Email Print

DINARSKI KREDITI JEFTINIJI U 2013 GODINI


krediti bi u 2013. godini trebalo da pojeftine, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, Zoran Petrović.

On ocenjuje da bi do toga moglo da dođe budući da je projektovana godišnja inflacija značajno niža od lanjske.

S druge strane, kod cene kredita indeksiranih u evrima ne očekuju bitne promene, bez obzira na relaksiranu politiku Evropske centralne banke (ECB) i Američkih federalnih rezervi (FED).

”Što se tiče dinarskih kamata, dosta toga zavisi od inflacije. Projekcije su da će inflacija biti niža nego što je bila 2012. godine, i to je dobra vest, pa bi i dinarski krediti trebalo da budu jeftiniji“ , rekao je Petrović, u intervjuu Tanjugu.

Mada se procenjuje da će se sadašnja relaksirajuća monetarna politika ECB-a i FED-a nastaviti tokom 2013. godine, što bi trebalo da se odrazi i na niže kamatne stope na kredite indeksirane u evrima, Petrović ističe da na tom planu ne očekuje ”nikakve drastične promene u odnosu na ovo što sada imamo na tržištu“.

”Kretanja kamata dosta zavise od toga šta će se dešavati sa premijom za rizik zemlje, zato što mi, ipak, najveći deo kapitala uvozimo, jer nemamo dovoljno domaće štednje da bi podržali kreditni rast, a uvoz kapitala iz inostranstva je parametar koji ima veliki uticaj na cenu“, objašnjava on.

Mereno indikatorom tržišnog rizika, Imerdžing market indeksom, premija za rizik zemlje se sad kreće oko 400 bazičnih poena.

”Ako bi zemlja nastavila putem fiskalne konsolidacije, i ako bi to rezultiralo padom učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP), negde od 2014. godine mogli bismo da računamo da s vremenom i rizik premija opada. To je optimističan scenario, i ostaje da vidimo koliko će on biti realno sprovodiv. Zato ne očekujem neke promene kamatnih stopa na kredite indeksirane u evrima, što je faktički ključna kreditna valuta kod nas, jer su dve trećine kredita u zemlji vezane za evro, kao i gotovo 98 procenata štednje građana“, navodi Petrović.

Drugi čovek Rajfajzen banke, takođe, ocenjuje da će rast kreditne aktivnosti banaka u 2013. godini biti na niskom nivou, te da će u znatnoj meri banke biti okrenute popravljanju svoje efikasnosti i smanjenju troškova.

”Međugodišnje stope kreditne aktivnosti banaka su od decembra 2010. u padu. Ono što je dobra stvar jeste da su one realno još uvek pozitivne. To znači da nema nekakvog negativnog uticaja koji bi se prelio na privredu iz bankarskog sektora“, primećuje Petrović i podseća da je kreditna aktivnost banaka, zahvaljujući državnom programu subvencionisanih kredita, od septembra do oktobra 2012. godine u blagom usponu.

Prema njegovom mišljenju, za kreditnu aktivnost banaka biće veliki izazov u ovoj godini smanjena državna i privatna potrošnja.

”U situaciji kada imate visoku stopu nezaposlenosti, i kada se ima u vidu činjenica da će plate u državnom sektoru rasti znatno sporije, a to su sve klijenti banaka, mislim da će to zaista biti izazov za banke. Ne očekujem neko drastično popravljanje u njihovom poslovanju. Nadam da će neki realni kreditni rast i dalje biti tu, ali da će se stope tog rasta kretati na niskim nivoima“, kaže on.

Profitabilnost bankarskog sektora je na prilično mršavom nivou, bez obzira što je percepcija javnosti da banke zarađuju dobro, dodaje Petrović.

“Možda je to zbog toga što se njihova profitabilnost izražava nekim apsolutnim ciframa. Međutim, ne treba zaboraviti da su banke u Srbiji investirale preko pet milijardi evra kapitala, i da sad zarađuju na tom investiranom kapitalu negde ispod pet odsto, a ako bismo tu uključili i neke banke koje su u međuvremenu propale, onda bi taj pokazatelj izgledao dramatično lošije“, kaže zamenik potredsednika IO Rajfajzen banke.

Kada je reč o tome šta privreda i građani mogu da očekuju od banaka u 2013. godini, Petrović naglašava da banke raspolažu visokom kapitalnom bazom, da imaju dobru likvidnost, bar prema pokazateljima koji su zvanično dostupni, što znači da ima potencijala za kreditiranje kako korporativnih klijenata tako i stanovništva.

”Naravno, kreditne politike banaka su konzervativnije nego što su bile pre par godina. Pitanje je da li su banke previše konzervativne, kako možda kažu korisnici usluga, ili nema dovoljno dobrih projekata i dovoljno kreditno sposobnih klijenata. Budući da na tržištu posluju 32 banke, mislim da postoji žestoka konkurencija kako na kreditnim, tako i na depozitnim proizvodima, i da će na kreditnu podršku banaka moći da računaju i privreda i građani koji su kreditno sposobni“, dodaje on.

Izvor: Tanjug