Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: AGENCIJA ZA RESTITUCIJU NAVODI DA MNOGA REšENJA O VRAćANJU NEKRETNINA BIVšIM VLASNICIMA I NJIHOVIM NASLEDNICIMA NE MOGU DA SE SPROVEDU, JER DRżAVNO PRAVOBRANILAšTVO MASOVNO ULAżE żALBE NA DONETE ODLUKE I PROLONGIRA SUDSKE PROCESE


Agencija za restituciju je tokom četiri godine svog postojanja donela 10.000 rešenja o vraćanju kuća, zgrada i poslovnih prostora nekadašnjim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima. Međutim, na ova rešenja stiže sve veći broj žalbi iz Državnog pravobranilaštva koje u procesu restitucije zastupa Republiku Srbiju, kažu u Agenciji. Kako ističu, mnoge od njih su sačinjene bez jasnih kriterijuma, pa se stiče utisak da se povratak imovine sabotira kako bi pojedinci i dalje koristili određene nekretnine po povlašćenim cenama.

Paradoks je da je vraćanje oduzete imovine naslednicima predratnih vlasnika stavilo državne službenike u poziciju suprotstavljenih strana, iako bi zajedno trebalo da sprovode Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon) i štite prava građana.

Bespotrebno odugovlačenje restitucije nanosi znatnu štetu državi, mišljenje je direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića. Kako ističe, na taj način imovina dodatno propada, a država je uskraćena za porez koji bi naslednici plaćali.

Restitucija nije parnični postupak u kojem smo mi suprotstavljeni državi. Budući da je Zakon usvojila Narodna skupština, svi smo mi dužni da zaštitimo interese građana – ističe Sekulić.

Nakon što Agencija za restituciju donese rešenje o vraćanju imovine, svi učesnici procesa imaju pravo žalbe. To uglavnom čine predstavnici države, odnosno državnog ili opštinskog pravobranilaštva. Ministarstvo finansija odlučuje o prvostepenim žalbama i ovaj postupak se obično završava za šest meseci. Međutim, posle toga moguće je pokretanje upravnog spora pred Upravnim sudom. Na okončanje ove vrste postupka čeka se oko dve godine.

On navodi da se godinama čeka na razrešavanje statusa beogradskih hotela "Splendid" i "Beograd", koji odavno ne liče na nekadašnja ekskluzivna zdanja.

Rešenje o vraćanju hotela "Beograd" Agencija za restituciju donela je još 2012. godine, ali preduzeće "Železnice Srbije", koje je koristilo ovu imovinu, i Državno pravobranilaštvo uložili su žalbu Ministarstvu finansija na to i na sledeće rešenje. Čak je i Upravni sud potvrdio odluku Agencije za restituciju. Ipak, kada je Ministarstvo finansija po nalogu ovog suda potvrdilo rešenje Agencije, Pravobranilaštvo je podnelo novu tužbu, i to opet pred Upravnim sudom. U Agenciji za restituciju naglašavaju da je ovaj sud već odlučio u njihovu korist, tako da je besmisleno pokretanje novog postupka.

Slična je situacija sa zdanjem nekadašnjeg hotela "Splendid" u beogradskoj Ulici Dragoslava Jovanovića, u neposrednoj blizini republičke i gradske Skupštine. Od ovog objekta ostala je samo ljuštura, tačnije spoljni zidovi. To nije smetalo Pravobranilaštvu da u žalbi navede kako bi vraćanje ovog hotela nekadašnjim vlasnicima prekinulo njegovu delatnost. Inače, "Splendid" godinama ne radi. Sa unutrašnjih zidova je spao malter, na plafonima se vide gole grede, nedostaju prozorska okna...

Nedavno je Ministarstvo finansija primilo još jednu žalbu od Pravobranilaštva – na odluku o vraćanju vile u Krunskoj 69 naslednicima Dobrivoja Božića. Državno pravobranilaštvo navelo je u žalbi kako je ovo zdanje predviđeno za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava, iako je reč o objektu koji je 20 godina iznajmljivala jedna politička stranka.

Taj objekat nije na spisku nepokretnosti namenjenih za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Vila u Krunskoj ulici nije ni u vlasništvu DIPOS-a, kako tvrdi Pravobranilaštvo, već je njen vlasnik Republika Srbija – ističe direktor Sekulić.

Ministarstvo finansija potvrdilo je rešenje Agencije, ali je Pravobranilaštvo pokrenulo Upravni spor.

Podsetimo, Agencija za restituciju je krajem prošle godine donela rešenje o vraćanju ove vile Robertu i Deniju Božiću, sinovima čuvenog inženjera Dobrivoja Božića, izumitelja vazdušnih kočnica za vozove. Za vreme Drugog svetskog rata Dobrivoje je emigrirao u Kanadu. Njegovi sinovi se deset godina bore da dobiju reprezentativno zdanje u centru prestonice. Robert je nedavno protestovao ispred kuće zbog odugovlačenja procesa.

Većina žitelja prestonice čula je za restoran "Mali Pariz" blizu Slavije, ali mali je broj onih koji znaju da je u toku proces restitucije ovog objekta. "Mali Pariz" potražuju tri vlasnika, tako da je Agencija za restituciju donela tri rešenja o vraćanju imovine. Sva tri napisana su na isti način, uz doslovce isto obrazloženje, u kojem su navedeni razlozi zbog kojih nekretnina mora biti vraćena u ruke nekadašnjih vlasnika. U ovim rešenjima razlikuju se samo imena naslednika. Paradoksalno, Državno pravobranilaštvo žalilo se samo na jedno rešenje. Ostala dva postala su pravosnažna i ne postoji smetnja za vraćanje dve trećine objekta. Ipak, jedna trećina "Malog Pariza" i dalje će mučiti predstavnike Agencije za restituciju.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 30.04.2016.
Naslov: Redakcija