrdi Ražnatović, to je dugotrajan i skup proces. I u sektoru trgovine, izbegavaju tužbu iako je to jedini način da naplate zakasnela potraživanja.

"Mi imamo pravo da na 60- ti dan tužimo naše kupce. Uglavnom to ne radimo, jer bi time prekinuli saradnju. Sve su to velike firme koje se šire i mi uglavnom kažemo da se veliki šire na račun nas malih. Mislim da bi neka kontrola plaćanja i naplate mogla da pomogne i promeni situaciju", kaže Jasmina Azarić iz firme KOART.

Da bi sačuvali mušterije, trgovci daju duže rokove plaćanja. Preduzeća podižu kredite kako bi obezbedila protok novca. Najveći problem, tvrde privrednici, nastaje kada su potraživanja nenaplativa, a u Srbiji se 2015. godine 55 hiljada preduzeća našlo u blokadi, dok je 2.000 otišlo u stečaj.

"Naša firma pre nekoliko godina nije naplatila jedan lep iznos jer je firma otišla u stečaj. Tužili smo sudu, ali pošto se zna šta se prvo naplaćuje kada idu tužbe, idu prvo potraživanja države a posle toga ako nešto ostane za nas", dodaje Azarić.

U plaćanju najviše kasne državna i javna preduzeća, gde su 70 odsto dugova privatnom sektoru bila potraživanja od države i to najviše lokalnih javnih preduzeća, republičkih javnih preduzeća i državnih institucija.

Zakon je u svojim odredbama predvideo i kazne za firme i direktore koji ne poštuju propisane rokove. Ali, Unija poslodavaca Srbije nema informaciju da li je od početka primene tih odredaba, od 1. januara 2016. godine, inspekcija kaznila nekog zbog nepoštovanja rokova plaćanja.

Izvor: Vebsajt N1, Marija Komazec, 02.11.2016.
Naslov: Redakcija