Email Print

ZAKON O RADU: PRIKAZ PREDLOGA IZMENA ZAKONA DATOG OD STRANE UNIJE POSLODAVACA SRBIJE PO čLANOVIMA UZ DODATNA POJAšNJENJA


Predstavnici Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca su saglasni da su izmene postojećeg Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) neophodne, ali se tri strane u socijalnom dijalogu ne slažu oko rešenja koja bi doprinela smanjenju nezaposlenosti, većoj dinamičnosti tržišta rada, ali i lakšem poslovanju i poboljšanju investicionog i poslovnog ambijenta.

U ovom tekstu, pored predloga izmena Zakona, koje je iznela Unija poslodavaca, biće obuhvaćeni i stavovi druge dve strane u socijalnom dijalogu, koje su dale svoje sugestije na pojedine predloge.

Unija poslodavaca Srbije, kao reprezentativni predstavnik poslodavaca, iznela je svoj predlog izmena Zakona:

• Član 14. - pored ugovora o radu ili odluke poslodavca navodi se da se i opštim aktom može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini.

• Član 32. - predviđa se mogućnost zaključivanja ugovora o radu na dan stupanja na rad, a ne samo pre stupanja na rad, kao što je važećim zakonom predviđeno.

• Član 33. - iz obaveznih elemenata ugovora o radu briše se vrsta i stepen stručne spreme zaposlenog.

Član 35. - rok u kome je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave za obavezno socijalno osiguranje produžava se sa 15 na 30 dana.

• Član 37. - briše se definisanje u kojim uslovima se smatra da je radni odnos zasnovan na određeno vreme i navodi se da radni odnos na određeno vreme neprekidno ili sa prekidima ne može da traje duže od 36 meseci (dok važeći zakon predviđa 12 meseci), s tim što se pod prekidom rada ne smatra prekid kraći od 15 dana (važeći zakon predviđa 30 dana).

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Branislav Čanak, smatra da bi produžetak rada na određeno vreme bio opravdan kada bi privreda bolje funkcionisala, ali i kada bi postojala bolja socijalna zaštita zaposlenih od strane države. On dodaje da bi, u situaciji kada je nezaposlenost u Srbiji viša od 25%, ovakva predložena izmena dovela do još većeg pogoršanja položaja radnika u Srbiji.

Sa druge strane, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike, Zoran Martinović, navodi da je mnogo bitnije od produženja roka rada na određeno vreme sprečavanje zloupotreba takve izmene od strane poslodavaca. Martinović ističe da treba uvesti odredbe o fleksibilnom radnom vremenu i različitim oblicima nepotpunog ili polu-radnog vremena.

• Član 53. - prekovremeni rad izuzetno može da traje i duže od osam časova nedeljno, odnosno duže od četiri časa dnevno po zaposlenom uz njegovu pismenu saglasnost. Takođe, dodaje se i da se prekovremeni rad uvodi odlukom poslodavca.

• Član 56. - rok za dostavu rasporeda i izmene rasporeda radnog vremena se sa sedam dana smanjuje da dva dana.

• Član 68. - briše se reč radnih tako da zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 15 dana (umesto 30 radnih dana kako predviđa važeći Zakon)stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.

• Član 69. - precizira se da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu jednog ili više kriterijuma, za razliku od sadašnje formulacije prema kojoj se zakonski minimum uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog, i dr. kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

• Član 73. - ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, odnosno najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Godišnji odmor u više od dva dela zaposleni može koristiti samo na pismeni zahtev.

• Član 75. - skraćuje se rok za dostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom sa 15 dana na najkasnije 5 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Dodaje se i mogućnost dostave rešenja o korišćenju godišnjeg odmora elektronskim putem, uz elektronski potpis poslodavca. Takođe se dodaje i da ukoliko se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora neposredno pre početka korišćenja odmora.

• Član 77. - briše se reč radnih (dana) tako da primera radi zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do sedam dana u toku kalendarske godine u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u dr. slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

U skladu sa tim menja se i poslednji stav člana tako da glasi: " Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od trajanja utvrđenog u st. 1. i 3. ovog člana".

• Član 94a - dodaje se da zaposlena žena pre isteka porodiljskog odsustva ima pravo da se, na lični zahtev, vrati na rad, s tim da u tom slučaju ima pravo na polovinu punog radnog vremena u trajanju od 4 radna sata, te da za vreme rada sa polovinom radnog vremena, zaposlena ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa zakonom, sve do isteka porodiljskog odsustva.

Predstavnici UGS "Nezavisnost" smatraju da bi ovakva odredba mogla biti zloupotrebljena od strane poslodavaca koji bi zaposlenu na porodiljskom odsustvu uslovljavali da se na posao vrati nakon 3 meseca, dok državni sekretar, Martinović, navodi da ovakav predlog izmene verovatno neće biti usvojen, jer važeći Zakon porodiljama ne zabranjuje povratak na radno mesto pre isteka porodiljskog odsustva.

• Član 103. - precizira se da je zaposleni dužan da pored toga što poslodavcu treba da dostavi potvrdu lekara koja sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad, potrebno je i da o tome odmah obavesti poslodavca.

• Član 104. - brišu se svi stavovi sem prvog, tako da član glasi "zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu".

Ovakva izmena podrazumeva da poslodavac može odrediti različitu zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti.

• Član 105. - zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skaldu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a briše se da se zarada sastoji i od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.

• Član 114. - naknada zarade se tretira kao visina osnovne zarade, a ne kao prosečna zarada u prethodna 3 meseca kako je utvrđeno važećim zakonom

• Član 120. - dodaje se da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu pored prava na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, može utvrditi i pravo na doprinose zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.)

• Član 122. - brišu se st. 2, 4. i 5. tako da je poslodavac dužan da vodi samo mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade i da evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.

• Član 150. - poslodavac sledbenik je dužan da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika samo u slučaju statusne promene spajanja uz pripajanje i to najmanje 6 meseci (12 meseci je prema važećem Zakonu) od dana promene poslodavca.

• Član 158. - zaposleni koji je tehnološki višak ostvaruje pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa po osnovu viška samo za period proveden u radnom odnosu kod poslodavca kod kojeg mu prestaje radni odnos.

Državni sekretar u resornom ministarstvu, Zoran Martinović, ističe da bi, u slučaju kada je radnik koji je proglašen tehnološkim viškom u preduzeću koje je privatizovano, ili je u restrukturiranju, poslodavci morali da isplate otpremninu ne samo za period proveden u radnom odnosu u privatnom preduzeću, već bi morali sa državom na neki način da podele troškove otpremnina za period koji je zaposleni proveo u javnom preduzeću.

• Član 170. - trajanje mere udaljenja povećava sa jednog na 3 radna dana na jedan do 15 radnih dana.

• Član 171. - u razloge za izmenu ugovorenih uslova rada dodaje se da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu i u drugim slučajevima kada se poslodavac i zaposleni dogovore.

• Član 172. - izjašnjenje ponude za izmenu ugovorenih uslova rada zaposlenog zaposlenog sa osam radnih dana skraćuje se na pet dana (bez radnih).

• Član 174. - briše se stav da se ugovorom o radu zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad, a dodaje se da poslodavac kod kojeg je zaposleni upućen na rad može da rasporedi zaposlenog, uz pismenu saglasnost, na radno mesto u skladu sa svojom sistematizacijom radnih mesta. Takođe, dodaje se i da po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio, osim u slučaju otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, poslodavca ili sporazumnog prekida radnog odnosa.

• Čl. 180. i 181. - svi rokovi računaj se u danima, a ne u radnim danima.

• Član 182. - briše se stav 2. koji glasi: "Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos".

• Član 184. - produžavaju se rokovi zastarelosti tako da poslodavac, otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona, zaposlenom može dati u roku od šest meseci (3 meseca prema važećem Zakonu) od saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 12 meseci (šest meseci prema važećem Zakonu) od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

• Član 185. - zaposleni je dužan da u roku do pet dana (narednog dana prema važećem Zakonu) od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. Zakona.

• Član 188. - poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i šest meseci po prestanku funkcije (12 meseci prema važećem Zakonu), ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

- članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca;

- predsedniku sindikata kod poslodavca;

- imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku kod poslodavaca kod kojih je zaključen kolektivni ugovor.

Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom ili opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu, bez posebne saglasnosti ministarstva.

• Član 191. - iz stava 5. briše se da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. člana 191. Zakona.

• Član 192. - dodaje se da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu i odgovorno lice u skladu sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011).

• Član 195. - utvrđuje se kraći rok za pokretanje spora od 30 dana (90 dana prema važećem Zakonu) od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

• Član 204. - briše se da je poslodavac dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu, na dan prestanka radnog odnosa, a navodi se samo da je dužan da vrati uredno popunjenu radnu knjižicu.

• Član 219. - povećava se postotak zaposlenih kod poslodavca koji je neophodan za reprezentativnost sindikata, tako da se reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra sindikat koji ispunjava uslove i u koje je učlanjeno najmanje 30% (15% prema važećem Zakonu) zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod tog poslodavca.

Reprezentativni sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 30% (15% prema važećem Zakonu) zaposlenih kod tog poslodavca.

S obzirom da ne postoji saglasnost sindikata, udruženja poslodavaca i Vlade povodom svih predloga izmena, iz Ministarstva rada i socijalne politike najavljuju da bi u toku 2013. godine moglo da dođe do izmena onih članova važećeg zakona oko kojih nema spora između učesnika u socijalnom dijalogu. Sa druge strane, iz Unije poslodavaca poručuju, da ako se uzme u obzir količina članova zakona koji su predloženi za izmenu, trebalo bi razmotriti i donošenje potpuno novog zakona.

Izvor: Redakcija, 30.11.2012.