Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI: SPROVOđENJE I USKLAđIVANJE NACIONALNOG ZAKONODAVSTVA SA EVROPSKIM PROPISIMA, ODNOSNO MEđUNARODNIM ZDRAVSTVENIM PRAVILNIKOM, DRUGIM MEđUNARODNIM AKTIMA I PREPORUKAMA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE I EVROPSKE UNIJE


Oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti uređena je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 36/2015).

Izradi novog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti pristupilo se usled potrebe za sprovođenjem i usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa evropskim propisima, odnosno Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom, drugim međunarodnim aktima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije. U toku je dostavljanje mišljenja nadležnih ministarstava.

Značaj donošenja novog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, se ogleda prvenstveno u tome što se njime obezbeđuje visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti kao i njihovo odstranjivanje i iskorenjivanje. Takođe, stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnosti. Navedenim zakonom unapređuje se kvalitet zdravstvene zaštite i doprinosi sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti kao i njihovo odstranjivanje i iskorenjivanje.

Predložena rešenja predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, Srpskog lekarskog društva, komora zdravstvenih radnika, Komore zdravstvenih ustanova, stručnih udruženja obrazovanih u oblasti zdravstvene zaštite, Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Zavoda i instituta za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije, udruženja privatne prakse, a koja se odnosi na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Donošenjem ovog zakona sveobuhvatno će se urediti odgovarajući aspekti uslova u pogledu zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, koji će se sprovoditi planiranjem, organizovanjem i primenom propisanih mera, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđenjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje.

Zadatak je Republike Srbije da preko svojih nadležnih organa, to pravo, što je moguće više organizovanije i efikasnije sprovodi, a sve to u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Nacrtom novog Zakona propisane su opšte, posebne, vanredne i druge mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, koje se sprovode u svrhu sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, obaveze zdravstvenih ustanova, pravnih lica, nadležnih državnih organa, lokalne samouprave, privatne prakse, preduzetnika, zdravstvenih radnika i građana, u preduzimanju mera za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, kao i obaveze utvrđene Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom i drugim međunarodnim aktima.

Pojmovi u vezi sa zaštitom stanovništva od zaraznih bolesti

Uvode se i bliže definišu pojmovi u vezi sa zaštitom stanovništva od zaraznih bolesti poput zarazne bolesti, uzročnika, kontakta, rezervoara infekcije, izvora infekcije, nosioca uzročnika zarazne bolesti, epidemije zarazne bolesti i epidemija od većeg epidemiološkog značaja, zdravstvenog nadzora, sprečavanja pojave, sistema ranog uzbunjivanja, odstranjivanja (eliminacije) određene zarazne bolesti, iskorenjivanja (eradikacije) određene zarazne bolesti, izolacije, karantina, vanredne situacije, zdravstvenog obrazovanja, ozbiljne prekogranične pretnje zdravlju, referentne laboratorije, definicije slučaja.

Zarazna bolest je, tako, bolest izazvana specifičnim uzročnim agensom koja nastaje kao posledica prenosa agensa ili njegovih toksičnih produkata sa zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina, vektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je kontaminirana uzročnikom zaraze; uzročnik zarazne bolesti je patogeni mikroorganizam, njegov toksični produkt ili prion; izvor infekcije jeosoba, životinja, stvar ili supstancija sa koje se uzročnik prenosi na osetljivu osobu; odstranjivanje (eliminacija) određene zarazne bolesti jeste odsustvo klinički ispoljene bolesti na određenoj teritoriji u uslovima postojanja agensa, uz sprovođenje nadzora radi otkrivanja unosa te zarazne bolesti iz drugih zemalja i mera radi sprečavanja njenog prenošenja; iskorenjivanje (eradikacija) određene zarazne bolesti je potpuno odsustvo bolesti i prouzrokovača te bolesti na određenoj teritoriji uz sprovođenje nadzora radi otkrivanja unosa iz drugih zemalja; izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, tokom perioda zaraznosti, inficiranih osoba na takva mesta i pod takvim uslovima da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos infektivnog agensa s inficiranih na osobe koje su osetljive ili mogu da prenesu agens drugima; karantin je mera ograničavanja aktivnosti "kontakata", tj zdravih osoba i životinja koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti, sa ciljem da se spreči širenje zarazne bolesti; zdravstveno obrazovanje je proces pomoću koga se pojedinci i grupe ljudi uče da se ponašaju na način usmeren ka unapređenju, održavanju i uspostavljanju zdravlja; ozbiljna prekogranična pretnja zdravlju je po život opasna ili na drugi način ozbiljna opasnost po zdravlje biološkog, hemijskog, ekološkog ili nepoznatog porekla koja se širi ili podrazumeva značajan rizik od prekograničnog širenja i koja može zahtevati koordinirano međunarodno reagovanje kako bi se osigurao visok nivo zaštite zdravlja stanovništva; referentna laboratorija je laboratorija koja obavlja poslove zdravstvene zaštite od opšteg interesa utvrđene zakonom, i to: dijagnostikovanje, potvrđivanje i tipizaciju uzročnika zaraznih oboljenja, u skladu sa svojim predviđenim aktivnostima, a deo je nacionalne mreže za javno zdravlje, uspostavljene radi laboratorijske podrške sistemu epidemiološkog nadzora, upozoravanja i odgovora na nacionalnom nivou (u skladu sa dokumentom WHO /CDS/CR/LAB/2004).

