Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA: Obavezno isticanje аkciznih markica na kafi počeće da se primenjuje od 1. januara 2018. godine. Predviđeno je i da se akcizom oporezuje i kafa koja se prerađuje, odnosno dorađuje na teritoriji RS, a ne samo iz uvoza


Da li je tržište preplavljeno švercovanom kafom, koja je u magacinima stajala 30 godina, i kao takva puna buđi može da izazove različite bolesti, pitanje je o kome se ovih dana polemiše u pojedinim medijima.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija nemaju ovakva saznanja, dok u poljoprivrednoj inspekciji navode da se kafa iz legalnih tokova kontroliše redovno.

Činjenica je da je tržište kafe neuređeno. Istraživanja pokazuju da je oko 20 odsto u sivoj zoni, da su gubici proizvođača i države zbog toga ogromni. Zbog nelegalne trgovine budžet je, prema nekim procenama, godišnje oštećen i do milion i po evra. Na ovo stalno ukazuju i veliki proizvođači kafe koji su, upravo zbog sive zone i nelojalne konkurencije, tražili uvođenje akciznih markica na svako pakovanje (jer ovaj namet plaćaju), kako bi potrošači bili sigurni da proizvod koji kupuju stiže iz legalnih tokova.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 28. decembra 2016. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 108/2016), a sudeći po novim pravilima, biće više reda i u ovom delu tržišta. Svako pakovanje kafe imaće od 2018. godine vidljivu akciznu markicu, koja garantuje da je reč o bezbednom, kontrolisanom proizvodu.

Izmenama Zakona akcize se neće plaćati samo na uvoz, nego i u preradi. Dakle širi se broj onih koji će plaćati ove naknade u budućnosti. Zato nas ne brine mnogo buka koja se ovih dana podigla u javnosti, jer sam siguran da institucije rade svoj posao i da poljoprivredna inspekcija kontroliše kvalitet ovog, ali i svih drugih proizvoda – kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine. Samo na akcizama na kafu država je 2015. zaradila oko 2,5 milijardi dinara (oko 20 miliona evra).

U Srbiji postoji oko 200 različitih brendova kafe. Najveći problem je šverc. Poslednje nezavisno istraživanje koje je radio Centar potrošača Srbije (CEPS), početkom 2016. godine, pokazalo je da su u čak 65 odsto od 40 uzetih uzoraka kafe pronađeni surogati, a u najvećem broju slučajeva to nije bilo navedeno na deklaraciji.

Prema ovom ispitivanju kafa se najčešće meša sa sojom, ječmom, kukuruzom, žirom ili industrijskim graškom, što je praksa malih proizvođača, mahom lokalnih pržionica kafe, naveli su istraživači.

Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, izjavio je tada da 80 odsto tržišta kafe u Srbiji drži nekoliko velikih proizvođača i da kod njih nije bilo problema.

Kafa se u Srbiju najviše uvozi iz Brazila, a najveće količine švercovane sirove kafe ulaze preko Crne Gore i Kosova. Prema procenama, dva najveća proizvođača pokrivaju oko 85 odsto tržišta, dok je ostatak tržišta raspoređen na još svega nekoliko ozbiljnijih proizvođača i više od 200 malih pržionica.

Sirova kafa koja se švercuje ne prolazi kontrole. Uprkos tome, ovakvi proizvodi se potpuno ravnopravno plasiraju na tržište, ali po značajno nižim cenama. Takva kafa nema sigurno i bezbedno poreklo i nižeg je kvaliteta.

Procenjuje se da u Srbiju godišnje uđe između 4.000 i 5.000 tona sirove kafe, van carinskog nadzora, gde su na gubitku i legalni uvoznici i država. Kada se uporede podaci sa legalnog tržišta, koje godišnje obuhvata oko 23.500 tona i količine iz sive zone, jasno je da ne opada potražnja, već da su se promenili kanali snabdevanja.

Prema izveštaju Sektora tržišne inspekcije u 2016. godini, u kontrolama prometa kafe oduzeli su od neregistrovanih trgovaca 77,4 kilograma kafe u pakovanjima od 100 i 200 grama, i to zbog neposedovanja isprava o nabavci. Kod registrovanih prodavaca van prometa je stavljeno 188 kilograma kafe.

Na pijacama ima falsifikovane kafe, a inspektori su 43,2 kilograma zaplenili. Nelegalna kafa može da se zatekne u prometu na pijacama na pijačnim tezgama, i to kod neregistrovanih, ali i kod registrovanih prodavaca. Prema našim saznanjima, nelegalna kafa na tržište Srbije dolazi iz Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova i Metohije – kažu u Tržišnoj inspekciji.

Akcize na cigarete od 1. januara 2017. godine su povećane za 2,28 dinara, tako da akciza po pakli iznosi 64 dinara, predviđeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Kalendarom akcizne politike je predviđeno da se do 2020. godine svakih šest meseci akciza povećava za 1,5 dinar.

Kako je ranije rečeno zаkоnskе izmеnе nе ti trеbаlо dа izаzоvu nеžеlјеnе pоrеmеćаје nа tržištu, а trеbаlо bi dа оbеzbеdе prоizvоđаčimа i uvоznicimа cigаrеtа nеоphоdnu prеdvidivоst pоslоvnоg оkružеnjа, kоје ćе, nа krајu, оbеzbеditi Srbiјi stаbilnоst аkciznih prihоdа u nаrеdnоm pеriоdu.

Izvor: Vebsajt Politika i RTV, 30.12.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija