Email Print

ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: ZBOG ODSUSTVA PODZAKONSKIH AKATA KOJI TREBA DA DEFINIšU PROCEDURE PO KOJIMA APOTEKE PREUZIMAJU FARMACEUTSKI OTPAD GRAđANI I DALJE NEMAJU GDE BEZBEDNO DA ODLAžU ZASTARELE LEKOVE


Iako su prema zakonu sve apoteke u obavezi da od građana preuzimaju farmaceutski otpad, još uvek se čeka na podzakonske akte kojima će se precizirati ove procedure. To znači da građani i dalje nemaju gde da bezbedno odlažu zastarele lekove, koji onda završavaju na deponijama sa drugim komunalnim otpadom.

Građani koji su htela ekološki da se reše hemikalija i neiskorišćenih lekova u apotekama su dobijali odgovore da nemaju više mesta za skladištenje tih lekova, i da će to pitanje biti rešeno do kraja godine. Apoteke koje i preuzimaju lekove od građana, čine to u ograničenim količinama, jer nemaju dovoljno kapaciteta za skladištenje otpada iz domaćinstava.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), sve apoteke, i državne i privatne, prikupljaju neupotrebljive lekove od građana. Međutim, nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona precizirano je da su "apoteke u obavezi da zaključe ugovor sa operaterom koji ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje ovom vrstom otpada, a da troškove snosi proizvođač, odnosno nosilac dozvole za promet lekova, a u slučaju neregistrovanih lekova uvoznik".

Očekuje se da će neophodna podzakonska akta, uredbe i pravilnici, biti usvojeni nakon formiranja Vlade Srbije. Neke apoteke su u procesu pripreme svih neophodnih aktivnosti kako bi se otpočelo sa kontinuiranim preuzimanjem lekova od građana, a do tada predlažu građanima da neupotrebljive lekove čuvaju kod kuće.

Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu za da su sve državne i privatne apoteke obavezne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana, i da one treba da imaju istaknuto "obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da se za vraćanje neupotrebljivih lekova ne plaća naknada". Takođe ističu da su prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) i Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 78/2010) "građani dužni da neupotrebljive lekove vraćaju apotekama koje imaju obavezu da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana".

Dakle, građani svoju obavezu ne mogu da izvrše zato što ni apoteke ne mogu da izvrše svoje obaveze zbog ograničenih kapaciteta, odnosno dok se ne formira vlada koja će doneti pravilnike i jasno precizirati upravljanje otpadom.

Ipak, postoji Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, ali nije jasno koliko se on poštuje. Iz Ministarstva navode da se Pravilnikom bliže propisuje "način i postupak upravljanja opasnim otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i način upravljanja farmaceutskim otpadom, sadržina plana upravljanja otpadom i lista apoteka koje su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana". Dokaz da su neke apotekarske ustanove u Srbiji uskladile svoje poslovanje sa odredbama pravilnika su Apotekarska ustanova u Novom Sadu, Nišu, Kruševcu i to su upravo primeri dobre prakse. Razlog zašto do sada sve apotekarske ustanove nisu isto učinile je da trenutno ne postoje obezbeđena sredstva u budžetu kojim bi se finansiralo organizovano sakupljanje i konačno zbrinjavanje sakupljanja lekova sa isteklim rokom trajanja od građana i očekujemo da taj proces počne da se uređuje primenom zakona, koji je usvojen u martu, navode iz Ministarstva.

Firme koje se bave odnošenjem i uništavanjem medicinskog i infektivnog otpada, smatraju da apoteke ne primaju lekove od građana zato što moraju da finansiraju izvoz tog otpada.

Kako prenosi Delegacija EU, od 2007. do 2013. godine Evropska unija je donirala 13,5 miliona evra za unapređenje sistema upravljanja otpadom. "Delegacija EU je kroz projekat dala novac za unapređenje upravljanja medicinskim otpadom, posebno infektivnim otpadom i kroz navedena sredstva Srbija je dobila opremu za sakupljanje, transport, sterilizaciju i drobljenje infektivnog medicinskog otpada", navodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Oko sto zdravstvenih ustanova u Srbiji je od 2007. godine, kroz projekat tehničke podrške za upravljanje medicinskim otpadom, dobilo stabilizatore i drobilice za inertizaciju i stabilizaciju infektivnog medicinskog otpada, koji se potom odlaže na komunalne ili sanitarne deponije. Kroz isti projekat 2013. godine su obezbeđena dodatna sredstva za izvoz i konačno zbrinjavanje 300 tona farmaceutskog otpada istorijskog porekla koji je bio skladišten u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. U Srbiji ne postoje specijalizovana postrojenja za uništavanje farmaceutskog otpada i ovaj otpad se izvozi na konačno zbrinjavanje u inostranstvo, gde postoje takva postrojenja.

Izvor: Danas, M. M. Stevanović, 02.08.2016.
Naslov: Redakcija