Zaštita stanovništva od zaraznih bolestije, prema odredbama novog Zakona, organizovana i sveukupna delatnost društva sa ciljem sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti, kao i njihovog odstranjivanja i iskorenjivanja, a zaštita stanovništva od unosa zaraznih bolesti iz drugih zemalja obuhvata i primenu mera utvrđenih zakonima, potvrđenim međunarodnim zdravstvenim i sanitarnim konvencijama i međunarodnim ugovorima.

Zarazne bolesti, Lista zaraznih bolesti, proglašavanje bolesti zaraznom

Nacrt Zakona daje i još detaljnije i preciznije određenje samog pojma zarazne bolesti navodeći da su to:

  • bolesti koje dovode ili mogu da dovedu do značajnog obolevanja i/ili do smrtnog ishoda, a posebno one za čiju je prevenciju potrebna šira koordinacija aktivnosti;
  • bolesti gde razmena informacija može da obezbedi rano upozoravanje o pretnji po javno zdravlje;
  • retke i ozbiljne zarazne bolesti, koja ne bi bile prepoznate na nacionalnom nivou, a za koje grupisanje podataka može da ukaže na faktore odgovorne za njihovu pojavu;
  • bolesti za koje postoje efikasne mere sprečavanja u cilju dobrobiti stanovništva;
  • bolesti kod kojih poređenje učestalosti sa drugim sredinama može doprineti proceni i unapređenju programa zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Zarazne bolesti su, prema odredbama novog Zakona, navedene u Listi zaraznih bolesti i svrstane su u nekoliko kategorija Zakona uređene su zarazne bolesti date po kategorijama: bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom, polno prenosive bolesti, virusni hepatitisi, bolesti koje se prenose hranom i vodom te bolesti uzrokovane okruženjem (životnom sredinom) i ostale bolesti u koje spadaju bolesti koje se prenose nekonvencionalnim uzročnicima, bolesti koje se prenose vazduhom, zoonoze, ozbiljne uvezene bolesti, bolesti koje se prenose vektorima. Posebna pažnja data je bolničkim infekcijama (infekcije povezane sa zdravstvenom zaštitom) i antimikrobnoj rezistenciji.

U slučaju opasnosti od zarazne bolesti koja nije određena Listom zaraznih bolesti a koja u većoj meri može ugroziti stanovništvo Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, na predlog ministra zdravlja, može takvu bolest proglasiti zaraznom bolešću čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku, i odrediti odgovarajuće mere, uslove, način sprovođenja, izvršioce i sredstva za sprovođenje. Ministar zdravlja, na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", naredbom proglašava epidemiju zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja (pojava teških kliničkih oblika zaraznih bolesti i/ili smrti od zarazne bolesti, pri čemu postoji opasnost od nastanka težih ekonomskih i društvenih posledica, prekograničnog prenošenja bolesti, kao i ponovna pojava slučajeva odstranjene ili iskorenjene zarazne bolesti) ili opasnost od epidemije zarazne bolesti i određuje zaraženo (područje na kojem postoji jedan ili više izvora zaraze i na kome postoje uslovi za nastanak i širenje zaraze), odnosno ugroženo područje (područje na koje se može preneti zarazna bolest sa zaraženog područja i na kome postoje uslovi za širenje zaraze). U slučaju proglašenja epidemije zarazne bolesti ili opasnosti od epidemije zarazne bolesti ili ako je opasnost od epidemije ili pandemije zarazne bolesti (obolevanje od zarazne bolesti koja prelazi državne granice i širi se na veći deo sveta ili svet u celini, ugrožavajući ljude u svim zahvaćenim područjima) proglasila Svetska zdravstvena organizacija, Vlada je ovlašćena da na predlog ministra zdravlja utvrdi potrebu Republike za nabavkom roba, usluga i radova u cilju sprečavanja i suzbijanja te zarazne bolesti.

