Email Print

PROPISI OGRANIČAVAJU VEĆU SPRATNOST GRAĐEVINSKIH OBJEKATA


Kriza i propisi koji ograničavaju spratnost razlozi su zašto se u prestonici odavno ne grade oblakoderi.

Da su se samo investitori pitali Beograd bi imao Delta tauer od 144 metra u Ulici Milentija Popovića, kulu bliznakinju Ušće visoku 104 metra, Libeskindov neboder od 250 metara na dnu Francuske ulice, zdanje od 147 metara u Bulevaru Nikole Tesle i dva oblakodera od po 40 spratova na Autokomandi.

Njihove planove omeli su finansijska kriza, nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu i urbanistički propisi koji su ograničili spratnost objekata.

Četiri decenije već prestonica čeka da ugosti novi neboder viši od 20 spratova, a sve su prilike da se to neće desiti još nekoliko godina, koliko je potrebno da se usvoje planovi detaljne regulacije i završi izgradnja.

Prema njegovom mišljenju u Beogradu nije bilo visokih građevina zato što su decenijama nedostajali urbanistički propisi i "nije se znalo gde mogu da se zidaju, ali studija je uvela red u toj oblasti što je dobro rešenje za grad”.

Sa njim nije saglasan Đorđe Bobić, arhitekta. On smatra da je studija visokih objekata besmislena posebno kada ograničava spratnost na Novom Beogradu.

Prema Studiji visokih objekata, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik Pobednik, Zvezdarsku šumu, Varoš u šancu.

Osim prostora sa kojih pogled puca na simbole grada, poput Beogradske tvrđave, Avalskog tornja i savska i dunavska obala su sačuvane od izgradnje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – novobeogradska strana Savskog amfiteatra, područje Dunavskog priobalja oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.

Graditelji čiji apetiti dosežu do 150 metara, na koliko je ograničena visina objekata, moraće, pre nego što počnu da zidaju, da dokažu da će građevinski divovi moći da budu održavani, da će biti ekološki i energetski održivi i da za takve projekte izrade plan detaljne regulacije ili urbanistički projekat.


Lokacije na kojima će biti podignute kule moraće da zadovolje kriterijume, kao što su: obezbeđena protočnost saobraćaja, dovoljno parking mesta, da budu izvan ambijentalnih i istorijskih celina, da ne naruše najvrednije gradske vizure...

Izvor: Politika