Email Print

IZMENE ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: FORMIRANA JE RADNA GRUPA ZA IZMENE ZAKONA. NOVI ZAKON TREBALO BI, PRE SVEGA, DA REšI PITANJE VRAćANJA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIšTA, KOJE IDE DOSTA SPORO, POSEBNO KADA SU U PITANJU KOMASIRANE PARCELE


Srbija će uskoro dobiti novi Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Formirana je radna grupa za izradu izmena dva propisa - Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) i Zakonao načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92 i 42/98). U izradu novog, izmenjenog zakona biće uključena tri ministarstva - pravde, finansija i poljoprivrede.

Osnova za izradu je Prednacrt zakona koji je urađen još prošle zime, ali se zbog izbora nikada nije našao pred poslanicima. Novi zakon trebalo bi, pre svega, da reši pitanje vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje ide dosta sporo, posebno kada su u pitanju komasirane parcele.

Agencija za restituciju je primila oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta i njima je obuhvaćeno 30.000-40.000 ljudi. Novi zakon bi trebalo da im olakša da ostvare svoje pravo. Podneti zahtevi odnose se na oko 96.000 hektara zemljišta, a budući da Srbija ima 540.000 hektara, vraćanje u naturi ne bi trebalo da ugrozi njen poljoprivredni fond.

Prethodni Prednacrt zakona predviđao je da se zemljište vraća u naturi, a ukoliko ne postoji dovoljno oranica u jednoj katastarskoj opštini, ili ako ono ne može da bude vraćeno zbog strateških investicija baš u toj opštini, može se vraćati zemlja iz susedne ili susednih katastarskih opština, istog kvaliteta.

Po rečima Mileta Antića iz Mreže za restituciju, do sada je vraćeno oko 17.000 hektara oranica po aktuelnom zakonu i 150.000-180.000 po zakonu iz 1991. godine. Najveći problem je to što je gotovo nemoguće pribaviti svu potrebnu dokumentaciju u katastru, a bez nje Agencija ne može da utvrdi koje parcele može da vrati. Ovaj problem moglo je da reši angažovanje veštaka, ali građani za to do sada obično nisu imali para.

Prema podacima Mreže za restituciju, osim vidljivog državnog zemljišta, postoji i takozvano "sakriveno". Reč je o onim parcelama koje pripadaju državi, ali se ne vode na nju, i njih ima više od 350.000 hektara.

- Restitucija je najefikasniji način da se deo tog skrivenog zemljišta identifikuje i, praktično, potreba za obeštećenjem u novcu, srazmerno vraćenom zemljištu, umanji - kaže Antić.

Kada je reč o povraćaju građevinskog zemljišta, osnovna ideja je da se, osim neizgrađenog, vraća i ono koje se formalno vodi kao izgrađeno, ali faktički to nije. U pitanju su parcele koje su višestruko veće od onoga što zakon predviđa za zemljište pod objektom, ili zemljište koje služi za redovnu upotrebu objekta. Pojednostavljeno, ako se plac od 70 ari vodi kao izgrađen, a na njemu se nalazi samo poljski zahod ili šupica, on bi ubuduće mogao da se vraća kao neizgrađen.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 01.10.2016.
Naslov: Redakcija