Email Print

POTREBA DONOŠENJA ZAKONA O OTVARANJU TAJNIH DOSIJEA : SRBIJA ĆE MORATI DA OTVORI TAJNE ARHIVE SLUŽBI DRŽAVNE BEZBEDNOSTI UKOLIKO ŽELI DA POSTANE ČLANICA EU


Istovremeno, prema Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, koji je Vlada Srbije usvojila, dosijea je trebalo otvoriti do septembra 2013, ali je taj rok već sada probijen.

Ni 13 godina posle demokratskih promena niko sa sigurnošću ne može reći kada će se pristupiti otvaranju tajnih dosijea.

Evropski parlament je već pozivao srpske vlasti da „nastave posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma kao korak napred u demokratizaciji Srbije“, akcentujući pritom potrebu otvaranja dokumenata nekadašnje Uprave državne bezbednosti - UDBA, kao i Nacionalne arhive.

Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije predviđa formiranje interresorne radne grupe koja bi analizirala potrebe donošenja zakona o otvaranju tajnih dosijea.

"Nemam informacije da li je ova radna grupa formirana i da li je počela sa radom. Svakako, ovo pitanje je veoma kompleksno i zahteva ozbiljnu analizu i definisanje jasnih, objektivnih kriterijuma, koji bi prevenirali zloupotrebu i ostvarivanje pojedinačnih interesa. Neophodno je voditi računa o interesima i zaštiti nacionalne bezbednosti na prvom mestu, a zatim voditi računa o striktnom poštovanju ljudskih prava pojedinca. Ne treba zaboraviti da, pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, moramo da se pridržavamo i odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti", kaže Joksimovićeva i naglašava da bilo kakvo rešenje mora da garantuje jasan balans između interesa nacionalne bezbednosti, ljudskih prava pojedinca i interesa javnosti da sazna informacije iz ove oblasti.


Istovremeno, Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, naglašava da je otvaranje tajnih dosijea obaveza Srbije na putu pristupanja EU i dodaje da će se oni „otvoriti kad-tad“.

"Mnogo je važnije pitanje da li će se postići neka od svrha zbog kojih se dosijea otvaraju i na koji način će to biti učinjeno", kaže Petrović.

On dodaje da zakon o otvaranju dosijea nije usvojen iz nekoliko razloga.


Kao drugi razlog izostanka zakona on navodi i to da je potpuna promena vlasti nakon 5. oktobra tekla kroz svojevrsne kompromise sa Miloševićem, kao što je prelazna vlada, što je onemogućilo brze promene u bezbednosnim strukturama, pa je i došlo do paljenja dela dokumentacije DB.

Predrag Petrović ističe da se često otvaranje dosije Štazija navodi kao uspešan primer i pored toga što je ogromna količina dokumentacije uništena, a da retko ko navodi da je taj posao vodila komisija sa velikim brojem stručnih i disciplinovanih ljudi, te da je ovo iziskivalo jako mnogo para.

„Sumnjam da je ovako nešto moguće u Srbiji. Pre sam mišljenja da će se dosijei otvoriti radi formalnog ispunjenja zahteva EU. Treba napomenuti da otvaranje dosijea samo radi ispunjenja forme može dovesti do jako loših posledica. Primeri su neke od postkomunističkih država, u kojima su dosijei tajne policije prodavani na crnom tržištu, a od kojih su mnogi od njih bili lažni, te su naneli nepopravljive štete za živote pojedinaca“, objašnjava Petrović.

Izvor: Danas