Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



OD SEPTEMBRA U SRBIJI ĆE POČETI DA RADE NOTARI, KOJI ĆE OVERAVATI UGOVORE, TESTAMENTE I RAZNE DOKUMENTE: U PRVE DVE GODINE OD USPOSTAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE GRAĐANI ĆE MOĆI DA BIRAJU DA LI ĆE IM UGOVOR O POKLONU OVERAVATI SUD ILI NOTAR, NAKON ČEGA ĆE BITI OBAVEZNA FORMA JAVNOBELEŽNIČKOG POTPISA


 OD kad budu startovali, u septembru, notari će imati pune ruke posla, jer će, osim overe različitih dokumenata i testamenata, ubuduće overavati i stotine ugovora o poklonu.

U prve dve godine od uspostavljanja javnobeležničke službe građani će moći da biraju da li će im ugovor o poklonu overavati sud ili notar, nakon čega će biti obavezna forma javnobeležničkog potpisa, kao jedina moguća i zakonita, kaže za „Novosti“ Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde. 

Mada nijedan domaći sud ne vodi statistiku koliko se ovakvih ugovora overi godišnje, procene Advokatske komore Srbije su da se samo pred prestoničkim sudovima dnevno overi više od 100 različitih ugovora, od čega bar desetak o poklonu. Ovim ugovorima roditelji često ostavljaju imovinu deci, jer su tako oslobođeni plaćanja poreza.

Ranije se, kažu u Komori, ugovor masovnije sklapao jer su sa svakim „poklonom“ preskakane obaveze plaćanja državi. Tako su ljudi kupovali kuće, imanja, automobile, različite mašine, i sve to, umesto u kupoprodajne, zavijali u formu ugovora o poklonu.

Poslednjih godina poreza su, po zakonu, oslobođeni samo roditelji kad daruju imovinu deci, dok svi ostali, moraju da plate dažbine od 2,5 odsto od procenjene vrednosti imovine.

Ljudi danas preko ovih ugovora više ne pokušavaju da izbegnu porez, ali se iza njih često krije pranje novca, kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

Osim što poklanjaju nepokretnosti, darodavci često svojoj deci daju i saglasnost za podizanje objekta na njihovom placu, što je uslov da ovi dobiju kredit.

U slučaju spora, ta saglasnost tretira se kao poklon, objašnjava bivši sudija Dragoljub Lazarević, autor knjige „Ugovor o poklonu“.

Međutim, ova vrsta ugovora može relativno lako da se raskine. Po zakonu, opoziva se zbog „grube neblagodarnosti poklonoprimca“ ili osiromašenja darodavca. „Neblagorodan“ je onaj ko primi poklon i pokaže grubu nezahvalnost, pa vređa, tuče ili čini drugo krivično delo prema darodavcu.

U praksi se često dešava da stari ljudi sklope s nekim ugovor o poklonu, pa mu daju imanje da bi ih taj izdržavao. Ali tu obavezu ne unesu u ugovor. Kad dođe do imanja, novi vlasnik prestaje da brine o svom darodavcu, pa ovaj mora da pokrene spor i dokaže da je doveden u zabludu jer je u stvari želeo da sklopi ugovor o doživotnom izdržavanju, kaže Lazarević.

Dešava se i da roditelji svu imovinu i zvanično poklone samo jednom detetu, dok drugo ostaje bez nužnog dela. Ono takođe može da pokrene spor i traži materijalnu nadoknadu. Zato se ugovor o poklonu smatra najrizičnijim načinom ostavljanja imovine, posebno u državi kao što je Srbija gde su svađe, suđenja, tuče, pa i ubistva oko nasledstva svakodnevni.

Izvor: Mmagazin, Novosti