Epidemiološki nadzor, Republički programi za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti

Epidemiološki nadzor (stalno sistematsko prikupljanje podataka o zaraznim bolestima, infekcijama udruženim sa zdravstvenom zaštitom, antimikrobnom rezistencijom, faktorima koji doprinose njihovom nastanku i prenošenju, efektima mera za njihovo sprečavanje i suzbijanje, obradu, analizu i tumačenje prikupljenih podataka, kao i upućivanje povratne informacije učesnicima u prikupljanju podataka, informisanje stručne i druge javnosti a u cilju sprečavanja pojave, kao i suzbijanja zaraznih bolesti, infekcija udruženih sa zdravstvenom zaštitom i antimikrobne rezistencije) sprovodi se nad zaraznim bolestima, infekcijama povezanim sa zdravstvenom zaštitom i antimikrobnom rezistencijom na određene uzročnike, faktorima koji doprinose njihovom nastanku i prenošenju, kao i efektima mera za njihovo sprečavanje i suzbijanje.

Zavod za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", zadužen je da koordinira sprovođenje epidemiološkog nadzora koji sprovode zavodi odnosno instituti za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, privatnom praksom i drugim pravnim licima koja obavljaju i zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom, ali i da donosi uputstvo za epidemiološki nadzor za zarazne bolesti i posebna zdravstvena pitanja prema Listi zaraznih bolesti, nad kojima se nadzor sprovodi u skladu sa definicijom slučaja (skup dogovorenih dijagnostičkih kriterijuma (klinički, laboratorijski i/ili epidemiološki) koji moraju biti ispunjeni da bi se neka osoba označila sumnjivim, verovatnim ili potvrđenim slučajem određene zarazne bolesti u određenoj populaciji), preporukama Evropskog centra za sprečavanje i suzbijanje bolesti (ECDC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Epidemiološki nadzor se sprovodi na osnovu programa Republike, na osnovu kojih se donose programi autonomne pokrajine, grada, opštine i zdravstvene ustanove.

Zavodi odnosno instituti za javno zdravlje dužni su da podatke dobijene epidemiološkim nadzorom na nivou opštine, grada, okruga, autonomne pokrajine i grada Beograda, sistematski objedinjuju, analiziraju i tumače, a Zavod za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objedinjuje, analizira i tumači podatke dobijene epidemiološkim nadzorom na teritoriji Republike i razmenjuje ih sa drugim zemljama, SZO i drugim međunarodnim organizacijama.

Sredstva za sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti obavezni su da obezbede Republika, autonomne pokrajine i lokalna samouprava.

Nacrtom zakona uređeni su Republički programi za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti koje priprema Zavod za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u saradnji sa zavodima odnosno institutima za javno zdravlje, referentnim zdravstvenim ustanovama i Republičkom stručnom komisijom za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, a na predlog ministarstva donosi Vlada Republike Srbije.

Odredbama Nacrta zakona uređena je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koja utvrđuje stručne stavove o očuvanju i unapređenju zdravlja, sprečavanju i otkrivanju zaraznih bolesti, lečenju i zdravstvenoj nezi, kao i o unapređenju i razvoju organizacije zdravstvene službe koja se bavi prevencijom, suzbijanjem, lečenjem zaraznih bolesti i podrškom obolelih zasnovane na dokazima i međunarodnim preporukama.

Međunarodni zdravstveni pravilnik

Ministarstvo zdravlja je nadležno za primenu Međunarodnog zdravstvenog pravilnika (2005) i drugih međunarodnih akata i preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije na koje se Republika Srbija obavezala u vezi sa sprečavanjem i suzbijanjem bolesti i drugih vanrednih javnozdravstvenih događaja od međunarodnog značaja. Ministarstvo zdravlja, prema odredbama Nacrta zakona, imenuje Zavod za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za Nacionalni centar za Međunarodni zdravstveni pravilnik i obrazuje zajedničko telo u cilju sprovođenja Međunarodnog zdravstvenog pravilnika.

Zavod je nadležan za obaveštavanje o pojavi zarazne bolesti, epidemije ili drugog javno-zdravstvenog događaja od međunarodnog značaja. U slučaju vanrednog događaja informacije će razmenjivati sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, gde će i potvrđivati slučaj i donosiće Plan aktivnosti u primeni Međunarodnog zdravstvenog pravilnika u saradnji sa drugim ministarstvima.

Mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i način njihovog sprovođenja

Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, imaju prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite.

Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom.

 Opšte mere su usklađene sa propisima Evropske unije, tako da se, pored obezbeđenja zdravstveno ispravne vode za piće, obezbeđuje i zdravstvena ispravnost kupališnih i bazenskih voda, javnih česmi, izvora i drugih voda od javno zdravstvenog interesa.

Takođe, ovim zakonom su propisane, odnosno usklađene sa propisima Evropske unije pored već postojećih posebnih mera i sledeće mere: "rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva prenošenja zaraze", "informisanje zdravstvenih radnika i stanovništva" i dr.

Rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva prenošenja zaraznih bolesti predstavlja prvu i jednu od najznačajnih posebnih mera za suzbijanje zaraznih bolesti. Epidemiološko ispitavanje sprovodi sa ciljem utvrđivanja faktora, koji su doprineli nastanku zarazne bolesti, prenošenju, utvrđivanja uzročnika, sprečavanju i suzbijanju epidemije zarazne bolesti. Epidemiološko istraživanje sprovodi u cilju pronalaženja rezervoar, izvora i puta prenošenja zaraznih bolesti, nastanku i širenju epidemije, adekvatnih protiv epidemijskih mera, kao i njihovo sprovođenje. Epidemiološko ispitavanje i istraživanje sprovode zavodi odnosno instituti za javno zdravlje u skladu sa zakonom. Radi utvrđivanja uzročnika zaraznih bolesti vrši se laboratorijsko ispitivanje. Postavljanje dijagnoze zarazne bolesti sprovodi se u skladu sa kliničkim, laboratorijskim i epidemiološkim kriterijumima.

Nacrtom zakona propiano je koje zarazne bolesti i stanja podležu obaveznom prijavljivanju, ko vrši prijavljivanje i način na koji se vrši prijavljivanje. U slučaju utvrđivanja sumnje na zoonozu ili smrti lica, obavezna je saradnja između zdravstvenih i vetetinarskih ustanova i o navedenom obaveste nadležne državne organe, odnosno sanitarnu i veterinarsku inspekciju na teritoriji na kojoj je zarazna bolest utvrđena. O pojavi zarazne bolesti, epidemije ili drugog javnozdravstvenog događaja od međunarodnog značaja, Zavod za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" obaveštava Regionalnu kancelariju Svetske zdravstvene organizacije, u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.

Odredbama Nacrta zakona uređen je i prevoz, izolacija i lečenje, obaveze i odgovornosti pojedinih subjekata u slučaju određenih zaraznih bolesti utvrđenih ovim zakonom. Doktor medicine u zdravstvenoj ustanovi za bolničko lečenje obolelih od zaraznih bolesti, koji potvrdi ili posumnja na oboljenje od zarazne bolesti u saradnji sa doktorom medicine specijalistom epidemiologije nadležnog zavoda odnosno instituta za javno zdravlje, određuje licu meru izolacije i lečenja, odnosno izolacije, u skladu sa zakonom.

Posebna pažnja je usmerena na zdravstveni nadzor i karantin. Zdravstveni nadzor označava zdravstvene preglede i epidemiološko ispitivanje lica koja su bila u kontaktu sa osobom obolelom i/ili kliconošom od zarazne bolesti, ili su boravila u žarištu zarazne bolesti. Lica koja su stavljena pod zdravstveni nadzor na graničnom prelazu, odnosno na mestu ulaska u zemlju, sanitarni inspektor na predlog doktora medicine specijaliste epidemiologa donosi rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzordostavlja se nadležnom zavodu odnosno institutu za javno zdravlje. Merom karantina ograničava se sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti, kojima se uručuje rešenje sanitarnog inspektora. Nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.

Imunizacija, prema odredbama Nacrta zakona, može biti obavezna, preporučena a u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti može se odrediti i obavezna vanredna vakcinacija. Hemioprofilaksa je davanje lekova zdravim osobama u cilju sprečavanja nastanka zarazne bolesti. Nacrt Zakona predviđa posebne uslove transporta i čuvanja do upotrebe vakcina i seruma pridržavajući se principa hladnog lanca. Inspekcijski nadzor nad hladnim lancem sprovodi organ nadležan za poslove sanitarnog nadzora.

Svako pravno i fizičko lice dužno je da, prema odredbama Nacrta zakona, omogući nesmetano vršenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije po epidemiološkim indikacijama u slučajevima utvrđenim zakonom.

Posebna pnja posveđena je obaveznim zdravstvenim pregledima određenih kategorija zaposlenih lica u objektima pod sanitarnim nadzorom, kao i određenih kategorija stanovništva radi utvrđivanja nosilaštva uzročnika zaraznih bolesti.

Nacrtom Zakona uređuju se i vanredne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i način njihovog sprovođenja (npr. proglašavanje epidemije zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja, nalaganje posebnih mera radi sprečavanja unošenja u zemlju, širenje i suzbijanje zaraznih bolesti, epidemiološki nadzor u vanrednim situacijama i dr.). Definisan je i nadzor nad bolničkim infekcijama, higijensko postupanje prilikom pružanja usluga higijenske nege i postupanje sa posmrtnim ostacima umrlih lica.

Inspekcijski nadzor

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo zdravlja, preko sanitarnih inspektora.

Izvor: Redakcija, Ljubica Jovanović, 03.01.2016.